Порекло становништва села Шекулар, општина Андријевица. Стање из 1903. године. Према истраживању попа Богдана Лалевића и Ивана Протића „Васојевићи у црногорској граници”. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.
На североисточној страни од Велике, на 2 сахата даљине, преко планине Приједола, налази се Шекулар. Он лежи на доста стрмим странама планина: Приједола, Мокре и Кукаљског Брда, а с обе стране Шекуларске Ријеке, која се у доњем току, на име кроз Ријеку Марсенића, зове Ријеком Марсенића.
Село је дугачко (и.—з.) један и по сахат, а широко (с.— ј.) 1 сахат.
Земљиште је у Шекулару подводно, а плави се од Шекуларске Ријеке и поточића, који кроза њ теку. Али горњи део села је при планини, те нема потребе да се плави. Овде у горњем делу око кућа су место воћа четинари, докле у доњем делу, у Мезгаљама, има довољно воћа и доста је жупно.
Планина им је Мокра, далеко 3 сахата. Од планине им је одузет већи део и придат Турској.
И Шекулар се рачуна као једна целина, једно велико село, у коме оу мања села: Мезгаље, Улица, Ћетковиће, Рмуше, Огране и Радмуже, али су и овде, као и у поменутим целинама, куће тако измешане да би било залудно постављати границу међу овим селима.
Порекло фамилија
У Шекулару има 255 кућа са 1619 становника. Становници су сви Шекуларци, осим 30 васојевичких кућа у Мезгаљама. Шекуларци су старо српско племе, које се, по причању, овде населило још пре Косова и од тада па до данас није никако плаћало Турцима данак. Они се деле на мања племена, као: Живковићи, Рмуши, Ћетковићи, Дашићи, Јашовићи, Радмужи, Вајмеши итд. Од Васојевића у Мезгаљама су: Делетићи, Кастратовићи и Радуновићи.
У селу има 5 гробаља: у Мезгаљама, Радмужу, Рмушу, Странама и код цркве.
Села: Трешњево, Чоеча Глава, Трепча, Ријека Марсенића, Сеоце, 14 кућа на дну Јеловице (Горњосељани-Усташи) и шекуларска општина припадају требачкој капетанији, која укупно има 595 кућа са 3438 становника. По попису од 1899. године у овој нахији има 2762 куће са 16591 становником, од којих је мушких 8780, а женских 7811. Писмених мушких 2027, а женских 97. Васојевичка Нахија је подељена на 8 капетанија: љеворечка, краљска, забрдска, требачка, величка, полимска, коњушка и андријевичка, којима управљају капетани, а целом нахијом управља окружни суд са седиштем на Андријевици. Народне војске има 6 баталиона, над којима су командири, а над свом је војском бригадир, са седиштем на Андријевици. Основних школа, које приватних које редовних, има 8, и то у: Лијевој Ријеци, Барама, Ријеци Марсенића, Шекулару, Великој, Полимљу, Коњуху и на Андријевици, са 11 учитељских снага. У црквеном погледу ова је нахија подељена на тринаест парохија. Имају три цркве: саборна на Књажевцу до Андријевице, љеворечка и коњушка. Колских путова у Васојевићима нема, а главни су коњанички и пешачки путови ови: од Берана уз Лим преко Андријевице и Полимља до Велике; од Андријевице уз Краље преко Трешњевика, низ реку Дрцку, па уз Тару, преко Рашкова Гувна низ Лијеву Ријеку и преко Вјетерника к Подгорици. У Подгорицу иду још два летња пута: један преко Штавне, а други преко Царина. За Колашин су летњи путови преко Лисе и уз Градишницу, а зимњи је онај преко Трешњевика. Осим ових главних путова свако село има своје путове к планини, комуну, другоме селу, вознике, путове, који воде главноме путу и путиће кроза село.
ИЗВОР: “Васојевићи у црногорској граници“, поп Богдан Лалевић и Иван Протић, СКА, Београд, 1903. (стр. 596). Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић
5. децембар 2013. у 10:50
Nebojša Babić
Ovo što su pisali Lalević i Protić je šturo. Mnogo detaljniji opis porekla Šekularac može se naći u radovima prof Miomira Dašića.
Ja sam poreklom iz Šekulara, i znam detaljno o šekularskim rodovima. Ukratko, stanovništvo Šekulara deli se na tri grupe:
1. Starošekularci, većina u plemenu, potomci su doseljenika još u srednjem veku (po mojoj proceni početkom 13. veka), svi slave Svetog Jovana (20. januara), razgranati su i ima ih veći broj rodova. Najpoznatiji su Dašići, zatim Rmuši, Jašovići, Brakočevići, Živkovići, Popovići, itd.
