Порекло становништва села Шекулар, општина Андријевица. Стање из 1903. године. Према истраживању попа Богдана Лалевића и Ивана Протића „Васојевићи у црногорској граници”. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.
На североисточној страни од Велике, на 2 сахата даљине, преко планине Приједола, налази се Шекулар. Он лежи на доста стрмим странама планина: Приједола, Мокре и Кукаљског Брда, а с обе стране Шекуларске Ријеке, која се у доњем току, на име кроз Ријеку Марсенића, зове Ријеком Марсенића.
Село је дугачко (и.—з.) један и по сахат, а широко (с.— ј.) 1 сахат.
Земљиште је у Шекулару подводно, а плави се од Шекуларске Ријеке и поточића, који кроза њ теку. Али горњи део села је при планини, те нема потребе да се плави. Овде у горњем делу око кућа су место воћа четинари, докле у доњем делу, у Мезгаљама, има довољно воћа и доста је жупно.
Планина им је Мокра, далеко 3 сахата. Од планине им је одузет већи део и придат Турској.
И Шекулар се рачуна као једна целина, једно велико село, у коме оу мања села: Мезгаље, Улица, Ћетковиће, Рмуше, Огране и Радмуже, али су и овде, као и у поменутим целинама, куће тако измешане да би било залудно постављати границу међу овим селима.
Порекло фамилија
У Шекулару има 255 кућа са 1619 становника. Становници су сви Шекуларци, осим 30 васојевичких кућа у Мезгаљама. Шекуларци су старо српско племе, које се, по причању, овде населило још пре Косова и од тада па до данас није никако плаћало Турцима данак. Они се деле на мања племена, као: Живковићи, Рмуши, Ћетковићи, Дашићи, Јашовићи, Радмужи, Вајмеши итд. Од Васојевића у Мезгаљама су: Делетићи, Кастратовићи и Радуновићи.
У селу има 5 гробаља: у Мезгаљама, Радмужу, Рмушу, Странама и код цркве.
Села: Трешњево, Чоеча Глава, Трепча, Ријека Марсенића, Сеоце, 14 кућа на дну Јеловице (Горњосељани-Усташи) и шекуларска општина припадају требачкој капетанији, која укупно има 595 кућа са 3438 становника. По попису од 1899. године у овој нахији има 2762 куће са 16591 становником, од којих је мушких 8780, а женских 7811. Писмених мушких 2027, а женских 97. Васојевичка Нахија је подељена на 8 капетанија: љеворечка, краљска, забрдска, требачка, величка, полимска, коњушка и андријевичка, којима управљају капетани, а целом нахијом управља окружни суд са седиштем на Андријевици. Народне војске има 6 баталиона, над којима су командири, а над свом је војском бригадир, са седиштем на Андријевици. Основних школа, које приватних које редовних, има 8, и то у: Лијевој Ријеци, Барама, Ријеци Марсенића, Шекулару, Великој, Полимљу, Коњуху и на Андријевици, са 11 учитељских снага. У црквеном погледу ова је нахија подељена на тринаест парохија. Имају три цркве: саборна на Књажевцу до Андријевице, љеворечка и коњушка. Колских путова у Васојевићима нема, а главни су коњанички и пешачки путови ови: од Берана уз Лим преко Андријевице и Полимља до Велике; од Андријевице уз Краље преко Трешњевика, низ реку Дрцку, па уз Тару, преко Рашкова Гувна низ Лијеву Ријеку и преко Вјетерника к Подгорици. У Подгорицу иду још два летња пута: један преко Штавне, а други преко Царина. За Колашин су летњи путови преко Лисе и уз Градишницу, а зимњи је онај преко Трешњевика. Осим ових главних путова свако село има своје путове к планини, комуну, другоме селу, вознике, путове, који воде главноме путу и путиће кроза село.
ИЗВОР: “Васојевићи у црногорској граници“, поп Богдан Лалевић и Иван Протић, СКА, Београд, 1903. (стр. 596). Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић
13. фебруар 2017. у 15:14
Gusinjac
Na osnovu čega, “Rade”, kažete da Rade Brakočević nema veze o porijeklu i da pravi greške? Argumentujte to. Ko kaže da Rade Brakočević nema DNK “dokaze”, možda baš ima, ali još uvek nijesu za javnu upotrebu. Toliko.
13. фебруар 2017. у 18:04
Јоксим
Е, Гусињац, судећи по овом што се потписа “Раде”, и његовом блебетању, говорењу глупости, баш за њега приличи изрека из Горњег Полимља: од Плава и Гусиња до Берана ( бивша Гусињска нахија – и то ће му сметати): “Вазда нешто авета, никад ништа паметно да каже.”
13. фебруар 2017. у 19:35
Небојша Бабић
Доказа тушта и тма! Само чекамо дан да изиђу из затворених фијока.
Тад ће свима све бити јасније.
