Град Лозница:
Бања Ковиљача, Башчелуци, Брадић, Брезјак, Брњац, Велико Село, Воћњак, Горња Бадања, Горња Борина, Горња Ковиљача (до 1979. део Бање Ковиљаче), Горња Сипуља, Горње Недељице, Горњи Добрић, Грнчара, Доња Бадања, Доња Сипуља, Доње Недељице, Доњи Добрић, Драгинац, Зајача, Јадранска Лешница (до 1947. године Јадарска Лешница), Јаребице, Јелав, Јошева, Југовићи, Каменица, Клупци, Козјак, Коренита, Крајишници, Лешница, Липница, Липнички Шор, Лозница, Лозничко Поље, Милина, Ново Село, Пасковац, Плоча, Помијача, Рибарице (до 1991. године Рибарица), Руњани, Симино Брдо, Слатина, Стража, Ступница, Текериш, Трбосиље, Трбушница, Тршић, Филиповићи, Цикоте, Чокешина и Шурице.
24. јун 2014. у 18:46
Милодан
Порекло становништва села Трбушница, Град Лозница – Мачвански округ. IИз књиге Боривоја Милојевића “Рађевина и Јадар”.
Положај ма(ха)ла у селу.
-Подгучево је на присојним странама Сиговачке и Суве Реке и на високој површи између последње долине и долине Врела.
-Маљаши су на присојној страни Врела.
-Врановићи су на присојној страни долине Поронца.
-Крсмановићи су на површи између Трбушничке Реке и Главичког Потока.
-Будимлије су на присојној страни долине Будимлије.
-Главица је на присојној страни Главичког Потока.
Тип засеока и фамилије које живе у њима.
Засеоци су:
-Подгучево у којима су: Павићевићи, Мијајловићи, Илићи, Гајићи, Шиљковићи, Којићи, Савићи, Милошевићи, Ђокићи, Обрадовићи, Гајићи и Милићевићи.
-Маљаши: Митровићи, Петровићи, Гаврићи, Јошићи, Марковићи и Грујичићи.
-Врановићи: Вукосављевићи, Цвијетиновићи, Петровићи, Миловановићи, Пејићи, Зарићи, Илићи, Крстићи, Спасојевићи и Мирковићи.
-Крсмановићи: Јовановићи, Тодићи, Станишићи, Антонићи, Којичићи и Бошковићи.
-Будимлије: Нинићи, Симићи, Божићи, Лазићи, Марковићи, Павловићи, Ђурићи и Ристановићи.
-Главица: Милутиновићи, Трифковићи, Вуковићи, Секулићи, Трифковићи други и Курдумићи.
Изван ових заселака су у равни Дрине Петровићи.
Маљаш су одвојени од Крсмановића долином, Трбушничком Реком.
Привреда, земље и шуме.
-Неколико сељака пеку креч за своје потребе и продају. Двадесет до тридесет сељака пале угаљ и продају. Неколицина њих знају зидарски занат, који су изучили од Осаћана.
Сеоска шума и испаша су у Стражи и на Џиновитој Страни. У Гучеву је сеоска шума била у Бандери и у Миљковачи.
Неколико сељака обрађују земљу „на пола“ у Лозничком Пољу. То је земља лозничких трговаца. Неколико њих имају колибе у Пољу. У колибама ноћивају лети радници – за време пољских радова а по зими по један од укућана исхрањује стоку.
Порекло становништв.
Староседеоци су.
-Којићи, Гајићи и Јошићи;
-Тодићи и Антонићи;
-Павловићи и;
-Вуковићи, славе Ђурђевдан.
Дед Антонића је био избегао у Срем, отуда им се поврати баба Петра са својим сином Ристом.
Дед Јошића (Јоша) бежао је испред Турака у Кривајицу.
Дед Вуковића (Вук) је хајдуковао.
-Цвијетиновићи, славе Стевањдан.
Досељени су:
1) У другој половини 18. века:
-Миловановићи су од Тузле, славе Никољдан.
2) Упочетку 19. века досељени су:
-Милошевићи, Обрадовићи и Којичићи су из Корита;
-Милићевићи су од Приједора;
-Божићи и Лазићи (старо презиме Камзићи) су из Корита.
Сви славе Никољдан.
3) У првој половини 19. века досељени су:
-Гаврићи су из Браснице, славе Алимпијевдан.
-Марковићи су из Коњуше, славе Никољдан.
-Ђурићи су из Босне, славе Никољдан.
-Курдумићи су из Удрча у Босни, славе Никољдан.
-Нинићи су из Босне, славе Јовањдан.
-Петровићи (у Врановићима) су из Ковиљаче, славе Аврамијевдан.
-Мијајловићи, Илићи и Гајићи (старо презиме Палибрковићи) су из Старог Влаха. Њихови дедови су дотерали стоку на исхрану и остали, славе Јовањдан.
-Шиљковићи су из Дубнице код Сјенице, славе Аранђеловдан.
-Петровићи су из Брасине, славе Аврамијевдан.
-Симићи су од Сребренице, славе Михољдан.
4) У другој половини 19. века досељени су:
-Илићи су из Босне, славе Јовањдан.
-Станишићи су из Босанске Крајине, славе Марковдан.
-Бошковићи су из Кошаља, славе Јовањдан.
-Ђокићи су из Гуњака;
-Митровићи су из Грчића, славе Зачеће Св. Јована.
-Зарићи су из Вољеваца. Славе Митровдан.
-Крстићи су из Грчића, једну годину провели у Клупцима а потом дошли у Трбушницу, славе Михољдан.
-Спасојевићи су из Оклеца;
-Секулићи су из Планине, славе Јовањдан.
-Пејићи су из Црнче, славе Никољдан.
-Марковићи су из Врбића, славе Ђурђевдан.
-Трифковићи су из Вољеваца, славе Ђурђевдан.
-Савићи су из Цулине, славе Никољдан.
