Град Јагодина:
Багрдан (1952-1979. године јединствено насеље било подељено на насеља Багрдан Село и Багрдан Варошица), Белица, Бресје, Буковче, Бунар, Винорача, Вољавче, Врановац, Врба, Главинци, Глоговац, Горње Штипље, Горњи Рачник, Деоница, Добра Вода, Доње Штипље, Доњи Рачник, Драгоцвет, Драгошевац, Дражмировац, Дубока, Ивковачки Прњавор, Јагодина (1946-1992. године Светозарево), Јошанички Прњавор, Каленовац, Ковачевац, Коларе, Кончарево (до 1949. године Праћина), Кочино Село, Ловци, Лозовик, Лукар, Мајур (до 1979. године Горњи Мајур), Мали Поповић, Медојевац, Међуреч, Милошево, Мишевић, Ново Ланиште (до 1955. године део Ланишта), Рајкинац, Ракитово, Рибаре, Рибник, Сиоковац, Слатина, Старо Ланиште (до 1955. године део Ланишта), Старо Село, Стрижило, Топола, Трнава, Црнче, Шантаровац и Шуљковац.
22. октобар 2014. у 18:33
Милодан
Порекло станоништва села Стрижило, Град Јагодина – Поморавски округ. Према књизи Станоја Мијатовића „Белица“.
Положај села.
-Стрижило је циганско-ромско насеље и налази се више Ловаца, у присоји је, са леве стране Осанице. Више кућа има у равници поред реке него на страни.
Воде.
-Пије се бунарска вода.
Земље и шуме.
-Има мало зиратне земље, али се она слабо обрађује, пошто је становницима главно занимање коритарство и торбарство. Имања су им груписана и дата приликом поделе ловачке општинске утрине. Шуме имају мало и то ситне. Дрво за прераду набављају из државне шуме на Црном Врху по утврђеним ценама.
Њиве и сенокоси су на местима: Поље, Бивоља Бара и Крушар. Шуме и пашњаци су на местима: Циганска Коса и Лануш. Шума је у месту званом Миљина Страна.
Тип села.
-Село је тимочког типа, али су куће збијеније него код осталих села са сличним положајем.
Име села.
-Село је добило име отуда што се на том месту некада стригле (шишале) овце, које су пландовале по црновршким пашњацима („испустима“).
Постанак села и порекло становништва.
-Прво је насеље било у црновршком Липару, у атари села Кијева у Лепеници. Тамо је било 10 кућа, све земунице („бурдељи“). Отуда се овамо поместило, купујући још имања од Ловчана и Милошеваца. То је било пре 80 година. И када су се овде преместили живели су у прво време опет у земуницама. У то време је, осим земуница, биило само 6 кућа покривених са сламом и једна са ћерамидом. Данас нема ниједне земунице и ниједне кућа која није покривена црепом или ћерамидом. Село је новијег постанка, јер га нема у списку села од 1818., 1819., 1821. и 1836. године.
Стрижило има 251 кућу, 18 родова и 1020 становника.
Родови су:
-Јовановићи, славе Аранђеловдан. Доселили се из Орашја у Ресави пре сто и више година.
-Обрадовићи, славе Аранђеловдан. Доселили се из Лукова под Ртњем када и Јовановићи.
-Тодоровићи, славе Аранђеловдан. Доселили се „из неког села у Шумадији“ пре 100 година.
-Ђорђевићи, славе Никољдан. Доселили се из тимочког краја пре 100 година.
-Маринковићи, славе Аранђеловдан, из тимоочког краја пре сто година.
-Станојевићи, славе Св.Петку, дошли из тимочког краја када и Маринковићи.
-Станојевићи други, славе Никољдан. Доселили се „из неког села испод Јастрепца“ пре 80 година.
-Костићи, славе Св. Петку. Доселили се из Тимочке Краје пре сто година а тамо из Румуније. Зову их „Власима“.
-Станковићи, славе Аранђеловдан. Доселили се из Лукова у Црној Реци пре сто година.
-Чечеловићи, славе Св. Петку. Доселили се из Тимочке Крајине када и Станковићи.
-Шарбановићи, славе Аранђеловдан. Доселили се из црноречког Шарбановца пре сто година.
-Сандуловићи, славе Никољдан. Доселили се из Тимочке Крајине када и Шарбановићи.
-Чотићи и Јовановићи други, славе Св. Петку. Дошли су из Тимочке Крајине пре 80 година.
-Тодоровићи други, славе Аранђеловдан. Доселили се из тимочке Црне Реке када и Чотићи.
-Ђорђевићи други, славе Никољдан. Доселили се из Плане код Параћина пе 80 година.
-Обрадовићи и Филиповићи, славе Св. Петку. Доселили се из Тимочке Крајине пре 50 година а тамо из Румуније.
-Сретеновићи, славе Никољдан. Доселили се из Тимочке Крајине пре 50 година а тамо из Румуније.
-Тодоровићи трећи, славе Ав. Петку. Доселили се из Суваје у Темнићу пре 50 година.
Становници Стрижила носе српску ношњу, говоре српски и румунски а вере су источно-православне.
Сеоска слава је велики Спасовдан. Заветине нема.
Гробље је у Ловачком атару, испод села, ниже ловачког гробља.
