Poreklo stanovništva sela Šekular, opština Andrijevica. Stanje iz 1903. godine. Prema istraživanju popa Bogdana Lalevića i Ivana Protića „Vasojevići u crnogorskoj granici”. Priredio saradnik portala Poreklo Vojislav Ananić.
Na severoistočnoj strani od Velike, na 2 sahata daljine, preko planine Prijedola, nalazi se Šekular. On leži na dosta strmim stranama planina: Prijedola, Mokre i Kukaljskog Brda, a s obe strane Šekularske Rijeke, koja se u donjem toku, na ime kroz Rijeku Marsenića, zove Rijekom Marsenića.
Selo je dugačko (i.—z.) jedan i po sahat, a široko (s.— j.) 1 sahat.
Zemljište je u Šekularu podvodno, a plavi se od Šekularske Rijeke i potočića, koji kroza nj teku. Ali gornji deo sela je pri planini, te nema potrebe da se plavi. Ovde u gornjem delu oko kuća su mesto voća četinari, dokle u donjem delu, u Mezgaljama, ima dovoljno voća i dosta je župno.
Planina im je Mokra, daleko 3 sahata. Od planine im je oduzet veći deo i pridat Turskoj.
I Šekular se računa kao jedna celina, jedno veliko selo, u kome ou manja sela: Mezgalje, Ulica, Ćetkoviće, Rmuše, Ograne i Radmuže, ali su i ovde, kao i u pomenutim celinama, kuće tako izmešane da bi bilo zaludno postavljati granicu među ovim selima.
Poreklo familija
U Šekularu ima 255 kuća sa 1619 stanovnika. Stanovnici su svi Šekularci, osim 30 vasojevičkih kuća u Mezgaljama. Šekularci su staro srpsko pleme, koje se, po pričanju, ovde naselilo još pre Kosova i od tada pa do danas nije nikako plaćalo Turcima danak. Oni se dele na manja plemena, kao: Živkovići, Rmuši, Ćetkovići, Dašići, Jašovići, Radmuži, Vajmeši itd. Od Vasojevića u Mezgaljama su: Deletići, Kastratovići i Radunovići.
U selu ima 5 grobalja: u Mezgaljama, Radmužu, Rmušu, Stranama i kod crkve.
Sela: Trešnjevo, Čoeča Glava, Trepča, Rijeka Marsenića, Seoce, 14 kuća na dnu Jelovice (Gornjoseljani-Ustaši) i šekularska opština pripadaju trebačkoj kapetaniji, koja ukupno ima 595 kuća sa 3438 stanovnika. Po popisu od 1899. godine u ovoj nahiji ima 2762 kuće sa 16591 stanovnikom, od kojih je muških 8780, a ženskih 7811. Pismenih muških 2027, a ženskih 97. Vasojevička Nahija je podeljena na 8 kapetanija: ljevorečka, kraljska, zabrdska, trebačka, velička, polimska, konjuška i andrijevička, kojima upravljaju kapetani, a celom nahijom upravlja okružni sud sa sedištem na Andrijevici. Narodne vojske ima 6 bataliona, nad kojima su komandiri, a nad svom je vojskom brigadir, sa sedištem na Andrijevici. Osnovnih škola, koje privatnih koje redovnih, ima 8, i to u: Lijevoj Rijeci, Barama, Rijeci Marsenića, Šekularu, Velikoj, Polimlju, Konjuhu i na Andrijevici, sa 11 učiteljskih snaga. U crkvenom pogledu ova je nahija podeljena na trinaest parohija. Imaju tri crkve: saborna na Knjaževcu do Andrijevice, ljevorečka i konjuška. Kolskih putova u Vasojevićima nema, a glavni su konjanički i pešački putovi ovi: od Berana uz Lim preko Andrijevice i Polimlja do Velike; od Andrijevice uz Kralje preko Trešnjevika, niz reku Drcku, pa uz Taru, preko Raškova Guvna niz Lijevu Rijeku i preko Vjeternika k Podgorici. U Podgoricu idu još dva letnja puta: jedan preko Štavne, a drugi preko Carina. Za Kolašin su letnji putovi preko Lise i uz Gradišnicu, a zimnji je onaj preko Trešnjevika. Osim ovih glavnih putova svako selo ima svoje putove k planini, komunu, drugome selu, voznike, putove, koji vode glavnome putu i putiće kroza selo.
