Град Јагодина:
Багрдан (1952-1979. године јединствено насеље било подељено на насеља Багрдан Село и Багрдан Варошица), Белица, Бресје, Буковче, Бунар, Винорача, Вољавче, Врановац, Врба, Главинци, Глоговац, Горње Штипље, Горњи Рачник, Деоница, Добра Вода, Доње Штипље, Доњи Рачник, Драгоцвет, Драгошевац, Дражмировац, Дубока, Ивковачки Прњавор, Јагодина (1946-1992. године Светозарево), Јошанички Прњавор, Каленовац, Ковачевац, Коларе, Кончарево (до 1949. године Праћина), Кочино Село, Ловци, Лозовик, Лукар, Мајур (до 1979. године Горњи Мајур), Мали Поповић, Медојевац, Међуреч, Милошево, Мишевић, Ново Ланиште (до 1955. године део Ланишта), Рајкинац, Ракитово, Рибаре, Рибник, Сиоковац, Слатина, Старо Ланиште (до 1955. године део Ланишта), Старо Село, Стрижило, Топола, Трнава, Црнче, Шантаровац и Шуљковац.
14. март 2013. у 10:20
Arandjelovic Vukosava
Zanima me poreklo prezimena Arandjelovic
6. август 2014. у 15:21
Predrag Arandjelovic
Zanima i mene 🙂
14. април 2013. у 17:34
Шарко
Порекло презимена, село Ковачевац (Јагодина)
Порекло становништва села Ковачевац, општина Јагодина. Према књизи Станоја М. Мијатовића “Белица”, издање 1930. године. Приредио сарадник портала Порекло Шарко.
Положај села.
Село је са обе стране Лозовичког Потока; више кућа има на десној страни потока, а мање на левој. Приликом изливања поток чини штету. Пије се бунарска вода. Има само једна безимена чесма усред села.
Земље и шуме.
Њиве, ливаде и пашњаци су на местима Кључ, Тетребово Поље, Доње Поље, Преко Пољане, Дивљач, Крушар (Крушјар), Падалиште (Циганско Падалчиште), Кандовац и Драгоцветско. Шуме су у Пољани и Трештани.
Тип села.
Село је тимочког типа. Не дели се на махале (крајеве), већ само на родове. Име је добило по неким ковачима који су се овамо први доселили.
Подаци о селу.
Не зна се поуздано када је ово село засновано. Изгледа да је новије, јер га нема у списковима села од 1818 год. и “Пантине кнежине” од 1821 год. Помиње се у списку од 1836 год. са 7 кућљ и 7 пореских глава.
У почетку овог века овде је било и циганско насеље са 50 кућа. Цигани су живели одвојено од Срба. Занимали су се свирањем, џамбасењем (препродајом стоке) и просјачењем. Њих су аустриске власти за време окупације 1916 год. преселиле у Јагодину. То је учињено по жељи околних села, па и целе околине, јер су били свима на досади и штети.
Ковачевац има 48 кућа, 7 родова, 277 становника.
Родови.
Деспотовићи, Ракичићи (10 к., св. Арханђео): дошли пре сто и више година из врањске околине као први досељеници.
Прокићи (10 к., св. Никола): из лесковачке околине кад и Деспотовићи.
Миленковићи, Цветковићи (5 к., св. Ђорђе и Ђурђевдан): са Малог Косова пре сто и више године.
Лукићи (5 к., св. Никола): из Топлице пре сто година.
Стојичановићи, Стојчановићи (5 к., св. Никола): из нишког краја пре сто година.
Делићи (10 к., св. Врачи): из Рековца (Левач) пре сто година, а тамо са Косова.
Илићи, Ђурђевићи (3 к., св. Никола): из Шуљковца од рода Анђелковића, старином из Топлице, као призећени у род Прокића пре 70 година.
Појединости о селу.
Сеоска је слава Бела субота (по Тројицима), а заветине су: Св. Симеун Богопримац (16 фебруара по н. к.) за здравље чељади, Св. Мојсило (17 септембра по н. к.) за здравље живине и Св. Илија за здравље стоке. Гробље је испод села, близу потока, према драгоцветском гробљу.
ИЗВОР: Станоје М. Мијатовић, “Белица”. Приредио сарадник портала Порекло Шарко.