23. октобар 2014. у 19:19
Милодан
Порекло становништва села Милошево, Град Јагодина – Поморавски округ. Према књизи Станоја Мијатовића „Белица“.
Положај села.
-Село је на последњем огранку црновршких коса. Горњи и знатно већи део села је између Домуз-Потока и речице Грабовика. Доњи део села је испод брда, на ивици моравске равнице, поред Цариградског Друма, који туда пролази и железничке пруге Београд – Ниш.
Воде.
-Пије се више бунарска него изворска вода. Постоје две чесме; у Гарновцу и код школе и три извора. Чесме су из „турског времена“.
Земље и шуме.
-Њиве и сенокоси су на местима: Дедин Луг, Горуњар, Код Баре, Топољар, Велике Ливаде, Острво, Марисављевица, Купусине, Виногради (њиве), Вучкова Валога, Јама, Седларева Ливада, Вељково Острво, Кованлук, Ловачко Поље, Пиж (Пиш) Бара и Бостаниште. Шуме пашњаци и њиве су измешани на месстима: Милошевска Коса, Главица, Бивоља Бара, Јански Липар, Влашки Липар (где су некада живели стрижиловци у земуницама), Стража друга (брдо), Луди Поток, Маринков Поток и Видина Бара. Шуме су на местима: Козјача, Тодорова Коса, Миљина Страна, Гарновац, Домуз-Поток, Гај, Збеговише, Главашев Поток, Лакуш (Лакушић) и Сакина Страна.
Тип села.
-Село је средње збијености, али су куће нешто гушће у равници, крај Цариградског Друма и потока. Дели се на Горњу, Доњу и Поточку Малу и Гарновац. Доња Мала се зове и Шиљеговачка Мала. Ту се почело насељавати од 1827. године. Махале су подвојене. До пре 50 година село се звало Домуз-Поток по потоку истог имена.
Старине у селу.
-У месту званом Гробљиште, у Поточкој Мали, била је развалина од неке старе цркве па је ту, на истом месту, 1863. године подигнута лепа црква, посвећена пророку Јеремији, 14 маја по н.к.
Постанак села и порекло становништва.
-Село је старије, али изгледа да су му се становници често мењали, па због тога има мало старинаца. До 1881. године подпадало је под срез лепенички. Долази у ред највећих и најбогатијих села у овоме крају. Нарочито много производи и извози кукуруз, свиње и говеда.
Милошево има 395 кућа, 31 род и 2037 становника.
Родови су:
-Миљковци, славе Никољдан. Доселили су се из околине Врања пре 160 година („за турског земана“). Сматрају се као старинци или први досељеници.
-Стојановићи, славе Никољдан. Досељени из непознатог краја када и Миљковци.
-Јевтићи, славе „Лисандар“, тј Александар Невски. Дошли су из Црне Горе међу првим досељеницима. Од истог рода је и једна кућа у селу Багрдану.
-Ћор-Јанковићи, славе Јовањдан. Доселили се са Косова пре 150 година „када је у селу било само 10 кућа“.
-Динићи, славе Никољдан. Они су дошли из Крушевачке Жупе за време Кочине Крајине. Има их у Великом Шиљеговцу.
-Ристићи, Перковци, Пелковци и Осатровци – славе Никољдан. Дошли су из Кривог Вира пре 150 година.
-Шућићи, славе Никољдан. Доселили се из околине Књажевца када и Перковци.
-Радошевци и Радошинци, славе Св. Враче. Доселили се из Радошина у Ресави пре 130 година.
-Милосављевићи, славе Јовањдан. Дошли из крушевачке Жупе пре 130 година.
-Јовановићи, славе Никољдан. Доселили се из околине Куманова пре 130 година. Ивановићи, славе Аранђеловдан. Доселили се из Срема када и Јовановићи.
-Обреновци, славе Велику Госпојину. Дошли из Великог Извора код Зајечара пре 130 година.
-Радосављевићи и Павловци, славе Митровдан. Доселили се из околине Крушевца пре 125 година.
-Рутићи, славе Ђурђиц и Алимпијевдан. Доселили се из Ресаве пре 120 година. Мисли се да су од „Влаха“.
-Миљојковићи, славе Аранђеловдан. Доселили се из Тимочке Крајине пре 120 година.
-Ћирићи, славе Никољдан. Доселили се из Ресаве пре сто и више година а тамо из околине Ниша.
-Божиновићи, славе Ђурђиц и Ђурђевдан. Доселилили се из околине Крушевца пре сто година.
-Поповићи, славе Митровдан и Никољдан. Предак досељен из Ресаве пре сто године призетивши се у род Павловаца.
-Милошевићи и Милошевци, славе Св. Петку, Доселили се из Шиљеговца код Крушевца пре сто и више година.
-Витићи и Витановци, славе Ђурђиц и Алимпијевдан. Дошли из Витанаца у Ресави пре 100 година.
-Николићи, славе Никољдан. Доселили се пре сто година из околине Сврљига преко Алексинца, у чијој су околини једно време живели.
-Гавриловићи, Гарвиловићи и Гавриловци – славе Велику Госпојину. Доселили се из Малог Извора код Бољеваца пре сто и више година. По пореклу су „Власи“. Насељени су у Гарновцу.
-Богојевићи и Цагићи, славе Никољдан. Доселили се из околине Ниша пре сто година.
-Ганићи, славе Никољдан. Доселили се из околине Ниша када и Цагићи, са којима се сматрају да су један род.
