Град Јагодина:
Багрдан (1952-1979. године јединствено насеље било подељено на насеља Багрдан Село и Багрдан Варошица), Белица, Бресје, Буковче, Бунар, Винорача, Вољавче, Врановац, Врба, Главинци, Глоговац, Горње Штипље, Горњи Рачник, Деоница, Добра Вода, Доње Штипље, Доњи Рачник, Драгоцвет, Драгошевац, Дражмировац, Дубока, Ивковачки Прњавор, Јагодина (1946-1992. године Светозарево), Јошанички Прњавор, Каленовац, Ковачевац, Коларе, Кончарево (до 1949. године Праћина), Кочино Село, Ловци, Лозовик, Лукар, Мајур (до 1979. године Горњи Мајур), Мали Поповић, Медојевац, Међуреч, Милошево, Мишевић, Ново Ланиште (до 1955. године део Ланишта), Рајкинац, Ракитово, Рибаре, Рибник, Сиоковац, Слатина, Старо Ланиште (до 1955. године део Ланишта), Старо Село, Стрижило, Топола, Трнава, Црнче, Шантаровац и Шуљковац.
12. октобар 2014. у 19:07
Милодан
Порекло становништва села Црнче (по књизи Црнча), Град Јагодина – Поморавски округ. Према књизи Станоја Мијатовића „Белица“.
Положај села.
-Куће овог села су испод Црног Врха са једне и друге стране Црначког или Сувог Потока или Млаке. Он пресушује, али када се после киша или топљења снегова учини знатну штету. Село је окренуто више југоистоку.
Воде.
-Пије се бунарска и изворска вода. Има више извора примитивно израђених, без имена и једна чесма, Чубурак.
Земље и шуме.
-Њиве и сенокоси су на местима: Бара, Раскрсница, Изворак, Церјак, Грабак, Топола, Башче и Таван. Шуме, пашњаци и њиве су на местима: Рупчина, Црначко Брдо, Шибовити Поток, Каленовачко, Чукарић (брдо), Мали Врх (брдо), Стража (брдо). Заједнича утрина је у Малом Врху.
Тип села.
-Село се дели на Горњу и Доњу Малу, које су једна од друге удаљене око километар и по.
Име селу.
-По једном предању село је добило име по Црногорцима, који су га прво населили; по другом тако је названо због црне шуме, земље и камења; по трећем због Црног Врха испод кога је; по четвртом што је некада ту било много срна да су их жене обрамицама тукле, па се због овога село прво назвало Срнча па потом Црнче (Црнча).
Старине у селу и његови знаменити људи.
-На Малом Врху има старих гробова за која се не зна из ког су времена. Из овога села је кнез Милоје и кнез Панта (Пана) Тодоровићи, Ћуковићи.
Постанак села и порекло становништва.
-Село је некада било више Деонице, уз реку Топола, па је отуда премештено одмах после Првог устанка на даншње место, где су биле појате – трла.
Црнча има 129 кућа, 13 родова и 705 становника.
Родови су:
-Павићи, Трањићи, Ћуковићи и Тодоровићи, славе Ђурђевдан и Илиндан. Доселили су се пре 200 година из Беле Реке од Топлице а тамо са Косова. Али неки кажу да су пореклом из Црне Горе. Из овог рода је био кнез Милоје и његов брат „коџа“ Панта (Пана).
-Радосављевићи и Газиверићи, славе Никољдан. Доселили су се из села Врбице (Тимок) одмах после Тодоровића и Ћуковића. Названи су тако што је некио њихов предак погазио веру – заклетву, јер је издао Србе Турцима.
-Томићи, Миљковићи и Бојовићи, славе Аранђеловдан. Они су од Васојевића из Црне Горе, досељени овде пре 200 година.
-Петровићи и Чуљковићи, славе Ђурђевдан и Илиндан. Доселили су се из Топлице када и Павићи (Тодоровићи) са којима се сматрају да су један род.
-Попићи, славе Ђурђевдан и Илиндан. И они су из Топлице и дошли су када Павићи и Чуљковићи са којима се сматрају да су један род.
-Голубовићи, славе Никољдан. Доселили се из околине Ниша пре 150 година.
-Тодоровићи други, славе Св. Петку. Доселили су се из Црне Горе пре 150 година.
-Николићи, славе Никољдан. Доселили су се из Топлице, преко Левча пре 150 година. Има их у селу Мотрић, Левач.
-Јевтићи, славе Ђурђиц и Ђурђевдан. Доселили се са Косова преко Топлице и Копаоника пре 150 година. Са Жуњићима у Рековцу сматрају се да су један род.
-Стошићи, славе Никољдан. Доселили с из околине Врања пре 130 година.
-Обрадовићи, славе Никољдан. Доселили се из околине Лесковца када и Стошићи.
-Бркићи, славе Илиндан. Доселили се из Топлице пре 120 године.
-Милојевићи, славе Никољдан. Не зна се одакле су и када су дошли.
Сеоска слава је Први дан Тројица а заветине су: Благовести – за здравље живине и Игњатијевдан – за здравље стоке.
Гробље је на јужној страни села.
13. октобар 2014. у 20:28
Милодан
Порекло становништва села Каленовац, Град Јагодина – Поморавски округ. Према књизи Станоја Мијатовића „Белица“.
Положај села.
-Каленовац ј испод самог Великог Врха, између потока Каленовчића и Врела, на једној доста стрмој страни окренутој више југоистоку. Долази у ред највиших села овог краја – 410 метара надморске висине.
Воде.
-Пије се изворска вода. У сели има и два бунара. Извори су: Врело, Бучина, Стеванов Извор, Љубомиров Извор, Танасков Точак, Милосављев Точак, Милојев Точак и још неколико мањих и безимених извора.
Земље и шуме.
-Њиве и сенокоси су у местима: Орнице, Баре, Градиница (Граденица), Крчевина, Баталија, Велика Њива, Стари Виногради, До’, Крушар и Пашњаци. Њиве и шуме су у местима: Чукара (брдо), Црквина, Метаљка (брдо), Бели Извор, Грађа (Ограђа), Косињак (брдо), Шупљ Камен, Под Црни Врх и Испод Гробља. Шума је у Великом Врху а сеоска утрина на Павловом Брегу.
