Град Лозница:
Бања Ковиљача, Башчелуци, Брадић, Брезјак, Брњац, Велико Село, Воћњак, Горња Бадања, Горња Борина, Горња Ковиљача (до 1979. део Бање Ковиљаче), Горња Сипуља, Горње Недељице, Горњи Добрић, Грнчара, Доња Бадања, Доња Сипуља, Доње Недељице, Доњи Добрић, Драгинац, Зајача, Јадранска Лешница (до 1947. године Јадарска Лешница), Јаребице, Јелав, Јошева, Југовићи, Каменица, Клупци, Козјак, Коренита, Крајишници, Лешница, Липница, Липнички Шор, Лозница, Лозничко Поље, Милина, Ново Село, Пасковац, Плоча, Помијача, Рибарице (до 1991. године Рибарица), Руњани, Симино Брдо, Слатина, Стража, Ступница, Текериш, Трбосиље, Трбушница, Тршић, Филиповићи, Цикоте, Чокешина и Шурице.
4. јул 2014. у 17:35
Милодан
Порекло становништва села Брезјак, Град Лозница – Мачвански округ. Из књиге Боривоја Милојевића „Рађевина и Јадар“.
Положај села.
-Сеоске куће су на прибрежној тераси београдске језерске фазе, окренуте истоку.
Тип села и породице које у њему живе.
Породице су:
Филиповићи, Мандићи, Радовановићи, Петровићи, Терзићи, Панићи, Јездићи, Павловићи, Васиљевићи, Благојевићи, Томићи, Калабићи, Кузмановићи, Петковићи и Јовановићи.
Мандићи и Панићи су растављени њивама а куће Панића су у шљивацима.
Земље и шуме.
-Сесока шума је у Липаку а заједничка испаша је била у Присадама. Ужичани из Негбине, Семегњева, Бијеле Ријеке и других села догоне почетком зиме овце на исхрану.
Порекло становништва.
Староседеоци су.
-Петровићи, Панићи и Јездићи, славе Јовањдан.
Стари досељеници непознатог порекла су:
-Манидћи, славе Ђурђевдан.
Досељени су:
-Филиповићи, Васиљевићи, Благојевићи и Томићи су се доселили из Шљивове почетком 19. века. Њихови преци су „сишли у питом“, славе Алимпијевдан.
-Павловићи су досељени из непознатог места у првој половини 19. века. Њихов дед се овде настанио као слуга, славе Аранђеловдан.
-Калабићи су досељени из Ступнице у првој половини 19. века, славе Ђурђевдан.
-Јовановићи су из Текериша, досељени у другој половини 19. века, славе Мратиндан.
-Петковићи су досељени из Дворске крајем 19. века, славе Св. Ћирила и Методија.
-Кузмановићи су досељени из Доње Бадање крајем 19. века, славе Ђурђиц.
-Терзићи су досељени из Цикота крајем 19. века, славе Јовањдан.
Отац Јовановића, Петковића, Кузмановића и Терзића се овде настанио као слуга.
5. јул 2014. у 18:29
Милодан
Порекло становништва села Слатина, Град Лозница – Мачвански округ. Из књиге Боривоја Милојевића „Рађевина и Јадар“.
Положај ма(ха)ла у селу.
-Пејића Мала је на присојној страни Станојевића Потока.
-Бојичића Мала је на рипањској површи, изнад осојне стране долине Луњевца.
-Пурића мала је на рипањској површи, изнад осојне стране Станојевића Потока.
Тип засеока-махала и фамилије које у њима живе.
Мале су:
-Пејића Мала у којој су: Перишићи, Катићи и Маџаревићи.
-Бојичића Мала: Бојичићи, Јосићи, Маџаревићи, Обрадовићи и Јевтићи.
-Пурића Мала: Филиповићи, Исаиловићи, Симићи, Недељковићи, Павловићи, Божићи, Мићићи, Маџаревићи и Матићи.
