У БиХ има скоро шест хиљада српских презимена која се везују за 72 славе. Ако је код истог презимена заступљена само једна крсна слава несумњиво је да се ради о једном племену (роду). О презименима Срба у БиХ не постоје систематизована научна истраживања тако да се о њима једино нештo више може сазнати из црквених пописа или такозваних шематизама.
Од сачуваних шематизама по обиму и разноврсности података посебно се издваја Шематизам православне митрополије и архидијецезе Дабробосанске за годину 1882. објављен те исте године у Сарајеву.
По многим онимастичарима то је најбољи и најдетаљнији шематизам који је до данас урађен и објављен у читавој административно-територијалној управи Српске православне цркве. Обухвата готово цело подручје данашње БиХ. Истина, недостају поједини подаци за неке парохије у Зворничко- тузланској (Семберија) и Захумско-херцеговачкој епархији, али то не умањује његов значај.
Према овом шематизму и првом попису становништва који је извршен (1879) , у БиХ је крајем 19. века било 5.590 српских презимена за која се везују 72 различите славе.
Пољопривредни инжењер Саво Игњатовић из Бање Луке годинама се бави истраживањем корена своје породице.
– Проблем је у томе што је много писане грађе о Србима у БиХ уништено, а цркве и гробља у Федерацији БиХ девастирана. Највише података о својим прецима прикупио сам у музејима, затим матичним уредима, земљишним књигама и из усменог предања – каже Игњатовић.
Као што је познато, највећи број презимена код Срба настао је у 16. и 17. веку. Презимена су настајала по разним основама. Најчешће је то било по личном имену оца или неког другог претка (Богдан – Богдановић, Тодор-Тодоровић, Симо- Симић), мајке (Смиља-Смиљић, Мара-Марић, Цвијета-Цвијетић), по занату: Кујунyић, Сарач, Ковач, Качар, по надимку: Ждеро, Прдић, Питар…
Десет најраспрострањенијих српских презимена у БиХ су: Ковачевић, Савић, Поповић, Јовановић, Петровић, Ђурић, Бабић, Лукић, Кнежевић и Марковић.
Ковачевић је је најраширеније српско презиме у БиХ. За ово презиме везано је чак двадесет различитих слава. Распрострањени су од Бихаћа, Крупе и Петровца, преко Бање Луке, Теслића и Сарајева, до Вишеграда и Власенице.
Презимена Кнежевић и Мандић најраспрострањенија су у Крајини, док су у источној Босни она веома ретка. Слично је и са презименима Ђукић, Марић и Панић. И она су најраширенија у Крајини.
Презимена Јовановић, Марковић, Илић, Симић, Николић, Митрић, Лазић, Гаврић и Мичић више су распрострањена у источној и средњој Босни, а мање у Крајини.
Има случајева да се због различитог изговора, или различитог административног евидентирања, код припадника једног племена бележе два различита презимена. То је случај када се, на пример, у презимену јавља слово “ј” или га нема: Бајић-Баић, Вујић-Вуић, Грујић-Груић, Гајић-Гаић, Пејић-Пеић…
Понекад су код припадника једног племена забележена два презимена и због тога што је дошло до замене једног од слова другим: То имамо када се, на пример, “џ” замени са “ч”: Баруџија-Баручија, Екмеџија-Екмечија. Или када се “џ” замени са “ћ”: Инџић-Инђић; када се “т” замени са “д”: Вукобрат-Вукобрад, када се “у” замени са “о”: Шкундрић-Шкондрић…
Срби имају народно-црквено славље које је непознато код других хришћански народа. То је крсна слава или крсно име. О њој постоје многа предања.
По једном крсно име је успомена на дан када су многобожачки преци појединих породица прешли на хришћанску веру. Отуда и назив крсно име од “крстити се” то јест прећи у хришћанску веру.
По другом, у време док су Срби живели у племенима једно по једно племе се крштавало изабравши за тај чин дан једног од светитеља или мученика. Тај дан се отад сматрао духовним рођенданом породице. Породице истог племена имају исту крсну славу, а исти презимењаци са различитим славама нису од истог племена.
Раширено је и гледиште које се може назвати анимистичним, а које полази од тога да је крсна слава само један христијанизовани пагански култ – култ мртвих, култ предака. Ово гледиште као најважније уз слављење крсног имена наводи: кољиво, паљење свећа, сечење колача. Све су то елементи жртвених обичаја за покојне претке.
По црквено-православном гледишту крсна слава је настала свесном акцијом Српске православне цркве, а раширила се по свим српским крајевима током 13., 14. и 15. века њеном мисионарском делатношћу. То је био један вид борбе против многобоштва и паганизма. Значи, не ради се о христијанизованом паганском култу, већ је то по својој суштини хришћански и православни супститут за пагански култ који се изгубио у периоду од славенског насељавања Балканског полуострва. Светосавском реформом из једне црквене, опште или појединачне, заветне институције створена је једна српска свечаност која је у себи обухватила опште православне и посебне српске елементе.