IZVOR: “Vasojevići u crnogorskoj granici“, pop Bogdan Lalević i Ivan Protić, SKA, Beograd, 1903. (str. 596). Priredio saradnik portala Poreklo Vojislav Ananić
6. mart 2016. u 00:42
Šekularac
Prema iznetim komentarima reklo bi se da su Šekularci veoma ozbiljni ljudi, što je svakako vrlina. Međutim, bar koliko je meni poznato, Šekularci su mahom puni vedrine, srdačnosti i humora. Šalu je bog ostavio, vele, kao što je ostavio i težak život, pa se šalom ublažava njegova težina. I u najtežem radu ili opasnim situacijama kada, kako kažu “oči gore”, Šekularci su skloni da se našale kako na tuđ tako i na svoj ili bilo čiji račun.
Kada je prvi čovek odleteo u Kosmos početkom šezdesetih, Šekularci su rekli da i oni imaju svog čoveka za svemirsku trku. To svakako nije mogao biti bilo koji realni pojedinac, Šekularac, nego neka vrsta šekularskog super heroja, zapravo hibrida sastavljenog od delova tela više Šekularaca koji su se tim delovima ili nekom svojom osobinom isticali. Taj supermen je imao visinu rasta toga i toga, dugačke i snažne ruke i metarsku širinu ramena i leđa na kojima je mogao poneti breme sena teže od konjskog tovara, stopala dugačka kao dečji grob, ne baš mali nos iz čijih nozdrva su strčale dlake poput nečijeg brka, muškost koju je morao vezivati kanapom za natkolenicu, brzinu vučjeg hoda i snagu glasa kojim je gasio petrolejsku lampu u kući, pogled od koga se strašljivom „isanu“ mrznuo izmet u zadnjici. Šekularci su tačno znali ko od njih pojedinačno ima ove „organe“ i fizičke i karakterne crte pomoću kojih je mogao opstati u tom svakako opasnom Kosmosu i uspešno parirati Rusu Gagarinu. Znaju i današnji Šekularci širom sveta pa nije potrebno da se navode njihova imena. Ova beleška može biti samo povod za prisećanja, npr. kojem Šekularcu je u šali ponuđena zobnica umesto vrancu čija su dva bremena sena bila lakša od jednog koje je ovaj Šekularac nosio na leđima nekoliko kilometara, ili koji je to Šekularac svog vrsnika vezivao za butinu itd.
13. mart 2016. u 12:44
Šekularac
Evo jedne interesantne pričice koja govori o moralu jednog običnog Šekularca.