Пејића и Пурића Мала растављене су Станојевића Потоком. У Бојичића Мали куће Јосића су у шљивацима.
Земље и шуме.
-Сеоска шума је у Липаку. Сеоску испашу у Присадима појединци сада заузимају. Сељаци имају њиве у Великом Пољу, у долини Јадра. Почетком зиме Ужичани догоне на исхрану по четири до пет крда оваца.
Порекло становништва.
Досељени су:
1) У првој половини 18. века:
-Катићи, Маџаревићи и Божићи су из Херцеговине, славе Сабор арх. Гаврила.
-Јосићи, Исаиловићи и Симићи су из Херцеговине, славе Ђурђевдан.
2) У првој половини 19. века:
-Бојичићи, Мићићи и Матићи су из Оровице, славе Ђурђиц.
-Павловићи су из Шљивове, славе Ђурђевдан.
-Перишићи су из непознатог места. Њихов дед се настанио као слуга, славе Аранђеловдан.
-Филиповићи су из Томња, славе Јовањдан.
-Јевтићи су из Цикота, славе Св. Ћирила и Методија.
3. У другој половини 19. века:
-Недељковићи су из Босне. Њихов отац је ушао жени у кућу, славе Ђурђевдан.
-Обрадовићи су из Недељица, он се привенчао, не каже се коју славу славе.
6. јул 2014. у 19:15
Милодан
Порекло становништва села Шурице, Град Лозница – Мачвански округ. Из књиге Боривоја Милојевића „Рађевина и Јадар“.
Положај села.
-Сеоске куће су на једном поду – који одговоара пиносавској површи – на присојној страни долине Крлагана.
До краја 18. века село је било у Пољу, у долини Јадра, на месту које се зове „Кућерине“.
Воде.
Извори са којих се пије вода су: Лађевац, Стублић итд.
Тип села и породице које живе у њему.
Породице су: Страчевићи, Косанићи, Станимировићи, Јовановићи, Вуковићи, Катићи, Ђурђевићи, Поповићи, Кнежевићи, Ристивојевићи, Савићи, Јанковићи, Благојевићи, Симеуновићи, Стевановићи и Добросављевићи.
Куће су опкољене шљивацима.
Земље и шуме.
-Сеоска шума је била у Осоју и у Планини. Сеоска шума у Планини је искрчена да би потом земљиште издељено и претворенео у њиве. Сељаци не иду у Лозничко Поље. Почетком зиме Ужичани догоне овце на исхрану. Чобани ноћивају у колибама, које су укопане у земље и покривене кровином.
Порекло становништва.
Стари досељеници непознатог порекла су:
-Вуковићи, Катићи и Добросављевићи, славе Алимпијевдан.
Досељени су:
-Станимировићи, Јовановићи, Кнежевићи, Јанковићи, Благојевићи и Стевановићи (старо презиме Трифковићи) су из Херцеговине одакле су се доселили у првој полоини 18. века, славе Јовањдан.
-Поповићи су се доселили из Никшића у другој половини 18. века. Њихови преци су најпре били у троношком Прњавору одакле су се доселили у ово село, славе Лучиндан.
-Ристивојевићи и Савићи су досељени из Херцеговине у другој половини 18. века, славе Никољдан.
-Ђурђевићи су се доселили из Дворске у првој половини 19. века, славе Св. Ћирило и Методије.
-Косанићи су се доселили из Трбушнице у другој половини 19. века. Њихов отац је ушао жени у кућу, славе Јовањдан.
-Симеуновић су се доселио из Бадање у другој половини 19. века. Он је посињен, слави Ђурђиц.
-Старчевић је дошао из Ступнице крајем 19. века. Он је ушао жени у кућу, слави Аранђеловдан.
7. јул 2014. у 21:27
Милодан
Порекло становништва села Цикоте, Град Лозница – Мачвански округ. Из књиге Боривоја Милојевића „Рађевина и Јадар“.
Положај ма(ха)ла у селу.
-Кикановићи су на присојној страни Кривајске Реке.
