Лозница и околна села

10. јуна 2012.

коментара: 46

Коментари (46)

Одговорите

46 коментара

  1. Порекло становништва села Стража, Град Лозница – Мачвански округ. Из књиге Боривоја Милојевића „Рађевина и Јадар“.

    Положај села.

    -Село лежи у равници, на североисточном крају Лозничког Поља. Преци Антонића, Филиповића и других становали су у Кућеринама до Дрине одакле су побегли ипред Турака.

    Тип села, ма(ха)ла и фамилије које у њиме живе.

    -Голина Бара у којој су. Панићи, Марковићи, Савићи, Спасојевићи, Пушкаревићи, Бановићи и Катићи.
    -Стара Стража: Тришићи, Алексићи, Јанковићи, Кузмановићи, Перишићи, Радићи, Мијајловићи, Матићи, Ћираковићи, Васићи, Панићи, Милићи, Петровићи, Бановићи, Антонићи, Милисављевићи, Васићи други, Филиповићи, Опалићи, Гајићи, Стефановићи, Зебићи, Несторовићи, Радовановићи, Марковићи, Марјановићи, Симићи и Петровићи други.
    -Чолино Брдо: Јоветићи, Мишковићи, Кузмановићи, Станишићи, Искићи, Савићи и Беговићи.
    -Коцељева: Антонићи, Стевановићи, Петровићи, Сломићи, Станишићи, Богићевићи, Зебићи, Мијајловићи, Јовановићи, Васићи и Бошковићи.
    Чолино Брдо и Коцељева су растављени пашњаком Барешом. У малама око кућа су шљиваци.
    При деоби, неколико сељака су се настанили у колибама, које су у пољу, Рибарском и у Циганлији.

    Привреда, земље и шума.

    -Неколико сељака превозило је жито и шљиве из Лозница у Шабац.
    Сеоска испаша је у Барешу. До осам сељака имају у пољу колибе, у којима им станују наполичари.

    Порекло становништва.

    Староседеоци су:
    -Тришићи, славе Ђурђевдан.
    -Алексићи (старо презиме Исаиловићи), славе Аранђеловдан.
    Доселили су се:
    1) У другој половини 18. века:
    -Антонићи и Филиповићи су из Никшића, славе Никољдан.
    -Јанковићи су из Херцеговине, славе Аранђеловдан.
    -Панићи (старо презиме Селенићи) су из Бањана, славе Ђурђевдан.
    2) У почетку 19. века:
    -Мијајловићи су из Ченгића, славе Ђурђевдан.
    3) У првој половини 19. века:
    -Марковићи су из Босанске Крајине, славе Стевањдан.
    -Савићи су из Босанског Подриња, славе Ђурђевдан.
    -Спасојевићи (старо презиме Росићи) су из Босне, славе Јовањдан.
    -Пушкаревићи су из Босанске Крајине, славе Ђурђевдан.
    -Бановићи су из Херцеговине, славе Никољдан.
    -Катићи су из Босанског Подриња, славе Малу Госпојину.
    -Кузмановићи су из Босанске Карјине, славе Јовањдан.
    -Стевановићи и Радовановићи су из Богутова Села, славе Лазаревдан.
    -Зебићи су из Босанског Подриња, славе Јовањдан.
    -Несторовићи су из Батра, славе Илиндан.
    -Симићи (старо презиме Аушевићи) су из Угљевика, не каже се коју славу славе.
    -Мишковићи су из Босанске Крајине, славе Никољдан.
    -Станишићи су из Качевца, славе Никољдан.
    -Перишићи (старо презиме Лукићи) су из Ченгића, славе Јовањдан.
    -Радићи су из Тјешња, славе Стевањдан.
    -Матићи су из Босанске Крајине, славе Јовањдан.
    -Ћираковићи су изХерцеговине, славе Св. Јоаким и Ана.
    -Васићи су из Бузекаре у Босни, славе Крстовдан.
    -Милићи су из Става, славе Стевањдан.
    -Петровићи су из Угљевика, славе Јовањдан.
    -Милисављевићи су из Красаве, славе Стевањдан.
    -Васићи су из Босне, славе Ђурђевдан.
    -Опалићи су из Босанске Крајине, славе Св. Апостол Марко.
    -Искићи су из Босанске Крајине, славе Јовањдан. Од њих има одсељених у Мајуру.
    -Савићи су из Босне, славе Аврамијевдан.
    -Беговићи су из Босанске Крајине, славе Јовањдан.
    -Стевановићи (старо презиме Докнићи) су из Ченгића. Њихов дед се настанио као зидар, славе Јовањдан.
    -Петровићи (старо презиме Мијајловић) су из Драгаљевца, славе Јовањдан.
    -Богићевићи су из Рухотине, славе Ђурђевдан.
    -Јовановићи (старо презиме Томићи) су из Трнове, славе Ђурђевдан.
    -Бошковићи су из Ченгића, славе Јовањдан.
    4) У другој половини 19. века:
    -Петровићи су из Магнојевића, славе Никољдан.
    -Сломићи су из Мајура, славе Аранђеловдан.
    -Марковићи су из Ченгића, славе Лазаревдан.
    -Марјановићи су из Сухопоља, славе Стевањдан.
    -Гајићи су из Дероња у Бачкој, славе Никољдан.
    -Јоветићи су из Горњг Добрића, славе Јовањдан.