2. Ćetkovići su potomci Ćetka Cerovića doseljenog kao dete 1705. godine iz Tušine u Drobnjaku. Kao i ostali Drobnjaci, Ćetkovići slave Djurdjev-dan. Pošto i sam pripadam ovom bratstvu, dobro poznajem njegov rodoslov. Ćetkovići koji danas žive u Šekularu dele se na “Vajmeše” (Pantovići, Aleksići, itd) i Babiće i njihove ogranke. Jedan deo Ćetkovića se iselio širom Polimlja, pa su tamo nastajali novi rodovi (npr. veliko bratstvo Šekularaca u selima pod Bjelasicom, itd). Ukupno se Ćetkovići dele na 17 posebnih prezimena, a prezime Ćetković danas više niko ne nosi, već je ono zajedničko bratstveno ime.
3. Vasojevići doseljeni u selo Mezgale u Šekularu u drugoj polovini 19. veka, kao i ostali Vasojevići slave Arandjelov-dan. To su Radevići, Kastratovići, Deletići, itd.
Osim pobrojanih grupa stanovni[tva, ima i nekoliko rodova doseljenih iz drugih delova Brda i Polimlja, u 19. i početkom 20. veka, iz Bratonožića, Morače, itd.
Dakle, heterogen sastav, ali sa jasno izdiferencirane tri raznorodne grupe – Starošekularci, Ćetkovići i mezgalski Vasojevići.
Ukoliko nekog interesuje detaljnije o šekularskim rodovima, napisao sam i rad na tu temu, može me kontaktirati na mail: [email protected]
Veliki pozdrav!
14. децембар 2013. у 21:43
Rade Brakočević
Nebojša, pročitao sam tvoj komentar. Dijelim mišljenje o Starošekularcima, Ćetkovićima i Vasojevićima u Mezgale. Otkud vam podatak o doseljavanju Vajmeša iz Drobnjaka 1705.godine kad Drobnjaci o tome ne znaju, bar ja nijesam našao pisani trag o tome, mislim na istorijske izvore. Da li znaš otkud ime Vajmeš. Ko su Mulaći iz vašeg roda. Na osnovu čega zasnivate procjenu o doseljavanju predaka Dašića, Brakočevića… u 13.vijeku. Ja sam napisao knjigu Lomni Šekular…, gdje se javljam kao autor, sakupljač i priređivač. U knjizi je dat pregled prezimena iz šekulara i porijeklom iz Šekular, kao i rodoslov bratstva Brakočevića i njegovih ogranaka. Ja sam porijeklom izŠekulara sa kućišta Vuka Ljevaka sa Čučka iz sela Orah. Da li ste objavili rad. Pozdrav Rade Brakočević
5. јануар 2014. у 20:29
IVAN PETROVIC
Da li neko moze da zna koje je izvorno prezime porodice Petrovic iz belog polja ,Pec,metohija,znam samo da nam je poreklo iz sekulara ,doselili smo se u metohiju pocetkom 19.veka,krsna slava nam je sveti jovan,a mala slava sveti sava,veliki pozdrav i unapred hvala…
7. јануар 2014. у 07:34
Rade Brakočević
Поздрав Небојши и Ивану, Мир Божји, Христос се роди!
Моја књига Ломни Шекулар одабране приче, пјесме, анегдоте, документи, прилог историји родослова братства Бракочевића и његових огранака је објављена прошле године уочи сусрета Шекулараца у Београду 18 маја као ауторско издање, са три рецензије проф. др Голуба Јашовића, проф.др Милорада Филића и др Рајке Уљмански. Књига је обимна 509 страница са богатом библиографијом. 3.децембра 2013.године имао сам промоцију у Ковину, а крајем јануара или почетком фебруара имаћу промоцију у Крагујевцу. Видјети фејсбук страницу Библиотеке Вук Караџић Ковин, сајт http://www.kovinekspresa.rs, radio busa.rs, moja vest.com… Не бих да препичавам књигу. Књигу шаљем поузећем, цијена је 1200, динара плус птт.трошкови, у књижарама је скупља јер су књижари надували цијену.