-Раковица је на присојној страни долине Раковице.
-Кулич ја на осојној страни Дворачке Реке.
-Терзићи су на једном рту, на рипањској површи, између долина Дворачке Реке и Суваје.
Воде.
Извори са којих се пије вода су: Врело и Бабина Вода у Куличу итд.
Тип засеока-махала и фамилије које у њима живе.
Мале су:
-Кикановићи у којима су. Костадиновићи, Ђурићи, Црногорчевићи, Аничићи, Маричићи, Сакићи и Вукосављевићи.
-Раковица: Антонићи, Пурићи, Сакићи, Цветиновићи, Живковићи, Красавчевићи, Митровићи, Јовановићи, Јездимировићи, Степановићи, Николићи, Матићи, Живановићи и Павловићи.
-Кулич: Алексићи, Ранисављевићи, Ракићи, Бојићи, Станојевићи; Крсмановићи, Ђукановићи, Јаковљевићи, Јелићи, Милошевићи, Глишићи и Николићи.
-Терзићи: Терзићи, Станишићи, Гајићи, Добросављевићи, Јовановићи, Недељковићи, Савићи, Остојићи и Станковићи.
Раковица и Кулич су растављени пошумљеним Пушкаревцем, који се диже као острво рипањске површи. Кулич и Терзићи су растављени долином, Дворачком Реком.
Привреда, земље и шуме.
-Неколико сељака тешу у Мајдану воденично камење, која продају по целој северозападноој Србији. Неколицина иде сваког лета у Посавину где раде као зидари.
Сеоска шума је у Грацу, који се уздиже као острво са рипањске површи, у Мајдану и Мишковцу, која се уздижу као острва са качерске површи.
Сељаци не иду у Лозничко Поље, јер имају њиве у долини Јадра. Имућнији сељаци су подигли чардаке у које остављају обран кукуруз. Почетком зиме Мачвани догоне свиње на жир. У исто доба Ужичани догоне овце на исхрану. Они праве колибе од грања и сена.
Порекло становништва.
Староседеоци су:
-Маричићи и Пурићи, славе Јовањдан.
-Живковићи, славе Никољдан.
-Матићи, славе Ђурђевдан.
-Живановићи, славе Ђурђиц.
-Ракићи и Бојићи, славе Стевањдан.
-Станојевићи, славе Ђурђевдан.
-Крсмановићи (старо презиме Савићи и Јевтићи) и Ђукановићи, славе Јовањдан.
-Николићи, славе Лучиндан.
-Добросављевићи и Недељковићи, славе Стевањдан.
-Јовановићи, славе Јовањдан.
-Савићи, славе Ђурђевдан.
Стари досељеници непознатог порекла су:
-Јездимировићи и Степановићи, славе Стевањдан.
-Милошевићи (старо презиме Алајбеговићи) славе Стевањдан.
-Глишићи, славе Јовањдан.
-Станишићи и Остојићи славе Ђурђиц. Од њих има одсељених у Конатицама у шумадијској Колубари.
Досељени су:
1) У првој половини 18. века:
-Терзћи су из Херцеговине. Доселио их њихов чукундед Симо терзија, славе Јовањдан.
-Алексићи су од Никшића. Њихови преци су најпре били настањени у троношком Прњавору па одатле дошли овде, славе Лучиндан.
2) У другој половини 18. века:
-Црногорчевићи су из Црногоре, славе Св. Вартоломеј.
-Антонићи су из Ликдре, славе Ђурђевдан.
3) У почетку 19. века:
-Костадиновићи, Ђурићи и Аничићи су из Дворске, славе Никољдан.
-Сакићи, Цветиновићи и Јовановићи су из Красаве, славе Стевањдан.
-Красавчевићи су из Красаве, славе Стевањдан.
4) У првој половини 19. века:
-Јаковљевићи су из Церове, славе Ђурђевдан.
-Митровићи су из Велеса. Њихов отац се настанио као зидар, славе Стевањдан.