Rade je imao oko petnaest godina kada mu se negde između dva svetska rata u jednom šekularskom selu desila ova nezgodna zgoda. Krajem leta, u vreme vršidbe, bio je nešto skrivio i nije smeo uveče da uđe u roditeljsku kuću i da večera iako je bio gladan. Bila je topla noć sa mesečinom pa se negde u blizini popeo na “podinu” do pola sadenutog stoga slame da prespava na noj. Malo kasnije čuo je tihi razgovor. Muškarac i žena su seli pored stoga slame. Žena je spustila torbu “obravnicu” na zemlju i pitala muškarca: – Oćeš li da jedeš sad ili posle? – Neka, posle ću. Rade je uskoro čuo stenjanje i nagao se odozgo sa stoga da bolje vidi šta rade. Ili se bio isuviše nagnuo ili je slama ionako bila klizava, tek omakao se sa oko dva metra visoke “podine” i tresnuo na zabrektale ljubavnike. Iznenađeni i uplašeni, oboje su se brzo pridigli i pobegli. Prepoznao je ženu, a učinilo mu se da je i ona njega prepoznala. Kada je došao do vazduha, video je torbu koju je žena, u strahu i žurbi, zaboravila. U “obravnici” je našao pola pogače, komad suvog mesa i više jabuka. Hrana je još više podstakla glad pa se, pošto nije večerao, dobro najeo, popeo ponovo uz “roglju” na “podinu” i zaspao. U cik zore se probudio i pustio ovce na pašu. Uskoro mu je brižna majka donela doručak zovući ga: – Ajde, Rade sine, da doručkuješ, nit si ručao nit večerao. A Rade kaže majci: – Nisam gladan. Oćeš li jabuka, majko? Ipak je doručkovao i majka se vratila. Bilo je dobro odjutrilo kada je Rade primetio ženu kako mu se obazrivo približava. Kad je stigla do njega, pružila mu je “bljelače”, lepo ispletene vunene čarape i zamolila ga da ne priča nikome šta je sinoć video. Rade, kažu, jedno vreme nikome nije pričao šta se dogodilo na mesečini kod slame, ali je kasnije taj događaj pričao, ali nije pominjao imena. Slušaoci su nagađali ko bi to mogao biti i širili priču dalje. Nikada se nije saznalo ko su bili ovo dvoje kojima je mesečina prvo pružila veliku strast a potom i veliku “prepast”. Rade se preselio i umro van Šekulara ali, kažu, nikada nije otkrio njihova imena i tu tajnu je odneo u grob.
21. mart 2016. u 16:00
Draško Dašić
Dragi Šekularci, hteo bih nakratko da se vratim na temu govora ljudi u Šekularu. Čitao sam nedavno o narečjima srpskog jezika, pa pošto pripadamo zetsko-južnoraškom govornom području, postoji odlika da se gubi razlika između glasova ,,c” i ,,č”, na primer: ,,reči” umesto ,,reci”, ,,bačiti” umesto ,,baciti” itd… Postoji li to i u našem rodnom kraju?
Hvala unapred.
21. mart 2016. u 20:44
Nebojša Babić
Koliko ja znam naše ljude iz Šekulara, rekao bih da postoji.
23. mart 2016. u 12:22
Draško Dašić
Zahvaljujem.
Veliki pozdrav.
23. mart 2016. u 19:38
Nebojša Babić
Ima i “bači” i “reči”, ima i “da ti rečem”, itsl. Postoji čak i ono meko “š”, kao u “sjedim”, “sjekira”, “sjjutra”. Nisam ljubitelj ovakovog govora, ali moram da zaključim da moji rođaci u Šekularu tako govore.
23. mart 2016. u 21:07
Rade Brakočević
Nebojša je u pravu. Šekularac se krajem juna oglasio sa analizom lokalizama u Šekularu. Moja malenkost (nijesam stručnjak za jezička pitanja) smatra da ima osnova za izradu rječnika Šekulara i Šekularaca. Poslednje je vrijeme, ako je neko još ostao od starijih žitelja u Šekularu. Poznato mi je da postoje knjige o vasojevićkom govoru ili rječniku Vasojevića, o veličkom govoru. Dijelim mišljenje Šekularca da tu ima sličnih riječi, ali bogami ima i nekih razlika. Čudno je kako se neko od školovanih Šekularaca ( ima i doktora srpskog jezika i književnosti) ne prihvati da obradi i jezik, govor, rječnik Šekularaca, koji imaju svoje specifičnosti, uprkos sličnostima, podudarnostima, naprimjer akcenat… U Šekularu kod autohtonih Šekularaca se ne čuju neki glasovi i riječi, kao od Andrijevice do Plava i Gusinja…
24. mart 2016. u 10:00
Draško Dašić
Iako mi je deda bio rođeni Šekularac, mnogo vremena je proveo u ekavskom okruženju, tako da sam slabo od njega mogao čuti nešto od našeg izvornog govora.