  2. Порекло становништва селе Доњи Добрић, Град Лозница – Мачвански округ. Из књиге Боривоја Милојевића „Рађевина и Јадар“.

    Положај ма(ха)ла у селу.

    -Слатина и;
    -Средња Мала су на косама пиносавске површи и на присојној страни долине Слатине.
    -Доња Мала је такође на једној коси пиносавске површи и у равни Љешнице.
    У Доњој Мали највише има копаних бунара.
    Крајем 18. века преци Благојевића, Трифуновића и Перуновића становали су у равни, у Лозничком Пољу да би касније испред Турака избегли ближе планини.

    Тип засеока-махала и фамилије које живе у њима.

    Мале су:
    -Слатина у којој су. Ковачевићи, Мартићи, Јовановићи, Мићановићи, Митровићи, Павловићи, Марјановићи, Башчовановићи, Алимпићи, Танасићи, Костадиновићи, Мирковићи, Пајићи, Миловановићи, Спасојевићи, Терзићи, и Терзићи други.
    -Средња Мала: Алексићи, Алимпићи, Николићи, Јанковићи, Петровићи, Милетићи, Зарићи, Пајичићи и Лучићи.
    -Доња Мала: Трифуновићи, Дишићи, Андрићи, Веселићи, Ћосићи, Илићи, Никетићи, Лукићи, Недићи, Перуновићи, Мијајловићи, Павловићи, Савићи, Милошевићи, Пурићи, Бучићи, Благојевићи, Јанковићи и Илићи.
    Слатина и Доња Мала растављене су Парлогом, сеоском испашом. У Слатини куће Митровића и Павловића су у шљивацима.
    У задрузи Алексима има 25 укућана.
    Седморица сељака настанили су се у колибама које се налазе у Лозничком Пољу.

    Привреда, земље и шуме.

    -До стотину сељака превозили су воловским колима жито, шљиве и сл. из Лознице у Шабац. Бошњаци из околине Сребренице прелазе почетком марта, зидају куће и друге зграде и враћају се крајем октобра.
    Сеоска шума је у Видојевици; њу је скоро одузела држава. Сеоска испаша је у Парлогу, једном рту рипањске површи.
    Неколицина сељака обрађује земљу „на пола“ у сеоском атару чији су власници имућнији сељаци. До двадесет сељака имају колибе на имањима у Пољу. Лети у њима ноћивају радници за време пољских радова а зими у њима борави по један укућанин и исхрањује стоку.