-Ранисављевићи су из Брезјака. Њихов отац је доведен уз мајку, славе Алимпијевдан.
-Јелићи су из Корените. Њихов отац је доведен уз мајку, славе Ђурђевдан.
5) У другој половини 19. века:
-Павловићи су из Дробњака у Кржави, славе Лазаревдан.
-Вукосављевићи су из Мостарића у босанском Подрињу. Њихов отац је дошао жени у кућу, славе Никољдан.
-Гајићи су из Брезовица. Њихов отац је дошао жени у кућу, славе Јовањдан.
-Станковићи су из Вољеваца, не каже се каоју славу славе.
6) Почетком 20. века:
-Николићи су из Дворске, настанили се у својој колиби, славе Алимпијевдан.
8. јул 2014. у 18:23
Милодан
Порекло становништва села Цикоте у чијем је саставу и Кривајица – у време писања књиге била засебно село, Град Лозница – Мачвански округ. Из књиге Боривоја Милојевића „Рађевина и Јадар“.
Положај ма(ха)ла у селу.
Цикотe.
-Кикановићи су на присојној страни Кривајске Реке.
-Раковица је на присојној страни долине Раковице.
-Кулич ја на осојној страни Дворачке Реке.
-Терзићи су на једном рту, на рипањској површи, између долина Дворачке Реке и Суваје.
Кривајица.
-Горња Мала је на присојним странама Јовичића Потока и долине Кривајице.
-Будимировићи су на присојној страни Будимировића Потока.
-Доња Мала је на присојној страни Кривајице.
Воде.
Цикоте.
Извори са којих се пије вода су: Врело и Бабина Вода у Куличу итд.
Кривајица.
Извори су Катина Вода у Горњој Мали итд.
Тип засеока-махала и фамилије које у њима живе.
Цикоте.
Мале су:
-Кикановићи у којима су. Костадиновићи, Ђурићи, Црногорчевићи, Аничићи, Маричићи, Сакићи и Вукосављевићи.
-Раковица: Антонићи, Пурићи, Сакићи, Цветиновићи, Живковићи, Красавчевићи, Митровићи, Јовановићи, Јездимировићи, Степановићи, Николићи, Матићи, Живановићи и Павловићи.
-Кулич: Алексићи, Ранисављевићи, Ракићи, Бојићи, Станојевићи; Крсмановићи, Ђукановићи, Јаковљевићи, Јелићи, Милошевићи, Глишићи и Николићи.
-Терзићи: Терзићи, Станишићи, Гајићи, Добросављевићи, Јовановићи, Недељковићи, Савићи, Остојићи и Станковићи.
Раковица и Кулич су растављени пошумљеним Пушкаревцем, који се диже као острво рипањске површи. Кулич и Терзићи су растављени долином, Дворачком Реком.
Кривајица.
Мале су:
Горња Мала у којој су: Јовичићи, Ковачевићи, Матићи, Теодоровићи, Лукићи, Павловићи, Бојићи, Селенићи, Тешићи, Антонићи и Лазићи.
-Будимировићи: Будимировићи, Ђукићи, Станковићи, Јездићи и Станићи.
-Доња Мала: Сарићи, Василићи, Мићићи, Панићи, Бајићи, Глишановићи, Ракићи, Вилотићи, Марковићи и Ћосићи.
Горња и Доња Мала растављене су њивама. У Будимировићима су Будимировићи и Станићи растављени њивама и шљивацима.
Привреда, земље и шуме.
Цикоте.
-Неколико сељака тешу у Мајдану воденично камење, која продају по целој северозападноој Србији. Неколицина иде сваког лета у Посавину где раде као зидари.
Сеоска шума је у Грацу, који се уздиже као острво са рипањске површи, у Мајдану и Мишковцу, која се уздижу као острва са качерске површи.
Сељаци не иду у Лозничко Поље, јер имају њиве у долини Јадра. Имућнији сељаци су подигли чардаке у које остављају обран кукуруз. Почетком зиме Мачвани догоне свиње на жир. У исто доба Ужичани догоне овце на исхрану. Они праве колибе од грања и сена.