27. mart 2016. u 20:28
Nebojša Babić
Ima onaj “Vasojevički rječnik” Vuka Boričića – Tivranskog, imam ga u kolekciji, Mnoštvo zanimljivih reči iz našeg kraja, od kojih se mnoge više ne koriste.
26. mart 2016. u 00:50
Šekularac
Poštovani zemljaci, govor Šekulara je svakako zanimljiv i poželjno bi bilo da se opiše na način kako to i inače rade dijalektolozi, samo bi u tom slučaju, usled upotrebe stručnih termina, bio “suvoparan” i nedovoljno čitljiv za većinu.
Što se tiče glagola u imperativu “reci” i “reči”, uglavnom je prisutan prvi oblik, “reci”, ponekad i “rekni” (rekni mu to i to), dok se oblik “reči” vrlo retko čuje u Šekularu. Izraz “da ti rečem” takođe je vrlo prisutan. Infinitiv “bačiti” i imperativ “bači” skoro se apsolutno koriste u narodnom govoru, dok su oblici “baciti” i “baci” ređi, uglavnom kod školovanijih osoba. Meki glas “š”(s’, ś) u čestoj je upotrebi: śenokos, śutra, śednik, śaji se, śetan (sjetan, tužan), śečivo, ośetiti.
26. mart 2016. u 15:31
Draško Dašić
Još jedno pitanje, dolazi li do gubljenja glasa ,,h” u Šekularskom govoru?
Hvala unapred.
3. januar 2017. u 21:43
Anonimni
Opa Đurđo! Dva nova slova u “crnogorskom jeziku” zaživela i na ovome sajtu.
27. mart 2016. u 12:14
Šekularac
Glasa “h” nema u šekularskom govoru. Druga je stvar, razume se, što se ovaj glas danas koristi kod školovanih osoba.
27. mart 2016. u 22:54
Šekularac
Evo izvesnih šekularskih lokalizama/dijalektizama sa minimalnim objašnjenjima.
Avetinja (=budala)
Bezbratnica (=sestra bez braće)
Bestebezove (=bez razloga)
Blagoš (=blago meni)
Blizik (=blizak rođak)
Božem (=tobož)
Busika (=busen)
Gašnjača (=mala petrolejska lampa bez stakla)
Gledna (=lijepa)
Glomoratni (=nezgrapni)
Golotrba (=ovca bez vune na trbuhu)
Gombati (=prepirati se nadugo i naširoko, odugovlačiti)
Grnuti (=listom krenuti)
Gužvoljci (=smotuljci)
Gutla (=guka)
Dostina (=mnoštvo)
Zabičiti (=postati bahat)
Zaladak (=hladovina; zalazak sunca)
Zguriti se (=poviti se, sagnuti se)
Izmačugati (=istući mačugom, štapom, motkom)
Iskopanje (=smrt sve dece, ostati bez naslednika)
Ispametiti (=ostati bez pameti, najčešće od straha)
Jektati (=plakati sa naglim prekidima)
Krokljaji (=koraci, skokovi)
Kuvet (=moć, snaga)
Listra (=zid; veli-ka strma stena, litica)
Liše (=osim, sem; isporedi rusko: lišь)
Ljemezi (=okresane dugačke grane, sa lišćem na kraju, koje se
stavljaju na plast sena i upliću, radi zaštite od vetra)
Ljubaviti (=biti u ljubavi, u emotivnoj vezi)
Makanja (=nedoraslo dete)
Malina (=manjina)
Manj (=jedino ako…)
Mladika (=mlada osoba)
Mrs (=beli smok: kajmak, sir…)
Mutljavina (=mutivoda, čovek bez karaktera)
Njiriti (=pežorativno: gledati )
Obestrviti se (=otići, nestati bez traga)
Ogrljak (=pežorativno: ogrlica)