-Вукосављевићи из Кошаља, славе Јовањдан.
-Милутиновићи су из Кошаља, славе Трифундан.
-Ристановићи су из Цулина, славе Јовањдан.
5) Крајем 19. века досељени су:
-Петровићи (у равни Дрине) су из Црнче, славе Никољдан.
-Трифковићи су од Љубовије, славе Ђурђевдан.
6) У почетку 20. века досељени су.
-Грујичићи су из Планине, не каже се коју славу славе.
25. јун 2014. у 19:21
Милодан
Порекло становништва насеља Зајача, Град Лозница – Мачвански округ. Из књиге Боривоја Милојевића „Рађевина и Јадар“.
Положај ма(ха)ла у селу.
-Горња Мала је на осојној страни долине Штире.
-Штира ја на рту Дрењику, између долина Васиног Потока и Штире.
-Речани су на обема странама Штире.
-Гучево је на присојној страни Гучевског Потока.
Тип заселака-мала и фамилије које у њима живе.
Мале су у селу су:
-Горња Мала у којој су: Антонићи, Матићи, Никићи, Секулићи, Илићи, Лекићи и Ђокићи.
-Штира: Илићи и Јовановићи.
-Речани: Богдановићи, Никићи, Марковићи и Стевановићи.
-Гучево: Васиљевићи, Ђукановићи, Аврамовићи, Томићи, Ђокићи, Јовићи и Костићи.
Горња Мала је растављена од мале Штире дубоком долином, Штиром. А у мали Гучеву Ђокићи и Јовићи су растављени њивама и ливадама.
Привреда, земље и шуме.
До тридесет сељака раде под надницом у зајачким рудницима.
Сеоска шума је била у Бобијама, Плећу, Танкој Коси итд; ту је шуму одузела држава. Око пет сељака обрађује земљу „на пола“ у Лозничком Пољу а седам их је у новије време купило њиве у Пољу. Мачвани из Засавице, Клења, Глушаца, Богатића итд, догоне почетком зиме свиње и жире их у државној шуми или у на приватним имањима.
Порекло становништва.
Стари досељеници непознатог порекла су:
-Ђукановићи и Аврамовићи, славе Ђурђевдан.
Досељени су:
-Антонићи, Никићи, Илићи, Јовановићи и Богдановићи су досељени из Пиве почетком 18. века. Преци Никића бежали су у „Немачку“ 1813. године, славе Ђурђиц.
-Матићи, Васиљевићи, Томићи и Јовићи су досељени из Пиве у првој половини 18. века, славе Јовањдан. Доселили су их њихови преци Матија, Васиљ, Драгић и Јевто. „Уз бјежан“ су сви били прешли у Церовац, где се Јевто оженио. Затим су се повратили у Зајачу. Одатле Драгић оде у Тршић (Драгићевићи) а Јевто у Церовац у Посаво-Тамнаву.
-Марковићи су се доселили из Костајника почетком 19. века. Њихов предак је усињен-усвојен, славе Ђурђевдан.
-Стевановићи су се доселили из Херцеговине почетком 19. века, славе Ђурђевдан. Њихов дед Стеван доселио се најпре у Царину а одатле у Зајачу. Од њих има одсељених у Вукошићу.
-Секулићи су се доселили из Слатине у првој половини 19. века. Њихов отац је доведен уз мајку, славе Ђурђиц.
-Ђукићи су се доселили из Дрлаче крајем 19. века, славе Аранђеловдан.
-Ђокићи су се доселили од Ниша крајем 19. века. Он се настанио као ћумурџија, славе Никољдан.
-Костићи су дошли из Ковиљаче почетком 20. века на купљено имање, не каже се коју славу славе.
-Лекићи су дошли из Дрлаче почетком 20. века, славе Ђурђиц.
26. јун 2014. у 18:49
Милодан
Порекло становништва села Пасковац, Град Лозница – Мачвански округ. Из књиге Боривоја Милојевића „Рађевина и Јадар“.
Положај ма(ха)ла у селу.
-Пољани су на присојној страни долине Шерметовице.
-Пејићи су на осојној страни долине Штире.
-Стевановићи су на једној тераси, на осојној страни Штире.
-Пурешевићи и;
-Радуловићи су на високој површи имеђу долина Кривог Потока и Млакве.
-Станковићи су на осојној а;
-Ђунићи на присојној страни Млакве.
-Јевтићи су на осојној страни једне долине.
-Будимлије су на присојној страни Дубоког Потока и на осојној страни Будимлија.
Тим заселака-мала и фамилије које у њима живе.
Мале у селу су:
-Пољани у којима живе: Милановићи, Секулићи, Јовановићи, Ђорђевићи, Ђурђевићи, Пантићи и Ђокићи.
-Пејићи: Марковићи, Јовановићи, Павловићи и Милутиновићи.
-Стевановићи – Стевановићи.
-Пурешевићи – Пурешевићи.
-Радуловићи: Радуловићи и Богићевићи.
-Станковићи – Станковићи.
-Марковићи: Марковићи и Петровићи.
-Ђунићи: Ђунићи, Ковачевићи и Поповићи.
-Јевтићи: Јевтићи и Антонићи.
-Будимлије: Биљићи, Вучетићи, Арсеновићи и Николићи.
Пејићи и Стевановићи су растављени њивама, шумама и Шљивацима.
Стевановићи и Пурешевићи су растављени долином, Штиром.
Привреда, земље и шуме.
-Четири до пет сељака раде под надницом у зајачким рудницима.
Сеоска шума је била у Кулишту, Рибарском Брду итд – те шуме је одузела држава.
Око десет сељака обрађује земљу „на пола“ у Лозничком Пољу а шесторица имају у Пољу њиве које су купили за последњих тридесет година.
Сељаци из Дубља и другим мачванских села догоне почетком зиме свиње и жире их.
Порекло становништва.