15. април 2013. у 21:27
Шарко
Порекло презимена, село Шуљковац (Јагодина)
Порекло становништва села Шуљковац, општина Јагодина. Према књизи Станоја М. Мијатовића, издање 1930 године. Приредио сарадник портала Порекло Шарко.
Положај села.
Село је на једном благом пристранку, окренутом вишсе североистоку, а на десној страни реке Белицем која тече испод села. Кроз село пролази пут Јагодина – Рековац, а просецају га потоци Чесменац и Сеоски Поток. Река ретко када пресушује, а потоци редовно. Ни река ни потоци не чине селу осетне штете. Источним крајем села пролази пут Јагодина – Трстеник, који се у Драгошевцу састаје са лугомирским путем. Пије се бунарска и изворска вода. Извори су: Мирчин Извор, Мијатов Извор, Милутинов Извор и Чесма (усред села). Становници ближи реци Белици пију зими и речну воду.
Земље и шуме.
Њиве и ливаде су на местима: Дивљач, Кључ, Рајкова Ливада, Занат, Вучинац, Раскршће, Студенац, Барчићи, Ботуња, Трскара, Језерник, Пашњаци, шуме и њиве (измешано): Густи Трњак, Бело Брдо, Коштан (брдо), Ракитина Коса, Дубоки Поток, Куси Поток, Лепеничка Страна, Падалиште. Шуме: Вучеће Језеро, Ћилијан, Валога, Брестовац. У месту званом Гај је заједничка сеоска шума са преко 100 хектара површине.
Тип села.
Село је средње збијености (тимочког типа). Дели се на Горњу, Средњу и Доњу или Милетицку Малум које раздвајају поменута два потока. Доња или Милетицка Мала је до реке Белице. У месту Дивљачу, преко реке Белице, а више извора Студенца је римско гробље (без икаквих белега). Народ веује да код Коштана има негде закопан пун казан блага (новаца). На Лепеничкој Страни има трагова од неког старог збега, где се приликом орања, копања и риљања налазе нека стара пепелишта и комади од земљаног посуђа. Не зна се када је село постало, али се држи да је новијег постанка, пошто нема старинаца.
Подаци о селу.
Шуљковац има 136 кућа, 10 родова, 856 становника.
Родови:
Цвејићи Палиштарци (10 к., св. Ђорђе Алимпије), преци дошли из враљске околине пре 150 година као први досељеници.
Веселиновићи (6 к., св. Никола); пре 130 година из места Вета код Ниша. (мој додатак – село Вета припада Белој Паланци). Стари Веселин почео је овде први да прави чувене шуљковачке лонце.
Илићи (10 к., Митровдан):из нишке околине пре 130 година.
Торлаковићи (25 к., св. Никола): “из неког Торлака”, вероватно из околине Пирота пре 130 године. Има их и у Сврљигу.
Анђелковићи, Исаиловићи (25 к., св. Никола): из Топлице пре 130 година. У то време овде се доселио стари Анђелко са својих седам синова. Из овог рода (као прирођен) је мајор Михаило Илић, јаворски јунак из године 1876. Стари Анђелко нашао је Илију малог у повоју, баченог у јарак, приликом неког збега. Очувао га, подигао и оженио. Илија је имао три сина: Манојла, Петра и Ђорђа. Мајор Илић је Петров син.
Ђорђевићи, Димитријевићи, Гмитровићи (10 к., св. Арханђео): из околине Сурдулице пре 120 година.
Живадиновићи (6 к., св. Стеван): из врањске околине пре 120 година.
Дираковићи (10 к., св. Ђорђе и Ђурђевдан): из пиротске околине пре 100 и више година. Неколико кућа из овог рода занимају се лончарством, узгредно поред земљорадње, која им је главно занимање. Израђене лонце разносе и продају по околним местима. Овај су посао пре обављали Веселиновићи, па су га напустили.
Ђорђевићи други (5 к., св. Арханђео): из врањске околине, доселили се на 10 година после Димитријевића и Гмитровића са којима се сматрају као један род.