-Џамбасовићи, славе Ђурђевдан. Они су Цигани-Роми, ковачи, досељени пре 80 година из Бабове у Ресави.
Не зна се одакле су и када дошли:
-Бркићи, славе Јовањдон.
-Томићи – славе Мратиндан.
-Илићи – Лучиндан.
-Арсићи – Никољдан.
-Лазићи – Св. Симеон Мироточиви.
-Вукојевићи, Најдановићи и Мујићи – славе Св. Василије и Ђурђевдан. Они су Цигани-Роми, ковачи.
Сеоска слава је Други дан Тројица а заветина „Пољобранија“, 15 маја по н.к. за стоку и берићет.
Гробље је ниже села у страни, са десне стране пута идући од Багрдана.
24. октобар 2014. у 18:14
Милодан
Порекло становништва села Драгоцвет, Град Јагодина – Поморавски округ. Према књизи Станоја Мијатовића „Белица“.
Положај села.
-Село је са леве стране Јошаничке Реке, недалеко од њеног ушћа у Белицу, поред путева Јагодина – Слатина – Крагујевац и Јагодина – Шуљковац – Рековац. Село је више на заравни. Окренуто је југоистоку а издужено је у правцу исток – запад. Белица и Јошаничка Река приликом изливања не чине велику штету. Драгоцвет је од Јагодине удаљен 5 километара.
Воде.
-Пије се бунарска и изворска вода. Извори су: Милошићев Извор, Костин Извор и Милованов Кладенац. Сви су просте грађе.
Земље и шуме.
-Њиве и сенокоси су на местима: Тетребово Поље, Браниште, Топољак, Црквиште, Врбица, Селиште, Јасењар, Испод Друма, Бумбула, Доња Пољана, Горња Пољана и Крушар. Пашњаци и њиве су на местима: Парлози, Утрине, Клењак, Лозовички Поток и Пољанка. Шума је у месту Ћелијану (или Ћилијану).
Тип села.
-Село је тимочког типа. Дели се на Горњу и Доњу Малу, које раздваја Јошаничка река.
Име селу.
-Стари људи причају да се ово село звало Гороцвет па је доцније названо Драгоцвет. Други кажу да су им први досељеници били Драго и Цветко, па је по њима добило име.
Старине у селу.
-У месту Црквишту, на десној страни Белице, постоји развалина од старе цркве, за коју се не зна из ког је времена, како се звала, коме свецу је била посвећена нити ко ју је подигао.
Постанак села и порекло становништва.
-Село је некада било поред реке Белице у Селишту више Црквишта, па се отуда иселило из непознатих разлога, могуће је да би избегле поплаве реке Белице. Не зна се када је засновано.
Драгоцвет има 158 кућа, 14 родова и 850 становника.
Родови су:
-Топличани, славе Св. Петку. Доселили су се из Топлице пре 150 година као први досељеници.
-Нешићи, славе Никољдан. Доселили су се из околине Врања одмах после Топличана.
-Тфегџићи*, славе Никољдан. Доселили се из околине Врања одмах за Нешићима, са којима се сматрају да су један род. Од истог рода има их у Јагодини и у селу Бивоље код Крушевца.
*Неки Стеван „туфегџија“ дошао је овамо кад му је било 10 година и служио код старог Неше. Ту се закућио, занат изучио и оженио. Са својих 45 година учествовао је у боју „на Маџара“ као добровољац.
-Костадиновићи, славе Никољдан. Дошли су из околине Врања пре 150 година. Мисли се да су некада са Нешићима и Туфегџићима били један род, мада се о томе данас изгубио траг, па се „узимају“, међусобно се жене и удају.
-Сурлићи, славе Никољдан. Дошли из Сурдулице пре 130 година.
-Великићи, славе Аранђеловдан. Доселили се из околине Лесковца када и Сурлићи. Има их у Бачини, Темнић.
-Топаловићи, славе Никољдан. Доселили се из околине Лесковца када и Сурлићи.
-Лазићи, славе Св. Јована Милостивог. Дошли из околине Алексинца пре 130 година.
-Поповићи, славе Јовањдан. Они су дошли са Косова преко Топлице и Вукање пре 130 година.
-Газдићи, славе Аранђеловдан. Дошли су са Косова када и Поповићи. Био је то већи род, па се нешто затрло (изумрло) а нешто раселило. Има их у Мечковцу код Крагујевца, Јагодини и Београду.
-Пауновићи и Пацковићи, славе Св.Ћирила и Методија. Доселили се из Лукова испод Ртња пре 130 година – тимичка Црна Река. Зову их „Власима“.
-Стојићи, славе Св. Петку. Доселили се из Балтиновца код Књажевца пре сто година.
-Васиљеићи, славе Св. Враче. Предак је дошао из Деонице призетивши се у род Топаловића пре 80 година.
-Марковићи и Мајурци, славе Аранђеловдан. Предак је дошао из Мајура призетивши се у род Великића. Од истог рода их има у Мајуру, Бресју, Јагодини и Београду.
Сеоска слава је Бела Среда, по Тројицама а заветине Ново Лето (Нова Година) – 14 јануара по н.к. за здравље чељади и Пачиста Недеља, друга недеља Великог Поста за здравље стоке и живине (пернади).
Гробље је на западној страни поред пута Јагодина – Рековац – Крагујевац.