    Порекло становништва.

    Староседеоци су:
    -Алимпићи, славе Алимпијевдан.
    -Пајићи, славе Никољдан.
    -Лучићи (старо презиме Данојлићи), славе Никољдан.
    Стари досељеници непознатог порекла су.
    -Мартићи, Јовановићи и Мирковићи. Њихови преци су побегли од Турака, славе Ђурђевдан.
    -Петровићи (старо презиме Топџићи), славе Ђурђевдан.
    -Пајичићи, славе Илиндан.
    -Андрићи, славе Аранђеловдан.
    -Никетићи, славе Алимпијевдан.
    Доселили су се.
    1) „После Косова“:
    –Ковачевићи, Милетићи и Пурићи су од Призрена. Преци Милетића су бежали у Змињак, славе Св. Пророк Јеремија.
    2) У другој половини 18. века:
    –Мићановићи, Павловићи и Костадиновићи су из Херцеговине, славе Савиндан.
    -Митровићи су из Митровице у Срему, славе Ђурђевдан.
    -Николићи и Јанковићи (старо презиме Радојевићи) су из Херцеговине, славе Јовањдан.
    -Трифуновићи и Перуновићи су из Вилина Села у Босни, славе Лучиндан.
    -Мијајловићи су из Херцеговине. Њихов чукундед се доселио из разлога што је чуо „да ће овде бити мир“, славе Срђевдан. Од њих има одсељених у Шимановцима у Срему.
    -Алексићи су из Херцеговине, славе Никољдан.
    -Благојевићи су из Херцеговине, славе Ђурђевдан.
    -Башчовановићи су из Башчелука. Њихови преци су побегли од Турака, славе Михољдан.
    3) У почетку 19. века:
    -Спасојевићи су из Пилице у Босни, славе Никољдан.
    -Лукићи и Недићи су из Посавине, славе Ђурђевдан.
    -Бучићи су из Равња, славе Павловдан.
    4) У првој половини 19. века:
    -Милошевићи су из Брезјака, славе Алимпијевдан.
    5) У другој половини 19. века:
    -Терзићи су из Прњавора (коренитског), Славе Св. Пророк Јеремија.
    -Павловићи су из Драгаљевца, славе Часне Вериге.
    -Терзићи су из Бастава, славе Св. Велики Василије.
    -Зарићи су из Босне, славе Стевањдан.
    -Илићи су из Осечине, славе Аранђеловдан.
    -Танасићи су из Радаља. Њихов отац је овде купио земљу, славе Јовањдан.
    -Илићи су из Костајника, славе Мратиндан.
    -Савићи су из Босне, славе Томиндан.
    -Јанковићи су из Драгаљевца, славе Ђурђевдан.
    -Миловановићи су из Белотића (рађевског), славе Аранђеловдан.
    -Дишићи су из Врбића, славе Ђурђевдан.
    -Веселићи су из Красаве, славе Стевањдан.
    6) Крајем 19. века:
    -Марјановићи су из Јадранске Лешнице. Они су овде купили земљу, славе Ђурђевдан.
    -Ћосићи су из Бановог Поља, славе Аврамијевдан.

  3. Порекло становништва села Јадранска Лешница (по књизи Љешница), .Град Лозница – Мачвански округ. Из књиге Боривоја Милојевића „Рађевина и Јадар“.

    Положај ма(ха)ла у селу.

    -Увала је на присојној страни долине Увале.
    -Вратачка Мала је на ртовима пиносавске површи између поменуте долине и Вратачког Потока.
    -Средња Мала је такође на пиносавској повши између долина Вратачког и Лукића Потока.
    -Доња Мала је на косама пиносавске површи између последње долине и Ерића Потока.
    -Ливадице су на једној коси поменутих површи.

    Тип засека-махала и фамилије које у њима живе.