Најчешће славе Срба у БиХ су: Ђурђевдан, Никољдан, Св. Јован Крститељ, Архиђакон Стефан, Арханђел Михаило, Сименон Богопримац, Св. Пантелија, Св. Василије, Михољдан, Петровдан, Крстовдан, Свети Илија…
Доста ретке српске славе у БиХ су: Св. Прокопије, Покров пресвете Богородице, Константин Велики, Јован Богослов, Зачеће Јована Крститеља, Ваведеније, Архиђакон Гаврил…
Веома су занимљиви подаци о територијалном распореду крсних слава у Дабробосанској митрополији. Тако се, на пример, Свети Вартоломеј слави само у Крајини. Слави га род Кецман, Тубин, Селак, Драгић, Бјелајац, Јошић, Мијатовић и Никић.
Зачеће Св. Јована Крститеља славе само Драгићи у Сарајеву, док Ивањдан (рођење Св. Јована Крститеља) славе неке српске породице у маглајском и вишеградском крају.
Св. Јевтимија слави род Мисиљевића из Бугојна, док славу Св. Јована Лествичника слави дио рода Врховац у градишкој и ламиначкој парохији.
Света Петка је слава Спасојевића (Сребреница, Власеница) Милошевића (Пазарић, Пофалићи, Блажуј) и Димића (Дубица, Приједор).
Сабор Св. дванаест апостола славе само Миљановићи у парохијама Машићи и Романовци, а Св. Харалампија само Башићи у Доњој Пецки.
Цвети се славе само у сарајевском и власеничком крају. У Сарајеву их славе Мићићи, Остојићи, Живковићи и Бакалићи, а на Палама Каравдићи.
Ако је код истог презимена заступљена само једна крсна слава несумњиво је да се ради о једном племену (роду). То се презимена: Агбаба, Агић, Барош, Белензада, Бероња, Бокан, Братић, Вишекруна, Вјештица, Џепина, Копања, Котур, Каракаш, Мазалица, Мацура, Праштало, Рибић, Тегелтија, Толимир, Фуртула, Ченић, Чорокало, Шоја, Шербула…
Код презимена код којих носиоци једног презимена имају једну крсну славу, а у неким местима је код њих забележена друга слава, дошло је до промене првобитне славе.
До промене крсне славе долазило је ретко и то су најчешће појединачни случајеви (кад сиромашни младожења прихвати славу своје богате невесте или кад младожења прихвати невестину славу јер у њеној породици нема мушких потомака који би је даље славили).
Такви случајеви забележени су код презимена: Амиџић, Арежина, Берић, Балабан, Басара, Билбија, Бркљач, Бундало, Бурсаћ, Гаћеша, Грубор, Дрљача, Дубајић, Јунгић, Кецман, Кочић, Миљуш, Момић, Обућина, Опачић, Сабљић, Ступар, Тинтор, Травар, Ћулум, Хрваћанин, Чађо, Чеко, Шакота, Шаренац, Шолаја…
Постоје и презимена код којих је забиљежено више слава. У том случају се ради о више различитих родова. То су: Аврамовић, Антонић, Бабић, Бајић, Божић, Вукашиновић, Вуковић, Гајић, Глигорић, Граховац, Давидовић, Дакић, Ђокић, Дукић, Јакшић, Јањић, Јовановић, Јокић, Калабић, Кос, Кузмановић, Марић, Мијатовић, Новаковић, Павловић, Петровић, Ристић, Симић, Тадић, Томић…
У 1882. години евидентирана су поједина српска презимена и њихове крсне славе. Тако је забиљежено да Авлијаша има на Сарајевском пољу и Блажују и да славе Јована Крститеља, Баштинаца у Машићима и Романовцима и да им је крсна слава Св. Лука, Ајдуковића у Власеници и да славе Арх. Михаил, у Дубовику им је слава Јован Крститељ, у Крупској Глиници Никољдан. Белензаде су евидентиране у Бањој Луци, Бугојну, Доњем Вакуфу, Камену код Гламоча и славе Јована Крститеља. Записи казују да су тада Басаре живјеле у Крупи, Кулен Вакуфи, Лушци Паланци и Петровцу и да су славили Ђурђевдан. Воћкићи су из Стражице код Кључа и славе Св. Николу, Лолићи из Драгеља код Градишке, Поповца код Бање Луке и слава им је Јован Крститељ, а Лолићима из Бистрице код Бање Луке Никољдан. Кутлије су из Руишкеи њихова слава је Тома апостол.
