Порекло презимена, село Драгошевац (Јагодина)

30. септембар 2014.

коментара: 0

Порекло становништва села Драгошевац, град Јагодина – Поморавски округ. Према књизи Станоја Мијатовића „Белица“. Приредио сарадник портала Порекло Милодан. 

Dragosevac

Положај села.

Село је на ставама реке Надрљке и Дуленке, од којих постаје Лугомир. Село се пружа донекле дуж ових река и поред Беле Граче (Грачанице), која се слива са највећег виса Јухора – Ветрење, па се са десне стране улива у Надрљку близу његовог састава са Дуленком. У Дуленку се улива, одмах испод доњолукарске или драгошевачке механе, поток Лукар, који извире више истоименог села. Поред река Грачанице и Надрљке куће су у страни а поред Дуленке има нешто кућа и у равници. У Грачи има највише кућа. Реке ретко пресушују а поток редовно. Када се излију чине шету селу и пољу.

Воде и путеви.

Пије се највише изворска вода. Извори се зову: Кладенац, Изворак и Бубан. Има неколико бунара.

Кроз један део села пролази пут Јагодина – Главинци – Драгошевац, који сее овде састаје са путем Јагодина – Шуљковац – Драгошевац, па одавде води за Белушиће и Трстеник.

Земље и шуме.

Њиве и ливаде су на местима: Падина, Река, Бојиште, Дубељ, Русалиско Гробље, Коса, Лукар, Гумниште и Брестовац.

Пашњаци, шуме и њиве су на местима: Збеговиште, Два Гроба (брдо), Хајдучки Кладенац, Трнавачки Збег, Језернички Поток, Дубељански Поток. Шуме су на местима: Гај, Влаховица, Продановица, Липак, Горуњар, Буков Поток, Осојак и Грача.

Тип села.

У Грачи и Надрљки куће су збијеније (долинског типа), док су поред Дуленке ређе или средње збијености (тимочког типа). Село се дели на Горњу Малу, Доњу Малу и Пескан. Горња Мала је поред Граче и Надрљке. Доња Мала је поред Дуленке а Пескан у средини села. Махале су раздвојене рекама.

Име селу.

По једном предању село је добило име по неком Драгошу, који се ту први закућио. По другом предању кнез Лазар је првим досељеницима, који су ту дошли, рекао: Драго ви овамо уз ову реку, драго ви онамо уз ону реку – свуда је добро само ваља да се ради. По трећем предању тако се звало напуштено досељеничко село.

Старине у селу.

Идући од Јагодине, са десне стране пута, више села, има остатака од неке старе цркве која се звала Цвети. Ту јо до недавно било неко старо гробље и бунар. За бунар се прича да су у њему црквена звона. По народнмо предању ту је некада постојало неко старо насеље које се звало Бресница, па је одатле расељено, јер је било на удару („на видику“) те су му Турци досађивали.

На Гумништу се код Старе Воденице су стара гробља (без „белега“), за која народ прича да су остала од времена кнеза Лазара.

Осим овога има, само по имену места, једно римско и једно „русалиско“ гробље, у којима се приликом копања налазе разне старинске ствари и новац.

 

Постанак села и порекло становништва.

По старинцима изгледа да је ово село старијег постанка.

Драгошевац има 100 кућа, 9 родова и 765 становника.

Родови су:

Старинци:

Павловићи и Марковићи, славе Ђурђиц и Ђурђевдан.

Ђурђевићи и Ђорђевићи, славе Св. Петку.

Ђорђевићи други, славе Стевањдан.

Мољојковићи, Манојловићи и Јевтићи, славе Јовањдан.

Досељеници су:

Вучковићи, славе Аранђеловдан. Доселили су се из Топлице пре 150 година. Има их у Пољни, Левач.

Лукићи и Несторовићи, славе Лучиндан и Марковдан. Доселили су се из Топлица када и Вучковићи.

Марковићи други, славе Ђурђиц и Ђурђевдан. Доселили се из Ђуниса код Крушевца пре 120 година.

Веселиновићи, славе Св. Мина, Мратиндан. Доселили се из околине Врања пре 100 и више година.

Радивојевићи, славе Лазаревдан. Пореклом су из Паликура у близини Кавадара одакле су се доселили пре 100 година. Били су прво у Сталаћу, па се отуда овамо преселили.

Сеоска слава је Бела Субота (по Тројицама) а заветина Благовести, за опште здравље.

Мртве сахрањују у два гробља; једно је у Горњој а друго у Доњој Мали, преко реке.

 

ИЗВОРСтаноје Мијатовић – Белица. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.