Порекло презимена, село Брњац (Лозница)

Порекло станоништва села Брњац, град Лозница – Мачвански округ. Из књиге Видосаве Николић-Стојанчевић „Рађевина и Јадар“ у необјављеним рукописима Цвијићевих сарадника. Приредио сарадник портала Порекло Милодан. 

 

Положај села.

Село Брњац је у области Јадра, округ подрињски, срез јадрански, општина иверска.

Одмах испод планине Иверка, а на присојним косама његовим, лежи село Брњац. Село је између поља Јадранског са јужне стране, Иверка са северне, Великог Села (Педашке мале) са источне стране и Брадића са западне стране.

Педашка мала у Великом Селу и Кнежевина мала у Брњцу – су на једној коси, па је Кнежевина окренута југозападу а само путем једна од друге растављене.

Земље и шуме.

Земљиште је избраздано потоцима, који раздвајају мале. Потоци нису доста јаки те не чине никакву штету селу. Кроз ово село не тече никакава река.

Село има доста земље за обрађивање која је већим делом у пољу и око села. Око кућа су махом баште и воћњаци мада има и доста њива.

Најглавнија места где су њиве зову се: Медњаци, Потеси, Трске, Крчевине, Палошци, Бјелолипе, Средње њиве, Јасици, Баре, Иваци, Угари, Аде, Поља, Камењача и др.

На њима се највише сеје кукуруз, после пшенице, ређе овас и јечам.

Село има своје заједничке земље, свој сеоски атар у планини Иверку величине око 80 хектара а под шумом је највише граб, липа, цер, закржљале букве итд.

Сеоски атар је заједнички још од турског времена и село на њега плаћа порез.

Сеоски кмет наплаћује пашу од својих мештана за једно лето и то од крупне стоке и коза по 1 динар по комаду, свиња по 0,30, оваца 0,20 дин и од скупљеног новца се плаћа порез.

Земља је осредњег квалитета и једној просечној породици је потребно 20 плугова земље да би могли осредње живети.

Око села имају појединци своје мале забране (шуме) из којих се снабдевају дрвима али већина се служи дрвима из сеоског атара на планини Иверак.

Воде.

Извора у овом селу нема, али је земљиште подводно и ако се мало закопа буде мали извор којиме се мештани служе водом за пиће и друге домаће потребе.

Бунара у овом селу нема, вода са потока се не пије а ни минералних вода нема.

Клима.

Клима је у овом селу иста као и у суседним селима.

Тип села.

Село је разбијеног типа и подељено је на мале, које се зову: Кнежевина, Пољачка мала (Пољаци), Средња мала, Михаиловића и Девића мала. У свим малама куће су удаљене једна од друге 30-80 метара а између сваке мале постоји поток.

Поток који одваја Кнежевину од Пољачке мале зове се Рибарица. У селу нема заселака нити има породица које су насељене даље од села, да би тамо живели.

Становници села Брњца имају више презимена и то:

У Кнежевини: Марковићи, Вилиповићи, Јанковићи, Љубинковићи, Исаиловићи, Баићи, Павловићи, Бранковићи, Васићи и Симићи.

У Пољачкој мали: Тешићи, Тодоровићи, Тривуновићи, Васићи, Мијаиловићи, Љубинковићи, Живковићи, Петровићи, Игњатовићи, Јездићи, Бранковићи, Вучетићи, Митровићи и Павловићи.

У Средњој мали: Симићи, Тривуновићи, Тешићи, Павловићи, Лазићи, Панићи, Петровићи, Танасковићи и Павловићи други.

У Мијаиловића мали: Алимпићи, Вујићи, Петровићи, Васићи, Мићићи, Максимовићи, Николићи, Антонићи, Дамњановићи и Стевановићи.

Девићска мала: Грујичићи, Јевтићи, Рановићи, Ранковићи и Стевановићи.

Старине у селу.

Маџарских гробља има на три места и то: прво где је сада брњачко гробље, друго је у пољу а треће у Камњачама.

 

Порекло становништва и оснивање села.

Ово село су населили Срби, који су пореклом из Херцеговине или овдашњих околних села.

–Вилиповићи и Баићи у Кнежевини и:

–Митровићи у Пољачкој мали су од једне фамилије, досељени из Красаве у Рађевини, славе Степањдан.

–Тодоровићи, Васићи и Јездићи у Пољачкој мали;

–Дамњановићи и Стевановићи у Мијаиловића мали;

–Јевтићи, Ракићи и Ранковићи у Девића мали су једна фамилија, довела их баба Дева из Херцеговине и по тој прабаби Деви и мала се цела зове Девићска. Сви славе Срђевдан.

-У Девића мали постоји још једна кућа која слави Срђевдан (не наводи се која) али нису потомци баба Деве, већ је претка мајка довела очуху у кућу из Костајника у Рађевини.

–Љубинковићи, Мијаиловићи и Павловићи су једна фамилија, досељени из Заблаћа шабачког, славе Аранђеловдан.

–Живковићи и Вучетићи у Пољачкој мали и

–Танасковићи у Средњој мали су једна фамилија, досељени з Херцеговине, славе Јовањдан.

Остале породице:

–Алимпићи, Николићи, Мићићи, Максимовићи, Антонићи, Вујићи, Петровићи и Васићи у Мијаиловића Мали:

–Марковићи, Јанковићи, Исаиловићи, Павловићи (у обе мале), Симићи и Стевановићи – Сви славе Никољдан, не зна им се одакле су досељени*.

*Са стране, на маргини, поред ових презимена, Цвијићевом руком исписана напомена: „старинци“.

–Тешићи, Тривуновићи, Симићи, Лазићи, Панићи и Павловићи у Средњој мали славе Михољдан, не зна се одакле су досељени.

–Петровићи (обе мале)

–Игњатовићи у Пољачкој мали

–Тривуновићи и Павловићи у Средњој мали – сви славе Митровдан, не зна се одакле су досељени.

–Груичићи славе Ђурђевдан, не зна се одакле су досељени.

Накнадно обавештење:

–Петровићи и Игњатовићи у Пољачког мали:

–Тривуновићи, Павловићи и Петровићи у Средњој мали су досељени из Херцеговине (Вила и Рогуља), славе Митровдан.

–Тешићи и Тривуновићи у Пољачкој мали;

–Симићи, Лазићи, Панићи и Павловићи у Средњој мали славе Михољдан, не зна се одакле су досељене.

Све друге именоване породице славе Никољдан и староседеоци су.

Цигана-Рома у овом селу има стално настањених у 7 кућа.

НЗ: Ово село Брњац, Брадић и већи део Великог Села и Горње Добриће могло би се врло лепо у пролеће фотографисати, да би њиховој лепоти могла завидети многа села у Краљевини. Нигде лепша скица не би била као овде.

24. јануара и накнадно 11 априла 1903. године у Драгинцу.

Описао: Љуб. М. Шопаловић, учитељ.

 

ИЗВОР: Видосава Николић Стојанчевић – Рађевина и Јадар у необјављеним рукописима Цвијићевих сарадника. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.