У БиХ има скоро шест хиљада српских презимена која се везују за 72 славе. Ако је код истог презимена заступљена само једна крсна слава несумњиво је да се ради о једном племену (роду). О презименима Срба у БиХ не постоје систематизована научна истраживања тако да се о њима једино нештo више може сазнати из црквених пописа или такозваних шематизама.
Од сачуваних шематизама по обиму и разноврсности података посебно се издваја Шематизам православне митрополије и архидијецезе Дабробосанске за годину 1882. објављен те исте године у Сарајеву.
По многим онимастичарима то је најбољи и најдетаљнији шематизам који је до данас урађен и објављен у читавој административно-територијалној управи Српске православне цркве. Обухвата готово цело подручје данашње БиХ. Истина, недостају поједини подаци за неке парохије у Зворничко- тузланској (Семберија) и Захумско-херцеговачкој епархији, али то не умањује његов значај.
Према овом шематизму и првом попису становништва који је извршен (1879) , у БиХ је крајем 19. века било 5.590 српских презимена за која се везују 72 различите славе.
Пољопривредни инжењер Саво Игњатовић из Бање Луке годинама се бави истраживањем корена своје породице.
– Проблем је у томе што је много писане грађе о Србима у БиХ уништено, а цркве и гробља у Федерацији БиХ девастирана. Највише података о својим прецима прикупио сам у музејима, затим матичним уредима, земљишним књигама и из усменог предања – каже Игњатовић.
Као што је познато, највећи број презимена код Срба настао је у 16. и 17. веку. Презимена су настајала по разним основама. Најчешће је то било по личном имену оца или неког другог претка (Богдан – Богдановић, Тодор-Тодоровић, Симо- Симић), мајке (Смиља-Смиљић, Мара-Марић, Цвијета-Цвијетић), по занату: Кујунyић, Сарач, Ковач, Качар, по надимку: Ждеро, Прдић, Питар…
Десет најраспрострањенијих српских презимена у БиХ су: Ковачевић, Савић, Поповић, Јовановић, Петровић, Ђурић, Бабић, Лукић, Кнежевић и Марковић.
Ковачевић је је најраширеније српско презиме у БиХ. За ово презиме везано је чак двадесет различитих слава. Распрострањени су од Бихаћа, Крупе и Петровца, преко Бање Луке, Теслића и Сарајева, до Вишеграда и Власенице.
Презимена Кнежевић и Мандић најраспрострањенија су у Крајини, док су у источној Босни она веома ретка. Слично је и са презименима Ђукић, Марић и Панић. И она су најраширенија у Крајини.
Презимена Јовановић, Марковић, Илић, Симић, Николић, Митрић, Лазић, Гаврић и Мичић више су распрострањена у источној и средњој Босни, а мање у Крајини.
Има случајева да се због различитог изговора, или различитог административног евидентирања, код припадника једног племена бележе два различита презимена. То је случај када се, на пример, у презимену јавља слово “ј” или га нема: Бајић-Баић, Вујић-Вуић, Грујић-Груић, Гајић-Гаић, Пејић-Пеић…
Понекад су код припадника једног племена забележена два презимена и због тога што је дошло до замене једног од слова другим: То имамо када се, на пример, “џ” замени са “ч”: Баруџија-Баручија, Екмеџија-Екмечија. Или када се “џ” замени са “ћ”: Инџић-Инђић; када се “т” замени са “д”: Вукобрат-Вукобрад, када се “у” замени са “о”: Шкундрић-Шкондрић…
Срби имају народно-црквено славље које је непознато код других хришћански народа. То је крсна слава или крсно име. О њој постоје многа предања.
По једном крсно име је успомена на дан када су многобожачки преци појединих породица прешли на хришћанску веру. Отуда и назив крсно име од “крстити се” то јест прећи у хришћанску веру.
