Порекло становништва села Шекулар, општина Андријевица. Стање из 1903. године. Према истраживању попа Богдана Лалевића и Ивана Протића „Васојевићи у црногорској граници”. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.
На североисточној страни од Велике, на 2 сахата даљине, преко планине Приједола, налази се Шекулар. Он лежи на доста стрмим странама планина: Приједола, Мокре и Кукаљског Брда, а с обе стране Шекуларске Ријеке, која се у доњем току, на име кроз Ријеку Марсенића, зове Ријеком Марсенића.
Село је дугачко (и.—з.) један и по сахат, а широко (с.— ј.) 1 сахат.
Земљиште је у Шекулару подводно, а плави се од Шекуларске Ријеке и поточића, који кроза њ теку. Али горњи део села је при планини, те нема потребе да се плави. Овде у горњем делу око кућа су место воћа четинари, докле у доњем делу, у Мезгаљама, има довољно воћа и доста је жупно.
Планина им је Мокра, далеко 3 сахата. Од планине им је одузет већи део и придат Турској.
И Шекулар се рачуна као једна целина, једно велико село, у коме оу мања села: Мезгаље, Улица, Ћетковиће, Рмуше, Огране и Радмуже, али су и овде, као и у поменутим целинама, куће тако измешане да би било залудно постављати границу међу овим селима.
Порекло фамилија
У Шекулару има 255 кућа са 1619 становника. Становници су сви Шекуларци, осим 30 васојевичких кућа у Мезгаљама. Шекуларци су старо српско племе, које се, по причању, овде населило још пре Косова и од тада па до данас није никако плаћало Турцима данак. Они се деле на мања племена, као: Живковићи, Рмуши, Ћетковићи, Дашићи, Јашовићи, Радмужи, Вајмеши итд. Од Васојевића у Мезгаљама су: Делетићи, Кастратовићи и Радуновићи.
У селу има 5 гробаља: у Мезгаљама, Радмужу, Рмушу, Странама и код цркве.
Села: Трешњево, Чоеча Глава, Трепча, Ријека Марсенића, Сеоце, 14 кућа на дну Јеловице (Горњосељани-Усташи) и шекуларска општина припадају требачкој капетанији, која укупно има 595 кућа са 3438 становника. По попису од 1899. године у овој нахији има 2762 куће са 16591 становником, од којих је мушких 8780, а женских 7811. Писмених мушких 2027, а женских 97. Васојевичка Нахија је подељена на 8 капетанија: љеворечка, краљска, забрдска, требачка, величка, полимска, коњушка и андријевичка, којима управљају капетани, а целом нахијом управља окружни суд са седиштем на Андријевици. Народне војске има 6 баталиона, над којима су командири, а над свом је војском бригадир, са седиштем на Андријевици. Основних школа, које приватних које редовних, има 8, и то у: Лијевој Ријеци, Барама, Ријеци Марсенића, Шекулару, Великој, Полимљу, Коњуху и на Андријевици, са 11 учитељских снага. У црквеном погледу ова је нахија подељена на тринаест парохија. Имају три цркве: саборна на Књажевцу до Андријевице, љеворечка и коњушка. Колских путова у Васојевићима нема, а главни су коњанички и пешачки путови ови: од Берана уз Лим преко Андријевице и Полимља до Велике; од Андријевице уз Краље преко Трешњевика, низ реку Дрцку, па уз Тару, преко Рашкова Гувна низ Лијеву Ријеку и преко Вјетерника к Подгорици. У Подгорицу иду још два летња пута: један преко Штавне, а други преко Царина. За Колашин су летњи путови преко Лисе и уз Градишницу, а зимњи је онај преко Трешњевика. Осим ових главних путова свако село има своје путове к планини, комуну, другоме селу, вознике, путове, који воде главноме путу и путиће кроза село.
ИЗВОР: “Васојевићи у црногорској граници“, поп Богдан Лалевић и Иван Протић, СКА, Београд, 1903. (стр. 596). Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић
8. новембар 2016. у 11:54
Јован Вукашиновић
Поштовани Раде Бракочевићу, ви сте ми последња нада да ћу пронаћи своје црногорске корене па Вас моли да ако знате нешто о пореклу моје породице да ми напишете.Бићу до краја захвалан.
