Порекло становништва села Шекулар, општина Андријевица. Стање из 1903. године. Према истраживању попа Богдана Лалевића и Ивана Протића „Васојевићи у црногорској граници”. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.
На североисточној страни од Велике, на 2 сахата даљине, преко планине Приједола, налази се Шекулар. Он лежи на доста стрмим странама планина: Приједола, Мокре и Кукаљског Брда, а с обе стране Шекуларске Ријеке, која се у доњем току, на име кроз Ријеку Марсенића, зове Ријеком Марсенића.
Село је дугачко (и.—з.) један и по сахат, а широко (с.— ј.) 1 сахат.
Земљиште је у Шекулару подводно, а плави се од Шекуларске Ријеке и поточића, који кроза њ теку. Али горњи део села је при планини, те нема потребе да се плави. Овде у горњем делу око кућа су место воћа четинари, докле у доњем делу, у Мезгаљама, има довољно воћа и доста је жупно.
Планина им је Мокра, далеко 3 сахата. Од планине им је одузет већи део и придат Турској.
И Шекулар се рачуна као једна целина, једно велико село, у коме оу мања села: Мезгаље, Улица, Ћетковиће, Рмуше, Огране и Радмуже, али су и овде, као и у поменутим целинама, куће тако измешане да би било залудно постављати границу међу овим селима.
Порекло фамилија
У Шекулару има 255 кућа са 1619 становника. Становници су сви Шекуларци, осим 30 васојевичких кућа у Мезгаљама. Шекуларци су старо српско племе, које се, по причању, овде населило још пре Косова и од тада па до данас није никако плаћало Турцима данак. Они се деле на мања племена, као: Живковићи, Рмуши, Ћетковићи, Дашићи, Јашовићи, Радмужи, Вајмеши итд. Од Васојевића у Мезгаљама су: Делетићи, Кастратовићи и Радуновићи.
У селу има 5 гробаља: у Мезгаљама, Радмужу, Рмушу, Странама и код цркве.
Села: Трешњево, Чоеча Глава, Трепча, Ријека Марсенића, Сеоце, 14 кућа на дну Јеловице (Горњосељани-Усташи) и шекуларска општина припадају требачкој капетанији, која укупно има 595 кућа са 3438 становника. По попису од 1899. године у овој нахији има 2762 куће са 16591 становником, од којих је мушких 8780, а женских 7811. Писмених мушких 2027, а женских 97. Васојевичка Нахија је подељена на 8 капетанија: љеворечка, краљска, забрдска, требачка, величка, полимска, коњушка и андријевичка, којима управљају капетани, а целом нахијом управља окружни суд са седиштем на Андријевици. Народне војске има 6 баталиона, над којима су командири, а над свом је војском бригадир, са седиштем на Андријевици. Основних школа, које приватних које редовних, има 8, и то у: Лијевој Ријеци, Барама, Ријеци Марсенића, Шекулару, Великој, Полимљу, Коњуху и на Андријевици, са 11 учитељских снага. У црквеном погледу ова је нахија подељена на тринаест парохија. Имају три цркве: саборна на Књажевцу до Андријевице, љеворечка и коњушка. Колских путова у Васојевићима нема, а главни су коњанички и пешачки путови ови: од Берана уз Лим преко Андријевице и Полимља до Велике; од Андријевице уз Краље преко Трешњевика, низ реку Дрцку, па уз Тару, преко Рашкова Гувна низ Лијеву Ријеку и преко Вјетерника к Подгорици. У Подгорицу иду још два летња пута: један преко Штавне, а други преко Царина. За Колашин су летњи путови преко Лисе и уз Градишницу, а зимњи је онај преко Трешњевика. Осим ових главних путова свако село има своје путове к планини, комуну, другоме селу, вознике, путове, који воде главноме путу и путиће кроза село.
ИЗВОР: “Васојевићи у црногорској граници“, поп Богдан Лалевић и Иван Протић, СКА, Београд, 1903. (стр. 596). Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић
28. март 2016. у 18:04
Небојша Бабић
Велики поздрав, Војо! И теби свако добро од Бога!
А што се Васојевичког рјечника тиче, ако га немамо скенираног у Дигиталној библиозеци, могу да донесем свој примерак.
29. март 2016. у 18:44
Раде Бракочевић
Док се не јави Шекуларац, ево једно значење ријечи сектијан.То је назив за кајиш на обући: гуменој, кожној, или некада од обичне коже. Узалуд ће те тражити ову ријеч код Вука Боричића Тивранског у Рјечнику васојевићког говора. Скај је врста вјештачке коже.
Сактијан је и фина кожа. У области Горњег Полимља, односно Васојевића ( и Шекулару као његовом саставном дијелу) чује се: Добио сам на дар лијепи такулин од сактијана. Носи ташњу од сактијана. Дакле, разликујемо сектијан и сактијан.
30. март 2016. у 11:00
Драшко Дашић
Хвала на помоћи.
Поздрав.
30. март 2016. у 08:11
Раде Бракочевић
Сактијан – фина штављена кожа за обућу, новчанике (такулине), ташне, торбе.
10. мај 2016. у 22:34
Јоксим
Поштовани Шекуларци, потомци војводе Даше, кнеза Вука Љевака, Радмужа из чијег рода је Комјен барјактар, Ћетка- шекуларски Дробњаци, Јована Бојице, Балевића, старих Мезгаљана… ма где били.