Милетићи (29 к., св. Никола): из Мијатовца пре 100 година, а тамо из врањске околине. Када је капетан Коча из Пањевца заратио на Турке, и када је после те “крајине” морао да остави Србију, два су брата (Станимир и Сава) отишли у Ириг у Срему, а најмлађи Милета склонио се из Мијатовца у манастир Јошаницу, одакле се, за време Карађорђа, вратио у исто место, а за време владе Милоша Обреновића, па се одатле преместио у Шуљковац са 5 синова и двадесет унука на неко спахиско имање.
Појединости о селу.
Сеоска слава је Марковдан, а заветине: Св. Трифун за винограде и Јелена Константин (Св. Јела, “Јеленица”, 3 јуна по н. к.) за здравље чељади. – Гробље је преко реке Белице у Дивљачу.
ИЗВОР: Станоје М. Мијатовић, Белица”. Приредио сарадник портала Порекло Шарко.
4. август 2013. у 14:27
Nemanja
Može li nešto o poreklu Bagrdana?
9. јануар 2014. у 11:43
Vasic Zoran
Molim vas o poreklu prezimena VASIC iz Kocinog sela kod Jagodine. a ja licno znam da mi je deda Pavle Vasic poginuo 1936 pog. posle pada sa volovskih kola. Unapred zahvalan i svaka informacija bi mi mnogo znacila. Unapred zahvalan.
9. март 2014. у 00:08
Milena
Moze li poreklo porodice Stojanovic iz sela Vinoraca okolina Jagodine!!! Unapred zahvalna!!!
26. септембар 2014. у 18:49
Милодан
Порекло становништва Мајур, Град Јагодина – Поморавски округ. Према књизи Станоја Мијатовића „Белица“.
Положај села.
-Село је на једној валовитој висоравни, на последњем северном огранку јухорске косе. Простире се скоро три километра у дужину. Долази у ред већих села овога краја. Куће су на надморској висини од 198 до 390 метара. Окренуто је више североистоку па му зими сметају хладни ветрови.
Воде.
-Кроз село протичу Градишки Поток, Чукарски Поток и Сармеђенац. Југоисточним крајем села протиче Андровички Поток, који дели Мајур од Андровице. Прва три потока састају се у селу и чине Мајурски Поток, који се улива у моравску млаку Остриковачку Бару. Ови потоци не пресушују.
Више се пије изворска вода него бунарска. Најглавнији су извори: Чесма, Чивутска Чесма и Пироћански Извор. Ове три чесме озидане су каменом и налазе се у доста добром стању. Остали извори су безимени. Сви су из примитивне грађе (талпе или непрерађени камен) и никада не пресушују.
Земље и шуме.
-Сеоски атар заузима део лугомирске и моравске равни и стране јухорске косе која се ту завршавају. Њиве у сеоском атару су на местима: Угарица, Лугомир, Јабучар, Река, Селиште, Преко Реке, Осоје, Мала Река, Гајина Ограда, Код Чесме, Код Бубана и Гиље.
Шуме, њиве и сенокоси су на местима: Луг, Равна Шума, Говедариште (брдо), Росинско Лозје, Кусало (брдо), Враћало (брдо), Бели Камен (брдо), Турски Гроб, Ђурђево Брдо, Дамњанов Гроб (брдо), Кандило (брдо), Крстин Камен (брдо), Градиште (брдо), Ћоковско Брдо, Андровица и Данин Луг. Виногради су на Старом Брду. Шуме су: Липак и Главиначко. Заједничка сеоска утрина је испод Градишта.
Тип села.
-Мајур је насеље тимочког типа; дели се на Горње Село и на Доње Село или на Горњи и Доњи Мајур. Ова два краја су међусобно удаљена око 2 километра. Горње Село има око 60 кућа а Доње Село око 190 кућа. Због незгодног положаја становништво Горњег Села пресељава се у Доње Село. Тако ће се убрзо раселити. Доње Село је у Селишту, у близини Лугомира. Стари људи казују да је некада овде било село, па се за време Турака одатле преселило горе у брдо (у планину) зато што је било на удару, јер је кроз њега пролазио стари пут, којим се ишло од Крагујевца преко Левча за Ћуприју и даље.