Ово је ваш одговор неком трагачу порекла као што сам ја који сам нашао на страници ПОРЕКЛО од 16.јула 2014.:
МИЛОСАВЉЕВИЋИ су од Рмуша, а Рмуши од брата војводе Даше,Муша. То је шекуларско презиме. У Србију су се ови Рмуши одселили у Топлицу у село Јабучево 1883.г. ОБРЕНОВИЋИ ИМ НИЈЕСУ ДОЗВОЛИЛИ да носе презиме РМУШИ, већ су по очевима добили нова презимена Милосављевићи, Јанковићи, Вукашиновићи. Има и других презимена од ових породица. На одмору сам у Црној Гори, па случајно погледах шта има ново на интернету. Другог августа у Шекулару су Рмуши домаћини славе племена шекуларског. и ту ћете наћи своје братственике. Ако Бог да видимо се у Шекулару…
Наиме, Раде, моји су колико знам кренули из Шекулара у Топлицу вероватно ове године коју и Ви помињете и вероватно у Јабучево.Знам да су кренула три брата:Вучић, Саво и Анто али не знам да ли смо ми од Рмуша па после по неком Вукашину примили презиме које сада носим и ја: ВУКАШИНОВИЋ или је донето из Црне Горе.Знам да је покојни отац помињао да смо ОДОВИЋИ, па сам потпуно збуњен ко смо и шта смо.Славим Светог Николу, а колико знам Рмуши су донели Светог Луку у Србију.Можада су после браћа узимала другу славу, па и моји…МОЈА ЈЕ СИЛНА ЖЕЉА ДА САЗНАМ ОДАКЛЕ САМ, ДА ДОЂЕМ ДА ПОЉУБИМ ТАЈ ПРАГ ИЛИ КАМЕН ОДАКЛЕ СУ МОЈИ ИДА ПОСЛЕ МИРНО УМРЕМ КАДА ЗА ТО ДОЂЕ ВРЕМЕ.ИНАЧЕ СЕ МНОГ ПОНОСИМ ДА САМ ПОРЕКЛОМ ИЗ ЦРНЕ ГОРЕ, ЈОШ МИ САМО ПОМОЗИТЕ ДА ЗНАМ КОЈЕ САМ ПЛЕМЕ, ГДЕ МИ СЕЛО, ИМАМ ЛИ ТАМО РОЂАКЕ ИТД.ПОЗДРАВЉАМ ВАС И ЖЕЛИМ СВЕ НАЈБОЉЕ.
25. новембар 2016. у 09:37
Dejan
Ako se ponosiš sto si porijeklom iz Crne Gore onda dođi u svoju Crnu Goru. Sigurno ćeš naći nekoga u starom kraju ko će ti ispričati jasnije o tvom porijeklu, jer ako znaš imena svojih đedova i prađedova lako ćeš sklopiti mozaik. Crnogorci se jesu raseljavali na sve strane svijeta ali to nije bilo prije hiljadu godina nego relativno skoro. Srećno.
8. новембар 2016. у 14:00
Раде Бракочевић
Јоване, то што сам написао стоји. Рмуши у Шекулару као и сви од Дашића, Вукољеваковића и Радмужевића славе Св. Јована 20.јануара. Можда су Ваши преци мијењали славу и презимена што је уобичајена појава за те крајеве Србије. И то за Одовиће је Ваш отац био у праву. Према расположивим подацима Вукашиновићи су одсељени Рмуши. Мијењали презиме, а раније се звали Одовићи – Радичевићи, који су се презивали Лекић и Јовић, као и Вајмеш. Е, ово Вајмеш ме збуњује, јер се Вајмешима називају Ћетковићи, које у Шекулару сматрамо да су поријеклом Дробњаци. По причи Вашег пок. оца припадате црногорско брђанском племену Шекулар. Шекулар се налази близу Берана и Андријевице. Сада припада општини Беране. Тамо имате рођаке Рмуше. У Метохији се јављају и са презименом Армуш, што је исто. Да ли сте размишљали о ДНК тесту по мушкој линији? Мој мејл је: [email protected]
25. децембар 2016. у 21:19
Anonimni
Kada nemate argumenata, onda se pozivate na DNK analize.
