Лозница и околна села

10. јуна 2012.

коментара: 46

veliki-baner-zavicaj-600

Град Лозница:

Бања Ковиљача, Башчелуци, Брадић, Брезјак, Брњац, Велико Село, Воћњак, Горња Бадања, Горња Борина, Горња Ковиљача (до 1979. део Бање Ковиљаче), Горња Сипуља, Горње Недељице, Горњи Добрић, Грнчара, Доња Бадања, Доња Сипуља, Доње Недељице, Доњи Добрић, Драгинац, Зајача, Јадранска Лешница (до 1947. године Јадарска Лешница), Јаребице, Јелав, Јошева, Југовићи, Каменица, Клупци, Козјак, Коренита, Крајишници, Лешница, Липница, Липнички Шор, Лозница, Лозничко Поље, Милина, Ново Село, Пасковац, Плоча, Помијача, Рибарице (до 1991. године Рибарица), Руњани, Симино Брдо, Слатина, Стража, Ступница, Текериш, Трбосиље, Трбушница, Тршић, Филиповићи, Цикоте, Чокешина и Шурице.

 

 

 

 

 

 

 

Коментари (46)

Одговорите

46 коментара

  1. Порекло становништва села Стража, Град Лозница – Мачвански округ. Из књиге Боривоја Милојевића „Рађевина и Јадар“.

    Положај села.

    -Село лежи у равници, на североисточном крају Лозничког Поља. Преци Антонића, Филиповића и других становали су у Кућеринама до Дрине одакле су побегли ипред Турака.

    Тип села, ма(ха)ла и фамилије које у њиме живе.

    -Голина Бара у којој су. Панићи, Марковићи, Савићи, Спасојевићи, Пушкаревићи, Бановићи и Катићи.
    -Стара Стража: Тришићи, Алексићи, Јанковићи, Кузмановићи, Перишићи, Радићи, Мијајловићи, Матићи, Ћираковићи, Васићи, Панићи, Милићи, Петровићи, Бановићи, Антонићи, Милисављевићи, Васићи други, Филиповићи, Опалићи, Гајићи, Стефановићи, Зебићи, Несторовићи, Радовановићи, Марковићи, Марјановићи, Симићи и Петровићи други.
    -Чолино Брдо: Јоветићи, Мишковићи, Кузмановићи, Станишићи, Искићи, Савићи и Беговићи.
    -Коцељева: Антонићи, Стевановићи, Петровићи, Сломићи, Станишићи, Богићевићи, Зебићи, Мијајловићи, Јовановићи, Васићи и Бошковићи.
    Чолино Брдо и Коцељева су растављени пашњаком Барешом. У малама око кућа су шљиваци.
    При деоби, неколико сељака су се настанили у колибама, које су у пољу, Рибарском и у Циганлији.

    Привреда, земље и шума.

    -Неколико сељака превозило је жито и шљиве из Лозница у Шабац.
    Сеоска испаша је у Барешу. До осам сељака имају у пољу колибе, у којима им станују наполичари.

    Порекло становништва.