У селу су: Чивутарска или Горња Мала (у Горњем Селу), Старомеђанска или Сармеђанска Мала, Топаловска Мала, Пироћанска Мала, Ћоковићска Мала и Доња Мала (од Саставака и ниже). У најновије време, после светког рата, образована је расељавањем Горњег Села још једна махала поред Мајурског Потока и железнчке пруге Јагодина – Ћуприја, у равници испод брда. Ову махалу од засеока Андровице преграђује Мајурски Поток. Зове се Нова Мала или Равничка Мала. Куће су по махалама обичне збијености; горе по странама и на висоравни су ређе а доле, у равници, су збијеније.
Насеље има 261 кућу, 24 рода и 1725 становника.
Име селу.
-По предању село је добило име због тога што су ту некада били турски мајури; салаши, трла, колибе и летњиковци.
Старине у селу.
-На Ђурђевом Брду постоји некаква развалина за коју народ прича да су остаци двора (летњиковца) деспота Ђурђа Смедеревца. На овоме брду био је бој између Срба и Турака 1804. године. И данас се познају шанчеви из тог времена. На Гиљу је 1815. године кнез Милета Радојковић са 400 Срба сузбио преко 2000 турака. У Ћоковској Мали, код чесме, била је црква Св. Романа, од које се и сада познају зидине. Воду са чесме, код ове развалине, сматрају за лековиту, особито болести очију. Овде се и данас наилази на стари новац и комаде од старог земљаног посуђа.
Порекло становништва.
Родови.
Старинци:
-Васићи, Урошевићи и Пауновићи, славе Јовањдан.
-Здравковићи, славе Никољдан.
-Велојевци, славе Никољдан
-Чивутарци, славе Никољдан. Прича се да су се доселили међу првима „из неке чивутске земље“.
Досељеници:
-Ковачевићи, славе Св. Врачи. Дослеили су се из тимочке околине пре 150 година.
-Спасенићи и Милошевићи, славе Ђурђиц и Ђурђевдан. Доселили се из околине Алексинца пре 130 година.
-Чуљићи, славе Св. Ћирило и Методије. Доселили се из околине Алексинца пре 130 година.
-Милановићи, славе Никољдан. Доселили се из околине Врања пре око 130 година.
-Ђорђевићи, славе Аранђеловдан. Доселили се из околине Врања кад и Милановићи.
-Јевтићи, славе Ђурђевдан и Ђурђиц. Доселили се са Косова пре 130 година. Има их две куће у Милутовцу, Темнић.
-Петровићи, славе Св. Петку. Дослили су се из Тимочке Крајине пре 130 година. Зови их Топаловцима.
-Ђорђићи и Ђорићи, славе Никољдан. Доселили се из околине Параћина пре 130 година.
-Пироћанци, славе Никољдан. Доселили се из околине Пирота пре 130 година.
-Сингулићи, славе Ђурђиц и Алимпијевдан. Доселили се из Хомоља пре 130 година.
-Дзодзићи (није грешка, могуће је Џоџићи, оп. Милодан), славе Св. Ћирило и Методије. Доселили се из околине Књажевца пре 130 година.
-Ћоковићи, славеЂурђевдан и Ђурђиц. Доселили се са Косова пре 130 година.
-Јовановићи, славе Ђурђевдан иЂурђиц. Доселили се са Косова кад и Ћоковићи, са којима се сматрају да су један род.
-Рашићи, славе Аранђеловдан. Доселили се из околине Призрена пре 130 година. Има их и у Адровици.
-Николићи, славе Аранђеловдан.. Доселили се из околине Врања пре 120 година, у време крајине „господар Милоша“.
-Магдићи, славе Никољдан. Доселили се из околине Врања одмах после Другог Устанка.
-Марковићи, славе Никољдан. Доселили се из околине Врања кад и Магдићи.
-Јанковићи, славе Никољдан. Доселили се из околине Књажевца пре 100 година.
Не зна се одакле и када су се доселили:
-Качаревићи, славе Јовањдан.
-Алексићи, славе Лазаревдан.
Сеоска слава је Велики Спасовдан а заветине су: Мали Спасовдан (четвртак по Вазнесењу) за здравље стоке, Тодорова Субота и Цвети за здравље чељади.
Гробље је у Селишту, близу Лугомира.
27. септембар 2014. у 18:27
Милодан
Порекло становништва села Бресје, Град Јагодина – Поморавски округ. Према књизи Станоја Мијатовића „Белица“.
Положај села.