28. децембар 2016. у 16:54
Anonimni
I još nešto. Zašto se u svim ovim komentarima (naročito Brakočevića i Babića) ističu Šekularci, naspram Vasojevića, iako su oba plemena čisti Srbi. U zaseocima velikog sela Šekulara: Mezgalje, Ulice, Ćetkoviće, Rmuše, Strane i Radmuže, stešnjeni u slivu Šekularskog potoka, i danas žive bratstva izmešana sa Vasojevićima, i u ničemu nisu posebni kako ih ovde predstavljaju neki komentatori.
28. децембар 2016. у 19:03
Небојша Бабић
Анонимни, ДНК анализа показује порекло по мушкој линији. Ту се разликују различита племена и братства у Полимљу. Тако и Шекуларци и Васојевићи. То је чињеница. Оно што нас везује је порекло по свим линијама, и мушким и женским. Не могу ја да кажем да сам неки посебна сорта у односу на Васојевиће, кад ми је баба Васојевка…
У Горњем Полимљу, Шекуларци су имали своју посебну повест у односу на Васојевиће негде до половине 19. века. Онда почиње заједничка повест. Ипак, не треба оспоравати ни једном Шекуларцу право на посебност, да истиче да је Шекуларац по својим оцима и праоцима. Исто важи и за Васојевиће, и за све друге полимске родове.
Што се измешаности тиче, ја први кажем да становништво Горњег Полимља чини мешавину старих родова и досељеника Брђана, Црногораца и Херцеговаца. Неки Васојевићи овде (а и на другим темама) потенцирају да су они у Полимљу нешто посебно. Драго ми је да ти истичеш да смо сви Срби, и ни по чему посебни.
Познајем један број мезгалских Васојевића и доживљавам их као своју браћу. Ништа немамо нарочито посебно једни у односу на друге, осим крсне славе. А и ту се посећујемо. Има мало задиркивања, као и свугде где су Срби, ко је бољи, али то је све у домену шале.
Напомена: није Шекуларски поток, него Шекуласка ријека.
28. децембар 2016. у 22:51
Јоксим
Анонимни ( Беранац, Марко Д., Мирјана, и под другим псеудонимима… т.ј. М. О.) зашто подмећеш кукавичја јаја како се “у свим овим коментарима (нарочито Бракочевића и Бабића) истичу Шекуларци наспрам Васојевића)…” Сад неко треба да се правда, у вези твојих подметања, вријеђања , замјена теза… Чему све то? Коме сметају историјске чињенице? Анонимни(о) опет гријешиш , Васојевићи живе само у селу Мезгал(љ)е. Дођи на Форум Порекла, па да се укључе и други. Овим окончавам ово беспредметно расправљање.
31. децембар 2016. у 14:30
Anonimni
Joksime, ne znam o čemu govoriš, i zašto ti se na ovom portalu pričinjavaju “anonimni” – kada je istina u pitanju. Niti sam Beranac, niti Marko.D,niti Mirjana, niti M.O. niti podmećem bilo kome “kukavičja jaja”, niti sam koga vrijeđao, niti se služim zamjenama teza, i bilo kakvih podmetanja! Samo se koristim istorijskim činjenacama, prije svega činjenicama uvaženog akademika Miomira Dašića, koji je porijeklom iz Šekulara. Naravno , akademik Dašić, sem vas, nikada nije isticao, tj. nadgornjavao, Šekularce naspram Vasojevića!
8. јануар 2017. у 14:06
Небојша Бабић
Неко ко није читао Дашићев рад о Шекулару, можда и поверује.у ову твоју последњу реченицу. При том, не ради се ни о каквом “надгорњавању”. Нико ни једном речју није написао да се Шекуларци стављају “наспрам” Васојевића. Морамо ли ми прихватати неку вашу тобожњу супериорност? Шта је поента? Ако Шекуларци не прихватају да су део Васојевићког племена, већ племе за себе, онда је то “надгорњавање” и супротстављање?
Не, нисмо део Васојевића, никад били. Јесмо међусобно орођени, али смо самосвојни. И то избија и из сваког дела Дашићеве књиге. Ко сумња у то што написах, нека исту прочита.