Презиме Тегелтија евидентирано је у Мркоњић Граду, Травнику, Медној и Слатини код Рибника и прослављају Ђурђевдан. Пезери су из Блашког код Бање Луке слава им је Јован Крститељ, Гњато из Бугојна славе Арх. Михаила, а Моро из Пофалића (Сарајево) славе Ђурђевдан…
Пописи становништва
Према првом попису становништва који су 1879. године спровеле аустроугорске власти у БиХ је живело 1.158.000 становника. Од тог броја Срба је било 496.485 или 42,88 одсто, Муслимана 448.613 или 38,73 одсто, Хрвата 209.391 или 18,30 одсто, Јевреја 3.426 или 0,29 одсто и осталих 249 или 0,02 одсто.
Од укупног броја Срба око 349.000 или 70 одсто живело је у митрополији Дабробосанској, а преосталих 147.000 или 30 одсто у епархијама Зворничко-тузланској и Захумско-херцеговачкој.
По посљедњем попису који је обављен 1991. године БиХ је имала 4.377.033 становника. Мулсимана је било 1.902.956 или 43,47 одсто, Срба 1.366.104 или 31,21 одсто, Хрвата 760.852 или 17,38 одсто, Југословена 242.682 или 5,54 одсто, Црногораца 10.071 или 0,23 одсто, Македонаца 1.596 или 0,03 одсто, Словенаца 2.190 или 0,05 одсто, Албанаца 4.295 или 0,10 одсто, Рома 8.864 или 0,20 одсто, Украјинаца 3.929 или 0,09 одсто…..
Најраспрострањенија презимена
Међу педесет најраспрострањенијих су и презимена: Илић, Ђукић, Вуковић, Симић, Радић, Марић, Томић, Божић, Јанковић, Мијатовић, Мићић, Давидовић, Јовић…
ИЗВОР: www.prnjavor.rs
25. децембар 2017. у 11:25
Milenko
Interesuje me porijeklo prezimena Puzavac. Veliko dvoriste( Kozarska Dubica) . Slava sv. Nikola
25. децембар 2017. у 13:22
Милорад Богдановић
Презиме Пузавац спомиње се у БиХ 1882. године само у парохији Двориште и Костајница, чија је слава Никољдан. Никољдан су тада славили и Пузићи у парохији Глиница код Крупе. Такође, ово презиме и њихова слава још се спомиње 1898. године у парохији Поучје код Ђакова у Славонији, што их доводи у претпоставку да су почетком 18. вијека доселили са простока између Сане, Уне и Врбаса.
Нисам пронашао да се ово презиме и ови слављеници спомињу у Банији (?), Лици, Кордуну, Далмацији, Херцеговини, Црној Гори.
25. децембар 2017. у 15:58
Milenko
Hvala Milorade,da li postoji mogucnost da saznam kako je samo prezime nastalo. Ja imam nekih saznanja da ovo prezime nije uvijek bilo Puzavac. Ako ne mozete Vi da mi kazete,mozda znate gdje da saznam
25. децембар 2017. у 21:38
Милорад Богдановић
Ево вечарас сам прегледао сву нашу дигиталну библиотеку и нигдје нисам пронашао како је настало презиме Пузавац. Вјероватно да је презиме настало по биљки звана пузавац.
Још само да ти кажем да се у књизи Карловачко владичанство, аутор Манојло Грбић на стр. 113 спомиње свештеник Јован Пузавац који је 1788. године с народом из Јапре прешао у Банију, да би се послије три године заједно повратили у Јапру. Вјероватно да је то твоја лоза.
25. децембар 2017. у 17:28
Bratislav
Postovani,zanima me poreklo Rajevic krsna slava Pantelejmon
25. децембар 2017. у 21:50
Милорад Богдановић
Може ли се Братиславе знати гдје су сада твоји Рајевић.
Ја сам пронашао да се ово презиме спомиње 1882. године само у граду Сарајево, као слављеници Никољдана, и нигдје више се не спомињу у тадашњом митрополији дабробосанској.
Колико видим до краја 19. вијека не спомиње се ни у Славонији, Банији, Кордуну, Далмацији.
12. јануар 2018. у 14:06
Соња
Поштовани,
Прије свега, све похвале за овај сајт!
Интересује ме поријекло презимена Тривић, крсна слава Ђурђевдан, и како је презиме настало. Уколико постоје неки подаци, била бих заиста захвална ако бисте јавили.
Срдачан поздрав
12. јануар 2018. у 21:36
Милорад Богдановић
Хвала Соња
Тривић као презиме спомиње се 1882. године у митрополији дабробосанској као слављеници пет различитих слава. Најбројнији су слављеници Ђурђевдана настањени у парохијама: Драговићи, Кокори и Штрбци код Прњавора; Драксенићи, Међеђа и варош Дубица; Јошавка код Бања Луке и Осиња код Тешња. Иначе, сви ови слављеници различитих слава махом су настањени на простору од Дервенте и Тешња ка Санском Мосту и Дубици.