Друштво српских родословаца “Порекло” обезбедило је ДНК тестирање по повољној цени. Број кандидата је ограничен на 200. Пријаве за тестирање се примају на: [email protected] од 10 до 20 маја 2016.г. Тестирање ће бити обављено у Београду од 23 до 31 маја, у седишту Друштва српских родословаца Порекло. Кандидати из унутрашњости могу послати узорке поштом.
Пожурите, пријавите се и утврдите своје (пра)поријекло по мушкој линији.
29. мај 2016. у 14:11
Драшко Дашић
Поздрав свим Шекуларцима, потребна ми је помоћ око следеће недоумице: Да ли су и Шекуларци били сврставани у Србљаке?
Хвала унапред.
29. мај 2016. у 15:26
Небојша Бабић
Драшко,
за Васојевиће, Србљаци су сви полимски Срби који нису Васојевићи. Тако, ту спадају и наши Шекуларци. Одговор је – да, Шекуларци из васојевичке тачке гледања јесу Србљаци.
Друга подела је на Нахију и Хас. Нахија је Горње Полимље, а Хас (царски, неспахијски посед) је Будимља, односно Беранска котлина. Становници Хаса су Ашани. Разлика је у томе што су Ашани и Србљаци и Васојевићи који живе у Хасу, беранском крају. Али, утолико, нису сви Србљаци Ашани, тако нису ни Шекуларци.
Јеси ли размкишљао о тестирању у овом мајском пројекту? За релативно мали новац, (3.000 динара, што није тако велики износ, нарочито не у поређењу са уобичајеном ценом од 13.000 динара) може се добити изузетно битан податак о пореклу.
29. мај 2016. у 16:07
Раде Бракочевић
Др Радослав Ј. Вешовић издваја Шекуларце, Величане, Ашане или Србљаке. Све их сврстава у остала братства или другоплеменике у Васојевићима. Племенски Васојевићи све све остале, који нијесу били Васојевићи зову Србљаци. Шекулар је мало, али храбро црногорско брђанско племе, сматра се старосједиоцима ,задржало је своју посебност, док су сви остали дошли, послије Прве и Друге Сеобе Срба са подручја Горњег Полимља. Драшко да ли сте размишљали о днк тесту, по цијени од 3000 динара, четири пута нижој цијени од редовне, на основу препоруке члана друштва. Ако се одлучите, имате моју препоруку. Друштво српских родословаца “Порекло”је донијело одлуку да продужи рок за пријављивање, до краја овог мјесеца, односно до попуне укупног броја од 200 пријављених кандидата.
30. децембар 2016. у 18:05
Anonimni
Šekularci nijesu crnogorsko već srpsko pleme.
30. децембар 2016. у 19:09
Небојша Бабић
Шекуларци јесу црногорско племе, јер су из Црне Горе, како територијално, тако и својим пореклом. Што не значи да нису србско племе, како и сва друга црногорска племена.То што се данас у Црној Гори неко не осећа Србином, то је његово лично право. А да су сви у Црној Гори били Срби до 1945-те, опште је познато. Све након тога је смутљива политика. Зато, када Раде каже да су Шекуларци црногорско брђанско племе, верујем да нема у виду тај савремни аспект, већ повесне чињенице.
3. јануар 2017. у 15:38
Anonimni
Šekularci i Vasojevići nisu Crnogorci nego Srbi, tj. Brđani. Crnogorci su iz četiri nahije oko Cetinja, i niti genetski niti geografski imaju ikakve veze sa Brđanima, tj. ostalima iz ,geografski, današnje Crne Gore.
3. јануар 2017. у 16:57
Небојша Бабић
Не само Шекуларци, већ и Васојевићи и остали Брђани, и те како имају генетске везе с Црногорцима из Старе ЦГ (четири нахије). Ко има очи да види… О географији, да не говоримо.
29. мај 2016. у 16:14
Раде Бракочевић
Небојша је лијепо објаснио. Кад сам ја слао коментар, појави се његово објашњење, па има понављања већ реченог.
29. мај 2016. у 20:51
Драшко Дашић
Хвала вам на објашњењу. Ако сам добро схватио, читајући разна истраживања о Србљацима, појам ,,Србљак” је настао од нашег средњовековног појма ,,Србљин”, што би требало да буде једнако данашњем појму ,,Србијанац”, јер се Србија у средњем веку, тада у нешто мањим границама, звала ,,Србље”. Србље је обухватало целу средњовековну Рашку у којој је био и сам наш Шекулар, што на крају доводи до тога да смо у то време, у очима Васојевића, који, ако сам у праву, долазе са зетског простора, били на неки начин ,,Србијанци”. Ово је мој закључак, да ли делите мишљење са мном, или мислите да негде грешим?
Хвала унапред.
Што се тиче ДНК теста, поменуо једном да ми је то стара жеља, коју ћу једном збиља остварити. Али нажалост, време је такво какво јесте, па колики год да је попуст, сада ми је тренутно неизводљиво.
29. мај 2016. у 20:52
Драшко Дашић
поменуо сам*
24. јул 2016. у 12:28
Wauwau
Ima li neko ko je potomak.vuka ljevaka da se testirao na dnk.Procitao sam.negde da je neki njegov potomak ispao i2.dinaric north.