Порекло презимена, село Ивковачки Прњавор (Јагодина)

1. октобар 2014.

коментара: 0

Порекло становништва села Ивковачки Прњавор, град Јагодина – Поморавски округ. Према књизи Станоја Мијатовића „Белица“. Приредио сарадник портала Порекло Милодан. 

 

Манастир Ивковић у селу Ивковачки Прњавор
Манастир Ивковић у селу Ивковачки Прњавор

Положај села.

Куће овог села су на западној страни подножја планине Јухора, у клисути, са обе стране реке Надрљке.

Воде.

Пије се изворска вода. Извори су: Вучицки Кладенац и Митровицки Точурак а има их још неколико, безимених.

Земље и шуме.

Зиратна земља је слаба. Шума је на десној страни реке. Њиве и ливаде су на местима: Коса Река, Над Грачу, Под Грачу, Пољанка и Поље док су шуме на местима званим: Продановица и Влаховица. Постоји место Виногради.

Тип села.

Село је у клисури, са збијеним кућама. Дели се на Горњу и Доњу Малу, које су одвојене.

Име и старине у селу.

Село је добило име по цркви (манастиру) Ивковићу коју је, по предању, подигао кнез Лазар а обновио Ивко Кованџија* (пчелар). Црква има имање под шумом, њивама, сенокосима и пашњацима са обе стране Надрљке. Испод цркве је чесма на коју долазе болесни који се њоме умивају и користе за пиће. Око цркве су стари гробови без натписа. Црква слави Малу Госпојину, када се окупља велики број становника околних места што се дешава на Преображење и Цвети. *Ова црква је некада била манастир, што и сведочи назив „Прњавор“. По предању била је висока, велика и лепа, са четири кубета и високим звоником па су је Турци до темеља срушили. После извесног броја година Ивко Кованџија замолио је турске власти за одобрење да на истим темељима подигне данашњу црквицу. За ово је, кажу, ишао пешице у Цариград (Путешествије по Србији, Београд 1901. годне).

 

Постанак села и порекло становништва.

Село (Прњавор) је засновано када и црква али су се становници мењали, па данас скоро да и нема старинаца.

Ивковачки Прњавор има 28 кућа, 5 родова и 250 становника.

Родови су:

Пејићи, славе Аранђеловдан. Доселили су се из села Јелашнице код Сурдулице пре 100 и више година.

Мићићи, славе Аранђеловдан. Доселили су се из околине Пирота пре 100 година као „восковарџије“.

Вучићи и Јовановићи, славе Аранђеловдан. Доселили су се из околине Пирота, и они, као „восковарџије“. Мића и Вуча били су рођена браћа па се сматрају са Мићићима као један род.

Митровићи, славе Аранђеловдан. Доселили су се из Јелашнице када и Пејићи, са којима се сматрају као један род.

Лукићи, славе Јовањдан. Отац се доселио из села Рабреновца у Левчу пре 30 година призетивши се у род Мићића.

Сеоска слава је Бела Субота (по Тројицама) а заветина Св. Врачи, јесењи, за здравље чељади.

Гробље је у Влаховици.

 

ИЗВОРСтаноје Мијатовић – Белица. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.

 

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.