Кривајица.
Сеоска шума је заједничка са Цикотама. Остале привредне прилике су истоветне са цикотским.
Порекло становништва.
Цикоте.
Староседеоци су:
-Маричићи и Пурићи, славе Јовањдан.
-Живковићи, славе Никољдан.
-Матићи, славе Ђурђевдан.
-Живановићи, славе Ђурђиц.
-Ракићи и Бојићи, славе Стевањдан.
-Станојевићи, славе Ђурђевдан.
-Крсмановићи (старо презиме Савићи и Јевтићи) и Ђукановићи, славе Јовањдан.
-Николићи, славе Лучиндан.
-Добросављевићи и Недељковићи, славе Стевањдан.
-Јовановићи, славе Јовањдан.
-Савићи, славе Ђурђевдан.
Стари досељеници непознатог порекла су:
-Јездимировићи и Степановићи, славе Стевањдан.
-Милошевићи (старо презиме Алајбеговићи) славе Стевањдан.
-Глишићи, славе Јовањдан.
-Станишићи и Остојићи славе Ђурђиц. Од њих има одсељених у Конатицама у шумадијској Колубари.
Досељени су:
1) У првој половини 18. века:
-Терзћи су из Херцеговине. Доселио их њихов чукундед Симо терзија, славе Јовањдан.
-Алексићи су од Никшића. Њихови преци су најпре били настањени у троношком Прњавору па одатле дошли овде, славе Лучиндан.
2) У другој половини 18. века:
-Црногорчевићи су из Црногоре, славе Св. Вартоломеј.
-Антонићи су из Ликдре, славе Ђурђевдан.
3) У почетку 19. века:
-Костадиновићи, Ђурићи и Аничићи су из Дворске, славе Никољдан.
-Сакићи, Цветиновићи и Јовановићи су из Красаве, славе Стевањдан.
-Красавчевићи су из Красаве, славе Стевањдан.
4) У првој половини 19. века:
-Јаковљевићи су из Церове, славе Ђурђевдан.
-Митровићи су из Велеса. Њихов отац се настанио као зидар, славе Стевањдан.
-Ранисављевићи су из Брезјака. Њихов отац је доведен уз мајку, славе Алимпијевдан.
-Јелићи су из Корените. Њихов отац је доведен уз мајку, славе Ђурђевдан.
5) У другој половини 19. века:
-Павловићи су из Дробњака у Кржави, славе Лазаревдан.
-Вукосављевићи су из Мостарића у босанском Подрињу. Њихов отац је дошао жени у кућу, славе Никољдан.
-Гајићи су из Брезовица. Њихов отац је дошао жени у кућу, славе Јовањдан.
-Станковићи су из Вољеваца, не каже се каоју славу славе.
6) Почетком 20. века:
-Николићи су из Дворске, настанили се у својој колиби, славе Алимпијевдан.
Кривајица.
Староседеоци су:
-Теодоровићи, славе Митровдан.
-Лукићи, Василићи, Бајићи и Глишановићи славе Јовањдан.
-Павловићи, славе Стевањдан.
-Селенићи, славе Никољдан.
-Будимировићи, славе Ђурђиц.
-Јездићи, славе Стевањдан.
-Станићи, славе Лазаревдан.
-Вилотићи, славе Никољдан.
Досељени су:
1) У првој половини 18. века.
-Мићићи и Ракићи су из Херцеговине, славе Срђевдан.
2) У другој половини 18. века:
-Ковачевићи су из Пролома, славе Никољдан.
3) У почетку 19. века.
-Јовичићи су из Дворске, славе Аврамијевдан.
-Бојићи су из Церове, славе Ђурђевдан.
-Ђукићи и Станковићи су из Дворске, славе Св. Ћирило и Методије.
-Сарићи су из Цикота. Њихов предак је „бирао место“, славе Јовањдан.