Староседеоци су:
-Јовановићи, Стевановићи, Пурешевићи, Радуловићи и Богићевићи, славе Аранђеловдан.
Досељени су:
1) У првој половини 18. века:
-Пантићи,Ђунићи, Ковачевићи и Антонићи су из Пиве, славе Ђурђиц.
2) У почетку 19. века:
-Станковићи су из Недељица, њихов дед је доведен уз мајку, славе Ђурђевдан.
3) У првој половини 19. века:
-Вучетићи су из Радаља, славе Митровдан.
-Милановићи су из Босне, славе Мратиндан.
4) У другој половини 19. века.
-Секулићи су из Зајаче, славе Ђурђиц.
-Павловићи су из Брасине, предак доведен уз мајку, славе Аврамијевдан.
5. Крајем 19 века:
-Јовановићи су из Стрмова, доселили се „због Лозничког Поља“, не каже се коју славу славе.
-Поповићи су из Дрлаче, славе Јовањдан.
-Ђорђевићи су из Оклеца, славе Никољдан.
-Јевтићи су из Оклеца, славе Ђурђиц.
-Ђурђевићи су из Оклеца, славе Никољдан.
-Биљићи су из Оклеца, славе Никољдан.
-Ђокићи су из Оклеца, славе Ђурђиц.
-Арсеновићи су из Кошаља, славе Ђурђевдан.
-Марковићи су из Дрлаче, славе Аранђеловдан.
-Петровићи су из Цапарића, славе Трифундан.
-Милутиновићи су из Дрлаче, славе Јовањдан.
-Николићи су из Оклеца, славе Никољдан.
27. јун 2014. у 21:48
Милодан
Порекло станоништва вароши, сада града, Лозница – Мачвански округ. Из књиге Боривоја Милојевића „Рађевина и Јадар“.
Напомена: Из поменуте књиге коришћени су текстови под називом „Лозница“ и „Стара Варош“. У текстовима не пише коју славу славе наведене породице.
Положај града.
Лозница:
У Лозници се укршатју два пута. Један је попречни пут који води долином Дрине и спаја Горње Подриње са Посавином а други је уздужни пут, динарског правца, који излази из Рађевине и Јадра на поменути попречни пут. Лозница лежи поготову у врху Лозничког Поља. Тако је она економско средиште не само за јадранска села већ и за многа села у Рађевину и у Горњем Подрињу. Највећи део вароши је на плавини Штире; на левој страни долине, на једној тераси београдске језерске фазе, подигнуте се јавне зграде.
Стара Варош:
Куће су на обема странама долине једног потока и поред пута који води уз долине Штире, од Лознице у Зајачу.
Тип вароши:
Лозница:
На десној страни Штире је пијаца Мала Лука, која има облик троугла а на левој страни је пијаца Велика Лука, квадратног облика. Један део главне улице развио се око пута, који води долином Дрине. Праве су и кратке оне уличице, које спајају обе пијаце, Велику Луку са главном улицом и улице које се отварају на угловима поменутих пијаца и завршавају се у подножју долинских страна.
Стара Варош је у оба своје дела друмско насеље; дворови са кућама су пређани један до другог.
Привреда.
Лозница:
Најјаче су развијени занати опанчарски и терзијски, којима се подмирују сељачке потребе. У индустријска предузећа спадају пећи за израду црепа и цигле, млинови и стругаре. За стругаре се довози чамова грађа сплавовима низ Дрину. У тррговачким радњама се продаје мешовита роба. Трговци, извозници жита и шљива подигли су магацине.
Стара Варош:
Становништво се бави највише земљорадњом. Поред тога има опанчара, баштована, зидара, качара итд.
Порекло становништва.
Лозница:
Досељени су:
1) У првој половини 19. века:
-Панић, трговац из Ченгића.
-Милићевић, часовничар са Брача. Његов дед је опловио једрилицом Балканско Полуострво и из Црног Мора ушао у Дунав. Пре него што је дошао у Лозницу живео је у Смедереву и у Брусници.
-Јеринић, економ је дошао Клубаца.
-Радивојевић, економ, из Сребренице. Његов дед је дошао као зидар.
-Чворић, економ из Бастава.
-Грујичићи, економи, су досељени из Загарча у Пјешивцама.
2) У другој половини 19. века:
-Урошевићи, извозници, из Кленка.
-Зечевићи, гостионичари и хлебари (пекари), из Подгорице.
-Јовановић, гостионичар, из Годијеља.
-Јетић, трговац, из Брадића.
-Деретић, кафеџија, из Горажда.
-Јездићи, трговци, из Плоче.
-Пантелић, кројач, из Румске.
-Катићи, извозници, из Слатине.
-Атанацковић, терзија, из Борине.
-Аџић, терзија, из Бабине Луке код Ваљева.
-Јовановић (старо презиме Бубаловић) из Рујнице.
-Кубуровићи кафеџије и хлебари из Бабине – између Пљеваља и Пријепоља.
-Кочовић, кафеџија, из Сјенице.
-Васиљевићи, сарачи и терзије, из Јадранске Лешнице.
-Максимовић, воскар, из Грнчаре.
-Јовановић, опанчар, из Руњана.
-Јовановић, берберин, из Великог Зворника.
-Ћелић, трговац, из Ковиљаче.
-Ћор-Илић, трговац, из Плоче.
-Павловић, трговац, из Сарајева.
-Зарић, механџија, из Вољеваца.
-Вејзовић, трговац, из Вишесаве.
-Кундовић, извозник, из Годовића у Студеници.
-Стефановић, извозник, из Симиног Брда.
-Лечић, ковач, из Сетића.
-Манић, берберин, из Ђале код Сегедина.
-Тодоровић, апотекар, из Ковина.
-Васић, кафеџија, из Врбића.
-Савићи, кафеџије и трговци, из Љубовије.
-Васић, трговац, из Тршића.
-Ђурић (старо презиме Премовић) из Богетића у Пјешивцима.