    Мале су.
    -Увале у којој су: Тодоровићи, Пајовићи, Трифковићи, Марковићи, Антићи, Стевановићи, Обренићи, Лазићи, Антонићи, Максимовићи и Седларевићи.
    -Вратачка Мала: Саватијевићи, Трифковићи, Николићи, Малетићи, Витомировићи, Тешићи, Вилотићи, Урошевићи, Дражићи, Деспотовићи, Петровићи, Матићи, Станковићи и Муњићи.
    -Средња Мала: Тодоровићи, Ракићи, Ковићи, Панићи, Живановићи, Марковићи, Јаковљевићи, Глишићи, Грујићи, Веселиновићи, Лукићи, Лазићи, Лазићи други, Стевановићи и Перићи.
    -Доња Мала: Јокичићи, Аврамовићи, Марковићи, Поповићи, Сенићи, Арсеновићи, Мандићи, Марковићи, Ерићи, Нинковићи, Матићи, Бајићи, Рајићи, Ристановићи, Бајићи други, Петковићи, Чотрићи, Малетићи, Пајићи, Крунићи и Карапанџићи.
    -Ливадице: Старчевићи, Новаковићи, Марјановићи, Арнаутовићи, Чотрићи, Којићи, Пајићи, Вујићи, Недељковићи и Скорићи.
    Средња мала и Ливадице су растављене Парлогом, сеоском испашом. У Вратачкој Мали, Николићи и Саватијевићи су растављени долином, Вратачким Потоком. У Средњој Мали Ракићи и Марковићи су растављени њивама и шљивацима.

    Привреда, земље и шуме.

    -На северној страни Иверка отворен је мајдан Бела Земља. Гранит се распао у беличасту глину до дубине од пет метара. Она се извози преко шабачке Лешнице у Београд за фабрику посуђа.
    Сеоска шума је била у Церу и Иверку (у Вису, Џајцу итд). Сада су те шуме државна својина.
    Сеска испаша је у Парлогу у једном рту рипањске површи.
    Двадесет до тридесет сељака обрађује земљу „на пола“ у Лешничком и Лозничком Пољу. Почетком зиме догоне Ужичани овце на исхрану.

    Порекло становништва.