Иване, Петровићи у Бијелом Пољу код Пећи су по једним ауторима од исељених Микарића из села Мезгале који су пали на крв са Васојевићима средином 19.вијека, имам документе у књизи о томе, писмо шест свештеника књазу Данилу на Цетиње из 1853 г. и писмо братије Манастира Високи Дечани књазу Николи из 1863. Ви наводите почетак 19 вијека, што није искључено, то наводи и пок. Букумирић Милета у књизи Живот Срба у Гораждевцу. По тим изворима ви сте род са Лазовићима у Белом пољу, Црном Врху код Пећи,Дакићима, Петровићима у Гораждевцу. Шта знаш о рођаштву са Грујићима, Портићима, Ђошовићима, Микарићима, Ђуровићима из Гораждевца, расељеним Мезгаљанима. Свима им је слава Свети Јован 20 јануара а прислава, мала слава Свети Сава. Сви Старо Шекуларци славе Светог Јована а заједничка слава свих Шекулараца је Свети Илија. Слава Шекуларских Дробњака, од којих је Небојша је Ђурђевдан. У Бијелом пољу је био парох мој рођак поп хаџи Никола Петровић, шире Бракочевић, умро 1873.г. и сахрањен код цркве у Бијелом пољу. Он је био рођени брат проте Стефана Бракочевића из Пећи, од којег су Протићи и Протина мала, а од брата Сава су Савовићи,односно Савићи у Вароши Пећ. Све то има у књизи. Са ким сте се рођакали.,са овима у Пећи или са овима у Гораждевцу. Постоје и Петровићи трећи род, такође Шекуларци поријеклом, изгледа од шекуларских Дробњака. Тешко је одговорити како сте се презивали у Шекулару, јер је презиме узето по Петру. Ја настављам са истраживањима. Да ли си чуо за Јаћа Пећанина, Илију Петровића из Гораждевца, свештеника Јанићија Миленковића… Иначе у Бијелом Пољу и цијелој пећкој нахији има пуно поријеклом Шекулараца. Из Бијелог Поља је и Игуман Манастира Дечана Кирило Рус Андријевић по оцу, Белопољац по мјесту, Шекуларац по поријеклу.Писао сам и о њему. Наравно, огранак Протића, Савовића, Хаџипоповића у вароши Пећ, који су од Бракочевића,сам детаљно обрадио. Они су носили једно вријеме секундарно презиме Петровић. Имали су рођаке у Бијелом пољу. Овај огранак јеу Пећи и селу Бијело Поље дао пет свештеника… О томе више у наредној књизи.
26. април 2015. у 20:47
Nenad Filic
Postovani, da li u vasoj knjizi ima nesto vise o Filicima i Risticima iz Vaganesa i Novog Brda (vidim da vam je Milorad Filic radio recenziju)? Koliko znam, moji su od Milicaraca iz Sekulara, ali nista vise ne znam. Ako znate nesto vise, molio bih da mi odgovorite i ovim putem, a knjigu bih rado porucio, te vas molim i da mi ostavite kontakt povodom toga.
Hvala unapred!
25. фебруар 2017. у 22:30
Раде Бракочевић
Ненаде, извини што се јављам са закашњењем. Познато ми је за род Милићараца. Проф. др Милорад Миња Филић је један од рецензената. Друга два рецензента су: др Рајка Уљмански и проф. др Голуб Јашовић. Проф. др Миња Филић систематски ради на истраживању родова у Косовском Поморављу и Новобрдској Кривој Реци који су поријеклом из Шекулара. Презимена Филић и Ристић у селима Ваганешу и Јасеновику су наведена у књизи. Контакт: [email protected]
3. март 2014. у 22:25
Goran Kukalj
Vidim da se nigde ne spominje prezime Kukalj…a mi smo poreklom iz sekulara…da li bi mogao da mi kazes da li se to spominje u tvojoj knjizi?
4. март 2014. у 11:38
Nebojša Babić
Gorane,
Kukalji su staro bratstvo u Šekularu. Pominje se u Radovoj knjizi, a i u svim drugim raspoloživim knjigama o Šekularu (autori: Miomir Dašić, Golub Brakočević, Radoje Kastratović, Blagoje Šarić, itd). Odakle si rodom?
5. март 2014. у 23:00
Rade Brakočević
Горане, Небојша је навео књиге о Шекулару. У мојој књизи Кукаљи су веома заступљени: презиме, анегдота о Павлу Домузу Кукаљу, пјесник Вукајло Кукаљ и одломак из његове пјесме Писмо мојим ђацима, списак војника Шекуларско требачког батаљона, неке друге анегдоте и на више мјеста.
5. април 2014. у 14:05
Vladimir
Pozdrav Rade,da li imaš informacije o iseljavanju Šekularaca sa prezimenom Živković,slava Sveti Jovan posto ih ima u Dalmaciji,Kordun i Baniji.
19. јун 2015. у 10:54
Vladimir Živković
Ja slavim Sv.Jovana iz Šapca sam a moj otac,deda, pradeda iz Novog Pazara a dalje poreklo ispod Djurdjevih Stupova kod N.Pazara- Deževa, dok postoji priča da su tu doselili iz okoline Plavskog jezera.Imam dilemu ili mi je poreklo od starih Kuča slave Sv.Jovana a ostali Sv.Nikolu ili Šekulara Živkovića
18. децембар 2016. у 13:47
Rastko Popović Branovački
Gospodine Brakočević,
imam nekoliko pitanja do kojih mi je mnogo stalo u vezi Šekulara, Vuk Ljavaka i bratstvo Popovića. Bio bih Vam veoma zahvalan kada bih ste mi dali Vaš kontakt i imali ljubaznost da mojim pitanjima posvetite pažnju.
Inače, kako mogu da nabavim Vašu knjigu? Da li se prodaje u knjižarama Novog Sada?
Hvala unapred.
Moja e-pošta: [email protected]
6. јануар 2014. у 09:41
Nebojša Babić
Pozdrav zemljacima Radu i Ivanu!