25. октобар 2014. у 18:31
Милодан
Порекло становништва села Међуреч, Град Јагодина – Поморавски округ. Према књизи Станоја Мијатовића „Белица“.
Положај села.
-Село је више Драгоцвета, са обе стране Јошаничке Реке; више у равници него у страни. Јошаничка Река пресушује само када су суше а када се излије чини штету селу и кључу (пољу).
Воде.
-Пије се бунарска вода. Постоји само један безимени извор у коснатичком крају – Ђукицкој Мали.
Земље и шуме.
-Њиве, сенокоси и пашњаци су измешани на местима: Селиште, Старо Село, Казаниште, Ливаде, Широко Поље, Ласин Огајак, Падине, Тетребово Поље, Петрово Поље, Виногради ( (Виноградиште) и Река. Шуме су на местима: Јаруге и Честа.
Тип села.
-Село је тимочког типа. Дели се на Доњу, Горњу Малу или Ђукицку Малу. Горња Мала је са десне а Доња са леве стране реке.
Име селу.
-Село је добило име што је некада било међу рекама, између Јошаничке Реке и Лозовичког Потока.
Старине у селу.
-У Казаништу је некада било неких старих казана а ту се и данас налазе комади („рботине“) од старог земљаног посуђа, стари новац (већином римски) и алатке од камена. Овакви предмети се налазе у Селишту и Старом Селу.
Постанак села и порекло становништва.
-По предању село је некада било међу рекама, у Старом Селу (према Ковачевцу) па је отуда премештено прво у Селиште (испод села према Драгоцвету) па на данашње место. Када је постало и због чега се поместало не зна се. Судећу по времену досељавања старих досељеника, изгледа да је засновано или обновљено пре сто и више година.
Међуреч има 125 кућа, 10 родова и 774 становника.
Родови су:
-Софронијевићи, славе Аранђеловдан. Дошли су из Топлице пре 130 година као први досељеници.
-Милосављевићи и Јевтићи, славе Стевањдан. Доселили су се са Косова преко Топице, Копаоника, Жупе и Левча пре 130 година. Један њихов предак био је у рату „на Маџаре“, па тамо у „преку“ нашао своју родбину у селу истог имена.
-Илићи и Костеничани, славе Митровдан и Пантелијевдан. Дошли су из неке „Костанице“ пре 130 година.
-Лукићи, славе Лучиндан и Марковдан. Доселили су се из околине Пирота када и Костеничани.
-Толићи и Качареићи, славе Јовањдан. Доселили се из Топлице пре 130 година.
-Бандићи, славе Ђурђиц и Ђурђевдан. Дошли су из Топлице пре 120 година а тамо из Црне Горе.
-Ђукићи, славе Ђурђиц и Ђурђевдан. Доселили се са Косова преко Топлице и Жупе а тамо из Црне Горе када и Бандићи. Има их у Драгуши – Топлица, у Плочи испод Жељина и у Љубави, Темнић.
-Младеновићи, славе Аранђеловдан. Доселили се из околине Ниша пре сто година.
Не зна се одакле су дошли:
-Андрићи, славе Аранђеловдан.
-Симоновићи, славе Јовањдан.
Сеоска слава је Други дан Тројица. Заветине нема.
Гробље је испод села, према Драгоцвету, на левој страни Јошаничке Реке.
26. октобар 2014. у 18:06
Милодан
Порекло станоништва села Винорача, Град Јагодина – Поморавски округ. Према књизи Станоја Мијатовића „Белица“.
Положај села.
-Село је на левој страни Црновршке или Штипљанске Реке. Више је на заравни него у речној равници. Окреното је југоистоку. Река ретко пресушује и не чини велике штете приликом изливања. Ниже села, са јужне стране, пролази пут Јагодина – Крагујевац. Од Јагодине је удаљено два километра.
Воде.
-Пије се бунарска вода.
Земље и шуме.
-Њиве су на местима: Горњи Кључ (Горње Поље), Плац, Тополе, Воденица, Баре, Језеро, Река и Селиште. Сенокоси и пашњаци су на местима: Ливаде, Јованова Ограда, Стари Виногради и Милићеве Ливаде. Шуме су на местима: Тасин Браник и Цветков Браник. Сеоска испаша се зове Утрина, са око 36 хектара попаше.
Тип села.
-Насеље је долинског типа. Куће су чешће него обично, особито у средини села. Ту су куће међусобно удаљене 40-60 метара. Село је ушорено у облику крста. Дели се на Горњу, Средњу и Доњу Малу. Махале нису подвојене.
Име селу.
-Име села се доводи у вези са кнезом Лазаром*.
*Кад се кнез Лазар венчао са „царицом“ Милицом у манастиру Јошаници, требало је да неко донесе лепог вина којим би се гости почастили. Међу њима је био неки Рача (Радич) из данашње Винораче, па је кнез заповедио:
-Вино Рача нек донесе.
И тако је, веле, од кнежевих речи „Вино Рача“ постало је име Вонорача. Постоји још и друго, непоуздано, предање да је ово село добило име по месту из кога су дошли први досељеници.
Постанак села и порекло становништва.
-Село је помештено. Пре је било у месту Селишту. Зашто је померено и када је засновано, не зна се. Изгледа да је оно, као и Трнава, старије, да је за време Турака било спахијски „чифлак“, али су му се становници мењали, па због тога нема старинаца.