    Староседеоци су:
    -Марковићи, Антонићи и Седларевићи, славе Јовањдан.
    -Стевановићи и Обренићи, славе Јовањдан.
    -Николићи, Урошевићи и Петровићи, славе Лучиндан.
    -Лазићи, славе Алимпијевдан.
    -Тешићи, славе Ђурђевдан.
    -Станковићи, славе Михољдан.
    -Тодоровићи, Панићи и Марковићи. Њихови преци су најпре становали у Ливадицама, па су због турског насиља избегли у Средњу Малу, ближе планини, славе Стевањдан.
    -Живановићи, славе Аранђеловдан.
    -Јаковљевићи, славе Ђурђиц.
    -Глишићи, славе Јовањдан.
    -Јокичићи, Арсеновићи, Матићи и Крунићи, славе Алимпијевдан.
    -Ристановићи, славе Ђурђевдан.
    -Петковићи, славе Никољдан.
    -Којићи, славе Никољдан.
    -Карапанџићи, славе Јовањдан. Од њих има одсељених у Новом Селу у Мачви.
    -Старчевићи, славе Трифундан. Од њих има одсељених у Чокешини и у Глушцима (Тувегџићи).
    Стари досељеници непозантог порекла су:
    -Бајићи (старо презиме Брајићи), славе Никољдан.
    -Рајићи, славе Јовањдан.
    Досељени су:
    1) У другој половини 18. века:
    -Аврамовићи (старо презиме Кушаковићи) су из Херцеговине, славе Лучиндан. Од њих има одсељених у Врањи.
    -Чотрићи су из Чота у Босанкој Крајини. Они су овде променили презиме и славу, сада славе Никољдан.
    -Новаковићи и Марјановићи су од Ваљева, славе Ђурђевдан.
    -Вујићи су из Горњег Добрића. Њихови преци су побегли из поља због Турака, славе Јовањдан.
    -Саватијевићи су из Јакља, славе Аранђеловдан.
    -Арнаутовићи су из „Арнаутлука“. Њихови преци су побегли од Турака и променили славу, али се не каже коју.
    2) У почетку 19. века:
    -Тодоровићи су из Вукошића. Њихов прадед је ушао жени у кућу, славе Стевањдан.
    -Недељковићи су из Ковиљаче. Њихов дед је доведен као дете уз мајку, славе Мратиндан.
    3) У првој половини 19. века:
    -Лазићи су из Сребренице, славе Аранђеловдан.
    -Максимовићи су из Кормана, славе Лучиндан.
    -Мандићи су из Јошеве, славе Аранђеловдан.
    -Марковићи су из Милине – од Деспотовића, славе Ђурђевдан.
    -Бајићи су из Завлаке. Њихов отац је доведен уз мајку, славе Стевањдан.
    -Трифковићи су из Цветуље, славе Јовањдан.
    -Лукићи су из Толисавца, славе Ђурђиц.
    -Ерићи су из Херцеговине, славе Часне Вериге.
    -Матићи су из Недељица, славе Ђурђевдан.
    -Скорићи су из Мојковића, не каже се коју славу славе.
    4) У другој половини 19. века:
    -Веселиновићи су из непознатог места, славе Никољдан.
    -Деспотовићи су из Милине, славе Ђурђевдан.
    -Марковићи су из Кривајице. Њихов отац се нстанио као ковач, славе Никољдан.
    -Перићи су из Клења, славе Никољдан.
    -Вилотићи су из Бадање, славе Никољдан.
    -Ракићи су из Бадовинаца. Њихов отац се доселио због шуме и овде купи земљу, славе Никољдан.
    -Стевановићи су из Борогова код Папраће. Отац се населио као зидар, славе Ђурђевдан.
    -Нинковићи су из Клења, славе Никољдан.
    -Антићи су из Рујевца. Они су овде купили земљу, славе Никољдан.
    -Грујићи су из Црнче, славе Ђурђевдан.
    -Пајевићи су из Вољевче, славе Аранђеловдан.
    -Малетићи су из Богатића, славе Игњатијевдан.
    -Витоморовићи су из Богатића, славе Игњатијевдан.
    -Муњићи су из Богатића, славе Јовањдан.
    -Ковићи су из Богатића, славе Ђурђиц.
    -Поповићи су из Томња, славе Јовањдан.
    -Сенићи су из Богатића, славе Петровдан.
    5) Крајем 19. века:
    -Трифковићи су из Вољеваца. Овде су купили земљу, славе Ђурђевдан.
    -Дражићи су из Горњег Добрића. Отац је дошао жени укућу, славе Никољдан.
    6) У почетку 20. века:
    -Пајићи су из Клења, славе Никољдан.

  4. Порекло становништва села Каменица, Град Лозница – Мачвански округ. Из књиге Боривоја Милојевића „Рађевина и Јадар“.

    Положај села.

    Сеоске куће су на обема странама Каменичке Реке. Куће Перића и Станковића биле више, у Церу. Оно су недавно сишли на садашње место.

    Тип села и породице које живе у њему.

    Породице су:
    -Аврамовићи, Милосављевићи, Јовановићи, Јовановићи други, Даничићи, Ђурђевићи, Живановићи, Ивановићи, Алексићи, Лазићи, Марковићи, Петровићи, Перићи, Ранковићи, Веселиновићи, Станковићи, Милићи и Симеуновићи.

    Привреда, земља и шуме.

    -Неколико сељака продају дрва из својих забрана. Неки пале угаљ за продају.
    Сеоска шума и испаша – са имањима појединаца – биле у у Церу и Иверку. Сада је државна својина.

    Порекло становништва.