А не само историја, већ и генетика потврђује различито порекло ова два племена. И не видим шта је ту спорно…
9. јануар 2017. у 13:04
Anonimni
Vasojevići su bili na putu da obuhvate i “staro srpsko pleme Šekularce, nastanjene u dolini jedne Limove pritoke. Ovo malo pleme, iako dobro zaklonjeno reljefom, počelo se stapati s Vasojevićima” – zapisao je čuveni Jovan Cvijić.
Skoro vek kasnije dr Miomir Dašić kaže da “te simbioze, pored povoljnih prirodnih i drugih uslova u kojima se našao brojniji dio plemena povoljno su uticale da se Vasojevići razviju u populaciono najsnažnije crnogorsko-raško pleme… a ako je onamo ( prim.u Šekularu i Hasu,) i bilo izvjesne plemenske organizacije ona je bila preslaba da se suprostavi organizovanijim i fleksibilnijim Vasojevićima”. Nebojša, o tome je reč, a ne da neko ulazi u osećanja današnjih Šekularaca i Srbljaka – da nisu Vasojevići, ili po novome Crnogorci.
9. јануар 2017. у 15:21
Небојша Бабић
И на основу овог једног Дашићевог полуцитата из књиге која има 600 и кусур страница, ти си извукао неки велики закључак?
Обрати пажњу само на чињеницу да се, осим у Мезгалама (1850-их, 1860-их), Васојевићи никад нису населили ни у један други део Шекулара, а и начин на који су доспели у Мезгале Дашић је лепо описао. Познато ти је то, претпостављам.
Шта рећи о чињеници да мезгалске Васојевиће Шекуларци нису пуштали у своју планину све до првих деценија 20. века…
Дивне ли симбиозе и стопљености два племена…
Мислим да је потребно да се најпре добро загледаш у себе и своје знање и закључке. То а пропо Матијиних стихова и психолошких појава…
8. јануар 2017. у 13:13
Anonimni
I na kraju, da i ja zaključim prepisku na ovom portalu, stihovima iz poeme Matije Bećkovića “Prahu oca poezije”:
Više nas nema u realnom svetu
Ali nas ima svud po internetu
Na profilima i na sajtovima
Po fejsbucima i po portalima
Potvrdili smo sebe digitalno
A u stvarnosti nas nema ni slučajno
Napravili smo od slika štitove
Preselili se u fotošopove
A ko nije ćorav i ume da čita
Vidi i drugu stranu i šopa i štita
I kao legende kompjuterske scene
Trajemo koliko i mesečeve mene…
:
8. јануар 2017. у 14:08
Небојша Бабић
А шта ли би била поента постављања ових стихова…?
9. јануар 2017. у 12:23
Anonimni
U psihilogiji postoji pojava koja se označava kao Dauning-Krigerov efekat i odnosi se na ljude koji malo znaju, a toga nisu svesni, ali im to ne smeta da o svojim sposobnostima i znanju imaju visoko mišljenje.. Živimo u vremenu kada bahata samouverenost, a u sprezi sa tankim ili nikakvim znanjem, na svojevrstan način gospodari javnim diskursom.
U ovome je poenta postavljanja ovih stihova akademika Matije Bećkovića.
9. јануар 2017. у 18:02
Јоксим
Ево шта академик проф. др Миомир Дашић, између осталог, каже: “Шекуларци никад нијесу називани Ашанима већ само Србљацима. Васојевићи су их сматрали себи равнима и радо се с њима орођавали, заједнички дизали устанке и ратовали против Турака. Као старо српско становништво, Србљаке, Шекуларце су уважавали и владари из куће Петровића. А до њих су као старих Србаља држали и владајући кругови Србије. То је влада Србије кнеза Михаила Обреновића јасно показала шездесетих година 19.вијека.”
12. фебруар 2017. у 20:23
Rade
Ovaj Gospodin Rade Brakocevic nema veze o porojeklu toliko gresaka pravi da to nije normalno ?Nemoj ljudima da ispiras mozak tezama za koje nisi siguran i nemas pisan i validan trag o svom pisanju.Ako zelis nesto da dokazes daj validan dokaz o svemu sto pisete
Daj neki dnk nalaz da bi povezao ove price o porijeklu koje po tebi idu par stotina god nazad ili se okani ovoga
13. фебруар 2017. у 13:05
Јоксим
Опет, неко “анонимно” под другим именом, авета…