Винорача има 140 кућа, 12 родова и 770 становника.
Родови су:
Пре 150 година досељени су:
-Параћинци, славе Ђурђиц и Алимпијевдан. Доселили су се из околине Параћина на „чифлак“ по позиву спахије.
-Врежинци, Цветковићи, Милојковићи, Срндаковићи, Коцићи и Марковићи – славе Јовањдан. Дошли су из Врежине код Ниша на спасихјски „чифлак“.
-Ваганарци, славе Никољдан. Дошли су на спасијски „чифлак“ по позиву спахије.
Од сва три горња рода у време њиховог доласка било је само по једна кућа.
-Јанковићи, славе Јовањдан. Доселили су се из тимочког округа пре 130 година.
-Милићевићи и Милићеци, славе Никољдан. Дошли су иоз околине Врања пре 130 година.
-Аранђеловићи, Ранђеловићи и Радосављеићи – славе Аранђеловдан. Дошли су из Копај-Кошаре код Сврљига пре 130 година.
-Шљамићи, славе Никољдан. Доселили су се из из Сврљига пре 120 година.
-Стајковићи и Дошљаковићи, славе Мратиндан-Мина. Доселили су се из околине Ниша када и Шљамићи.
-Богдановићи, славе Никољдан. Доселили су се из Сићева у околини Ниша пре сто и више година.
-Гојковићи, славе Никољдан. Доселили се „из књажевачко, от село Гребавци“, када и Богадновићи.
-Рашићи, славе Никољдан. Доселили су се из околине Алексинца пре сто година а тамо из околине Приштине.
-Пироћани, славе Св. Тодор – Тодорова Субота. Доселили се из из околине Пирота као „восковарџије“ пре 90 година.
Сеоска слава је Мали Спасовдан а заветине су: Младенци – за здравље чељади и Петровдан – за здравље стоке.
Гробље је западно од села, у страни, на десној обали Црновршке реке.
27. октобар 2014. у 19:27
Милодан
Порекло становништва села Буковче, Град Јагодина – Поморавски округ. Према књизи Станоја Мијатовића “Белица“.
Положај села.
-Село је у равници, испод једне омање косе. Кроз село протиче Мали (Буковачки) Поток, који не пресушује, па га користе за навдњавање башти. Када се излије чини штету кључу (пољу). Од Јагодине је удаљено 3-4 километра.
Воде.
-Пије се изворска вода, којом село обилује. Има неколико извора, међу којима су најглавнији: Чесма – у средини села, Кладенац у Горњој Мали, Кованлук на крају села, Вучково Кладенче и Спасино Кладенче.
Земље и шуме.
-Њиве и ливаде су на местима: Кључ, Велика Пољана, Коњска Доља, Бивоља Бара, Рит и Кованлук. Шуме, пашњаци и њиве су на местима: Црвени Брег, Турске Њиве, Средња Коса, Карлице, Исићи, Клењар, Новинчићи и Ситњар. Шума је у месту Бучина.
Тип села.
-Село је средње збијености. Дели се на Горњу и Доњу Малу, које нису подвојене.
Име селу.
-Прича се да је ово село добило име по многим буквама, који је некада било у овом селу.
Старине у селу.
-У Горњој Мали је старо гробље за које се мисли да је од првих становника.
Постанак села и порекло становништва.
-По предању ово село је врло старо, старије је од Јагоцине, само су му се становници мењали. Било је као нека паланка или касаба.
Буковче има 66 кућа, 13 родова и 337 сзтановника.
Родови су:
-Антићи, Николићи, Марковићи и Стаматовићи – славе Митровдан. Досељени су из околине Врња пре 160 година. Има их у Бивољу, Башњану и Ћићевцу.
-Јовановићи и Радосављевићи, славе Лучиндан и Марковдан. Досељени су из околине Врања после Стаматовића.
-Чолићи и Маџарци, славе Лучиндан и Марковдан. Доселили су се „однекуд из Маџарске“ када и Радосављевићи.
-Петровићи и Перкићи (или Прокићи), славе Никољдан. Доселили су се из тимичког округа пре 130 година. Зову их „Власима“.
-Митровићи, славе Св. Ћирила и Методија. Доселили се из околине Врања када и Прокићи.
-Ђорђевићи, славе Илиндан. Доселили се из околине Лесковца пре 120 година.
-Павловићи, Петковићи и Милошеићи – славе Св. Петку. Доселили се из тимочког округа пре 120 година.
-Дабићи, славе Никољдан. Доселили се из Бошњана у Темнићу пре сто година а тамо из околине Врања.
-Илићи, славе Никољдан. Доселили се из Горњег Рачника пре сто година, предак призећен у род Перкића.
-Стевановићи, славе Аранђеловдан. Доселили се из околине Врања пре 80 година.
-Миленковићи, славе Никољдан. Досељени из Радошина у Ресави пре 80 година.
-Николићи други, славе Митровдан. Предак је дошао из Доњег Јовца пре 60 година призетивши се у род Стаматовића.
-Тодоровићи, славе Никољдан. Не зна се одакле су и када досељени.
Сеоска слава је Мали Спасовдан а заветине: Први петак по Божићу за здравље живине и Благовести за здравље стоке.
Гробље је на северној страни, на средокраћи између Рибника и овог села.