    Староседеоци су:
    -Тришићи, славе Ђурђевдан.
    -Алексићи (старо презиме Исаиловићи), славе Аранђеловдан.
    Доселили су се:
    1) У другој половини 18. века:
    -Антонићи и Филиповићи су из Никшића, славе Никољдан.
    -Јанковићи су из Херцеговине, славе Аранђеловдан.
    -Панићи (старо презиме Селенићи) су из Бањана, славе Ђурђевдан.
    2) У почетку 19. века:
    -Мијајловићи су из Ченгића, славе Ђурђевдан.
    3) У првој половини 19. века:
    -Марковићи су из Босанске Крајине, славе Стевањдан.
    -Савићи су из Босанског Подриња, славе Ђурђевдан.
    -Спасојевићи (старо презиме Росићи) су из Босне, славе Јовањдан.
    -Пушкаревићи су из Босанске Крајине, славе Ђурђевдан.
    -Бановићи су из Херцеговине, славе Никољдан.
    -Катићи су из Босанског Подриња, славе Малу Госпојину.
    -Кузмановићи су из Босанске Карјине, славе Јовањдан.
    -Стевановићи и Радовановићи су из Богутова Села, славе Лазаревдан.
    -Зебићи су из Босанског Подриња, славе Јовањдан.
    -Несторовићи су из Батра, славе Илиндан.
    -Симићи (старо презиме Аушевићи) су из Угљевика, не каже се коју славу славе.
    -Мишковићи су из Босанске Крајине, славе Никољдан.
    -Станишићи су из Качевца, славе Никољдан.
    -Перишићи (старо презиме Лукићи) су из Ченгића, славе Јовањдан.
    -Радићи су из Тјешња, славе Стевањдан.
    -Матићи су из Босанске Крајине, славе Јовањдан.
    -Ћираковићи су изХерцеговине, славе Св. Јоаким и Ана.
    -Васићи су из Бузекаре у Босни, славе Крстовдан.
    -Милићи су из Става, славе Стевањдан.
    -Петровићи су из Угљевика, славе Јовањдан.
    -Милисављевићи су из Красаве, славе Стевањдан.
    -Васићи су из Босне, славе Ђурђевдан.
    -Опалићи су из Босанске Крајине, славе Св. Апостол Марко.
    -Искићи су из Босанске Крајине, славе Јовањдан. Од њих има одсељених у Мајуру.
    -Савићи су из Босне, славе Аврамијевдан.
    -Беговићи су из Босанске Крајине, славе Јовањдан.
    -Стевановићи (старо презиме Докнићи) су из Ченгића. Њихов дед се настанио као зидар, славе Јовањдан.
    -Петровићи (старо презиме Мијајловић) су из Драгаљевца, славе Јовањдан.
    -Богићевићи су из Рухотине, славе Ђурђевдан.
    -Јовановићи (старо презиме Томићи) су из Трнове, славе Ђурђевдан.
    -Бошковићи су из Ченгића, славе Јовањдан.
    4) У другој половини 19. века:
    -Петровићи су из Магнојевића, славе Никољдан.
    -Сломићи су из Мајура, славе Аранђеловдан.
    -Марковићи су из Ченгића, славе Лазаревдан.
    -Марјановићи су из Сухопоља, славе Стевањдан.
    -Гајићи су из Дероња у Бачкој, славе Никољдан.
    -Јоветићи су из Горњг Добрића, славе Јовањдан.

  2. Порекло становништва селе Доњи Добрић, Град Лозница – Мачвански округ. Из књиге Боривоја Милојевића „Рађевина и Јадар“.

    Положај ма(ха)ла у селу.

    -Слатина и;
    -Средња Мала су на косама пиносавске површи и на присојној страни долине Слатине.
    -Доња Мала је такође на једној коси пиносавске површи и у равни Љешнице.
    У Доњој Мали највише има копаних бунара.
    Крајем 18. века преци Благојевића, Трифуновића и Перуновића становали су у равни, у Лозничком Пољу да би касније испред Турака избегли ближе планини.

    Тип засеока-махала и фамилије које живе у њима.

    Мале су:
    -Слатина у којој су. Ковачевићи, Мартићи, Јовановићи, Мићановићи, Митровићи, Павловићи, Марјановићи, Башчовановићи, Алимпићи, Танасићи, Костадиновићи, Мирковићи, Пајићи, Миловановићи, Спасојевићи, Терзићи, и Терзићи други.
    -Средња Мала: Алексићи, Алимпићи, Николићи, Јанковићи, Петровићи, Милетићи, Зарићи, Пајичићи и Лучићи.
    -Доња Мала: Трифуновићи, Дишићи, Андрићи, Веселићи, Ћосићи, Илићи, Никетићи, Лукићи, Недићи, Перуновићи, Мијајловићи, Павловићи, Савићи, Милошевићи, Пурићи, Бучићи, Благојевићи, Јанковићи и Илићи.
    Слатина и Доња Мала растављене су Парлогом, сеоском испашом. У Слатини куће Митровића и Павловића су у шљивацима.
    У задрузи Алексима има 25 укућана.
    Седморица сељака настанили су се у колибама које се налазе у Лозничком Пољу.