-Гордић, трговац, из Мостара.
-Илић, терзија, из Горње Бадање.
-Вићентић, трговац из Раденковића у Мачви.
-Балмазовић, столар, из Ужица.
-Перић, хлебар, из Кистања,
-Кокић, опанчар, из Ђурађе.
-Солдатовић, кафеџија, из Бастава.
-Аврамовић, трговац из Шапца.
-Петровић, берберин, из Ирига.
-Антонић столар, из Ликодре.
-Владић, економ, из Брасине.
-Лукић, механџија, из Цулина.
-Јосимовићи, трговци, из Красаве.
-Рељић, опанчар и трговац, из Красаве.
-Томић, трговац, из Руњана.
-Кокановић, трговац, из Недељица.
-Арсеновић, кафеџија, из Брасине.
-Аврамовић, трговац, из Цикота.
-Степанић, трговац, из Јошеве.
-Стојадиновић, казанџија, из Шапца.
-Спасеновић, опанчар, из Тријешњице.
-Радовановић, обућар, из Доње Оровице.
-Вељковић, трговац, из Лапова.
-Ивановић, трговац, из Ковиљаче.
-Ђукановић, опанчар, из Зајаче.
-Игњатовић, терзија, из Ковиљаче.
-Гајић, хлепбар, из Шапца.
-Поповић, часоничар, из Цикоте.
-Глишић, кројач, из Шапца.
-Васић, опанчар, из Цапарића.
-Смиљанић, трговац, из Вољеваца.
-Растовић, лимар, из Шапца.
-Радојичић, касапин, из Крупња.
-Вебер, берберин, из Панчева.
-Николић, опанчар, из Борине.
3) Почетком 20. века.
-Марковић, трговац, из Крупња.
-Латковић, трговац, из Подгорице.
-Ристивојевић ковач и колар, из Белотића, рађевског.
-Барњаковић, трговац, из Брчког.
-Павловић, хлебар, из Раштака код Скопља.
-Радаљац, извозник, из Башчелука.
-Тодоровић, обућар, из Ваљева.
-Алексић, гостионичар, из Шапца.
-Петровић, хелбар, из Шапца.
-Радић, терзија, из Борине.
-Сарићи, трговци, из Руњана.
-Душановић, обућар, из Шапца.
-Бабић, берберин, из Црне Баре.
-Петковић, ћурчија, из Лесковца.
-Јанковић, казанџија, из Пирота.
-Митровић, трговац, из Љубовије.
-Кнежевић, гостионичар, из Новог Пазара.
-Мићић, терзија, из Радаља.
-Поповић, опанчар, из Горњег Дообрића.
-Томић, механџија, из Козјака.
-Матић, ковач, из Белотића у Рађевини.
-Тасић;
-Костић и:
-Стевановић, лончари, из Гњилана код Пирота.
-Тешмановић, колачар (посластичар) из Бастава.
Стара Варош:
Досељени су:
1) У другој половини 19. века.
–Црномарковић је дошао из Зајаче.
-Окиљ је из Јасеника код Гацког.
-Богдановић је из Ћеклића.
-Стојановић је из Невесиња. Његов отац ја најпре дошао у Малешиће, то је босанско Подриње па одатле у Лозницу.
-Мирковић је из Дробњака. Његов отац се најпре населио у Ваљеву па одатле дошао у Лозницу.
-Ристић је из Бирча.
-Аџић је из Мухова код Вуковара.
-Голубовић је из Ораха у Пиви.
-Ристић и Рајковић су из Свиштова.
-Рашевић је из Босне. Он је одгајен као присвојче.
-Кулаш је из Невесиња.
-Јеротић је из Козјака.
2) Почетком 20. века:
-Лазаревић је из Ковиљаче.
28. јун 2014. у 19:12
Милодан
Порекло становништва села Лозничко Поље (по књизи Лознички Шор), Град Лозница – Мачвански округ. Из књиге Боривоја Милојевића „Рађевина и Јадар“.
Положај села.
-Куће леже на источном крају Лозничког Поља, око пута који води у долину Дрине. У првој половини 19. века куће су биле ближе овој реци. Тада су преци Лазаревића становали у Шепачкој Ади а преци Богуновића, Маричића, Танкосића и Милутиновића у Запређу. Како су их муслимани из Босне често пљачкали, српска власт их премести на даншње место, одмах после 1833. године.
Тип села.
-Лозничко Поље је друмско насеље; куће су поређане са обе стране поменутог пута. Ово ушоравање извршено је под утицајем власти, при заснивању самог насеља.
Занимање становништва.
-Становништво се бави поглавито пољопривредом; неки се до скора бавили риболовом.
Порекло становништва.
Досељени су:
1) У првој половини 19. века:
-Лазаревићи су из Челопека.
-Богуновићи су из Демировца код Дубице.
-Маричићи су из Модрана.
-Танкосићи су из Пилице у Босни.
-Николићи су из Каменице у Јадру. Њихов дед се привенчао.
-Милутиновићи (старо презиме Бјелокапићи и Богићевићи) су из Борине.
2) У другој половини 19. века.
-Васојевићи су из Берана.
-Гајићи су из Ројћевића.
-Тошићи су из Радаља.
-Лазаревићи су из Глоговца. Њихов отац се овде настанио као слуга.
-Ристићи су из Костура код Пирота.
-Милисављевићи су из Крупине.
3) У почетку 20. века.
-Цвијић је из Лознице. Његов прадед се доселио из Херцеговине почетком 19. века и имао је сина Живка. Живко је имао синове Стевана и Тодора. Тодор је отац географа и професора Јована Цвијића.
-Матић је из Читлука.
-Тејић је из Клубаца.
Напомена:
Ни за једну породицу се не каже коју славу славе.
29. јун 2014. у 19:01
Милодан
Порекло становништва села Руњани, Град Лозница – Мачвански округ. Из књиге Боривоја Милојевића „Рађевина и Јадар“.