-Ћосићи су из Борине, славе Јовањдан.
4) У првој половини 19. века:
-Марковићи су из Брадића. Њихов отац је доведен уз мајку, славе Јовањдан.
-Панићи су из Брезјака, славе Алимпијевдан.
5) У другој половини 19. века:
-Матићи су из Коњуше, њихов отац је довден уз мајку, славе Пантелијевдан.
-Лазићи су из Цикота. Отац доведен уз мајку, славе Стевањдан.
-Антонићи су из Красаве, славе Стевањдан.
-Тешићи су из Брезовица, славе Јовањдан.
9. јул 2014. у 20:00
Милодан
Порекло становништва села Брадић, Град Лозница – Мачвански округ. Из књиге Боривоја Милојевића „Рађевина и Јадар“.
Положај ма(ха)ла у селу.
-Горња Мала је на коси и на ртовима рипањске површи (на ртовима су куће Протића и Кузмановића).
-Чолића Мала (Чолићи) је теменом косе и на присојној стране Чолића Потока, чија је осојна страна пошумљена.
-Поточари су на једној коси и на присојној страни Поточарског Потока, чија је осојна страна, такође, пошумљена.
Тип заселака-махала и фамилије које у њима живе.
-Горња Мала у којој су: Протићи, Лазићи, Катићи, Лукићи, Николићи, Кузмановићи, Гавриловићи, Костићи и Негићи.
-Чолића Мала – Чолићи: Трнинићи, Катићи, Гавриловићи, Јањићи и Вићановићи.
-Поточари: Глигорићи, Ђуричићи, Обрадовићи, Стевићи, Трифуновићи, Катићи и Алимпићи.
Земље и шуме.
-Сеоска шума је била у Иверку. Сада је она државна својина. Неколико сељака имају њиве у Брадићском Пољу у долини Јадра и због тога не иду у Лозничко Поље. Лети се стока обаданицом изгони у државну шуму, Иверак. Почетком зиме „Арнаути“ догоне овце на исхрану.
Порекло становнишва.
Староседеоци су:
-Катићи, славе Алимпијевдан.
-Лукићи, славе Аврамијевдан.
-Кузмановићи, Гавриловићи и Костићи, славе Аранђеловдан. Од њих има одсељених у Петловачи.
-Трнинићи, славе Лучиндан.
-Глигорићи, славе Никољдан. Од њих има одсељених у Рибарима.
-Ђуричићи, славе Стевањдан.
-Обрадовићи и Стевићи, славе Ђурђевдан.
Досељени су:
1) упочетку 19. века.
–Протићи су из Дворске, славе Никољдан.
–Николићи су из Херцеговине, славе Јовањдан.
–Негићи и Јањићи су из Неготине у Херцеговине, славе Аврамијевдан и;
2) У првој половини 19. века:
-Алимпићи су из Рибара, славе Јовањдан.
-Лазићи су из Корените, славе Митровдан.
-Трифуновићи су из Корените, славе Стевањдан.
-Вићановићи су из Брасине, славе Аврамијевдан.
10. јул 2014. у 19:42
Милодан
Порекло становништва села Велико Село, Град Лозница – Мачвански округ. Из књиге Боривоја Милојевића „Рађевина и Јадар“.
Положај ма(ха)ла у селу.
-Горња Мала је на присојној страни једне долине, на осојној страни долине Ујдуровца а на неколико ртова где су куће Гвозденовића и Рашевића.
-Доња Мала је на присојној страни долине Карловца и на површи осојне стране те долине.
Типа засеока-махала и фамилије које у њима живе.
Мале су:
-Горња Мала и којој су: Сандићи, Гвозденовићи, Рашевићи, Бурмазовићи, Поповићи, Поповићи други, Бошковићи, Васићи, Симићи, Веселиновићи и Лукићи.
-Доња Мала: Ђуричићи, Ђурђевићи, Бурмазовићи, Митровићи, Терзићи, Стевановићи, Алимпићи, Петковићи, Грујићи, Бошковићи, Перићи, Илићи, Софронићи и Дакуловићи.