У епархији Горњо-Карловачкој за 1883. годину, нема Тривића који славе Ђурђевдан. Спомињу се као слављеници Јовањдана и Ђурђевдана.
У Славонији 1898. године ово презиме се не спомиње у епархији пакрачкој.
Пошто видим да се до сада није нико од Тривића тестирао, било би добро да се тестира неко од мушких особа, како би сазнавши која су хаплогрупа, олакшали истраживања с ким су у сродству и који простор заузимају њихови сродници.
18. јануар 2018. у 00:06
Соња
Хвала Вам на брзом и детаљном одговору.
Гдје се може обавити поменуто тестирање? Предложићу мушким члановима породице, па да знам уколико би неко био заинтересован.
Срдачан поздрав
18. јануар 2018. у 08:21
Милорад Богдановић
Овдје се можете информисати о свему што вас занима, а ако има још нејасноћа слободно питајте.
dnk.poreklo.rs
Останите и даље са нама.
Свако добро вам желимо.
26. јануар 2018. у 23:17
Тања
Поштовање,
сајт је одличан!
Већ неко вријеме покушавам пронаћи поријекло и вријеме настанка презимена Кесар, село Марини код Приједора, славимо Светог Јована Крститеља, али немам баш неког великог успјеха.
Постоји прича да је презиме настало од заната, прављење врећа (кеса) од овчијих кожа, а како смо се до тада презивали, никако да сазнам.
Нажалост не постоје ни подаци у Шематизму Митрополије из 1881.г.
Ако имате било какав траг, молим да ми јавите.
Срдачан поздрав!
26. јануар 2018. у 23:41
Бранко Тодоровић
Могуће да је то и тачно.
Свратите на форум, можда ће вам тамо неко пре моћи рећи више података, овде ретко кад залазимо групно. 🙂
27. јануар 2018. у 09:40
Милорад Богдановић
Ја мислим Тања да је покојни Остоја Кесар писао о вашем презимену.
У књизи Ђорђа Јањатовића – Презимена Срба у Босни, Сомбор, 1993, који се углавном служи преписом из Шематизна митрополије дабробосанске за 1882. годину, на стр. 175 спомиње се презиме Кесар као слављеници Јовањдана у парохији Пољавнице, што доводи до забуне јер се у Шематизму у овој парохији то не спомиње, стр.38 и 149.
Велику пометњу учинио је парох марински Стево Бера који није доставио списак слављеника својих парохијана као што је већина свештених лица тада учинила. Видјела си на стр. 35 и 141 шта је остало записано.
Презиме Кесар спомиње се још у парохији Церовица код Тешња, али они славе Никољдан.
У епархији Горњо-Карловачкој за 1883. годину Кесари се воде као слављеници Ђурђевдана, али се не наводи парохија нити мјесто гдје се слављеници налазе.
Такође, у пакрачкој епархији за 1898. годину, Кесари се спомињу у парохији Ратковац код Машића и Нове Градишке, чија је слава Јовањдан, стр.20.
Можда је ово најбољи путоказ за рарешење овога беспотребно замотаног клупка.
27. јануар 2018. у 11:57
Тања
Хвала Вам много, много.
За Кесаре у пакрачкој епархији нисам до сада знала.
Велики поздрав!
28. јануар 2018. у 00:38
mihajlo vladetic
Miso
poreklo prezimena Kicic ima ih u B. Gradiski i pokatoliceni se znate li nesto o ovom prezimenu
5. фебруар 2018. у 22:58
Савић
Поштовани,
Интересује ме порекло породице Савић село Доња Каменица код Зворника. Крсна слава Св. Мрата
15. фебруар 2018. у 16:55
Дејан Илић
Помаже Бог,
На једвите јаде сам успео да пронађем барем неки траг о проеклу породице Илић из села Горњи Давидовићи, покрај Билеће. Памтим само да ми се прадеда звао Манојло, а његови синови Ристо и Гојко. Породица Риста Илића, одселила се у Сарајево, након Другог светског рата. Мој деда, Гојко, преселио се у Београд, након што је преживео рањавање на Сремском фронту. По једном родослову, порекло нам је од племена Васојевића, јер славимо Аранђеловдан – светог Архангела Михајла, али за сваки случај молим за помоћ. Унапред Вам се неизмерно захваљујем.
У здравље!
18. фебруар 2018. у 20:07
Слободан Араповић
Поштовани занима ме поријекло презимена Араповић, крсна слава је Свети Тома односно Томиндан, село Соколово код Кључа.
Хвала пуно и срдачан поздрав.
3. март 2018. у 13:57
Drljic
Postovani
Zanima me porijeklo prezimena Drljic iz Koz.Dubice ( Veliko Dvoriste Pobrdjani)
Hvala