Rade, najpre tebi da odgovorim.
1705. godina, kao godina doseljenja našeg praoca Ćetka, uklapa se prema istorijskim dogadjajima i rodoslovu Ćetkovića. O tome sam detaljno pisao u svom radu, koji, na žalost, još nisam objavio. Ako te zanimaju neki konkretni detalji mogu isečke iz rada (prevelik je da bih ti ga slao celog) da ti pošaljem na mail.
Vajmeši su samo jedan ogranak Ćetkovića, u pitanju je nadimak, a šta konkretno znači nisam uspeo saznati, niti mi je iko i u Šekularu (čak i od samih Vajmeša) mogao to objasniti. Ima još takvih neobičnih nadimaka kod nas. Vajmeši su potomci Radonje Vučininog Ćetkovića koji je živeo u drugoj polovini 18. veka.
Mulaći su jedan ogranak Babića, radi se o nadimku. Drugi ogranci su Janjuši, Maljovići, Magrići, Terentići, itd.
Početak 13. veka kao moguće vreme doseljavanja predaka Starošekularaca u Šekular uzeo sam okvirno, a u sklopu istorijskih okolnosti. Treba imati u vidu da je polovinom 12. veka ova oblast bila pod vizantijskom vlašću, a da se doseljavanje Srba (uglavnom iz Bosne i Hercegovine) povezuje sa uspostavljanjem vlasti Nemanjića krajem 12. veka.
Inače se Šekular prvi put u pisanim izvorima pominje 1316. godine u Povelji Manastiru Banjska kralja Milutina. Već u prvoj polovini 15. veka poznato je da je starešina Šekularaca imao vojvodsku titulu (vojvoda Petar), što može da ukaže na duži kontinuitet stanovništva u ovoj oblasti.
Voleo bih da pročitam tvoj rad, naročito me interesuje rodoslov Brakočevića, pa mi javi gde ga mogu naći!
Upoznao sam ovde u Beogradu jednog čoveka, preziva se Djordjević i rodom je negde sa juga Srbije, Jablanički kraj. Medjutim, starinom je iz Šekulara, od Dašića, njegov predak se doselio kao “krstaš” na srpsko – tursku granicu u vreme kralja Milana Obrenovića, i tu su njegovi potomci kasnije dobili novo prezime. Djordjević. Dašić je radio analizu y hromozoma i utvrdjeno je da pripada haplogrupi I2a1b dinaric south, što je, koliko sam ja upućen, tipično srpska grupa.
Koliko ja znam, po predanju, vi Brakočevići ne potičete od vojvode Daše, nego od Vuka Ljevaka koji mu je bio sestrić, a jedan broj starošekularskih bratstava od Komjena barjaktara, koji je bio neki dalji rodjak Daši. Bilo bi zanimljivo da neko iz ove dve grupe rodova uradi dnk analizu…
Ivane, znam da ima dosta rodova po zapadnoj Metohiji koji poreklo vuku iz Šekulara.
Za tvoj rod konkretno ne znam, ali i krsna slava upućuje na šekularsko poreklo.
Možda Rade zna nešto više, ili da kontaktiraš nekog drugog iz Šekulara.
Naravno, najviše o našoj istoriji zna profesor Miomir Dašić, pa možda negde njega da pronadješ.
Pozdrav svima, naročito svima koji uredjuju ovaj sjajan sajt!
7. јануар 2014. у 09:36
Rade Brakočević
Небојша и Иване, ја сам у књизи навео преко 150 презимена у Шекулару и поријеклом из Шекулара, има их још… Вук Љевак није сестрић Дашин већ су се окумили послије нехотичног убиства Дашиног сина, од једног Вуковог сина. Додуше има једна пјесма која наводи Вука Љевака као сестрића. Сестрић не може бити кум. Моји Бракочевићи имају више од 300.година кумство са Дашићима, а мој огранак баш са потомцима Војводе Даше – кућом Гавра Дашића који чувају мач и топуз Димитрија Даше Шекуларца. Од Вука Љевака Маринкова су: Бракочевићи са огранцима Протићи, Савовићи,односно Савићи. Хаџипоповићи у Пећи и Бијелом Пољу код Пећи, Лазовићи у Грачаници- Полимље, Бошковићи у Беранама Живковићи,Поповићи, Лабудовићи, Јашовићи, Шарићи, Божовићи, Матовићи, Гојковићи… свима је старевина Шекулар, слава Свети Јован зимски. Од сина или унука Вука Љевака је и Климентачки род Лелчаја, чија мајка је била Латинка католкиња и послије погибије мужа се вратила у род.