У Доњој Мали куће Петковића и Грујића су растављене њивама.
Први досељеници овог села су крчили шуму.
Привреда, земље и шуме.
Пет до шест сељака знају зидарски занат, који су изучили од Осаћана у Мачви.
Сеоска шума и испаша су у Иверку.
До шест сељака иде у Лозничко Поље где обрађују земљу „на пола“. Више њих имају њиве у долини Јадра. Лети се обданицом истерује стока на сеоску испашу.
Почетком зиме догоне „Арнаути“ овце на исхрану.
Порекло становништва.
Староседеоци су:
-Гвозденовићи, славе Никољдан.
-Рашевићи, славе Јовањдан. Од њих има одсељених у Великој Врањској и у Банову Пољу.
-Бошковићи и Перићи, славе Аранђеловдан. Преци ових породица су избегли у Срем 1813. године.
-Поповићи, славе Ђурђевдан.
-Веселиновићи, славе Никољдан.
-Ставановићи, Алимпићи, Петковићи и Грујићи, славе Никољдан.
Досељени су:
1) У првој половини 18. века:
-Рашевићи* (старо презиме Милановићи) и Лукићи су из Херцеговине, славе Јовањдан.
*Поменути су и као староседоци.
2) у другој половини 18. века:
-Сандићи су из Херцеговине, славе Михољдан.
-Илићи и Софронићи (старо презиме Кокоровићи) су из Кокорова, славе Ђурђевдан.
3) У почетку 19. века:
-Вулићи и Симићи су из Корените, славе Никољдан.
4) У првој половини 19. века:
-Бурмазовићи су из Дворске, славе Алимпијевдан.
-Ђуричићи су из Красаве, славе Стевањдан.
-Ђурђевићи су из Церове, славе Ђурђевдан.
5. У другој половини 19. века:
-Поповићи су из Јошеве, отац доведен уз мајку, славе Никољдан.
-Терзићи су из Красаве, славе Стевањдан.
-Митровићи су из Лознице код Чачка. Отац им се овде настанио као зидар, славе Ђурђевдан.
-Дакуловић је из Јаребица, овде се настанио као слуга, не каже се коју славу слави.
11. јул 2014. у 19:34
Милодан
Порекло насеља Драгинац, Град Лозница – Мачвански округ. Из књиге Боривоја Милојевића „Рађевина и Јадар“.
Положај насеља.
-Драгинац се развио око цркве (Јаребичка Црква) и у многоме је средиште јавног живота за неколико села на обема странама долине Јадра. Ова варошица лежи углавном на једној поширој тераси.
Тип насеља.
-Мањи део Драгинца је око пута, који се одваја од уздужног друма, што води долином Јадра а већи део је око једног правоугаоног простора, на коме се држе вашари.
Порекло становништва.
Доселили су се:
1) У другој половини 19. века:
-Церовчевић, трговац, из Симиног Брда***.
-Секулићи, трговци, из Јошеве***.
-Вучићевић, кафеџија, из Милочаја у Поморављу Западне Мораве***.
2) крајем 19 века.
-Мандићи, трговци, колачари-посластичари и кафеџије, из Бадање***.
-Јовановић, кафеџија, из Брштице***.
3) Почетком 20. века:
-Обрадовић, терзија, из Јаребица***.
-Видаковић, опанчар, из Ступнице***.
-Лекић, трговац, из Симиног Брда***.
-Крсмановић, трговац, из Цикота***.
Напомена:
Не каже се коју славу славе.
11. јул 2014. у 19:53
Милодан
Порекло становништва села Филиповићи, Град Лозница – Мачвански округ. Из књиге Боривоја Милојевића „Рађевина и Јадар“.
Положај села.
-Сеоске куће су на једној коси рипњске површи и на присојној страни долина Грубановца.
Тип села и породице које у њему живе.