-Насеље је у најнижој котлини Лугомира и кроз њега пролази пут из Јагодине за Драгошевац. Одмах до села су западни огранци Јухора, са којих се у Лугомир сливају: Староселски Поток, Антин Поток и Првицки Поток. Са десне стране се у Лугомир улива Вукањски Поток. Лугомир и његове притоке када се излију чине селу велику штету. Мањи део кућа је у котлини а већи на ивици котлине.
Воде.
-Пије се бунраска вода а зими и речна са Лугомира..
Земље и шуме.
-Њиве и ливаде су на местима: Осредак, Кључ, Баре, Орнице, Угари, Падина и Старо Село. Шуме. Пашњаци и виногради су на местима: Бучина, Вукања, Антин Поток, Староселски Поток, Павицки Поток и Ђурђево Брдо.
Тип села.
-Село је средње збијености. У средини села су куће гушће а по крајевима ређе. Не дели се на крајеве (махале), већ само на родове.
Име селу.
-Село је добило име по мнигим брестовима којих и данс има у селу.
Постанак села и порекло становништва.
-Не зна се када је село засновано. Некада је село било на источној страни од данашњега – у јухорским клисурама, на местима званим Старо Село или Селиште.
Бресје има 48 кућа, 7 родова и 333 становника.
Родовису:
-Јовановићи и Првићи, славе Никољдан. Доселили се пре 125 година из околине Врања као први досељеници, отуда и презиме Првићи.
-Жупљани, Милошевићи и Савићи, славе Аранђеловдан. Доселили сеу се из крушевачке Жупе пре 110 година.
-Вукањци, Марковићи и Миљковићи, славе Никољдан. Доселили су се из Вукање испод Јастрепца пре 100 и више година.
-Ерци, славе Никољдан. Доселили су се сса Копаоника преко крушевачке Жупе кад и Вукањци. Има их и у Малој Дренови и Левчу.
-Михаилоићи и Васићи, славе Аранђеловдан. Доселили се из крушевачке Жупе пре 100 и више година.
-Марковићи други, славе Аранђеловдан. Предак се доселио из Драгоцвета призетивши се у род Михаиловићаи Васића пре 60 година.
-Миловановићи, славе Лучиндан и Марковдан. Не зна се одакле су се и када доселили.
Сеоска Слава је Бели Четвртак, по Тројицама а заветине су: Богородица, 14 октобра по новом календару, за здравље деце и Пачиста Недеља (друга недеља Часног поста) за здравље стоке.
Гробље је на источној страни села, на месту Ђули.
28. септембар 2014. у 18:55
Милодан
Порекло становништва села Главинци, Град Јагодина – Поморавски округ. Према књизи Станоја Мијатовића „Белица“.
Положај села.
-Село је у котлини Лугомира. И кроз њега протиче Лугомир и води пут Јагодина – Драгошевац. Више кућа је на десној страни реке и пута него на левој. Лугомир чини штету када се излије, особито у доњем крају села и кључу (пољу). Десном страном села (према току реке) пролази Парлошки Поток, који долази са Јухора (од Градишта).
Воде.
-Пије се бунарска али и речна вода (зими). Постоји само један извор, Гајицки Кладенац, али се из њега вода не узима (не захвата), јер се држи да је „тешка“.
Земље и шуме.
-Њиве и ливаде су на местима: Орнице, Ресник, Старо Село (Селиште), Виноградиште и Љуба. Шуме су на местима: Угар, Крш, Врањевац и Милин Поток.
Тип села.
-Куће су нешто збијенијег, долинског типа. Село се не дели на махале, већ само на крајеве по родовима.
Постанак ела и порекло становништва.
Старијег је постанка.
Главинци имају 78 кућа, 9 родова и 540 становника.
Родови су:
-Гајићи, Мијушковићи, Милојевићи, Васиљевићи, Лукићи и Јосијевићи, славе Никољдан. По предању пре 200 година су у Главинце са Косова дошла три брата; Младен, Василије и Јосиф. Од та три брата су настале горе поменуте фамилије.
Остали родови су се доселили после њих и то:
-Симићи, славе Јовањдан. Доселили се из Праћине пре 100 година.
-Ђошићи и Миленковићи, славе Ђурђиц и Ђурђевдан. Доселили су се из студеничког краја пре 100 година.