Име селу.
-По једном предању село је добило име по неком градићу, који се звао Каленовац а налазио се на Великом Врху, одмах више села. По другом предању тако је названо због многих калемова (окаламљених воћки), па се некада звало Калемовац. По трећем добило је име по калуђерима, који су ту некада становали.
Старине у селу.
-Испод села су рушевине од старе цркве, за коју се прича да је била манастир. И данас од ње има камења и опека (цигала). Више села, на Велико Врху, има остатака градића или замка.
Тип села.
-Село се дели на Горњу, Средњу и Доњу Малу, које нису подвојене а пружају се према положају села.
Каленовац има 51 кућу, 6 родова и 207 становника.
Порекло становништва.
Родови су:
-Александровићи и Јарчевићи, славе Аранђеловдан. Доселили су се из околине Врања пре 150 година као први досељеници. Стари Петар Јарац, отац Александров, носио је велику браду, па су га по томе назвали „Јарац“.
-Панићи, славе Аранђеловдан. Доселили су се из околине Врања 10 година после Јарчевића, са којима се сматрају као један род. Има их у Горњем Рачнику и Пољни у Левчу.
-Јанковићи и Кулизићи, славе Св. Мина – Мратиндан. Доселили су се пре 130 година из Драгошевца од рода Веселиновића, где их има и данас.
-Петровићи, славе Аранђеловдан. Доселили су се из тимочког краја пре 130 година.
-Анђелковићи, славе Аранђеловдан. Род су са Петровићима.
-Миловановићи, славе Аранђеловдан. Доселили су се из Горњег Штипља пре сто година а тамо из околине Ниша.
Сеоска слава је Први дан Тројица а заветина је Недеља пред Цвети, за здравље стоке.
Гробље је на североисточној страни од села, према штипаљској механи.
14. октобар 2014. у 18:54
Милодан
Порекло становништва села Горње Штипље, Град Јагодина – Поморавски округ. Према књизи Станоја Мијатовића „Белица“.
Положај села.
-Село је испод Црног Врха, у клисури са обе стране Штипљанске Реке и поред пута Јагодина – Крагујевац. Село је окренуто више југоистоку и заклоњено је од хладних ветрова.
Воде.
-Пије се изворска вода. Постоји само један бунар-ђерам. Најјачи извор је Врело, који је толико јак да већ у близини меље воденица са једним каменом. Остали извори су: Ристина Чесма и Аврамова Чесма и још неколико безимених.
Земље и шуме.
-Њиве и сенокоси су на местима: Старо Село, Равни Гај, Клик, Врело, Локва, Миленковац, Парлог, Виногради, Шљивово Брдо, Орнице, Бабина Механа и Рупине. Шуме, пашњаци и њиве (измшано) су у брдима: Брезју, Главици, Грабовику, Рамаданову Гробу, Лпм Брду, Анатеми, Белом Камену, Стражи, Великом Врху, Мечкиној Рупи, Жежници, Средњем Врху, Грабовичком Потоку, Здравичком Потоку и на Стрмој Страни.
Тип села.
-Село се дели на Горњу, Средњу и Доњу Малу, које се пружају према току реке.
Старине у селу.
-Код Врела, у данашњем гробљу, откопан је темељ неке старе цркве. У близини је неко старо гробље. По предању ту су Турци нанеком сабору побили мног свет, који је ту покопан. Да је овде била црква или манастир сведоче и стари, необично дбелих стабала, калемови јабука и крушака. На месту Грабовику има остатака неког градића. Ту се приликом копања, орања или риљања налази стари новац „костадинке“. На брду Стражи, између овог села и Врановца су Карађорђеви шанчеви, где је Карађорђе задржавао надирање Турака низ Мораву после боја на Каменици, 1809. године.
У близини сеоског гробља код Врела постоји старо гробље на коме су белези (гробови) од неизрађеног камена серпентина, који се налази у овој околини. Како се зна да је Горње Шипље пресељено из Старог Села или Селишта, то ће према овом старог гробљу, као и према цркви која је скоро откопана, пре ће бити да је овде некада постојало неко старо насеље па је становништво расељенио или изумрло. Које је и какво то насеље било и шта се са њим догодило није могуће дознати, јер предање о томе није сачувано.
Постанак села и поекло становништва.
-Некада је насеље било у Старом Селу па се отуда преместило пре 130 година у клисуру, ближе Врелу због склонитијег места, шуме и испаше. Пре тога овде су биле штипаљске појате. Док је ово насеље било у Старом Селу оба данашња Штипља (Доње и Горње) било је заједничко село па и данас постоји зајеничко старо гробље. Од старог Јешковца је постало прво Штипље а доцније Доње Штипље и Горње Штипље.
Горње Штипље има 101 кућу, 17 родова и 560 становника.
Родови су:
-Милошевићи, Софронијевићи и Миткићи, славе Ђурђиц и Ђурђевдан. Преци су им се доселили из Старог Села а тамо са Косова, пре 200 година.
-Ружићи и Стругарци, славе Петровдан. Доселили су се из околине Битоља, као стругари, пре 150 година; били су у Старом Селу.
-Златановићи и Станишићи, славе Никољдан. Доселили су се из Стрелца у околини Пирота пре 120 година.
-Клицари, славе Лучиндан и Марковдан. Доселили су се из тимочког краја пре 150 годиан; били су у Старом Селу.
-Митићи и Бојовићи, славе Аранђеловдан. Доселили су се из Црне Горе, преко Старог Села, пре 120 година. Од истог рода има их у Црнчи.
-Чупићи, славе Ђурђиц и Ђурђевдан. Доселили су се из Малог Косова пре 120 година. Сматрају се да су „од арнаутског порекла“.
-Пауновићи и Јанковићи, славе Никољдан. Дошли су из Црне Траве у власотиначком срезу, пре 120 година. Били су у Старом Селу.
-Џонићи, славе Ђурђиц и Ђурђевдан. Доселили су се из села Заграђа у тимочком крају пре 120 година, преко Старог Села или Старог Штипља.
-Петковићи, славе Никољдан. Доселили су се из Великог Извора код Зајечара, преко Старог Села, када и Џонићи.