Положај ма(ха)ла у селу.
-Шећер-Мала је на обема странама долине једног потока и на пиносавској површи између те долине и долине Липнице.
-Конића Мала је на присојној страни Лешнице и на ртовима пиносавске површи између ове долине и долине Жеравије.
-Каранова Мала је на осојној страни Липнице (куће досељеника) и на њеној присојној страни (куће староседелаца).
Тип заселака-мала и фамилије које живе у њима.
-Шећер-Мала у којој живе: Ђокићи, Красавци, Ћосићи, Поповићи, Степанићи, Пантићи, Кнежевићи, Петровићи, Вишњићи, Сарићи, Ђукановићи, Симићи, Лукићи, Илићи и Симићи други.
-Конића Мала: Стевановићи, Јанковићи, Зебићи, Конићи, Лукићи, Благојевићи, Павловићи, Митровићи, Матићи, Ракићи, Димитријевићи, Марићи, Миловановићи и Максимовићи.
-Караново: Максимовићи, Конићи, Поповићи, Бурмазовићи, Суботићи, Бојићи, Нинићи, Радовановићи, Љубиннковићи, Мијићи, Јовановићи, Јевтићи, Деспотовићи, Ђукановићи, Стевановићи, Чолићи, Павловићи, Ђурковићи, Крстићи, Јевтићи други, Тадићи, Мијајловићи и Јевтићи трећи.
Шећер-мала и Конића Мала су растављене долином, Липницом. Од Поповића се неколико кућа одселило на утрину у Бељевине.
Привреда, земље, шуме и паше.
-Пре окупације Босне од шљива се пекла ракија по коју су долазили са коњима и меховима трговци из Зворника, Јање, Бијељине, Тузле итд.
Сесока шума и испаша су у Бељевинама, Кусјаку, Мекотама, Витловцу и Брајиском.
Скоро сви сељаци имају у Рујанском Пољу њиве и колибе. У колибама они ноћивају лети за време пољских радова док зими у њима борави по један укућанин и исхрањује стоку.
Ужичани од Златибора догоне почетком новембра по два до три чопора оваца и остају у пољу до краја марта, они купују сено и полажу стоци.
Порекло становништва.
Староседеоци су:
-Ђокићи и Пантићи;
-Кнежевићи;
-Симићи;
-Лукићи
-Илићи и Митрићи и:
-Стевановићи. Преци Кнежевића су били кнезови. Прича се да су нагонили Турке да секу сирово трње у Кнежевића Коси и да га газе. Њихов дед Симо „Стамболија“ био је заробљен у боју на Лозници. Дед Илића „Маџарин“ учествовао је 1848. године у Маџарској Буни. Славе Никољдан.
-Конићи;
-Павловићи и Марићи. Конићи су добили своје презиме оруда, што им је кућа на месту негдашњег турског конака, славе Јовањдан.
-Поповићи, Суботићи и Бојићи славе Ђурђиц.
Досељени су:
1) У првој половини 18. века:
-Нинићи и Мијићи су из Костура у црногорској Херцеговини. Доселио их њихов чукундед Нина, заузео сеоског имања и добио земље од Бојића. Нина је родио Станоја, Марка, Јевта и Ђока. Станоје је родио Мију и Цвију а Мија Алексу, од кога су Мијићи. Јевта је родио Николу, Филипа, Ђока и Срећка. Од Филипа и Срећка су Нинићи. Славе Никољдан.
2) У другој половини 18. века.
-Поповићи и Степаннићи су из Херцеговине, славе Стевањдан.
-Јанковићи и Зебићи су из Зебиног Села, славе Јовањдан.
-Чолићи и Јовановићи су из Коцељеве, славе Ђурђиц.
-Љубинковићи су из Херцеговине, доселио ихх њихов предак Илија Кресало, славе Аранђеловдан.
3) У првој половини 19. века:
-Благојевићи и Ракићи су из Костајника, славе Ђурђевдан.
-Красавци су из Красаве, славе Стевањдан.
-Вишњићи су из Јаловика, славе Никољдан.
-Ћосићи су из Радаља, славе Ђурђевдан.
-Миловановићи су из Костајника, славе Михољдан.
4. У другој половини 19. века:
-Сарићи су из шарског Подгора. Њихови преци су најпре дошли у Страгаре и одатле један оде у Туларе – Тамнава а други у Срем, славе Јовањдан.
-Матићи су из Ликодре, славе Срђевдан.
-Максимовићи су из Костајника. Њихов отац је дошао жени укућу, славе Срђевдан.
-Ђукановићи су из Костајника. Њихов отац се овде настанио као слуга, славе Аранђеловдан.
-Тадићи су из Церове, славе Ђурђевдан.
-Крстићи су из Селанца, славе Аранђеловдан.
-Петровићи су из Бањевца, славе Аранђеловдан.
-Ђукановици су из Оровице, славе Ђурђиц.
-Димитријевићи су из Оровице, славе Ђурђиц.
-Јевтићи су из Оровице, славе Ђурђевдан.
-Деспотовићи су из Леовића, славе Ђурђиц.
-Павловићи су из Бајине Баште, славе Ђурђевдан.
-Јевтићи су из Костајника, не каже се коју славу славе.
-Ђурковић је из Бирча, он се овде населио као слуга, слави Алимпијевдан.
5. У почетку 20. века:
-Мијајловићи су из Дворске, славе Никољдан.
-Јевтићи су из Козјака, славе Никољдан.
30. јун 2014. у 18:45
Милодан
Порекло становништва села Липница, Град Лозница – Мачвански округ. Из књиге Боривоја Милојевића „Рађевина и Јадар“.
Положај ма(ха)ла у селу.
-Панића Мала је на присојној страни Јадра.
-Липница је на обема странама долине Липнице и на обали београдске језерске фазе.
Тип заселака-мала са фамилијама које у њима живе.
Мале су:
-Панића мала у којој су – Панићи.