Иване, због Лазовића у Бијелом пољу и Црном Врху проучавао сам њихово родословље. Неспорно је да су Шекуларци, мада, они сами различито причају…
Ево шта пише Милета Букумирић: Дакић, једанајест кућа. Чувају предање о томе да су од три брата Микарић: Дака, Петар, и Лазо из Мезгаља ( Шекулар). Петар је отишао у Бело Поље код Пећи, Лазо у Црни Врх, а Дака у Гораждевац. Дака, Петар и Лазо из Мезгаља (Шекулар) дошли су у Метохију око 1820.године збг крвне освете. Слава им је Свети Јован, а мала слава Свети Сава. Јесте ли род са Хаџи Цвјетком Лазовићем. Букумирић је то вјероватно записао од неких потомака из Шекулара.
Земљаци, ако живите у Београду, можемо уприличити сусрет, Ја живим у Ковину. Сваке године, последње суботе у мају се одржава сусрет Шекулараца у Београду.
Срдачни поздрав, Раде Воја Божине Видоја Вескова… тако до Бракоча Љевака Маринкова, непокорног кнеза Шекулара…
15. април 2014. у 01:48
Zdravko Filipović
Moji Filipovici su u Toplicko selo Donje Tocane {zaseok Potocare} doseljeni oko 1883 dva brata Jovan i Filip od kojih smo mi Filipovici negde iz Ibarskog Kolasina gde je Jovan odselio u selo Vrelo kod Kursumlijske Banje i uzeo prezime Jovanovic a Filip zauzeo slobodnu nezauzetu zemlju . Slavimo Svetog Jovana a mala slava Sveti Ilija.Familijarno nas zovu ,,lomigorci,,U nekoj knjizi sam pronasao da smo se ,,verovatno,, prezivali Dašić i da smo opet ,,verovatno,, iz Lucke Rijeke {ibarski kolasin} prva teorija o nadimku ,,lomigorci,, je da smo u borbi sa turcima posekli goru (šumu) da bi sprečili napredovanje turaka,te su nas po tome nazvali ,,lomigore,,.Prema drugom predanju nadimak smo dobili zbog toga što smo se doselili iz ,,lomne Gore Crne,,.A i majka mi je od Mirkovića i Radulovića iz Peći. E sad koliko je to tačno za prezime Dašić.Pozdravljam te brate pa ako šta znaš pomagaj!!!
3. август 2014. у 07:50
Vekoslav Jovanovic
Pozdrav Rade.
Znacilo bi i ako bi mogao da mi pomognes da odgonetnem svoju dalju proslost. Zivim u selu Vidovo kod Novog Pazara. . Znam da su pocetkom 19. veka tu zivela tri brata:Vukadin, Jovan i Miladin, po kojima i danas postoje prezimena . svi slavimo sv. Jovana. Znam da su dosli iz Sekular, ali nista vise od toga. Pozdrav za tebe i ostale iz Sekulara
12. октобар 2014. у 19:01
Rade Brakočević
Векославе, наводите да сви славите Св. Јована. Међутим, ја имам податке да у селу Видову живе између осталих и српски родови: Јовановићи славе Лучиндан, други род Јовановића слави Мратиндан, Миладиновићи славе Лучиндан. Вукадиновића ту нема. Шта је тачно?
3. јануар 2017. у 08:46
Векослав Јовановић
Tacno je da ima Jovanovica koji slave lucindan i Mratindan i nisu sa nama u srodstvu.Miladinovici slave Jovandan . A od Vukadina vise nema potomaka. U knizi Raska I i Raska II stoji da su moji dosli iz Selulara. Po mom proracunu to je bilo oko 1850. To je tacno. Pozdrav
3. јануар 2017. у 09:53
Векослав Јовановић
I jos samo da dodam, da deo sela gde su bila naseljena ta tri brata: Jovan , Miladin i Vukadin su zvali , a i danas se zove Lopacani. Po Lopatama u Crnoj Gori . Da li su to Lopate u Lijevoj Reci ili u Sekularu ne znam. Slava jeste Sv. Jovan. Da li je to dokaz da smo iz Sekulara ili ne? Mozda smo pak i od Vasojevica, pa je doslo i do promene slave. Ako ikako mozete da mi pomognete bio bih vam puno zahvalan.pozdrav
3. јануар 2017. у 14:02
Јоксим
Најбоље је да урадите ДНК тест по мушкој линији. То можете урадити у организацији нашег Друштва Порекло. Има приличан број тестираних родова како из племена Шекулар тако и из племена Васојевића. И Шекуларци и Васојевићи имају препознатљиве хапло групе. Енигма су са презименом Шекуларци у Жупи Александровачкој, са ХГ Е1б1б. Петар Петровић је озбиљан истраживач. Није искључено да сте можда били просељеници кроз Шекулар? Захваљујући турском ферману у Шекулару су били слободни сељаци – нијесу били чипчије код турских ага и бегова, па су многи у Шекулару налазили склониште и Шекулар им је био привремено етапно станиште. Треба напоменути да се некадашње Војводство Шекулар односило на шире подручје, а не само на садашње границе Шекулара.