-Милићевци, славе Св. Сергије. Дошли су из Баточине у Лепеници пре сто година.
-Илићи и Ранковићи, славе Аранђеловдан. Дошли су из Ресника у Лепеници пре 100 година.
-Радивојевићи, славе Аранђеловдан. Дошли су из Букуровца у Лепеници пре 80 година.
-Микићи, славе Аранђеловдан.. Доселили су се пре 80 година из Каленовца, где их и данас има.
Не зна се одакле су досељени:
-Обрадовићи, славе Јовањдан. Овамо су се преселили из Старог Села.
-Ристићи, славе Ђурђиц и Ђурђевдан.
-Милановићи, славе Аранђеловдан.
-Радичевићи, славе Никољдан.
Сеоска слава је Други дан Тројица. Заветине нема.
Гробље је више села код Црквине, близу Врела.
15. октобар 2014. у 19:51
Милодан
Порекло станоништва села Доње Штипље, Град Јагодина – Поморавски округ. Према књизи Станоја Мијатовића „Белица“.
Положај села.
-Село је са обе стране Штипљанског Потока, који тече више на југ а улива се у Црновршку или Штипљанску Реку. Више кућа има у присоју, са десне стране потока; оне су разређене низ поток. Село је окренуто више југоистоку. На западној страни је Горње Штипље а на северноиј Врановац, са којим је скоро састављено.
Воде.
-Пије се изворска вода. Извори су: Старчевицки Извор, Јеврицки Извор, Буџицки Извор и Соларски Извор. Они су од просте грађе и не пресушују.
Земље и шуме.
-Њиве и ливаде су на местима: Ваљевачко Поље, Панађуриште, Брезје, Гај, Кључић, Гарнице (Угарнице), Река, Дутар, Бубан, Дрењак, Старо Село (Слиште), Горња Река и Велике Ливаде. Шуме и пашњаци су на местима: Глигорац, Сечине, Стражиловица, (Стража), Средње Брдо, Голо Брдо, Липар, Миленковац, Клик и велика Коса.
Тип села.
-Куће су међусобно удаљене око 100 метара. Село се дели на Гоњу, Средњу и Доњу Малу, које нису подвојене.
Име селу.
-Село је добило име по месту из Јужне Србије, одакле су били први досељеници, којима се сваки траг изгубио.
Постанак села и порекло становништва.
-Старо село се некада звало Јешековац. Било је ниже, у реци, па се отуда због воде и турског насиља преместило на данашње место. У прво време звало се само Штипље, па када е Горње Штипље од њега одвојило и иселио на данашње место, онда се, за разлику од Горњег, назвало Доње Штипље. По једном другом предању старо Штипље је било некада у Старом Селу (Селишту), па се отуда раселило у два Штипља; Горње и Доње.
Доње Штипље има 141 кућу, 12 родова и 650 станоивника.
Родови су:
-Вучковићи, Јеврићи и Марићи, славе Јовањдан. Они су старинци.
-Стевановићи, Вучићи и Буџићи, славе Ђурђиц и Ђурђеван. Преци су им се доселили из Топлице пре 180 година.
-Чолићи, славе Ђурђиц и Ђурђевдан. Доселили се из крупшевачке Жупе пре 150 година. Има их у Коњушима, Темнић.
-Старчевићи, славе Аранђеловдан.. Доселили се из Срема пре 130 година.
-Качаревићи и Марковићи, славе Аранђеловдан. Доселили су се из околине Врања пре 150 година. Зову се још и:
-Илићи и;
-Иџићи.
-Тимотијевићи и Крстићи, славе Никољдан. Доселили су се из околине Ниша пре 130 година.
-Алексићи, Филиповићи и Соларци, славе Аранђеловдан. Доселили су се из околине Врања када и Качаревићи и Марковићи, са којима се сматрају као један род.
-Миленковићи, Станковићи и Крстићи други, славе Никољдан. Доселили се из околине Пирота пре 120 гдоина.
-Џуџурићи и Илићи други, славе Ђурђиц и Ђурђевдан. Доселили се из тимочке околине пре 120 година.
-Вулићи, славе Лучиндан и Марковдан. Доселили се из Плане код Параћина пре сто година а тамо из Топлице.
-Тодоровићи, славе Ђурђевдан и Илиндан. Доселили су се из Јагодине, а старином је од Тодоровића (Павића) из Црнче.
Сеоска слава је Други дан Тројица а завеетина Средопосница – за здраве стоке.
Гробље је изнад села, у Глигорцу.
16. октобар 2014. у 18:30
Милодан
Порекло становништва села Врановац, Град Јагодина – Поморавски округ. Прем књизи Станоја Мијатовића „Белица“.
Положај села.
-Село је у теснацу између црновршких коса, са обе стране Врановачког Потока. Са Доњим Штипљем је скоро састављено а од Горњег Штипља га одваја брдо Стража (Стражиловица). Само у врху села, где су школа и судница („општина“) има нешто кућа на једној заравни и страни благог нагиба, остале куће су све на стрмим странама.
Воде.
-Пије се бунарска и изворска вода. Постоје четири бунара (врло дубока) и исто толико извора, који носе називе: Томицки Извор, Ђурђевски Изор, Кључки Извор и Лисичак.
Земље и шуме.
-Њиве и сенокоси су на местима: Гај, Гарница (Уграрница), Стари Виногради, Трновик, Локва, Крива Ћуприја, Мусина Њива, Балвани, Јасика, Станојев Ливаде, Међа, Стража (Стражиловица), Страна и Раскрснице. Шуме, пашњаци, њиве и виногради измешани су по местима: Трновита Коса, Велика Коса, Мирков Поток, Голо Брдо, Шибовита Коса, Лепо Брдо, Дугачка Коса, Крушачка Коса, Кратка Коса, Драгићева Коса и Грабовита Главица.
Тип села.
Село је долинског типа, али су му куће знатно гушће у односу на моравска села. Дели се на Горњу и Доњу Малу које раздваја Бркицки Поток.
Име селу.
-Име села тумачи се на разне начине. Једни кажу да је добило име по многима вранама којих је некада ту било; други, због црног камења; трећи, због црних људи који су ту некада живели; четврти, због многих удовица које су после неког страшног боја остале без мужева и због тога носиле вране (црне) мараме („шамије“) на глави; пети, због потока Врановца, којим је некада текла црна вода.