-Липница: Радишићи, Миловановићи, Павловићи, Мијајловићи, Симићи, Илићи, Васићи, Џамбасовићи, Грбићи, Ерцеговци, Тешићи, Васићи други, Вучетићи, Марковићи, Ћирковићи, Глигорићи, Перићи, Чкерићи, Тешановићи, Марковићи други, Рељићи, Симићи други, Рајевићи, Тешићи други, Красавци, Цветковићи, Игњатовићи, Дошићи, Коларевићи и Максимовићи.
Куће у Липници су углавном покривене трском и рогозома.
Земље, шуме и паша.
-Општинска испаша је у Лугу, Родосу и Лађуринама; Луг је раније био под шумом.
Сељаци имају њиве већином у Липничком Пољу.
Порекло становништва.
Староседеоци су:
-Илићи и Џамбасовићи. Њихови прадедови су били побегли у „Немачку“ и потом се вратили. Славе Стевањдан.
-Тешићи (старо презиме Ковачићи), славе Ђурђевдан.
Стари досељеници непознтог порекла су.
-Дошићи, славе Јовањдан.
-Коларевићи, славе Аранђеловдан.
Доселили су се:
1) У другој половини 18. века:
–Панићи су из Херцеговине. Њихови преци су се прво доселили у Бастав а одатле у Липницу, славе Никољдан.
–Марковићи, Ћирковићи и Глигорићи су из Жабара у ваљевском округу, славе Аранђеловдан.
2) У првој половини 19. века:
-Мијајловићи су из Босне. Њихов дед се претходно доселио у Постење а одатле дошао у Липницу, славе Ђурђевдан.
-Васићи су из Васојевића. Њихов дед је побегао од турског насиља, славе Ђурђевдан.
-Максимовићи су из Красаве, славе Аранђеловдан.
-Вучетићи су из Корените. Њихов је отац доведен уз мајку, славе Михољдан.
3) У другој половини 19. века доселили су се:
-Тешићи су из Сипуље, славе Трифундан.
-Миловановићи су из Шљивове, славе Лучиндан.
-Павловићи су из Узовнице. Њихови преци су побегли у Узовницу из Торника. Било их је „педесет мушких глава“, неки су побегли и у „Немачку“, славе Јовањдан.
-Симићи су из Става, славе Ђурђевдан.
-Васићи су из Љубовије, славе Јовањдан.
-Тешановићи су из Корените, славе Ђурђиц.
-Симићи су из Бјелошевца, славе Јовањдан.
-Красавци су из Красаве, славе Никољдан.
-Рељићи су из Красаве, славе Стевањдан.
-Чкерићи су из Бадовинаца, славе Ђурђевдан.
-Игњатовићи су из Постења, славе Лазаревдан.
-Цветковићи су из Грачанице, славе Ђурђиц..
-Рајевићи су из Голеша, славе Јовањдан.
-Радишићи су из Грнчара, славе Никољдан.
-Перићи су из Царине, славе Јовањдан.
4) Почетком 20. века досељени су:
-Ерцеговци су из Клења, славе Аранђеловдан.
-Грбићи су из Клења, славе Аранђеловдан.
1. јул 2014. у 19:09
Милодан
Порекло становништва села Козјак, Град Лозница – Мачвански округ. Из књиге Боривоја Милојевића „Рађевина и Јадар“.
Положај ма(ха)ла у селу.
-Горњи Козјак и;
-Обреж су на присојној страни долине Јадра.
-Средња и;
-Доња Мала су у пољу.
У Доњој Мали, Тадићи су преместили своје куће из разлога што их је Јадар често плавио.
Тип заселака-мала и фамилије које живе у њима.
-Горњи Козјак у којима су: Деспотовићи, Бркићи, Ненадовићи и Јанковићи.
-Обреж: Алексићи, Недићи, Новаковићи, Степановићи, Филиповићи, Ковачевићи, Мијајловићи, Савићи, Ивковићи, Мирковићи и Јеротићи.
-Средња Мала: Којићи, Стојановићи, Илићи, Матићи, Филиповићи, Божићи, Јанковићи, Степановићи, Томићи, Ракићи, Ранковићи, Манојловићи, Симићи, Обрадовићи, Стојановићи и Бакићи.
-Доња Мала: Филиповићи, Димитријевићи, Стојановићи, Тадићи, Матићи, Јеротићи, Максимовићи, Марковићи, Никодиновићи, Петровићи, Станковићи и Гајићи.
У свим малама куће су у шљивацима. Средња и Доња мала одликују се јачом збијеношћу кућа.
Земље.
-Општинска испаша је заједничкка са Липницом; сеоска испаша је у трњацима. Сељаци имају њиве у Лозничком Пољу, Прудовима итд; неки су на њима начинили колибе. Почетком новембра догоне Златиборци („Арнаути“) овце на исхрану и остају у пољу до краја марта.
Порекло становништва.
Староседеоци су:
-Флиповићи, Јеротићи, Којићи, Матићи, Димитријевићи, Тадићи и Станковићи (стара презимена Вукмировићи и Станимировићи). Од њихове породице је „девет сабаља ишло на Косово“. Прадедови су им 1813. године били избегли у Срем и повратили се, славе Никољдан.
-Максимовићи. Ова породица кумује од старине поменутим Вукмировићима. Из те породице је „на Косово ишла једна сабља“. Прадед им је такође бежао у Срем, славе Никољдан.
-Алексићи, Степановићи, Јанковићи, Ранковићи и Гајићи. Дед Степановића је бежао у тамнавски Грабовац, славе Мратиндан.
-Никодиновићи славе Никољдан.
Доселили су се:
1) У другој половини 18. века:
-Савићи су из Бруснице у Херцеговини. Од њих има одсељених у Прњавору (Ћирковићи), не каже се коју славу славе.