28. октобар 2014. у 18:35
Милодан
Порекло становништва села Рибник, Град Јагодина – Поморавски округ. Према књизи Станоја Мијатовића „Белица“.
Положај села.
-Село је у равници, испод омање косе, на сличном положају као и Буковче. Железничка пруга Јагодина – Београд пролази поред села. Кроз село протичу Дубоки Поток и Мишковицки Поток, којима је извор више села у пољани Крстопут. Ови потоци се не уливају непосредно у Белицу, која тече са источне стране сеела, већ се разливају и губе у равни пуној шевара, зукве и других барских трава.
Воде.
-Пије се изворска вода. Главни су извори: Мишковицки Кладенац, Јеленин Кладенац, Стојков Кладенац и Чесма.
Земље и шуме.
-Њиве су на местима: Иванова Ограда, Батаљ-Њиве, Турске Њиве, Широке Падине, Стари Друм, Караула и Грабчина. Сенокоси су на местима: Караулски Поток и Симино Брдо. Шума је у Липару и Глождару. Сеоска утрина (преко 50 хектара) са шумом и пашњаком је у месту Крстопут.
Тип села.
-Село је средње збијености. Не дели се на крајеве, већ само на родове.
Име селу.
-Село је добило име по неком рибнику, који је некада ту био.
Постанак села и порекло становништва.
-Постоји предање да је село некада било на Караули, па се отуда преместило да би било даље од Цариградског пута. Старинаца нема а досељеници су већином из тимочког краја.
Рибник има 67 кућа, 13 родова и 334 становника.
Родови су:
-Ђерговићи, славе Никољдан. Доселили се из тимочког округа пре 160 година, „за спахијског доба“, као први досељеници.
-Нешкоићи и Симићи, славе Никољдан. Доселили се из тимочког округа када и Ђерговићи.
-Стојковићи и Ковачевићи, славе Аранђеловдан. Доселили су се из Грљана код Зајечара пре 130 година. Зову се и Тошићи.
-Бимбићи, славе Аранђеловдан. Досељени су из Грљана код Зајечара када и Стојковићи (Тошићи), са којима се сматрају као један род.
-Николићи, славе Аранђеловдан. Доселили се из Шљивара код Књажевца пре 120 година.
-Мишковићи и Динићи, славе Никољдан. Досељени су из тимочке Црне Реке пре сто и више година.
-Пешићи, Тасићи и Тацулићи – славе Никољдан. Доселили су се из околине Лесковца пре сто и више година. Има их у Ланишту и Бивољу код Крушевца.
-Глишићи, славе Аранђеловдан. Доселили се из околине Зајечара пре сто година.
-Арсићи, славе Никољдан. Предак се доселио из Ланишта пре 80 година пизетивши се у род Тацулића.
-Јовановићи, славе Аранђеловдан. Предак се доселио из Рибара пре 70 година призетивши се у род Бимбића.
-Петровићи, славе Ђурђиц и Ђурђевдан. Доселили се из Ракитова пре 70 година.
-Аксентијевићи, славе Ђурђиц и Алимпијевдан. Доселили се из Доњег Јовца преко Рибара пре 60 година.
-Миловановићи, славе Никољдан. Предак се доселио се из Миливе у Ресави, призетивши се у род Николића пре 60 година.
Рибничани славе Први дан Тројица а заветују Благовести за опште здравље.
Гробље је заједничко са буковчанским.
29. октобар 2014. у 20:16
Милодан
Порекло становништва села Ракитово, Град Јагодина – Поморавски округ. Према књизи Станоја Мијатовића „Белица“.
Положај села.
-Ово село је у моравској равници, са обе стране реке Лугомира. Када се Лугомир излије, плави један део села и поља (кључ). Више кућа има на левој страни Лугомира а мање на десној. Село је од Велике Мораве удаљено преко 2 километра.
Воде.
-Пије се бунарска вода а зими и са Лугомира.
Земље и шуме.
-Њиве и ливаде су на местима. Кључ, Звездац, Моравчина, Тања, Међурска или Међурека, Острво, Пресип и Тењак. Пашњаци, њиве и ливаде су на местима: Горњи Кључ, Доњи Кључ, Крушевица и Ракитовске Баре. Заједничка утрина (испаша) је на месту Моравишту.
Тип села.
-Село је веће збијености. Средња удаљеност кућа је 60-70 метара. Дели се на Горњу и Доњу Малу и Прлиту. Прлита или „Влашка Мала“ је на десној страни Лугомира а Горња и Доња Мала на левој.
Име селу.
-Село је добило име по многима ракитама, једна врста жилаве врбе, којих је некада ту било а и данас их има, сали мање.
Постанак села и порекло становништва.
-Насеље је некада било до Велике Мораве, у Доњем Кључу, па се отуда преместило због поплава. И одавде се мора селити уколико се не осигура од Лугомира. Не зна се када је основано. Старинаца нема али се знају најстарији досељеници.
Ракитово има 82 куће, 24 рода и 445 становника.
Родови су:
-Веселиновићи и Матићи, славе Митровдан. Доселили су се из околине Пирота пре 180 година.
-Нешићи, славе Св. Пречеста, Ваведење: Они су из околине Врања досељени одмах после Веселиновића.
-Војиновићи, Јанковићи, Грујићи и Петровићи – славе Ђурђиц и Алимпијевдан. Доселили се из Оснића код Зајечара пре 150 година.