20. јун 2015. у 00:13
Гиле
Господине Векославе,
ево шта сам нашао о селу Видово и Вашем роду, подаци су из 1929 – 1937, изоставићу име аутора из једног простог разлога, господин Раде ће се сетити због чега, иако тврди да је књигу прочитао :
Јовановићи 5 кућа, Миладиновићи 2 куће, Вукадиновићи 1 кућа, славе Св. Јована, из Лопата у Шекулару, род Морачанима Равићима.
Хвала, поздрав!
21. јун 2015. у 22:58
Раде Бракочевић
Поштовани Гиле,
Лопате су у Лијевој Ријеци, у Шекулару не постоји село Лопате. Слава Свети Јован ( 20.јануара по новом календару је слава потомака Вука Љевака, Даше Шекуларца и Радмужа. ) Могуће је да имамо различите изворе. Гиле наведите која је то књига, да подијелимо сазнања са родословцима.
Срдачан поздрав!
21. јун 2015. у 12:13
Гиле
Поштовани Векославе,
Видово су заселили Црногорци крајем 18. века, и то:
– Јовановићи 5 кућа, Миладиновићи 2 куће, Вукадиновићи 1 кућа, св. Јован, из Лопата у Шекулару, род Морачанима Равићима.
– Ђоковићи, Јовановићи 3 куће, Милићи 3 куће, Милановићи 1 кућа, Петровићи 1 кућа, од Лаловића у Беланској под Рогозном.
-Јовановићи други 1 кућа, св. Лука, прадед из Роваца, био у Васојевићима.
Поздрав!
Гиле
3. јануар 2017. у 08:52
Векослав Јовановић
Pozdrav Gile
Ovi su mi podaci poznati. Od autora Petra Petrovica su , Raska I i Raska II
Ako mozete da mi pomognete da povezem poreklo sa konkretno nekom porodicom iz Sekulara, odakle smo dosli u Vidovo.
3. јануар 2017. у 13:41
Гиле
Поздрав Векославе,
господа, Раде Бракочевић и Небојша Бабић, су контакт особе за Вас, потпуно сам убеђен да нико боље од овог тандема не познаје Шекулар 🙂
Поздрав!
Гиле
12. јануар 2023. у 11:40
Dragiša Lazović
Pozdrav rođaci!
Pročitah između redova gde pomenuste
Hadži Cvetka Lazovića iz zaseoka Lazovići sela Crni vrh kod Peći.
Po pričama starih, poreklo nam je od Vuka Ljevka i slavimo Svetog Jovana a prislužna slava nam je Sveti Sava. Vaso i Lazo su počeci naše rodbine Lazović. Od nas su se odvojili Grujići u selu Brestovik i Đoševići i Pašinom selu kod Peći. Sa Dašićima iz Duškaja smo kumovi. Kukalji, Jašovići, Bukumirići, Dašići, Džavrići, Kuči, Otovići, …
Su iz sela Brestovik i Siga.
Počeo sam da pišem lozu Lazovića pa mi je svaki podatak potreban. Na hadžiluk je bio baš hadži Cvetko Lazović sa još dvojicom viđenijih ljudi iz Peći oko 1750 godine (hadži Lazović, hadži Ristić i Hadži Kostić) pozdrav!
26. октобар 2015. у 23:00
Mirko
pozdrav,
dugo godina nisam uspeo da pronadjem bilo sta sto bih povezao sa poreklom mog prezimena, Terentić.
Slucajno sam naisao na ovaj tekst.
Bio bih vam zahvalan ako bi mogli da mi posaljete neki tekst ili da mi prepurucite neku literaturu ili dokument koji govori o tome odakle poticemo.
Moj mail je [email protected]
Unapred zahvalan
Mirko Terentic
7. јануар 2014. у 15:15
Zivota
Rade, da li znas nesto o Radovanu Djurdjevicu koji se prezetio u selo Ljupten pre 1800. i sa svojih 5. sinova prebegao u Levac izmedju dva ustanka. krsna slava sv. Jovan. poz. Zivota
7. јануар 2014. у 19:04
IVAN PETROVIC
Zahvaljujem se gospodi Brakocevicu i Babicu na informacijama ,koje se neosporno slazu i sa mojim saznanjima o poreklu iz Sekulara,mi Petrovici iz Belog Polja pored Peci smo se svojatali sa Lazovicima iz Crnog Vrha i Dakicima iz Gorazdevca,i nismo se uzimali medjusobno,a i kumovi su nam poreklom iz Sekulara KUKALJI,a kasnije Slavkovici koji su isto ziveli do 1999 godine u Belom Polju kod Peci.Prezimena su najverovatnije menjana u strahu od krvne osvete,srdacan pozdrav iz Krusevca.
8. јануар 2014. у 09:52
Nebojša Babić
Христос се роди!
Раде, нисам знао да су војвода Даша и Вук Љевак били кумови, прихватам то и исправићу и у свом раду. Раије сам нашао податак да су у питању ујак и сестрић.
