Порекло презимена, село Медојевац (Јагодина)

4. октобар 2014.

коментара: 0

Порекло становништва села Медојевац, град Јагодина – Поморавски округ. Пема књизи Станоја Мијатовића „Белица“. Приредио сарадник портала Порекло Милодан. 

Medojevac

Положај села.

Село је у клисури на северном крају котлине („доље“) Дуленке, која протиче кроз њега. Више кућа има више на левој страни реке, у присоју и поред пута Јагодина – Трстеник.

Воде.

Пије се бунарска вода. Постоји само Дубоки Извор на десној страни реке. Зими се употребљава и речна вода.

Земље и шуме.

Њиве и ливаде су на местима: Кључ, Селиште, Ивина Пољана, Баталија (Батал-Њива), Лукарско Поље. Њиве, пашњаци и шуме су на местима која се зову: Оџиница, Кременац, Голи Брег, Бабин Поток, Дубоки Поток, Гложје, Дрењак, Гај и Влаховица (шума).

Тип села.

Село је долинског типа. Средина села је гушће насељена, а крајеви ређе, тако да се могу видети сасвим одвојене куће.

Име селу.

Предање каже да је некада, за време кнеза Лазара, у Медојевцу цеђен мед из великих пчеланика („кованлука“), који су ту били, па је отуда и ово село добило име.

 

Постанак села и порекло становништва.

Некада је село било на десној страни Дуленке, отуда се раселио и овде населило „што му се становништво од нечега стално плашило“.

У Медојевцу има 58 кућа, 9 родова и 386 становништва.

Родови су:

Крцићи, славе Никољдан. Доселили су се из Топлице преко крушевачке Жупе пре 150 година. Рачунају се у прве досељенике. Има их у Љубави у Темнићу и Доброљупцима у Жупи.

Јоцићи, славе Никољдан. Доселили се са Косова пре 150 година. Стари су им се звали Косовци. Ово данашње презиме су заменили „од маџарске буне“ 1848. године по неком Јовану, Јоци, који је био у боју „на Маџара“. Јоца је из боја довео коња и донео добру сабљу, који су његови потомци до скора чували.

Лазаревићи и Клинчевићи, славе Ђурђевдан и Ђурђиц. Доселили се са Косова пре 100 и више година.

Дачићи, славе Св. Враче. Доселили су се из Топлице пре 100 и више година. Има их у Пољни, Опарићу (у Левчу) и у Деоници.

Стојановићи, славе Никољдан. Доселили су се из крушевачке Жупе пре 100 и више година..

Живадиновићи и Вучковићи, славе Лучиндан и Марковдан. Доселили се из околине Врања пре 100 и више година.

Димитријевићи, славе Ђурђиц и Алимпијевдан. Доселили се из Лоћике пре 100 година.

Маринковићи, славе Ђурђиц, Алимпијевдан и Аранђеловдан. Довела их мајка пре 80 година из села Ратковића у Левчу, која се преудала у род Димитријевића.

Маринковићи други, славе Никољдан. Не зна се одакле су нити када су досељени.

Сеоска слава је Други дан Тројица. Заветине су: Бели Четвтак (зимски), Св. Јован Златоусти и Св. Стеван (летњи) за здарвље чељади, стоке и живине (пернади) и ради „берићета“ – да добро роди и да се сачува од „хале“ и града.

-Гробље је више села, у страни, у близини каменог моста на реци Дуленки.

 

ИЗВОРСтаноје Мијатовић – Белица. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.