Постанак села и порекло становништва.
Ј. Мишковић каже да су Врановац и Горњи Рачник били некада једно село. И данас су им имања толико помешана да је немогуће одредити им границе а заједничке шуме и утрине и данас подједнако уживају. У прилог овога, Тодор Поповић из Багрдана прича да су у потоку Врановцу биле појате (трла) горњорачничке, које су преобраћене у стално насеље.
Врановац има 102 куће, 10 родова и 687 становника.
Родови су:
-Ђорђевићи и Томићи, славе Никољдан. Преци су име се доселили пре 200 година из Луњевице (рудничке) а тамо из призенског краја, као први досељеници.
-Милосављевићи и Дрзманци, славе С. Враче. Доселили су се из околине Врања пре 150 година.
-Бркићи, славе Ђурђиц и Ђурђевдан. Доселили су се из Суве Мораве – околина Врања када и Дрзманци.
-Радосављевићи и Мачковчани, славе Ђурђиц и Ђурђевдан. Доселили су се из Мачковца код Крушевца пре 130 година.
-Сандићи, славе Лучиндан и Марковдан. Доселили су се из околине Врања пре 130 година.
-Милојевићи и Двоцићи, славе Стевањдан. Доселили су се из Шанца код Крушевца пре 130 година.
-Златановићи, славе Никољдан. Доселили су се из околине Пирота, преко Сврљига, пре 120 година. Има их у Горњем Штипљу и у Ловцима.
-Милићевићи, славе Св. Петку. Доселили се из Сврљига када и Златановићи.
-Вулићи, Ћелићи и Ћеличани, славе Аранђеловдан. Доселлили су се из Ћелија код Крушевца пре 120 година.
-Богићевићи, славе Никољдан. Доселили су се из Шанца код Крушевца када и Ћеличани, са којима су били кумови.
Сеоска слава је Велики Спасовдан а заветине су: Савине Вериге – 29 јула по н.к. – за здравље чељади и 26 септембар по н. к. – за здравље стоке.
Гробље је на западној страни села, на једном пропланку благог нагиба.
17. октобар 2014. у 18:25
Милодан
Порекло становништва Горњи Рачник, Град Јагодина – Поморавски округ. Према књизи Станоја Мијатовића „Белица“.
Положај села.
-Село је у клисури на обема странама Рачничке Реке, заклоњено високим и стрмим косама. Окренуто је виш југоистоку.
Воде.
-Пије се бунарска вода. Постоји једна извор од просте грађе без имена.
Земље и шуме.
-Њиве и сенокоси су на местима: Река, Орнице, Поље, Виноградиште, Пољаница, Стара Трла, Старо Село, Збеговиште и Поточар. Шуме, пашњаци и њиве помешани су наместима: Трновита Коса, Грујина Чукара, Ошљанска Коса, Шибовита Коса, Драгићева Коса, Дугачка Коса и Шиљата Чука. Шума је наместима: Велико Поље и Осоје.
Тип села.
-Село је долинског типа; куће су чешће збијеније него код кућа тимочког типа. Дели се на Горњу и Доњу Малу. Махале су подвојене. Доња Мала је према Доњем Рачнику, низ реку.
Име селу.
-По једнима село је добило име што је у реци, па се некада звало „Речник“, потом Рачник; по другима се село зове по неком Ратку (Рачи), који се ту први доселио. Оба ова тумачења су непоуздана, пошто и Доњи Рачник носи исто име.
Старине у селу.
-У средини села има остатака од старог „џидовског“ гробља.
Постанак села и порекло становништва.
-Не зна се када је село засновано, али је очувано педање да је некада било у Старом Селу, више данашњег села, па је одатле премештено. Кад су Турци, после погибије капетана Коче Анђелковића, зашло да поубијају све виђеније Србе, тада се цело село склонило из Старог Села у Збеговиште а потом на данашње место. У то време, кажу, да јеу селу било свега седам кућа и то шест кровињара и једна шиндрача.
Горњи Рачник има 75 кућа, 10 родова и 530 становника.
Родови су:
-Рашићи и Игњатовићи, славе Јовањдан. Доселили су се из Топлице пре 150 година.
-Нешићи, Живановићи и Богдановићи – славе Св. Враче. Доселили су се из крушевачке Жупе пре 130 година. Има их у Ресави и Жупи (Парчину и Трнавцима).
-Костићи и Грујићи, славе Игњатијевдан. Доселили су се „од сврљишко, од Копај-Кошаре“ пре 120 година.
-Тодоровићи, славе Никољдан. Доселили су се из Бабушнице у Лужници пре сто година.
-Костићи, славе Никољдан. Доселили су се из Малче у околини Ниша пре сто година.
-Стамболићи, славе Јовањдан. Доселили су се из Топлице, преко крушевачке Жупе пре сто година. Неки њихов предак служио је у Стамболу (Цариграду), па се отуда повратио у место рођења, где су га прозвали „Стамболија“. Има их у Александровцу, Жупа.
-Радосављевићи, славе Никољдан. Доселили су се пре 80 година из Сладаје у Горњој Ресави.
-Јевтићи, славе Св. Петку. Доселили се пре 80 година из Цернице у Темнићу.
-Петровићи, славе Јовањдан. Доселили су се пре 70 година „откуде нишевачко“.
-Ивановићи, славе Никољдан. Не зна се одакле су се и када доселили.
Сеоска слава је Први дан Тројица а заветина Томиндан – 19 октобра по н.к. за здравље чељади.
Гробље је више села, у страни.
18. октобар 2014. у 17:43
Милодан
Порекло становништва села Доњи Рачник, Град Јагодина – Поморавски округ. Према књизи Станоја Мијатовића „Белица“.
Положај села.
-Село је код ушћа Врановачког Потока у Рачничку Реку. Куће су са обе стране реке и потока. Већи део села је на странама благог нагиба а мањи у равници поред Цариградскоог Друма, који избија у Багрдан и даље. Једна страна села је окренута југозападу а друга североистоку.
Воде.
-Пије се бунарска и изворска вода. Извори су: Маринков Извор, Тодоров Извор и Алибегов Извор (у кључу до села).