Иначе и моја фамилија је у кумству с једном кућом Дашића.
Ево сад за Ивана, ако је његова фамилија у сродству са Дакићима из Гораждевца, нашао сам те податке код Миомира Дашића у књизи о Шекулару:
Микарићи су род из села Мезгала у Шекулару који су 1851. године исељени у Метохију због крви са Васојевићима. Иначе потичу од Бајица (Цетиње) где су били староседеоци, па су их одатле потисли Мартиновићи.
Да не бих оптерећивао ову страницу, послаћу ти, Иване, на мејл извод из мог рада везан за изгнанство Микарића из Шекулара.
Раде, где могу да нађем твоју књигу?
Ако не раније, било би лепо да се видимо на скупу Шекулараца у мају!
Поздрав свима!
8. јануар 2014. у 11:55
Nebojša Babić
Раде,
молим те, ако можеш, контактирај ме на маил (оставио сам га у једном ранијем коментару), заинтересован сам за твоју књигу, па да се организујемо око примопредаје.
30. јануар 2014. у 01:23
Ivan Ljubisavljevic
Dragi moji,
Moj otac je iz jednog sela u okolini Kragujevca, gornje Komarice. Inace, nasa familija se zove Sekularci, kazu po nekim starim pricama da vodimo poreklo iz Sekulara kod Andrijevice. Prezime je menjano na svake dve generacije, cak je dedino prezime promenjeno u odnosu na pradedu. Ja nosim prezime po tom pretku Ljubisavu koji se naselio u ovo sumadijsko selo sa suprugom Katom, Slava nam je Sveti Jovan zimski naravno. Moze li neko da kaze nesto vise o nasem poreklu? Imam kompletan rodoslov od tog bracnog para pa dalje. Interesu je me poreklo pre toga
30. јануар 2014. у 01:59
Александар Маринковић
Иване,
потражите радове Миомира Дашића на тему Шекулара и Шекулараца. Такође, постоје и сајтови са тематиком најстарије прошлости братства Шекулараца. У сваком случају, језгро Шекулараца је простор око Берана, Калудре и манастира Ћелије, где су некада живеле Мацуре. Њиховим одласком Шекуларци се тамо учвршћују. Такође, постоји извесни анимозитет Шекулараца и Васојевића, нарочито око учешћа њиехових предака у Косовској боју. Шекуларци сматрају да су они предводили Васојевиће у тој борби, а Васојевићи оптужују да је шекуларски старешина Петар Шекуларац закаснио у борбу.
31. јануар 2014. у 20:32
Rade Brakočević
Шекулар се први пут помиње 1314.године у Светостефанској повељи краља Милутина. Васојевићи се први пут помињу 1444.године. То су први писани помени, које је наука утврдила, све остало су празне приче. Војводство Шекулар се простирало од Паклене код Пећке Патријаршије до Вјетреника па од Биоче у Бихору до Албаније, захватајући Плаво гусињску котлину. Матица Васојевића је Лијева Ријека близу Подгорице. Послије Сеоба Срба крајем 17.и прве половине 18.вијека, прије свега Васојевићи али и припадници осталих црногорско брдских племена се досељавају на територију некадашњег шекуларског војводств, на шекуларску земљу, као чипчије код турских ага и бегова. Шекуларци су били слободни сељаци,сточари, власници својих баштина,плаћали су годишњи порез звани филурија, по предању на основу фермана турског султана.
Иване,треба пратити селидбени пут твојих предака. Када су и одакле дошли у Горњу Комарицу. Одакле је дошао предак Љубисав са женом Катом? Судећи по честом мијењању презимена чини се да се ради о исељеним Шекуларцима преко Косова и Метохије. Слава старих Шекулараца је Свети Јован зимски, а заједничка слава Свети Илија.
Поздрав, Раде Бракочевић.
31. јануар 2016. у 16:19
ZORAN
Druze moj otac je iz Gornjih Komarica takodje. Mi smo Jankovici koji takodje vode poreklo iz Sekulara i slavimo sv. Jovana.interesujeme taj rodoslov koji posedujes.
31. јануар 2016. у 21:18
Раде Бракочевић
Зоране, претпостављам да се обраћаш Ивану Љубисављевићу у вези родослова из Горње Комарице код Крагујевца. Шекулар је једно од мањих црногорско брђанских племена, хетерогеног састава. Славу Св. Јован 20. јануара славе старији родови који своје поријекло везују за кнеза Вука Љевака, војводу Димитрија – Дашу и Радмужа, сродника Комнена барјактара, и један касније досељени род, потомака Јована Бојице, који је узео славу старих Шекулараца. Мишљења сам да треба урадити ДНК тест прапоријекла по мушкој линији. Шекулар је био и етапна станица на селидбеном путу, јер су Шекуларци имали статус слободних имаоника – филурџија у вријеме турске власти.
4. фебруар 2014. у 13:14
Nebojša Babić
Ima mnogo familija šekularskog porekla u okolini Kragujevca.