Ogubati se (=dobiti bolest gubu)
Omatufiti (=poseniliti)
Osukati (=osunuti, oburvati)
Pasjaluk / pas’aluk / paćaluk (=bezobrazluk)
Paspalj (=sitan pepeo)
Pačavra (=prljava krpa; čovek bez ponosa)
Plekanje (=mešanje u nešto, u nečiji posao)
Poganulja (=zmija; loša, pogana žena)
Podnica (=duža, jača daska, mahom čamova, uglavnom
za izgradnju poda, po čemu je i dobila ime)
Pomamljen (=skoro lud)
Popasak (=jutarnja paša ovaca)
Posiliti se (=poradovati se)
Potra (=šteta)
Prežanje (=vrebanje)
Pržina (=sitan pesak)
Premliječiti se (=pregladneti)
Prlo (=strma gola zemlja, bez rastinja, uglavnom nastala erozijom)
Pronikao (imenica: =početak nicanja trave, prva trava)
Putljag (=putić, stazica)
Razgubati (=prokleti; doživeti prokletstvo)
Rašlopiti se (=raširiti se ružno, ugojiti se)
Rezil (=bruka)
Rudo (: rudasto – odnosi se na gustu vunu)
Rukodrž (=rukohvat)
Sektijan (=skaj)
Svitna (dolama, džamadan) (=od čohe, ukrašeni srmom)
Svratak (=zao kraj, završno zlo)
Sevap (=dobročinstvo)
Siknuti (ljutito, naglo napasti nekoga rečima)
Spuznuti (=spasti)
Srčika (=sredina stabla)
Streknuti (=uplašiti se naglo, odjednom)
Sustopica (=otisak stopala u blatu ili snegu)
Surgun (=proterivanje)
Tanjevina (=slabo imovno stanje)
Tarakanje (=govor bez smisla, trućanje)
Tiraka (=treger)
Tmasta (=tamna)
Tmuša (=mrak, tama)
Trapovijesan (=sanjiv)
Uja (=teška narav, bes)
Uklin (=strašna opomena, prokletstvo)
Fanjela (=vuneni džemper, obično na rasklapanje, sa dugmetima)
Ćiškanje (=ćuškanje, gurkanje)
Četvrtača (=krupna žena)
Čim (imenica, kratak akcenat =vuna)
29. mart 2016. u 14:54
Draško Dašić
Zahvaljujem na ovim veoma zanimljivim podacima, samo još jedna pomoć kod pojma ,,sektijan”, ne razumem njegovo objašnjenje ,,skaj”, šta je u pitanju?
29. mart 2016. u 22:17
Šekularac
Objašnjenja ovih šekularskih lokalizama pisao sam, kako se to kaže, na prvu, ili na brzinu, onako kako sam ih znao odranije, ne konsultujući nikakve rečnike. “Sektijan” je neka vrsta stare neprave kože, tvrd i manje savitljiv od prave kože, od koga su se nekada izrađivale, npr. torbice i dr. Pretpostavljam da je turcizam. Skaj mi je bila prva asocijacija, verovatno nedovoljno precizna. Sećam se da sam reč sektijan nalazio u prozi starijih pisaca, možda kod I. Andrića, M. Selimovića, M. Đilasa, I. Samokovlije i naravno, u govoru Šekularaca. Ne znam da li je ima u nekom rečniku, npr. rečniku turcizama ili, možda, u ovde spomenutom “Vasojevićkom rečniku”.
30. mart 2016. u 10:59
Draško Dašić
Hvala Vam.
Pozdrav.
21. decembar 2016. u 20:54
Marko D..
Ovo nijesu samo šekularski lokalizmi već i vasojevićki, bar po knjizi Rade Stijović.
28. mart 2016. u 05:02
vojislav ananić
Nebojša, pozdravljam te! Posedujem i ja takođe “Vasojevićki rječnik”.
Svako ti dobro!