Породице су:
Илићи, Ћосићи, Лазићи, Петковићи, Ђаковићи, Филиповићи, Ковачевићи, Матићи, Николићи, Антонићи и Обрадовићи.
Куће Илића и Матића растављене су њивама и шљивацима.
Провреда.
-До шест сељака знају зидарски занат. Преко лета раде као зидари у Азбуковици. Сеоске шуме нема. Двојица сељака обрађују земљу „на пола“ у Лозничком Пољу.
Порекло становништва.
Староседеоци су:
-Илићи, Лазићи, Петковићи, Ђаковићи, Филиповићи и Матићи, славе Никољдан.
Досељени су:
1) У другој половини 18. века:
-Ћосићи су из Борине, славе Јовањдан..
2) У почетку 19. века:
-Обрадовићи су из Радаља, славе Митровдан.
3) У првој половини 19. века:
-Ковачевићи су из Горње Бадање, славе Ђурђиц.
-Николићи су из Доње Бадање, славе Никољдан.
-Антонићи су од Дрине. Њихов дед је доведен уз мајку, славе Срђевдан.
12. јул 2014. у 18:48
Милодан
Порекло становништва Симино Брдо, Град Лозница – Мачвански округ. Из књиге Боривоја Милојевића „Рађевина и Јадар“.
Положај ма(ха)ла у селу.
-Ракићи су на обема странама једне долине.
-Лекићи су на обема странама долине Ковиљаче.
-Деренићи са на једном рту рипањске површи и на присојној страни Ковиљаче.
-Церовчевићи су такође на једном рту рипањске површи.
Воде.
-Извори са којих се пије вода јесу: Ракића Извор у ракићима итд.
Тип заселака-махала са фамилијама које у њима живе.
Мале су:
-Ракићи у којим су: Ракићи, Катићи, Алексићи, Ћосићи, Николићи и Николићи други.
-Лекићи: Ћелићи, Лазићи, Ђокићи, Лекићи и Илићи.
-Деренићи: Благојеићи, Филиповићи и Ивановићи.
-Церовчевићи: Церовчевићи и Ћосићи.
Куће.
-Почетком 19. века куће су биле четвртастог облика и имале једну просторију, „кућу“. Зидови су били оплетени од прућа у облепљени блатом. Биле су покривене кровином. У првој половини 19. века Осаћани доносе полубрвнару – получатмару, чији је кров од даске.
Привреда, земље и шуме.
-Величина шљивака износи два до пет хектара. Неколико старијих сељака су као момци сушили шљиве у Мачви, а потом су и у свом селу почели градити пушнице.
Неколицина мештана знају зидарски занат. Занат су изучили радећи као момци са осаћанима у Посавини.
Сеоска шума, заједничка са Цикотама, била је у Грацу.
Више сељака обрађује земљу у Јаребичком Пољу. Један имућнији сељак има колибу у долини Јадра. Код ње се бави зими по један од укућана исхрањујући стоку.
Порекло становништва.
Староседеоци су:
-Ракићи, славе Михољдан.
-Алексић, славе Ђурђевдан.
-Благојевићи, Филиповићи и Ивановићи (старо презиме Деренићи) – славе Стевањдан.
Досељени су:
1) Крајем 18. века:
–Лекићи су из Радаља, славe Митровдан.
2) У почетку 19. века.
-Ћелићи, Лазићи и Илићи су из Алуге, славе Пантелијевдан.
-Церовчевићи су из Церове, славе Ђурђевдан.
3) У првој половини 19. века.
-Николићи су из Красаве, славе Стевањдан.
-Ђокоћи су из Красаве, славе Стевањдан.
4. У другој половини 19. века:
-Николићи су из Црнче, отац доведен уз мајку, славе Никољдан.
-Ћосићи су из Филиповића. Њихов отац је ушао жени у кућу, славе Јовањдан.
-Катићи су из Ликодре, славе Ђурђевдан.
-Ћосићи су из Филиповића. Њихов отац је ушао жени у кућу, славе Јовањдан.