-Пауновићи, славе Велику Госпојину. И они су из Оснића, досељени када и Војиновићи.
-Лазаревићи, славе Св. Петку. Досељени из Црне Реке (Тимок) пре 150 година.
-Јанковићи и Московљевићи, славе Никољдан. Досељенио су „из неке Москве“ пре 150 година.
-Младеновићи, славе Никољдан. Досељени из Горњег Матејевца код Ниша пре 140 година.
-Милетићи, славе Никољдан. Досељени из околине Врања пре 130 година. Има их у Шуљковцу.
-Вулетићи, славе Томиндан. Досељени из околине Пећи пре 130 година а тамо из Црне Горе. Има их у Ратковића, Левач.
-Стојадиновићи, славе Велику Госпојину. Доселили се из околине Врања пре 120 година.
-Урошевићи, славе Митровдан. Доселили се из околине Новог Пазара пре 120 година.
-Златановићи, славе Аранђеловдан и Митровдан. Дошли су из Знепоља пре 120 година.
-Милићевићи, славе Никољдан. Доселили су се из Лукова код Зајечара пре 120 година.
-Младеновићи други, славе Никољдан. Дошли су из околине Пирота када и Милићевићи.
-Миладиновићи, славе Никољдан. Дошли су из околине Пирота када и Младеновићи други, са којима се сматрају да су један род.
-Миловановићи, славе Никољдан. Они су такође из околине Пирота, досељени када и Миладиновићи. Са Младеновићима дугим и Миладиноићима били су некада „једна кућа“.
-Ђорђевићи, славе Св. Петку. Они су из Оснића код Зајечара одакле су дошли пре 120 година.
-Вучићи, славе Ђурђиц и Ђурђевдан. Дошли су из Крушара код Ћуприје пре сто година.
-Станковићи, славе Аранђеловдан. Доселили су се из околине Трна пре 100 година.
-Димитријевићи, славе Никољдан. Доселили се из околине Параћина пре сто година.
-Станисављевићи, славе Аранђеловдан. Доселили се из околине Вучитрна пре сто година.
-Ђорђевићи други, славе Св. Петку. Доселили се из тимочке Црне Реке пре сто година.
-Милићи, славе Никољдан. Доселилли су се из Главинаца пре 80 година.
-Миленковићи, славе Никољдан. Не зна се одакле су се и када доселили.
Сеоска славе је Бели петка, по Тројицама а заветине су: Ђурђевдан – за здравље чељади и Св „Вртилома“ – за усеве.
Гробље је испод села до Лугомира.
Становници се занимају пореед земљорадње и риболова плетарством и баштованством.
30. октобар 2014. у 18:20
Милодан
Порекло становништва села Кончарево (по књизи Праћина и заселак Предор), Град Јагодина – Поморавски округ. Према књизи Станоја Мијатовића „Белица“.
Напомена: У тексту се користе стари називи.
Положај села и засеока.
-Праћина је у моравској равници, до саме леве обале ВеликеМораве; већи део села Праћине је поред моравске отоке (млаке) Црне Баре а заселак Предор је на Моравиној обали. Морава чини велику штету Предору, јер га стално ороњава а више пута плави и саме куће. Село је удаљено од пута Јагодина – Ћуприја 3 километра.
Воде.
-Пије се бунарска вода а зими и речна вода у Предору.
Земље и шуме.
-Њиве и ливаде су на местима: Старо Село, Гај, Селиште, Пржак, Мали Реп, Велики Реп, Дугачко Поље, Врбак и Крушевица. Њиве су на местима: Приновци и Стара Морава. Њиве, ливаде и пашњаци су на месту Брестово. Сеоске заједничке њиве, које се дају у закуп у корист села, су у месту Ибриновцу. Сеоске заједничке утрине су Мергино Поље и Утрина. Земља је плодна али је мало има па су сељаци приморани да је узимају у обраду „на пола“ или „под кирију“ (закуп) од богатих Јагодинаца, чија су имаања одмах до атара овог села. На исти начин узимају од Јагодинаца имања за обраду и сељаци села Рибара.
Тип села.
-Село је веће збијености. Праћина се дели на Ћукавац или Ћуковац и Лесковачки Крај. Трећи део села ја заселак Предор, који је одвојен од села овећом баром због које је веза између једног и другог краја отежана, особито зими и за време поплава, када је бара пуна воде.
Име селу.
-По једном предању село је добило име што јенекдада ту, код Предора, била скела на којој су мајке и жене своје драге у бој испраћале.
По другом предању овде је по „затокама“ (млакама и барама) било мног риба, које су се у води „праћкале“.
По трећем предању било је ту неко велико поље на коме су се чобани највише „из праћака бацали“.
По четвртом предању некада су Турци седели у Предору а Срби у Праћини; спахија из Предора тражио је од Срба масло за јело, а Срби му то редовно „праћали“ па отуда име Праћина. Највероватније народно казивање, да име долази од Предола, како се овај назив још и данас чује у народу.
Постанак села и порекло становништва.
-Не зна се када је село постало, али се зна да је Предор старије насеље од данашње Праћине. По предању Праћина је некада била на десној страни Велике Мораве, у месту које се данас зове шанац, па се отуда преселила због Турака на леву обалу Велике Мораве, у место Селиште. Када је Морава и ту почела да га плави и ороњава, насеље се помакло више Предора. Када су стару Праћинци дошли на данашње место затекли су лугове са трњацима, глождацима и павитњацима.