-Андрејевићи и Андрејићи, славе Јовањдан. Доселили су се из Поточца у Темнићу, одакле их је пре 80 година довела мајка, пошто се овде преудала у род Симића.
Сеоска слава је Бели Петак (по Тројицама) а заветине су: Петковица (Св. Петка) за здравље деце, Пачиста Недеља (друга недеља Часног поста) за здравље стоке и Св. Стеван летњи – за здравље орача и копача.
Гробље је на западној страни села, у Реснику.
29. септембар 2014. у 21:37
Милодан
Порекло станоништва села Коларе, Град Јагодина – Поморавски округ. Према књизи Станоја Мијатовића „Белица“.
Положај села.
-И ово село је са обе стране реке Лугомира. Кроз сео пролази пут Јагодина – Драгошевац. На левој страни пута, идући од Јагодине, има више кућа него на десној. Десном страном села протиче Збеговачки Поток, Оџачки Поток и Велики Поток, који силазе са јухорских огранака и сливају се у Лугомир. Лугомир и поменути потоци чине велику штету приликом изливања. Куће су највише у долини и равни, само је мањи број у страни.
Воде.
-Пије се бунарска али и речна вода (зими).
Земље и шуме.
-Њиве и ливаде су на местима: Река или Поље, Долина, Велико Поље, Старо Село или Селиште, Ресник и Парлози. Шуме, њиве и пашњаци су на местима: Оџинац, Збеговиште и Рикавац а шуме у Липаку и Врху.
Тип села.
-Село је веће збијености. Дели се на Горњу, Средњу и Доњу Малу које нису подвојене.
Постанак, име села и порекло становништва.
-По једном предању некада су Коларе и Главинци били су једно село и звало се Љуба. Оно је било поред Лугомира у пољу. То се место и данас зове Љуба. Доцније се раздвојило у два краја а затим у две махале, од који се доња назвала Главинци а горња Коларе. По другом предању сва три лугомирска села, Бресје, Главинци и Коларе, постала су од расељеног Старог Села или Селишта. У вези са овим предањем тумачи се и постанак њихових имена. У Старом Селу – Селишту, између Колара и Главинаца, са десне стране Лугомира, веле да су некада живела три брата; један је био колар, други је правио главине („главчине“) а трећи је секао брестове за грађу. После неког времена зајеничког рада браћа се поделе; колар се насели у месту које се по њему назове Коларе; онај што је правио главине за кола насели се на месту које се назове Главинци а онај трећи што је секао брестове за кола, настани се у Бресју, пошто је ту било доста брестова. По малом броју старинаца изгледа да је ово село новијег постанка, као и претходна два села, Бресје и Главинци.
Коларе има 86 кућа, 9 родова и 536 становника.
Родови су:
-Бабићи, славе Јовањдан. Доселили су се из Вукање испод Јастрепца пре 150 година. Неки њихови стари су били у Срему, па се отуда повратили. Има их у Коњусима, Темнић.
-Ђурићи и Поробићи, славе Аранђеловдан. Они су се доселили из Јелашнице у врањском округу, доселили се када и Бабићи.
-Вукањци, Радоављевићи и Гајићи, славе Јовањдан и Видовдан. Доселили су се из Вукање, одмах за Бабићима. Има их у Рековцу, Левач.
-Здравковићи и Ристићи, славе Аранђеловдан. Доселили су се из Јелашнице – врањски округ када и Поробићи, са којима се сматрају као један род.
-Васићи, славе Ђурђиц и Ђурђевдан. Доселили су се из Вукање пре 130 година. Има их у Јагодини, једна кућа.
-Миленковићи, славе Никољдан. Доселили се из околине Врања, када и Васићи.
-Нешићи и Јеремићи, славе Мратиндан, Мина. Доселили се из околине Врања пре 120 година.
-Кадићи, славе Никољдан. Доселили се са Косова када и Јеремићи.
-Јанковићи и Станојевићи, славе Св. Петку. Доселили се из Мајура пре 80 година.
Сеоска слава је Бели Петак, по Тројицама а заветине су: Петак по Св. Јовану, 29. августа по Новом календару и Св. Ђорђе Алемпије за здравље чељади и стоке.
Гробље је испод села, близу пута.