Земље и шуме.
-Њиве и ливаде су на местима: Логориште (према Липару), Церјак, Липар, Арнауцко, Бело Поље, Просиште, Врвина, Долина и Поље. Шуме, пашњаци и њиве са где којим виноградом су на местима: Ошљак (брдо), Ћумурана (брдо), Гавранов Поток, Циганско Падалиште, Гигош и Танка Коса.
Тип села.
-Село је подељено на три подвојена краја (махале): Старо Село, Ново Село и Липарска Мала. Махале или крајеви су међусобно удаљене од 500 до 1000 метара а неки и више.
Старине у селу.
-Испод села, према Липару, постоји старо гробље где се налазе „старудије“.
Постанак села и порекло становништва.
-Кажу да се некада Доњи Рачник звао Луковица па је доцније постао прво Рачник, па онда Доњи и Горњи Рачник. Најпре је насељене махала звана Старо Село, затим Ново Село (махала) и најзад Липарска Мала. Када је засновано Старо Село и да ли је оно остатак Луковице или од Старог Рачника предање ништа не казује.
Становници овог села су већином Тимочани; они су у говору и обичајима, као и у другим етничким особинама задржали одлике тога краја.
Доњи Рачник има 125 кућа, 12 родова и 893 становника.
Родови су:
-Бегићи, славе Аранђеловдан. Доселили су се из Заградског (Тимок) пре 130 година.
-Џонићи, славе Никољдан. Доселили су се из Заградског када и Бегићи. Има их у Горњем Штипљу.
-Симовновићи, славе Св. Петку. Доселили су се из тимочког краја одмах после Џонића.
-Анићи, славе Никољдан. И они су „от Заградско“ када и Џонићи. Деда-Ана био јње рођени брат деда-Џону.
-Марковићи, Тошићи и Љубеновци – славе Никољдан. Доселили се из Заградског пре 120 година.
-Бајићи и Бојинци, славе Никољдан и Св. Петку. Доселили се „от Заградско“ када и Љубеновци.
-Палићи и Палинци, славе Никољдан. Доселили су се из Ловаца пре сто година а тамо су досељени „откуда књажевачко“.
-Ценићи, славе Никољдан. Доселили се из околине Књажевца пре сто година.
-Цекићи и Цековци, славе Св. Петку. Дослили се пре сто година из Домуз-Потока (Милошева) а тамо из околине Врања.
-Ковачевићи, славе Аранђеловдан. Доселили су се из тимочког краја пре сто година на позив Бегића, са којима се сматрају да су један род.
-Лесичковци, славе Никољдан. Доселили су ее из „неког Лесичкова“ у Тимочкој Крајини пре 100 година.
-Манојловићи, славе Митровдан. Предак се доселио из Багрдана (село) призетивши се у породицу Ковачевића.
Сеска слава је Први дан Тројица а заветина „Пољобранија“ – 5 маја по н.к. за поља и берићет.
Гробље је испод села, у страни према Багрдану, недалеко од Царигрдског Друма.
19. октобар 2014. у 19:52
Милодан
Порекло станоништва насеља Багрдан, Град Јагодина – Поморавски округ. Према књизи Станоја Мијатовића „Белица“. У књизи су посебно описани Багрдан село и Багрдан варошица.
Багрдан село:
Положај села.
-Куће овог села су у равници поред доњег тока Рачничке Реке и Осанице. Обе реке чине штету приликом изливања из корита. Кроз село пролази Цариградски пут Јагодина – Багрдан и даље.
Воде.
-Пије се бунарска вода.
Земље и шуме.
-Њиве и ливаде су наместима: Горњи Кључ, Доњи Кључ, Бара, Видина Бара, Ада, Закључак, Чичковац, Пожарак, Кованлук, Ковиљача, Старо Село, Река, Над Реку, Парлози и Багрдански Парлози. Шуме, пашњаци, виногради и њиве су на местима: Гробљанско Брдо, Главица (брдо), Мијаилов Поток, Луди Поток, Марисављевац, Сакина Страна, Дурманов Поток (где је по предању некада била усамљена кућа Дурмана Жидова), Осоје и Дубоки Поток.
Тип села.
-Село је тимочког типа; дели се на две махале; Копривницу и Багрдан, које раздваја река Осаница тако да Копривница остаје на десној а Багрдан на лвој страни. Један део Багрдана је и поред Рачничке Реке, која се одмах ту улива у Осаницу. До 1892. године ова два насеља су била сасвим подвојена; те су године, приликом, проласка краља Милана, а по његовој жељи и наредби, спојена у једно село. Багрдан је старије насееље а Копривница новије. Копривничани су пореклом из тимочке Копривнице. Били су најпре у Ланишту (у Модром Виру), па се отуда овамо преселили пре 130 година. Били су прво у Старом Селу.
Име селу.
-По једном предању Багрдан је добио име по неком „грдном“ (ружном) бегу, који је ту први дошао, па се у прво време звао „Бегрдан“ а после Багрдан. По другом, вероватнијем предању, тако се назвао по турској речи „багрдан“, што значи река.
Старине у селу.
-У атару села постоји црквина, за коју се мисли да је остатак од неке велике цркве „Ластавице“. У Дурмановом Потоку је „Џидовско Гробљиште“.
Постанак насеља и порекло становништва.
-Село и варошица су старијег постанка. Некада је било чисто српско насеље и звало се Река (по некиома се звало Осаница). По доласку Турака населило се неколико мухамеданских досељеника, који су му том приликом дали турско име. По ослобођењу од Турака оно је поново постало чисто српско насеље и тада је цела Копривница овамо пресељљена као и многи други родови.
Село Багрдан има 154 куће, 27 родова и 889 становника.
Родови у селу Багрдан:
-Прокићи, славе Стевањдан. Дошли су међу првим досељеницима из непознатог краја пре 130 година.
-Јевтићи, славе Стевањдан. Доселили се када и Прокићи, из непознатог краја, са којима се сматрају као један род.
-Милетићи, славе Ђурђиц и Ђурђевдан. Доселили се из околине Приштине пре 125 година.
-Милутиновићи, славе Никољдан. Дошли са Косова када и Милетићи.