Праћина са Предором има 167 кућа, 16 родова и 1300 становника.
Родови у Предору:
-Јевремовићи и Трупалићи, славе Никољдан. Доселили се из околине Врања пре 180 година и сматрају се као први досељенци.
-Марковићи, Миловановићи и Босићи – славе Јовањдан. Доселили су се из тимочке Црне Реке одмах за Трупалићима.
-Маринковићи и Милићи, славе Никољдан. Доселили се из околине Пирота преко ресаве пре 160 година.
-Раденкоићи, славе Петровдан. Доселили се из околине Лесковца или из Јужне Србије пре 160 година.
Родови у Праћини.
-Рајићи, Балаши и Маџарци – славе Мратиндан-Мина. Доселили се „однекле из Маџарске“ (или из Срема) пре 160 година. Били су у Селишту.
-Милутиновићи, Ницковићи и Дориџани – славе Ђурђиц и Ђурђевдан.. Доселили се „од Охридског Језера“ пре 160 година. И они су били у Селишту.
-Матићи и Степановићи, славе Никољдан. Дошли су из Страјинца код Сврљига пре 160 година.
-Томићи, славе Аранђеловдан и Мратиндан. Доселили се „однекуд од Ресаве“ пре 150 година.
-Јаношевићи и Јаношковићи, славе Велику Госпојину. Доселили се из „Каравлашке“ (Румунија) пре 150 година.
-Лукићи, саве Св. Атанасија. Доселили се из околине Гњилана пре 150 година.
-Филиповићи, Вилићи и Инојкићи – славе Св. Петку. Доселили су се из Кривог Вира у Тимоку пре 140 година.
-Добричићи, славе Лучиндан. Доселили се из Кућана у Јужној Србији пре 130 година.
-Јовановићи, славе Св. Петку. Дошли су из Црне Горе пре 130 година.
-Вељковићи, славе Јовањдан. Доселили су се из Степоша у околини Крушевца пре 120 година.
-Добросављевићи, славе Јовањдан. Доселили су се из Брестовца у Ресави пре сто година.
-Новаковићи, славе Никољдан. Доселили су се из Лозовика код Смедерева пре 40 година, предак се призетио у род Матића, Степановића. Од истог рода има их у смедеревском Лозовику, Лапову и Брзану.
Сеоска слава је Први дан Тројица а заветине су: Св. Јован „Богопримац“, 20 јауара по н.к. за здравље стоке и живине и Младенци за здравље чељади.
Предорско гробље је на источној страни засеока а праћинско у Мергином Пољу, према Гиљу.
9. новембар 2014. у 20:07
Милодан
Порекло становништва села Добра Вода (по књизи Гладна – што је ранији назив овог села), Град Јагодина – Поморавски округ. Према књизи Станоја Мијатовића „Ресава“.
Положај села.
-Село је на странама потока Трстене, који се, пошто се споји са Бучином, зове Дубоки Поток.
Воде.
-Главни извори су: Селиште, Тресет, Јазвинац и Бигар.
Земље и шуме.
-Делови сеоског атара су: Игриште (на северу села), Чунгар, Обрш, Црно Поље, Ивино Брдо, Величково Брдо, Селиште, Барино Брдо, Дугачко Брдо, Кратко Брдо, Рајкиначко Брдо, Пешино Брдо, Бучина, Велики Браник и Дрењар.
Тип села.
-Село се дели на Горњи и Доњи Крај. У њему је око 75 кућа и 8 родова. Године 1819. У селу је било 14 кућа са 15 пореских глава док је 1870. године било 70 пореских глава.
Име селу.
-Предање каже да се село раније звало Доброводица, па је доцније добило ово име*.
*Предање каже да се село назвало Гладна због тога што је ту некада боравила восјка, која је увек била гладна. Ова верзија бившег назива овога села се налази и на сајту Града Јагодине, оп. Милодан.
Друго предање каже да јеу ово место долазио Високи Стеван, па је цео дан трпео глад и гладан пио воду са Тресета услед чега се разболео и једва жив остао. Том приликом рекла је Царица Милица:
-Доброводице – црноводице, да Бог да да увек била гладна.
Старине у селу.
-У Селишту су зидине за које се не зна од чега су. Ту су мештани налазили комаде старог оружја, старог посуђа и по који стари новац.
Постанак села и порекло становништва.
-Неки причају да је село овде од старине а други тврде да је било у Селишту, јужно од данашњег села. Прича се, да су стари становници били Срби, који су пребегли у Маџарску одакле се нису враћали. Данашњи становници су Румуни који су се пре 160 година доселили из Тимочке Крајине.
У Горњем Крају су:
-Илићи, славе Св. Петку.
-Шурковићи – Михољдан.
-Мијаиловићи и Симићи – Велика Госпојина.
-Радовановићи – Ђурђиц и Алимпијевдан.
У Доњем Крају су:
-Јовичићи – Никољдан.
-Голубовићи – Јовањдан.
-Јонићи – Митровдан.
-Мијаиловићи су се доселили пре 100 година са Хомоља, славе Митровдан.
Сеоска слава је Други дан Тројица (Духова) а заветина Младенци – ради здравља у дому.