    Староседеоци су:
    -Аврамовићи и Симеуновићи, славе Никољдан.
    -Даничићи и Ранковићи, славе Јовањдан.
    -Ивановићи, славе Ђурђевдан.
    -Алексићи, славе Никољдан.
    -Марковићи и Лазићи, славе Никољдан.
    -Перићи, славе Никољдан.
    -Станковићи, славе Стевањдан.
    Досељени су:
    1) У другој половини 18. века:
    –Живановићи су из Ликодре, славе Алимпијевдан.
    -Јоавановићи су из Црне Горе, славе Ђурђевдан.
    2) У почетку 19. века.
    -Јовановићи су из Козјака, славе Аранђеловдан.
    -Веселиновићи су из Ступнице, славе Алимпијевдан.
    3) У другој половини 19. века:
    -Ђурђевићи су из Јаребица, славе Никољдан.
    -Петровићи су из Грушића, славе, Ђурђевдан.
    4) У почетку 20. века:
    -Милићи су из Ступнице, славе Лазаревдан.
    -Милосављевићи су из Клења, славе Никољдан.

  5. Порекло становништва села Милина, Град Лозница – Мачвански округ. Из књиге Боривоја Милојевића „Рађевина и Јадар“.

    Положај ма(ха)ла у селу.

    -Горња Мала је на обема странама Милинске Реке.
    -Средња Мала је на присојној страни ове долине и то на подовима, који би одговарали пиносавској површи.
    -Доња Мала је на ртовима рипањске површи.

    Тип засеока-махала и фамилије које у њима живе.

    Мале су:
    -Горња Мала у којој су: Дикосавићи, Јанковићи, Деспотовићи, Марићи, Дикановићи, Панићи, Илићи и Божићи.
    -Средња Мала: Ђукановићи, Јанковићи, Митровићи, Веселиновићи, Мијајловићи, Николићи и Ерићи.
    -Доња Мала: Нинковићи, Стевановићи, Павловићи и Филиповићи.
    У Горњој мали Дикосавићи и Јанковићи су растављени коритом Милинске Реке.
    У задрузи Филиповића има двадесет укућана; у њој је домаћин се синовима и синовцима и њиховим породицама.
    Долина Милинске Реке била је под шумом и мале су подигнуте на крчевинама.

    Куће.

    -У овом селу се одржао велики број кућа-дашчара.

    Привреда, земље и шуме.

    -Сељаци из југоисточне Србије (из Стрижеваца у Лужници и др) долазе почетком маја, израђују цреп и циглу и одлазе крајем октобра. Сваки заради до две стотине динара. Велики број сељака имају забране из којих продају дрва а доста њих привређује сечом у вучом дрва. Неки пале и угаљ, поглавито за продају. Сељаци из југоисточне Србије (из Горњег Душника у Заплању и др) долазе почетком маја, купују букве од појединаца и праве виле, мерице итд. Они долазе почетком септембра. Неколицина знају зидарски занат, који су изучили од Осаћана.
    Сеоска шума и испаша биле су у Церу и Иверку; оне су од скора у државној својини.
    Четири до пет сељака иду у Лешничко Поље и обрађују земљу „на пола“. Лети се обданицом изгони стока у Цер, у државну шуму. Зими се из неколико задружних кућа бораве у колибама, у равни Лешнице, чобани и исхрањују стоку. Мачвани из Богатића, Клења, Глушаца итд, догоне почетком зиме свиње и жире их у државној шуми.

    Порекло становништва.

    Староседеоцци су.
    -Дикосавићи, Јанковићи, Деспотовићи, Марићи, Дикановићи, Божићи, Ђукановићи, Веселиновићи, Мијајловићи, Николићи, Нинковићи, Стевановићи (старо презиме Станићи) и Павловићи славе Ђурђевдан.
    -Панићи, Митровићи и Ерићи, славе Јовањдан.
    -Илићи и Филиповићи славе Никољдан. Од Илића има одсељених у Дреновцу (Гајићи).

  6. nebojša

    Niste pomenuli porodice Isaković iz Donjeg Dobrića