-Илићи, славе Ђурђиц и Ђурђевдан. Доселили се са Косова када и Милутиновићи.
-Милићи, славе Никољдан. Доселили се из околине Врања пре 120 година.
-Милутиновићи други, славе Ђурђиц и Ђурђевдан. Доселили се са Косова пет година касније од Милетића и Милутиновића, са којима се сматрају да су један род.
-Ђурђевићи, славе Никољдан. Доселили се из околине Врања пре сто и више година. Са Милићима се сматрају као један род.
-Милосављевићи, славе Томиндан. Доселили се из Топлице пре сто година.
-Врцићи, славе Ђурђиц и Алимпијевдан. Доселили се из околине Врања пре сто година.
-Гајићи, славе Ђурђиц и Ђурђевдан. Доселили се са Косова пре 100 година.
-Петковићи, славе Ђурђиц и Ђурђевдан. Дошли из околине Ниша пре 100 година.
-Милановићи и Мирковићи, славе Никољдан. Доселили се из околине Ниша када и Петковићи.
Родови у Копривници:
-Дачићи и Митићи, славе Никољдан. Доселили се из тимочке Копривнице преко Ланишта пре 130 година.
-Максимовићи, Марковићи и Сремчевићи – славе Митровдан. Доселили се из Срема пре 130 година.
-Марићи, Добривојевићи и Старцелићи – славе Никољдан. Доселили се из Тимочке Копривнице преко Ланишта пре 130 година.
-Вељићи, славе Никољдан. Доселили се из Кривог Вира (Тимок) пре 130 година.
-Станковићи и Анићи, „Власи“ – славе Савиндан. Доселили се из Тимочке Крајине пре 120 година.
-Властићи, славе Митровдан. Доселили се из Лебана пре 120 година. Има их у Селевцу, Смедерево.
-Јанковићи, „Власи“, славе Св. Петку. Доселили се из Горње Ресаве пре 100 година.
-Стојановићи, славе Никољдан. Доселили се из Вољавча, Белица, пре 100 година.
-Бабићи, славе Аранђеловдан. Доселили се из Великог Поповића у Ресави пре 80 година.
-Димитријевићи, славе Лучиндан и Марковдан. Доселили се из Ботуња у Лепеници пре 80 година.
-Векићи, славе Стевањдан. Доселили се из Радошина у Ресави пре 80 година.
-Басаревићи и Басарићи, славе Аранђеловдан. Доселили се из Лебана пре 80 година; има их у Свилајнцу, Ресава.
-Купинићи, славе Мратиндан – Мина. Доселили се из Пањевца (Јагодина) пре 70 година; има их у Пањевцу (Белица), Бачини и Јасици (Темнић).
-Јевтићи други, славе Св. Александар Невски. Доселили се из Милошева пре 50 година а тамо из Црне Горе.
Сеоска слава у Копривници је Први дан Тројица а у селу Багрдану Бели четвртак – по Тројицама. Заветине су: У Копривници Благовести – за здравље чељади и Преблага Марија – за здравље стоке. У Багрдану селу Цвети – за здравље чељади и Марковдан – за здравље орача и копача.
Копривничко гробље је у страни више Копривнице. У ово гробље се сахрањују и из врошице Багрдана, они са десне стране Осанице. Гробље села Багрдана је на супротној страни у односу на коприбвничко гробље, идући железничкој станици. У ово гробље сахрањују се и из варошице Багрдан, са леве стране Осанице.
Цигани-Роми ковачи су се преселили у варошицу Багрдан.
Општина је одвојена од варошице а црква и школа су заједничке; оне су обе у варошици Багрдан.
Наставиће се….
20. октобар 2014. у 21:17
Милодан
Наставак……
Багрдан варошица
Положај несеља.
-Варошица је на обема странама реке Осанцие и пружа се према Цариградском путу, који криз њу пролази. У непосредној близини варошице су села Багрдан и Копривница, тако да један део део варошице састављен са Копривницом а други се Багедан селом. Оба ова краја варошице спаја мост на Осаници.
Воде.
-Пије се бунасрска и изворска вода. Штаб коњичке комбиноване дивизије подигао је испред цркве врло лепу чесму од тесаног камена, 1914. године. До моста, са леве стране реке је трг, где се сваког уторка продају стока и намирнице. На тргу, близу моста, био је за време Турака велики путнички хан.
Постанак насеља и порекло становништва.
-Багрдан су населили Турци 1700. Године, као значајно место на путу Цариград – Ниш – Београд. Ј. Рачанин га 1704. године назива Нова Паланка или Деви Багрдан. Помињу га Дриш, С. Милошевић и други.
„Из Багрдана ја водио пут у Јагодину преко густе и велике шуме и био је за путнике опасан због вукова и хајдука“, пише К. Н. Костић у књизи „Трговачки центри и друмови по српској земљи“ 1899. године.
Од доцнијих писаца помињу га Пирх, Вујић, као и други наши и страни путописци, који су били у пролазу кроз ово место.
Багрдан је прелазио чешће из турских руку у аустријске и обратно, али су га Турци дуже држали. До 1881. Године село Копривница потпадало је под стари Јагодински округ а Багрдан под Крагујевачки. Тако је река Осаница делила не само Копривницу од Багрдана, већ и два округа.
Багран је проглашен за варошицу 1866. године. Док није прошла железница, место је напредовао, јер је било на живом пролазном путу. Од проласка железнице, он је у опадању и нема изгледа за његов напредак. Варошица има три главне улице; Београдску – идући железничкој станици; Ловачку улицу – идући селу Ловцима (уз реку) и Копривничку улицу, преко моста на десној страни реке. Има више кућа на левој страни реке (у Багрдану) него на десној (у Копривници).
По причању старијих људи за време Турака је постојала, осим велоког хана, и једна џамија док је друга џамија, кажу, била у Ловцима, више Багрдана. Они причају да је за време Турака „касаба“ имала један део покривене чаршије („безистан“), која је једном приликом изгорела до темеља.
