Порекло презимена, село Сеоца (Андријевица)

7. августа 2013.

коментара: 1

Порекло становништва села Сеоца (некад Сеоце), општина Андријевица. Стање из 1903. године. Према истраживању попа Богдана Лалевића и Ивана Протића „Васојевићи у црногорској граници”. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.

 

На јужној страни на пола сахата далеко од Ријеке Марсенића, уз десну обалу Лима, пружа се село Сеоце, на доста стрмом нагибу планине Баља. Равног земљишта ово село скоро и нема, изузевши мало око сеоског гробља, које се зове Цијепци и Мурва, јер оно равног земљишта шго су око Лима имали, то је поводња 1896.год. покварила. Сеоце је савијено око облине баљске као један лук, чија је испупчена страна окренута Књажевцу и Андријевици. Куће су у селу, може се рећи, најраштрканије од свих села у овој нахији, јер се између појединих кућа и баштина налазе повећи простори церових шума. При свем том у Сеоцу су три главне групе кућа: Мурва до Лима, према Андријевици; Убао под самим врхом Баља и Гуњаје ближе к Ријеци Марсенића. Сеоце лежећи на овој баљској облини већим је делом на присојној, а мањим на осојној страни. Дугачко је уз Лим (с.—ј.) скоро 1 сахат, а широко (и.—з.) пола сахата. Поред Лима, уза Сеоце, налази се једна стара турска џада, која је ишла од Плава и Гусиња у Беране.

Сеоско земљиште није било подводно до пре десетак годииа док нису извели воду од врела у Сућеској на Мурву, и док нису 1896. године прокопали једно врело, које је извирало до самог Лима, те се тако плави доња половина села. Горњу половину не топе никако; у њој нема ни извора за пиће, те су сељаци приморани ићи за воду на врело или на Лим, где поје и своју стоку. Воденица редовничких има и на овом врелу и на Лиму.

Сеоце има велике комуне у Сућеској и Баљу. Планине осим Баља немају, него су им заједно и ливаде и катуни, али имају у Баљу добре испаше; само немају доста воде.

Име Сеоце дошло је без сумње отуда што је прво било неколико кућа на најбољем месту, ваљда на Мурви, и као мало звало се сеоце, па се тај назив насељавањем раширио на цео поменути простор.

У селу има 67 кућа са 351 становником. Сељаци су од Лопаћана: Фолићи и Саковићи (Караџићи), од Дабетића: Томовићи и од Мијомановића: Губеринићи и Стиовићи.

Село има само једно гробље.

 

ИЗВОР: “Васојевићи у црногорској граници“, поп Богдан Лалевић и Иван Протић, СКА, Београд, 1903. (стр. 593-594). Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић

 

Коментари (1)

Одговорите

Један коментар

  1. Milun

    Поштовани Раде,
    Да ли Спалевићи славе још неку славу, преславу или малу славу, осим Светог Јована?
    Срдачан поздрав,
    Милун Спалевић из Крагујевца