    Привреда, земље и шуме.

    -До стотину сељака превозили су воловским колима жито, шљиве и сл. из Лознице у Шабац. Бошњаци из околине Сребренице прелазе почетком марта, зидају куће и друге зграде и враћају се крајем октобра.
    Сеоска шума је у Видојевици; њу је скоро одузела држава. Сеоска испаша је у Парлогу, једном рту рипањске површи.
    Неколицина сељака обрађује земљу „на пола“ у сеоском атару чији су власници имућнији сељаци. До двадесет сељака имају колибе на имањима у Пољу. Лети у њима ноћивају радници за време пољских радова а зими у њима борави по један укућанин и исхрањује стоку.

    Порекло становништва.

    Староседеоци су:
    -Алимпићи, славе Алимпијевдан.
    -Пајићи, славе Никољдан.
    -Лучићи (старо презиме Данојлићи), славе Никољдан.
    Стари досељеници непознатог порекла су.
    -Мартићи, Јовановићи и Мирковићи. Њихови преци су побегли од Турака, славе Ђурђевдан.
    -Петровићи (старо презиме Топџићи), славе Ђурђевдан.
    -Пајичићи, славе Илиндан.
    -Андрићи, славе Аранђеловдан.
    -Никетићи, славе Алимпијевдан.
    Доселили су се.
    1) „После Косова“:
    –Ковачевићи, Милетићи и Пурићи су од Призрена. Преци Милетића су бежали у Змињак, славе Св. Пророк Јеремија.
    2) У другој половини 18. века:
    –Мићановићи, Павловићи и Костадиновићи су из Херцеговине, славе Савиндан.
    -Митровићи су из Митровице у Срему, славе Ђурђевдан.
    -Николићи и Јанковићи (старо презиме Радојевићи) су из Херцеговине, славе Јовањдан.
    -Трифуновићи и Перуновићи су из Вилина Села у Босни, славе Лучиндан.
    -Мијајловићи су из Херцеговине. Њихов чукундед се доселио из разлога што је чуо „да ће овде бити мир“, славе Срђевдан. Од њих има одсељених у Шимановцима у Срему.
    -Алексићи су из Херцеговине, славе Никољдан.
    -Благојевићи су из Херцеговине, славе Ђурђевдан.
    -Башчовановићи су из Башчелука. Њихови преци су побегли од Турака, славе Михољдан.
    3) У почетку 19. века:
    -Спасојевићи су из Пилице у Босни, славе Никољдан.
    -Лукићи и Недићи су из Посавине, славе Ђурђевдан.
    -Бучићи су из Равња, славе Павловдан.
    4) У првој половини 19. века:
    -Милошевићи су из Брезјака, славе Алимпијевдан.
    5) У другој половини 19. века:
    -Терзићи су из Прњавора (коренитског), Славе Св. Пророк Јеремија.
    -Павловићи су из Драгаљевца, славе Часне Вериге.
    -Терзићи су из Бастава, славе Св. Велики Василије.
    -Зарићи су из Босне, славе Стевањдан.
    -Илићи су из Осечине, славе Аранђеловдан.
    -Танасићи су из Радаља. Њихов отац је овде купио земљу, славе Јовањдан.
    -Илићи су из Костајника, славе Мратиндан.
    -Савићи су из Босне, славе Томиндан.
    -Јанковићи су из Драгаљевца, славе Ђурђевдан.
    -Миловановићи су из Белотића (рађевског), славе Аранђеловдан.
    -Дишићи су из Врбића, славе Ђурђевдан.
    -Веселићи су из Красаве, славе Стевањдан.
    6) Крајем 19. века:
    -Марјановићи су из Јадранске Лешнице. Они су овде купили земљу, славе Ђурђевдан.
    -Ћосићи су из Бановог Поља, славе Аврамијевдан.

  3. Порекло становништва села Јадранска Лешница (по књизи Љешница), .Град Лозница – Мачвански округ. Из књиге Боривоја Милојевића „Рађевина и Јадар“.

    Положај ма(ха)ла у селу.

