Порекло презимена, село Беочић (Рековац)

4. октобра 2014.

коментара: 8

Порекло становништва села Беочић (раније Беочиће), општина Рековац – Поморавски округ. Према књизи Станоја Мијатовића „Белица“. Приредио сарадник портала Порекло Милодан. 

Beocic

Положај села.

Ово село је више Ивковачког Прњавора, са обе стране река Надрљке и Црне Граче. Реке не пресушују а када надођу чине селу велику штету.

Воде.

Пије се бунарска и изворска вода. Извори су: Грача (у Бучју), Томицки Кладенац, Мићицки Извор и још неколико безимених.

Земље и шуме.

Места у сеоском атару зову се: Церовик, Јасик (брдо), Радосављева Коса, Ракина Коса, Ђурмановица, Граб, Гумниште, Вукове Ливаде, Клењак, Дрењачка Коса, Бакова (брдо), Река, Влаховица, Градац (брдо), Врлетна Страна, Митров Клик, Летовишка Коса, Јаглин, Илине Козаре, Оштри Клик, Шарени Клик, Цветков Гроб (брдо), Церјак и Прљачка Коса. По атару су измешане шуме, њиве, сенокоси, пашњаци и виногради. Изузеак чине само Дрењачка Коса, Бакпова, Бучје, Влаховица и Градац, који су већином под шумом.

Тип села.

У Црној Грачи куће су мало збијеније у односу на део села поред реке Надрљке. Дели се на Ново Село, Доњу Малу или Реку и Грачу. Махале су одвојене. Прво је насељена Грача, потом Река или Доња Мала и најпосле Ново Село, како и назив казује.

Име и старине у селу.

Село је добило назов по манастиру Беочину*.

*По предању овај манастир је био задужбина Немањића, па је порушен за време Турака. До 1903. године одржали су се зидови без крова у кубета. Манастирска црква је била у облику крста. Познавао се олтар, средина храма и папрета. У средини храма били су лепо очувани ликови: Св. Димитрија, Св. Луке и Св. Ђорђа у природној величини. По изради и боји била је врло слична свецима у манастиру Каленићу. Око храма био ј град са дебелим зидовима. Те, 1903. године, Беочићани су на темељу овог манастира подигли малу, лепу и скромну цркву.

 

Постанак села и порекло становништва.

Село је старијег постанка, али су се становници, према приликама, расељавали и досељавали те из тих разлога има мало старинаца.

Беочиће има 159 кућа, 19 родова и 893 становника.

Родови – старинци су:

Поповићи и Попадићи, славе Никољдан.

Прокићи, славе Никољдан.

Родови досељеници:

Марковићи и Милетићи, славе Никољдан. Доселили се са Косова пре 150 година.

Петровићи, славе Никољдан. И они су са Косова, доселили се када и Марковићи, са којима се сматрају да су један род.

Ђорићи, славе Ђурђевдан и Ђурђиц. Доселили су се са Косова, преко Топлице и Жупе, пре 150 година. Прво су били у Лоћики па се после преместили овамо. Са Топличанима из Лоћике сматрају се као један род.

Милутиновићи, Вулићи, Џопићи и Џопалићи, славе Јовањдан. Доселили су се из крушевачке Жупе пре 130 година. Има их у селу Вукмановцу, Левач.

Порверијевићи и Порфиријевићи, славе Никољдан. Доселили се из Срема пре 130 година.

Ћирићи, славе Аранђеловдан. Доселили се из крушевачке Жупе пре 130 година. Били су Цигани-Роми у правили су „звона“, меденице, клепетала и клепетуше за стоку. Када су дошли из Жупе разапели су три черге у пољу Товалу, између Секурича у Левчу у Беочића. Туда је прошао неки владика „пропагандиста“, који је морао да преноћи код њих, јер је било лоше време. Они га лепо приме и почасте га он их сутрадан покрсти (пошто су били „ине“ вере) и насели у Грачи.

Томићи, славе Никољдан. Доселили су се из околине Врања пре 100 и више година.

Јовановићи, славе Јовањдан. Доселили су се из крушевачке Жупе када и Томићи. Они су род Џопалићима, само су се касније доселили, на њихов позив.

Спасићи, славе Никољдан. Доселили се из околине Врања када и Томићи, са којима се сматрају да су један род.

Младеновићи, славе Никољдан и Лучиндан. Предак дошао из Драгошевца пре 100 година пизетивши се у род Томића.

Филиповићи, славе Ђурђевдан и Ђурђиц. Дослили се из Ломнице код Рековца пре сто година.

Стаменковићи и Чавејићи, славе Никољдан. Доселили се из околине Власотинаца пре 100 и више година. Било их је више, па се „претрли“ – изумрли.

Сви горе наведени родови су у Грачи и Доњој Мали (Реци).

У засеоку Ново Село, које је у осојном пристранку, са десне стране Надрљке, има 30 кућа и пет родова:

Марковићи и Титарићи, славе Никољдан. Доселили су се из крушевачке Жупе пре 150 година. Најпре су били у Грачи па се овамо преселили пре 60 година.

Павловићи и Живковићи, славе Аранђеловдан.. И они су из крушевачке Жупе, из села Шљивова. Као и претходни, и они су прво били у Грачи, па се овамо преселили због тескобног и незгодног земљишта.

Вукићевићи, славе Св. Петку. Доселили се из смедеревског Лозовика пре 50 година.

Не зна се одакле су дошли:

Ђорђевићи, славе Ђурђевдан и Ђурђиц.

Станковићи, славе Алимпијевдан.

Сеоска слава су Врачеви (летњи). Заветине су Младенци а црквена слава Ваведење, када је у селу велики сабор.

Гробље је код цркве а ту је и чесма са врло добром водом, као и она у Ивковачком Прњавору.

 

ИЗВОРСтаноје Мијатовић – Белица. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.

Коментари (8)

Одговорите

8 коментара

  1. Bozidar Miljkovic

    Postovani Milodan,molim vas imate li podatke o krusevackom kraju,jer je vrlo vrlo malo neispitan.Molim vas za pomoc u smislu doseljavanja iz stare Hercegovine.Molim vas za pomoc,moj tel.062257628,Bozidar iz Leskovca.

  2. Немања

    Морам да напоменем да у овој књизи нема помена о породицама Николић и Тодоровић. Наиме, моји чукунбаба и чукундеда (деда и баба по мајци мог деде, очевог оца) су рођени у Беочићу. Чукундеда Константин је рођен 1892. или 1893. у породици Николић. Имао је, колико знам, још 2 брата. Родитељи су му се звали Милета и Милентија, а крсна слава им је Мратиндан. Био је познат као свирач (свирао је гајде). Касније се са породицом преселио у Крагујевац. Чукунбаба Милосија је из породице Тодоровић, рођена је 1891. или 1892. и знам да су јој се родитељи звали Милић и Јелена. Нажалост, немам више података, нити знам кад су се и одакле ово породица доселиле у Беочић. Тамо их више, колико знам, нема.

  3. Milosavljevic

    Imate li mozda podataka od Milosavljevici ?

  4. Violeta

    Ne vidim ni jedan podatak o Familiji Miljkovic, iako imaju veoma staro poreklo (koliko sam obavestena poznata su do sada 6-7 kolena unazad)

  5. dragica gavrilović

    Nema podataka o porodici Mitrović koji još uvek žive u Beočiću.

  6. Radica

    i mene zanimaju moji Mitrovici 🙂

  7. Violeta

    Nema podataka o porodici Dimitrijevic, koji jos uvek zive u Beocic.. Slava sv. NIKOLA