-Ивковићи и Мирковићи су из Брусе у Херцеговини. Њихови преци су се најпре доселили у Корениту, у Капетановиће, а одатле сишли у Козјак, славе Аранђеловдан.
-Стојановићи и Манојловићи су из Мојковића, славе Стевањдан. Од њих има одсељених у Врањској.
-Марковићи су из Завлаке, славе Аранђеловдан.
-Мијајловићи су из Липолиста. Њихов дед је доведен уз мајку, славе Аранђеловдан.
1) У првој половини 19 века:
-Деспотовићи си из Липеновића, славе Аранђеловдан.
-Божићи су из Милине од Милосављевића, славе Никољдан.
-Бакићи су из Милине од Панића, славе Стевањдан.
-Томићи су из Руњана. Њихов отац је доведен уз мајку, славе Мратиндан.
-Илићи су из Руњана, славе Михољдан.
3) У другој половини 19. века:
-Бркићи су из Трбушнице, славе Аранђеловдан.
-Ковачевићи су из Горњег Добрића, славе Јовањдан.
-Петровићи су из Горњег Добрића, не каже се коју славу славе.
-Ненадовићи су из Липеновића, славе Аранђеловдан.
-Јанковићи су из Руњана, славе Аранђеловдан.
-Недићи и Новковићи су из Трњака. Општина им је дала од заједничке утрине у својину, славе Лазаревдан.
-Обрадовићи су из Брадића, славе Ђурђевдан.
-Ракићи су из Међаша. Отац им је најпре био у Прњавору, настанио се као дрводеља, не каже се коју славу славе.
-Симићи су из Горњег Добрића, славе Ђурђевдан.
2. јул 2014. у 23:00
Милодан
Порекло становништва села Горње и Доње Недељице (по књизи Недељице), Град Лозница – Мачвански округ. Из књиге Боривоја Милојевића „Рађевина и Јадар“.
Положај заселака-ма(ха)ла у селу.
-Горње Недељице су на присојној страни Кајтовића Потока.
-Грабик-Мала је на присојној страни долине Липнице а осојна је пошумљена.
-Средња Мала је на присојној страни Гајића Потока, чија је осојна страна под њивама и под шумом.
-Антонића Мала је на присојној страни Антонића Потока, осојна стране је пошумљена.
-Вујића Мала је на присојној страни Митровића Потока, чија је осојна страна под њивама..
Тип заселака-мала и фамилије које живе у њима.
а) Горње Недељице у којој су: Кајтовићи, Ракићи, Филиповићи, Павловићи, Стевановићи, Станојевићи, Петковићи, Церовци, Кокановићи, Божићи, Кузмановићи, Максимовићи, Росићи, Пантелићи и Карајичићи.
б) Доње Недељице чији су делови:
-Грабик-Мала: Лукићи, Гачићи, Танацковићи, Максимовићи и Димнићи.
-Средња Мала: Тешићи, Јаковљевићи, Лукићи, Стевановићи и Павловићи.
-Антонића Мала: Антонићи, Гачићи, Пантелићи, Милетићи, Бојићи и Павловићи.
-Вујића Мала: Митровићи, Марковићи, Вујићи, Петровићи, Стевановићи и Марковићи.
У Грабик-Мали куће Максимовића и Димнића су растављене шљиваком; у Средњој мали куће Лукића и Стевановића су растављене њивама и шљивацима.
Привреда, земље и шуме.
-Пре окупације Босне, од шљива се пекла ракија по коју су долазили босански трговци; тада су шљиваци били мањи. Шљиве се суше од пре 40 година и од тада шљиваци постају већи; шљиве су најпре сушили муслимани.
Општинска шума је била у Липници; изделили су је сељаци Горњих Недељица.
Сељаци не иду у Лозничко Поље, јер имају њиве у равни, између Корените и Јадра. Почетком зиме Златиборци догоне овце и исхрањују их у пољу.
Порекло становништва.
Староседеоци су:
-Ракићи, Росићи и Пантелићи, славе Ђурђевдан.
-Павловићи и Карајичићи, славе Митровдан. Од њих има одсељених у Врањској (Милојевићи).
-Кокановићи, славе Микољдан. Од њих има одсељених у Врањској.
-Лукићи, славе Михољдан.
-Антонићи, славе Никољдан.
-Вујићи, славе Аврамијевдан.
Стари досељеници непознатог порекла су.
-Гачићи, славе Ђурђевдан.
-Танацковићи и Димићи, славе Ђурђевдан.
-Стевановићи, славе Ђурђиц.
Досељени су.
1) У другој половини 18. века:
-Тешићи и Јаковљевићи су из Црне Горе. Њихови преци су бежали у „Немачку“, славе Никољдан.
-Божићи, Кузмановићи и Максимовићи су из Бирча, славе Ђурђевдан.
-Кајтовићи су из Требиња, славе Малу Госпојину.
-Пантелићи су из Остружња. Њихов прадед је из Остружња дошао у Сипуљу а одатле у Недељице, славе Аранђеловдан.
2) У Првој половини 19. века доселили су се:
-Станојевићи и Петковићи су из Подгоре. Њихови преци су најпре били застали у Коренити, славе Ђурђевдан.
-Церовци су из Церове, славе Ђурђевдан.
-Павловићи су из Радаља, славе Митровдан.
-Бојићи су из Цикота, славе Стевањдан.
-Петровићи су из Кривајице, славе Аврамијевдан.
-Лукићи су из Босне. Њихов дед се привенчао, славе Никољдан.
-Митровићи су из Брадића, славе Митровдан.
3) У другој половини 19. века:
-Стевановићи су из Цикота, славе Стевањдан.
-Марковићи су из Церове, славе Ђурђевдан.
-Милетићи су из Тршића, славе Алимпијевдан.
-Павловићи су из Корените, славе Стевањдан.
-Марковићи су из Липнице, славе Ђурђевдан.
3. јул 2014. у 20:19
Милодан
Порекло становништва села Коренита, Град Лозница – Мачвански округ. Из књиге Боривоја Милојевића „Рађевина и Јадар“.