    -Увала је на присојној страни долине Увале.
    -Вратачка Мала је на ртовима пиносавске површи између поменуте долине и Вратачког Потока.
    -Средња Мала је такође на пиносавској повши између долина Вратачког и Лукића Потока.
    -Доња Мала је на косама пиносавске површи између последње долине и Ерића Потока.
    -Ливадице су на једној коси поменутих површи.

    Тип засека-махала и фамилије које у њима живе.

    Мале су.
    -Увале у којој су: Тодоровићи, Пајовићи, Трифковићи, Марковићи, Антићи, Стевановићи, Обренићи, Лазићи, Антонићи, Максимовићи и Седларевићи.
    -Вратачка Мала: Саватијевићи, Трифковићи, Николићи, Малетићи, Витомировићи, Тешићи, Вилотићи, Урошевићи, Дражићи, Деспотовићи, Петровићи, Матићи, Станковићи и Муњићи.
    -Средња Мала: Тодоровићи, Ракићи, Ковићи, Панићи, Живановићи, Марковићи, Јаковљевићи, Глишићи, Грујићи, Веселиновићи, Лукићи, Лазићи, Лазићи други, Стевановићи и Перићи.
    -Доња Мала: Јокичићи, Аврамовићи, Марковићи, Поповићи, Сенићи, Арсеновићи, Мандићи, Марковићи, Ерићи, Нинковићи, Матићи, Бајићи, Рајићи, Ристановићи, Бајићи други, Петковићи, Чотрићи, Малетићи, Пајићи, Крунићи и Карапанџићи.
    -Ливадице: Старчевићи, Новаковићи, Марјановићи, Арнаутовићи, Чотрићи, Којићи, Пајићи, Вујићи, Недељковићи и Скорићи.
    Средња мала и Ливадице су растављене Парлогом, сеоском испашом. У Вратачкој Мали, Николићи и Саватијевићи су растављени долином, Вратачким Потоком. У Средњој Мали Ракићи и Марковићи су растављени њивама и шљивацима.

    Привреда, земље и шуме.

    -На северној страни Иверка отворен је мајдан Бела Земља. Гранит се распао у беличасту глину до дубине од пет метара. Она се извози преко шабачке Лешнице у Београд за фабрику посуђа.
    Сеоска шума је била у Церу и Иверку (у Вису, Џајцу итд). Сада су те шуме државна својина.
    Сеска испаша је у Парлогу у једном рту рипањске површи.
    Двадесет до тридесет сељака обрађује земљу „на пола“ у Лешничком и Лозничком Пољу. Почетком зиме догоне Ужичани овце на исхрану.

    Порекло становништва.