Црква је на копривничкој страни, одмах поред моста, изнова озидана 1868. године, слави Аранђеловдан.. Под њену парохију потпадају: Горње и Доње Штипљље, Горњи и Доњи Рачник, село Багрдан (са Копривницома), варошица Багрдан, Врановац, Ловци и Стрижило. Варошица је удаљена од железничке станице „Багрдан“ два и по километра. Близу железниичке станице, на брду са десне стране Багрдана, је гробље изгинулих немачких војника 1915-1918. године. Велика Морава је од станице удаљена 500 метара а од средине варошице 3 километра. На Морави је жало за купање, а ту су и воденице („моравке“).
У варошици има: 4 кафане, берберница, 12 радњи са мешовитом робом, 3 пекаре, 3 опанчарске радње, једна обућарска, две коларнице, две браварске радње, две абаџијске радње, једна кројачница, две бозачијско-колачарске радње и две лончарске радње. Поред заната и трговине многи се занимају и земљорадњом. Постоји и плетарска радионица браће Ристића.
Варошица Багрдан има 80 кућа, 66 родова и 230 становника.
Родови на копривничкој страни:
-Векићи, славе Стевањдан.
-Стојановићи и Вељећи – Никољдан.
-Вучкоићи – Никољдан.
-Тошићи – Аранђелован.
-Благојевићи – Аранђеловдан.
-Марисављевићи – Никољдан.
Сви, горе наведени, су се доселили пе 60-70 година из Багрдана.
-Ристићи – Св. Петка.
-Симићи – Јовањдан.
-Батаљци – Св. Пењтка.
-Стевановићи – Никољдан.
Горе наведени су се доселили из села Малошишта код Ниша.
-Живковићи, славе Св. Петка, из околине Тетова пре 50 година.
-Глигоријевићи, славе Ђурђиц и Ђурђевдан, из Крчина (Темнић) пре 40 година.
-Максимовићи, славе Св. Петка, из Брзана (Лепеница) пре 40 и више година.
-Мандићи, славе Ђурђиц и Ђурђервдан, из Чачка пре 35 година. Има их у Великој Дренови (Темнић).
-Тодоровићи, славе Ђурђиц и Ђурђевдан, из Београда пре 35 година.
-Милорадовићи, славе Никољдан, из Сикирице код Параћина пре 30 година.
-Јовановићи, Аранђеловдан, из Свилајнца пре 30 година, „када је овде било две кафане и 10 дућана“.
-Лукићи, Св. Врачи, из Параћина пре 30 година.
-Трајиловићи, Св Петка, из Мачевца (Ресава) пре 30 година. Има их у Свилајнцу и Ћуприји по једна кућа.
-Младеновићи, Св. Петка, из Доњег Рачника пре 25 година, има их у Јагоцини.
-Иличићи, Никољдан, из Лапова пе 25 година, има их у Београду и Смедеревској Паланци по једна кућа.
-Милојковићи, Никољдан, из Раче (Лепеница) пре 15 година.
-Павловићи, Ђурђевдан, из Лапова пре 10 година.
-Танасковићи, Аранђеловдан, не зна се порекло.
Родови на багрданској страни:
-Миличићи – Ђурђиц и Ђурђевдан.
-Матићи – Никољдан.
-Величковићи – Никољдан.
-Цветковићи – Аранђеловдан.
-Милутиновићи – Ђурђиц и Ђурђевдан.
Сви, горе поменути, су досељени из села Багрдана пре 60-70 година.
-Томашевићи, Никољдан, из околине Пирота, као лончари, пре 65 година.
-Прокићи, Стевањдан, из околине Видина када и Томашевићи.
-Стевановићи, Ђурђиц и Ђурђевдан, из Малошишта код Ниша пре 60 година.
-Ђетковићи, Св. Ћирило и Методије, из Мораче у Црној Гори пре 60 година.
-Прокићи други, Никољдан, из Шаторње у Јасеници пре 60 година. Има их у Крагујевцу и Аранђеловцу по једна кућа.
-Арсенијевићи, Св. Врачи, из Рамаће и Гружи пре 55 година.
-Тодоровићи, Никољдан, из Малошишта код Ниша пре 55 година.
-Секулићи, Никољдан, из Битоља пре 50 година.
-Матејићи, Никољдан, из околине Видина пре 50 година. Од истог рода има две куће у Зајечару.
-Мирчићи, Аранђеловдан, из Јагодине пре 45 година.
-Маринковићи, Аранђеловдан, из Петровца у Лепеници пре 45 година.
-Поповићи, Никољдан, из Радошина у Ресави пре 45 година. Од њих има једна кућа у Београду.
-Петровићи, Св. Петка, из Ловаца пре 45 година.
-Костићи, Никољдан, из околине Сјенице пре 40 година.
-Стевановићи други, Св. Врачи, из Милошева (Домуз-Потока) пре 40 година.
-Михаиловићи, Св. Врачи, из Рамаће у Гружи пре 40 година.
-Мирковићи, Јовањдан, из Алексинца пре 40 година.
-Величковићи други, Никољдан, из Јагодине када и Мирковићи.
-Савићи, Аранђеловдан, из Јагодине, где их има још две куће, када и Величковићи.
-Обрадовићи, Св. Петка, из Брзана у Лепеници пре 40 година. Има их у Брзану и Баточини.
-Поповићи други, Ђурђиц и Алимпијевдан, из Лужнице у Лепеници пре 40 година.
-Ђорђевићи, Јовањдан, из Доњег Рачника пре 40 година.
-Стевановићи трећи, Ђурђиц и Алимпијевдан, из Великог Поповића у Ресави пре 40 година.
-Марјановићи, Ђурђиц и Ђурђевдан, из Горњег Штипља пре 35 година.
-Поповићи трећи, Ђурђиц и Алимпијевдан, из Великог Поповића у Ресави пре 30 година.
-Јелићи, Ђурђевдан, из Ужица пре 30 година.
-Миљковићи, Никољдан, из Великог Поповића у ресави пре 30 година.
-Вучковићи, Аранђеловдан, из Ловаца пре 30 година.
-Николићи, Никољдан, из Војске у Ресави пре 25 година.
-Томићи други, Мратиндан, из Ловаца пре 25 година.
-Симићи, Св. Врачи, из Трстеника пре 25 година.
-Мумићи, Велика Госпојина, из Ловаца пре 15 година.
-Петковићи, Никољдан, из Лапова пре 15 година.