Но, не видех да је Rade приложио ма и један ваљан аргумент нападима на Бракочевићево познавање материје…
18. март 2017. у 19:50
Драшко Дашић
Господине Бракочевићу, имам једно питање за Вас, прочитао сам Ваш коментар на чланку ,,Порекло презимена, село Велики Извор” у којем помињете истраживање академика Миомира Дашића које је везано за Шекуларце који се давно одселише за Бугарску. Написали сте да је господин Дашић то истраживање обавио 1967. год. и да је наишао на бледе трагове Шекулараца у околини православног манастира Арбанаси. Молим Вас, да ли можете да ми кажете о којим траговима је била реч, или у којем свом научном раду Миомир Дашић помиње ове податке?
Хвала унапред.
19. март 2017. у 19:31
Раде Бракочевић
Наведено се помиње у књизи Миомира Дашића, Шекулар и Шекуларци од помена до 1941.г. ЦАНУ Подгорица, 2006. стр.212.
20. март 2017. у 15:16
Драшко Дашић
Хвала Вам.
Поздрав.
5. мај 2017. у 16:42
Srki
Поштовање, Шекуларци! Ценим да је ово право место да потражим информације о свом пореклу, које покушавам да истражим. До неких битних информација сам већ дошао захваљујући овом порталу, а оне су везане за Шекулар. Наиме, моји преци су око 1800 стигли из Шекулара у Метохију, у Старо село у околини Истока, да би касније прешли у оближње село Мојстир. У Метохији су се презивали БАИНОВИЋ….Род је очигледно био велики, будући да су се наредних деценија раселили на све стране( околина Призрена, Горња Јабланица, Топлица, Источна Србија), а у самом Мојстиру их је било све до 1999. Оно што се поуздано зна је да су у Шекулару славили СВ. Николу. Славу су променили доласком у Метохију, тако да сви потомци данас славе СВ. Агатонија, а као малу славу СВ. Јакова. Неки славе малу славу као велику, доста нас има нова презимена, али се то најстарије памти и преноси кроз генерације, као и прича да се из Црне Горе стигло у Метохију, бегом од крвне освете. Читајући вашу преписку, видим да СВ. Николе као славе нема…што значи да су кроз тај крај прошли у транзиту… Да ли ме можете упутути на неки поудан извор који бих могао да проучим, или дате неку информацију…. Видим да Никољдан славе Кучи и Братоножићи, који су мигрирали на север…да ли је то релевантан податак…? Ако информације из извора ту стају…онда је тестирање једини начин…па да се у том случају лагано прикупљају средства… 🙂 Хвала унапред и велики поздрав свима.
6. мај 2017. у 00:21
Небојша Бабић
Срки, то што данас нико у Шекулару не слави Никољдан, не значи да није било родова са том славом пре два столећа.
Мени презиме Баиновић није познато.
Али, као што и сам написа – тестирање је најбољи начин.да сазнаш порекло.
Радујем се сваком новом резултату Шекулараца и родова који су некада живели у Шекулару!
У то име – не одустај! И јави резултат кад га добијеш!
6. мај 2017. у 18:48
Раде Бракочевић
Срки, Небојша је дао прави предлог: ДНК тест је право рјешење.
Код Баиновића порекло поменути су Балевићи из Шекулара који славе Св. Николу. Они су старином из Братоножића. Дакле, мала исправка. Балевићи из Шекулара славе Св. Николу.
30. август 2017. у 18:51
Драшко Дашић
Поздрав и поштовање свим Шекуларцима. Остала ми је једна недоумица од раније, заборавио сам да је изнесем питајући вас о другим стварима. Тиче се Даше Шекуларца, у пар наврата сам наишао читајући о њему да га ословљавају ,,Даша Војводић”, па сад то ,,Војводић”, је л’ тако по нашим старим предањима или је то од новијега времена?
Хвала унапред.
5. децембар 2017. у 15:56
Небојша Бабић
Драшко, у време кад је живео војвода Даша, још нису била званично заживела презимена, али постоји неки континуитет називања одређених родова, па се условно може говорити о презимену.
Димитрије – Даша је био из војводског рода, те отуд то презиме Војводић. Сличних случајева имамо и у неким другим ЦГ племенима и шире. Од Даше замире Војводић као презиме, јер се Дашини потомци по њему почињу звати Дашићима, а потомство његовог брата – Рмушима. У неком ширем смислу, и данас можемо Дашиће и Рмуше, и све родове настале од њих, звати заједничким братственим именом – “Војводићи”.
13. јануар 2018. у 15:07
Драшко Дашић
Захваљујем Небојша. Праштајте што одговарам с закашњењем, нисам дуго посећивао страницу.
5. децембар 2017. у 12:19
Srdjan
Pozdrav svima!
Interesuje me porijeklo Kostića sa Rogozne iz sela Smilov laz.Moji rodjaci govore da smo Lopaćani, medjutim slava nam nije Arandjelovdan, već sveti Jovan.