    Староседеоци су:
    -Марковићи, Антонићи и Седларевићи, славе Јовањдан.
    -Стевановићи и Обренићи, славе Јовањдан.
    -Николићи, Урошевићи и Петровићи, славе Лучиндан.
    -Лазићи, славе Алимпијевдан.
    -Тешићи, славе Ђурђевдан.
    -Станковићи, славе Михољдан.
    -Тодоровићи, Панићи и Марковићи. Њихови преци су најпре становали у Ливадицама, па су због турског насиља избегли у Средњу Малу, ближе планини, славе Стевањдан.
    -Живановићи, славе Аранђеловдан.
    -Јаковљевићи, славе Ђурђиц.
    -Глишићи, славе Јовањдан.
    -Јокичићи, Арсеновићи, Матићи и Крунићи, славе Алимпијевдан.
    -Ристановићи, славе Ђурђевдан.
    -Петковићи, славе Никољдан.
    -Којићи, славе Никољдан.
    -Карапанџићи, славе Јовањдан. Од њих има одсељених у Новом Селу у Мачви.
    -Старчевићи, славе Трифундан. Од њих има одсељених у Чокешини и у Глушцима (Тувегџићи).
    Стари досељеници непозантог порекла су:
    -Бајићи (старо презиме Брајићи), славе Никољдан.
    -Рајићи, славе Јовањдан.
    Досељени су:
    1) У другој половини 18. века:
    -Аврамовићи (старо презиме Кушаковићи) су из Херцеговине, славе Лучиндан. Од њих има одсељених у Врањи.
    -Чотрићи су из Чота у Босанкој Крајини. Они су овде променили презиме и славу, сада славе Никољдан.
    -Новаковићи и Марјановићи су од Ваљева, славе Ђурђевдан.
    -Вујићи су из Горњег Добрића. Њихови преци су побегли из поља због Турака, славе Јовањдан.
    -Саватијевићи су из Јакља, славе Аранђеловдан.
    -Арнаутовићи су из „Арнаутлука“. Њихови преци су побегли од Турака и променили славу, али се не каже коју.
    2) У почетку 19. века:
    -Тодоровићи су из Вукошића. Њихов прадед је ушао жени у кућу, славе Стевањдан.
    -Недељковићи су из Ковиљаче. Њихов дед је доведен као дете уз мајку, славе Мратиндан.
    3) У првој половини 19. века:
    -Лазићи су из Сребренице, славе Аранђеловдан.
    -Максимовићи су из Кормана, славе Лучиндан.
    -Мандићи су из Јошеве, славе Аранђеловдан.
    -Марковићи су из Милине – од Деспотовића, славе Ђурђевдан.
    -Бајићи су из Завлаке. Њихов отац је доведен уз мајку, славе Стевањдан.
    -Трифковићи су из Цветуље, славе Јовањдан.
    -Лукићи су из Толисавца, славе Ђурђиц.
    -Ерићи су из Херцеговине, славе Часне Вериге.
    -Матићи су из Недељица, славе Ђурђевдан.
    -Скорићи су из Мојковића, не каже се коју славу славе.
    4) У другој половини 19. века:
    -Веселиновићи су из непознатог места, славе Никољдан.
    -Деспотовићи су из Милине, славе Ђурђевдан.
    -Марковићи су из Кривајице. Њихов отац се нстанио као ковач, славе Никољдан.
    -Перићи су из Клења, славе Никољдан.
    -Вилотићи су из Бадање, славе Никољдан.
    -Ракићи су из Бадовинаца. Њихов отац се доселио због шуме и овде купи земљу, славе Никољдан.
    -Стевановићи су из Борогова код Папраће. Отац се населио као зидар, славе Ђурђевдан.
    -Нинковићи су из Клења, славе Никољдан.
    -Антићи су из Рујевца. Они су овде купили земљу, славе Никољдан.
    -Грујићи су из Црнче, славе Ђурђевдан.
    -Пајевићи су из Вољевче, славе Аранђеловдан.
    -Малетићи су из Богатића, славе Игњатијевдан.
    -Витоморовићи су из Богатића, славе Игњатијевдан.
    -Муњићи су из Богатића, славе Јовањдан.
    -Ковићи су из Богатића, славе Ђурђиц.
    -Поповићи су из Томња, славе Јовањдан.
    -Сенићи су из Богатића, славе Петровдан.
    5) Крајем 19. века:
    -Трифковићи су из Вољеваца. Овде су купили земљу, славе Ђурђевдан.
    -Дражићи су из Горњег Добрића. Отац је дошао жени укућу, славе Никољдан.
    6) У почетку 20. века:
    -Пајићи су из Клења, славе Никољдан.

  4. Порекло становништва села Каменица, Град Лозница – Мачвански округ. Из књиге Боривоја Милојевића „Рађевина и Јадар“.

    Положај села.

    Сеоске куће су на обема странама Каменичке Реке. Куће Перића и Станковића биле више, у Церу. Оно су недавно сишли на садашње место.

    Тип села и породице које живе у њему.

    Породице су:
    -Аврамовићи, Милосављевићи, Јовановићи, Јовановићи други, Даничићи, Ђурђевићи, Живановићи, Ивановићи, Алексићи, Лазићи, Марковићи, Петровићи, Перићи, Ранковићи, Веселиновићи, Станковићи, Милићи и Симеуновићи.

    Привреда, земља и шуме.

    -Неколико сељака продају дрва из својих забрана. Неки пале угаљ за продају.
    Сеоска шума и испаша – са имањима појединаца – биле у у Церу и Иверку. Сада је државна својина.