Не зна се одакле су се и када доселили:
-Живадиновићи – Аранђеловдан.
-Ристићи други – Св. Пречиста, Ваведење.
-Вељићи други, Аранђеловдан.
21. октобар 2014. у 18:50
Милодан
Порекло станоништва села Ловци, Град Јагодина – Поморавски округ. Према књизи Станоја Мијатовића „Белица“.
Положај села.
-Село је више варошице Багрдана, са обе стране реке Осанице, уз коју се простире у дужини од око 4 километра.
Воде.
-Пије се бунарска вода. Постоји само једна чесма у Горњој Мали – Калаузовићка Чесма.
Земље и шуме.
-Њиве и ливаде су на местима: Ловачко Поље, Орнице, Велико Поље, Марин Таван, Спахиске Ливаде и Кованлук. Пашњаци и шуме су на местима: Јаме, Гај, Ошљак, Папрадњача, Каменита Коса, Селиште и Марков Поток. Шуме су на местима: Козјак и Парлози.
Тип села.
-Село је више тимочког типа него моравског или долинског. Због самог положаја куће су више разређене, мада их има на појединим места, где је земљиште подесније, и чешћих. Река Осаница чини селу доста велику штету. Због њених наноса због плитког корита село је остало без најбољих имања. У селу, на Осаници, постоји неколико воденица.
Село се дели на Горњу, Средњу и Доњу Малу. Горња Мала се зове и Дубочка, а средња Црешњевичка Мала. Горња Мала је ближа Стрижилу а Доња Багрдану. Махале нису подвојене..
Име селу.
-По предању село је добило име по месту из кога су први досељеници; неки причају да се тако зове, што су му се први досељеници занимали највише ловом по Црном Врху.
Старине у селу.
-Има трагова од старог пута, који је водио кроз ово село поред реке. Овај пут је везивао Багрдан са Баточином и Крагујевцем, а прављен је за време Турака.
У Маркови Потоку има остатака од неке старе цркве, а ту је и Латинско Гробље, где су се налазили стари новци из римског доба.
Народно предаање каже да је некада у Маркову Потоку била врло велика црква, коју је подигао Краљевић Марко.
Још се прича да је за време турске управе у овом селу била и турска џамија али се не зна тачно њено место. Верује се да ју је река однела приликом неке велике поплаве.
Постанак села и порекло становништва.
-Село је некада било у Селишту, па се отуда преместило. Када је засновало — н зна се, али је постојало када и Багрдан, а стари људи казују да је за време боравка Турака у Багрдану било као спахијски „чифлак“.
Село Ловци има 200 кућа, 22 рода и 1064 становника.
Родови су:
-Тодоровићи и Живковићи, славе Никољдан. Доселлили су се пре 150 година из багрданске Копривнице, када је она била у Мокром Виру, „тамо негде око Ланишта“.
-Јанковићи и Голубовићи, славе Ђурђиц и Алимпијевдан. Доселили су се пре 150 година из околине Алексинца са првим досељеницима.
-Трунташевићи*, славе Ђурђиц и Ђурђевдан. Доселили су се из околине Трна пре 130 година.
*Названи су тако јер су има стари били лењи у раду, као трутови.
-Митровићи и Чугуровићи, славе Ђурђиц и Ђурђевдан. Дошли су из Врлана у Ресави пре 130 година а тамо из Тимочке Крајине.
-Петровићи, славе Аранђеловдан. Доселили се из околине Ниша пре 130 година.
-Стојановићи и Цолићи су се доселили из тимочке околине пре 100 година. Од њих има једна кућа у варошици Багрдану. Не каже се коју славу славе.
-Маринковићи и Јовановићи, славе Св. Врачи. Доселили су се из Темнића пре 120 година а тамо из Црне Реке, тимочке.
-Вељковићи, Трифуновићи и Нешићи – славе Аранђеловдан. Доселили се из околин Куманова пре 120 година. Има их у варошици Багрдану, једна кућа.
-Николићи, славе Никољдан. Доселили се из околине Куманова пре 120 година. Има их у варошици Багрдану, једна кућа.
-Томићи, славе Игњатијевдан. Доселили се из околине Лесковца пре 120 година. Има их у варошици Багрдану, једна кућа.
-Трајиловићи, славе Велику Госпојину. Доселили су се из Гладне у Ресави пре 120 година; зови их „Власима“. Има их у варошици Багрдану, једна кућа.
-Живадиновићи, Стојадиновићи и Вељкоићи други – славе Аранђеловдан. Дошли из околине Ниша пре 120 година.
-Јовановићи, Нејићи и Првићи – Славе Св. Врачи. Дошли су из Корићана код Крагујевца пре сто и више година.
-Лепојкићи и Лепопојићи, славе Аранђелован и Никољдан. Доселили се из околине Приштине пре сто и више година, има их у Бачини, Темнић, било их је у Милошеву, па су изумрли.
-Младеновићи и Минкићи, славе Јовањдан. Доселили се из околине Књажевца; били претходно у околини Параћина па се доселили овде пре сто и више година.
-Мумићи, славе Велику Госпојину. Доселили се из Гладне у Ресави пре сто и више година а тамо из околине Бољевца (Црна Река). Са Трајиловићима се сматрају као један род. Од њих има једна кућа у варошици Багрдану.
-Јотићи славе Јовањдан. Доселили се из околине Књажевца пре сто година. Стри Јота се доселио као путујући учитељ.
-Златановићи, славе Никољдан. Доселили се из Старог Корита, срез заглавски, пре сто година а тамо из околине Пирота. Има их у Горњем Штипљу, Врановцу, Јагодини и Београду.
-Милашиновићи, славе Аранђеловдан. Доселили се из Брзана у Лепеници пре сто година а тамо из Црне Горе. Има их у Великој Пчелици, Левач и у Крагујевцу.
-Миливојевићи, славе Лучиндан и Марковдан. Доселили се из Радошина у Ресави пре 80 година; тамо се презивају Манојловићи.
Не зна се одакле су и када досељени:
-Николићи други, славе Св. Варвара.
-Пејчиновићи, славе Аранђеловдан.
Сеоска слава је Први дан Тројица а заветина Марковдан – за ораче и копаче.
Гробље је у врху села, у страни, десно идући Стрижилу.