Meni je poznato da potomaka šekularskih doseljenika ima u Drači, Divostinu, itd, a naročito u Desimirovcu.
Ovo je doseljenički talas s početka 19. veka, u vreme Prvog srpskog ustanka, i kasnije.
Brdjani (uklučujući tu i Šekularce) su obično išli pravcem Bihor – Pešter – dolina Ibra, pa dalje u Šumadiju i drugde.
Ivane, kod tvoje familije se sve poklapa. Ako se šire bratstvo zove Šekularci, i slavite Svetog Jovana, uveren sam da ste potomci nekog iseljenog Starošekularca.
Bilo bi zanimljivo videti rodoslov koji imaš. A s obzirom da si starošekularskog porekla, sigurno bi Rade znao više o tome…
14. март 2014. у 03:26
Здравко Филиповић
Pozdrav svima!!!! Moji Filipovici su u Toplicko selo Donje Tocane {zaseok Potocare} doseljeni oko 1883 dva brata Jovan i Filip od kojih smo mi Filipovici negde iz Ibarskog Kolasina slavimo Svetog Jovana a mala slava Sveti Ilija.Familijarno se oslovljavamo kao ,,lomigorci,,U nekoj knjizi sam pronasao da smo ,,verovatno,, bili Dasici i da smo opet ,,verovatno,, iz Lucke Rijeke (Crna Gora). Ako je ovo tacno bratski pozdrav svim Sekularcima od Fice sa N.B.G
17. март 2014. у 14:06
Nebojša Babić
Здравко, зар није Лучка Ријека у Ибарском Колашину? Чуо сам за то место (код Зубин Потока), а не знам да постоји и у Црној Гори? У Ибарском Колашину већина становништва потиче са севера данашње Црне Горе (Полимље, Брда, Дурмитор). Правац Полимље – Маетохија – Ибарски Колашин је био један од природних праваца одливања вишка становништва из пренасељених крајева северне Црне Горе. Главни циљ била је Србија, али многи су остали успут видевши да има доста плодне а празне земље, пашњака, итд, а и турске власти су подржавале насељавање на опустелој земљи (наравно, да би имао ко да ради за њих).
По слави и прислужби прилично је извесно да вучете корен од Старошекулараца. 1880-их, по молби краља Милана Обреновића, много Црногораца је досељено у Топлицу да бране границу са Турском, такозвани “крсташи”. С обзиром да је тада Ибарски Колашин био у саставу Турске, могуће је да су у том таласу неки рођаци из Црне Горе повукли и твог претка и његовог брата који су се најпре населили у Ибарском Колашину?
17. март 2014. у 23:58
Здравко Филиповић
Господине Бабићу,вероватно је аутор књиге у којој сам прочитао да смо из Лучке Ријеке мислио на ,,стару црну гору,, како се некада називао предео Ибарског Колашина односно (Зубиног Потока) што сам скоро сазнао.Исто тако пише да су наши рођаци Бубљани у Бубама и Ломигоре у Лучкој Ријеци.Само бих волео да сазнам јесмо ли се стварно презивали Дашић?
30. март 2014. у 16:57
Милош Србин
Здравко! Ако си ти Филиповић а знаш о селима нпр Бубе (Одакле је моја баба), Могмигоре и Лучка Ријека. Све су то села на Рогозни. Ако си ти од Филиповића веома је могуће да си из Јунака (Врх Рогозне) у село Јунаке имаш Филиповиће, Луковиће и Недељковиће (од којих сам ја!) Поздрав!
3. април 2014. у 13:57
Zdravko Filipović
Поздрав Милоше! Хвала ти што си се јавио! Већ неко време покушавам да разрешим мистерију и дођем до што више сазнања о пореклу своје фамилије.Као што сам већ написао оно што сам прочитао у једној књизи гласи овако ,,Филиповићи су досељени из предела Ибарског Колашина око 1883 год.Према казивању, претходно презиме им је вероватно Дашић.Себе називају ,,ломигорцима,,.Славе Св. Јована и Св. Илију.У селу Газиводе су Шиљковићи одн.Трифуновићи и Васиљевићи, који славе исте славе као и Филиповићи.Њихови рођаци су Бубљани у Бубама и Ломигоре у Лучкој Реци.Филиповићи потичу од браће Филипа и Јована.Потомци Јована су се доселили у село Врело код Куршумлијске бање а потомци Филипа су се доселили у село Точане и заузели слободну (незаузету) земљу.,, Досељене породице у Точане из предела Ибарског Колашина су;;Раденковићи су из села Брњак,Илићи су из села Козарева код Лепосавића,Савовићи су из села Вељи Бријег раније били Томовићи,Краговићи су из Кобиље Главе,Антонијевићи и Радисављевићи који су род,такође њихов род су и Милетићи.,Чарапићи односно Вучетићи су из села Резала,Анђелковићи,Здравковићи.