Положај ма(ха)ла у селу.
-Прњавор је на присојној страни Студенца.
-Прекоречка Мала и;
-Новаковићи су на присојној страни Корените;
-Горња Мала је на присојној страни долине Гробуша, док је осојна страна пошумљена;
-Средња Мала је на осојној страни Корените, на присојној страни Гробуше и на рипањској површи између ових долина;
-Доња Мала, односно Тешићи су на присојној страни долине Луњевца, Станчићи су на рипањској површи између долина Рејиновца и Гробуше;
-Суваја је на осојној страни Суваје;
-Радинковача је на једној главици, која је део качерске површи и;
-Осаћани су на присојној страни долине Липоваче.
Тип заселака-махала и фамилије које у њима живе.
Мале су:
-Прњавор у којој су: Митровићи, Спасојевићи, Мајсторовићи и Максимовићи.
-Прекорачка Мала: Јовановићи, Ђурићи, Тимотићи, Максимовићи, Глишићи, Тејићи, Зарићи и Аврамовићи.
-Новаковићи: Капетановићи, Митровићи, Томанићи, Аничићи, Терзићи и Игњатовићи.
-Горња Мала: Красавчићи, Живановићи, Лазаревићи, Матићи, Алексићи и Ђурићи.
-Средња Мала: Јевтићи, Павловићи, Мићићи, Марјановићи, Јовићи, Ђурићи, Ђурђевићи, Мићићи, Милићевићи, Симићи и Бојанићи.
-Доња Мала коју чине:
-Тешићи у којој су: Тешићи, Обрадовићи, Глигорићи, Живковићи, Павловићи, Станковићи, Несторовићи, Глигорићи други, Ћирићи, Јанковићи и Василићи.
-Станчићи: Мићићи, Димитрићи, Јовићи, Ђурђићи, Антонићи, Павловићи, Пантићи, Ђокићи и Живановићи.
-Суваја; Антонићи, Матићи, Петковићи, Бантићи и Ђурићи.
-Радинковача: Прокићи, Пантићи и Тодоровићи.
-Осаћани: Митровићи, Павловићи, Савићи и Прокопићи.
У Новаковићима су куће појединих породица издвојене у групе а куће у грпама су опкољене шљивацима. Први досељеници у Новаковићима су крчили шуму.
Привреда, земље и шуме.
-Неколико сељака пеку креч по који долазе купци из Доњег Јадра. До осам сељака израђује црне лонце за продају.
Сеоска шума је у Липовачи и Жишку; поједине делове у њој општина даје под закуп „на изор“.
Већина сељака обрађује земљу „на пола“ у Лозничком Пољу а четворица њих имају и њиве у Пољу на којима су колибе.
Мачвани из Новог Села, Прњавора, Дубља итд долазе зими са свињама и жире их у сеоској шуми.
Порекло становништва.
Староседеоци су:
-Спасојевићи и Мајсторовићи, славе Ђурђевдан.
-Аврамовићи славе Митровдан. Отац Миладина Аврамовића звао се Стојадин, дед Петар, прадед Јанко и чукундед Аврам. Аврамов отац се звао Богосав а дед Петар. Јанко је имао брата Ивана, чија је најстарија кћи Марија мати географа и професора Јована Цвијића.
-Јевтићи, Павловићи, Марјановићи, Ђурићи, Ђурђевићи, Мићићи, Милићевићи, Симићи и Бојанићи славе Митровдан. Од Ђурђевића има одсељених у поцерском Добрићу (Мићановићи).
Стари досељеници непознатог порекла су:
-Митровићи, Живановићи, Василићи и Ђурићи, славе Аранђеловдан.
-Мићићи, Јовићи, Несторовићи, Глигорићи, Димитрићи, Ђурђићи, Антонићи и Пантићи славе Михољдан.
Досељени су:
1) У првој половини 18. века:
-Терзићи су из Херцеговине, славе Томиндан. Од њих има одсељених у Штитару.
-Јовановићи, Ђурићи, Тимотићи, Максимовићи, Глишићи и Тејићи су из Грчића, славе Ђурђиц.
-Зарићи, Красавчићи, Живановићи, Лазаревићи, Матићи, Алексићи, Ђурићи, Ћирићи и Павловићи су из Красаве, славе Стевањдан. Од њих има одсељених Грушиће (Лукићи) и Звезду. Њихови преци су бежали у Срем 1813. године.
2) У другој половини 18. века:
-Капетановићи су из Херцеговине, славе Аранђеловдан.
-Игњатовићи су из Пиве, славе Ђурђиц.
-Тешићи, Глигорићи и Антонићи су из Херцеговине, славе Аранђеловдан.
-Прокићи, Пантићи и Тодоровићи су из Херцеговине. Доселио их њихов чукундед Јоко, славе Лучиндан.
3) У првој половини 19. века:
-Аничићи су од Ужица. Њихов прадед најпре се био настанио у Дворској, славе Стевањдан.
-Петковићи су од Бајине Баште, славе Св Јован Златоусти.
-Митровићи су из Церове, славе Михољдан.
-Максимовићи су из Босне. Њихов дед се привенчао, славе Лучиндан.
4) У другој половини 19. века:
-Томанићи су из Слатине, славе Јовањдан.
-Митровићи су из Осата, славе Мратиндан.
-Павловићи и Савићи су из Осата, славе Јовањдан.
Очеви ових Осаћана се се настанили као зидари.
-Живковићи су из Дворске. Њихов отац је доведен уз мајку, славе Аранђеловдан.
-Прокопићи су из Костајника, славе Ђурђевдан.
-Обрадовићи су из Црне Горе, славе Никољдан.
-Павловићи су из Руњана, славе Ђурђевдан.
-Јанковићи су из Црне Горе, славе Павловдан.
-Бантићи су из Ступнице, славе Аранђеловдан.