    Порекло становништва.

    Староседеоци су:
    -Аврамовићи и Симеуновићи, славе Никољдан.
    -Даничићи и Ранковићи, славе Јовањдан.
    -Ивановићи, славе Ђурђевдан.
    -Алексићи, славе Никољдан.
    -Марковићи и Лазићи, славе Никољдан.
    -Перићи, славе Никољдан.
    -Станковићи, славе Стевањдан.
    Досељени су:
    1) У другој половини 18. века:
    –Живановићи су из Ликодре, славе Алимпијевдан.
    -Јоавановићи су из Црне Горе, славе Ђурђевдан.
    2) У почетку 19. века.
    -Јовановићи су из Козјака, славе Аранђеловдан.
    -Веселиновићи су из Ступнице, славе Алимпијевдан.
    3) У другој половини 19. века:
    -Ђурђевићи су из Јаребица, славе Никољдан.
    -Петровићи су из Грушића, славе, Ђурђевдан.
    4) У почетку 20. века:
    -Милићи су из Ступнице, славе Лазаревдан.
    -Милосављевићи су из Клења, славе Никољдан.

  5. Порекло становништва села Милина, Град Лозница – Мачвански округ. Из књиге Боривоја Милојевића „Рађевина и Јадар“.

    Положај ма(ха)ла у селу.

    -Горња Мала је на обема странама Милинске Реке.
    -Средња Мала је на присојној страни ове долине и то на подовима, који би одговарали пиносавској површи.
    -Доња Мала је на ртовима рипањске површи.

    Тип засеока-махала и фамилије које у њима живе.

    Мале су:
    -Горња Мала у којој су: Дикосавићи, Јанковићи, Деспотовићи, Марићи, Дикановићи, Панићи, Илићи и Божићи.
    -Средња Мала: Ђукановићи, Јанковићи, Митровићи, Веселиновићи, Мијајловићи, Николићи и Ерићи.
    -Доња Мала: Нинковићи, Стевановићи, Павловићи и Филиповићи.
    У Горњој мали Дикосавићи и Јанковићи су растављени коритом Милинске Реке.
    У задрузи Филиповића има двадесет укућана; у њој је домаћин се синовима и синовцима и њиховим породицама.
    Долина Милинске Реке била је под шумом и мале су подигнуте на крчевинама.

    Куће.

    -У овом селу се одржао велики број кућа-дашчара.

    Привреда, земље и шуме.

    -Сељаци из југоисточне Србије (из Стрижеваца у Лужници и др) долазе почетком маја, израђују цреп и циглу и одлазе крајем октобра. Сваки заради до две стотине динара. Велики број сељака имају забране из којих продају дрва а доста њих привређује сечом у вучом дрва. Неки пале и угаљ, поглавито за продају. Сељаци из југоисточне Србије (из Горњег Душника у Заплању и др) долазе почетком маја, купују букве од појединаца и праве виле, мерице итд. Они долазе почетком септембра. Неколицина знају зидарски занат, који су изучили од Осаћана.
    Сеоска шума и испаша биле су у Церу и Иверку; оне су од скора у државној својини.
    Четири до пет сељака иду у Лешничко Поље и обрађују земљу „на пола“. Лети се обданицом изгони стока у Цер, у државну шуму. Зими се из неколико задружних кућа бораве у колибама, у равни Лешнице, чобани и исхрањују стоку. Мачвани из Богатића, Клења, Глушаца итд, догоне почетком зиме свиње и жире их у државној шуми.

    Порекло становништва.

    Староседеоцци су.
    -Дикосавићи, Јанковићи, Деспотовићи, Марићи, Дикановићи, Божићи, Ђукановићи, Веселиновићи, Мијајловићи, Николићи, Нинковићи, Стевановићи (старо презиме Станићи) и Павловићи славе Ђурђевдан.
    -Панићи, Митровићи и Ерићи, славе Јовањдан.
    -Илићи и Филиповићи славе Никољдан. Од Илића има одсељених у Дреновцу (Гајићи).

  6. nebojša

    Niste pomenuli porodice Isaković iz Donjeg Dobrića