По другом, у време док су Срби живели у племенима једно по једно племе се крштавало изабравши за тај чин дан једног од светитеља или мученика. Тај дан се отад сматрао духовним рођенданом породице. Породице истог племена имају исту крсну славу, а исти презимењаци са различитим славама нису од истог племена.
Раширено је и гледиште које се може назвати анимистичним, а које полази од тога да је крсна слава само један христијанизовани пагански култ – култ мртвих, култ предака. Ово гледиште као најважније уз слављење крсног имена наводи: кољиво, паљење свећа, сечење колача. Све су то елементи жртвених обичаја за покојне претке.
По црквено-православном гледишту крсна слава је настала свесном акцијом Српске православне цркве, а раширила се по свим српским крајевима током 13., 14. и 15. века њеном мисионарском делатношћу. То је био један вид борбе против многобоштва и паганизма. Значи, не ради се о христијанизованом паганском култу, већ је то по својој суштини хришћански и православни супститут за пагански култ који се изгубио у периоду од славенског насељавања Балканског полуострва. Светосавском реформом из једне црквене, опште или појединачне, заветне институције створена је једна српска свечаност која је у себи обухватила опште православне и посебне српске елементе.
Најчешће славе Срба у БиХ су: Ђурђевдан, Никољдан, Св. Јован Крститељ, Архиђакон Стефан, Арханђел Михаило, Сименон Богопримац, Св. Пантелија, Св. Василије, Михољдан, Петровдан, Крстовдан, Свети Илија…
Доста ретке српске славе у БиХ су: Св. Прокопије, Покров пресвете Богородице, Константин Велики, Јован Богослов, Зачеће Јована Крститеља, Ваведеније, Архиђакон Гаврил…
Веома су занимљиви подаци о територијалном распореду крсних слава у Дабробосанској митрополији. Тако се, на пример, Свети Вартоломеј слави само у Крајини. Слави га род Кецман, Тубин, Селак, Драгић, Бјелајац, Јошић, Мијатовић и Никић.
Зачеће Св. Јована Крститеља славе само Драгићи у Сарајеву, док Ивањдан (рођење Св. Јована Крститеља) славе неке српске породице у маглајском и вишеградском крају.
Св. Јевтимија слави род Мисиљевића из Бугојна, док славу Св. Јована Лествичника слави дио рода Врховац у градишкој и ламиначкој парохији.
Света Петка је слава Спасојевића (Сребреница, Власеница) Милошевића (Пазарић, Пофалићи, Блажуј) и Димића (Дубица, Приједор).
Сабор Св. дванаест апостола славе само Миљановићи у парохијама Машићи и Романовци, а Св. Харалампија само Башићи у Доњој Пецки.
Цвети се славе само у сарајевском и власеничком крају. У Сарајеву их славе Мићићи, Остојићи, Живковићи и Бакалићи, а на Палама Каравдићи.
Ако је код истог презимена заступљена само једна крсна слава несумњиво је да се ради о једном племену (роду). То се презимена: Агбаба, Агић, Барош, Белензада, Бероња, Бокан, Братић, Вишекруна, Вјештица, Џепина, Копања, Котур, Каракаш, Мазалица, Мацура, Праштало, Рибић, Тегелтија, Толимир, Фуртула, Ченић, Чорокало, Шоја, Шербула…
Код презимена код којих носиоци једног презимена имају једну крсну славу, а у неким местима је код њих забележена друга слава, дошло је до промене првобитне славе.
До промене крсне славе долазило је ретко и то су најчешће појединачни случајеви (кад сиромашни младожења прихвати славу своје богате невесте или кад младожења прихвати невестину славу јер у њеној породици нема мушких потомака који би је даље славили).
Такви случајеви забележени су код презимена: Амиџић, Арежина, Берић, Балабан, Басара, Билбија, Бркљач, Бундало, Бурсаћ, Гаћеша, Грубор, Дрљача, Дубајић, Јунгић, Кецман, Кочић, Миљуш, Момић, Обућина, Опачић, Сабљић, Ступар, Тинтор, Травар, Ћулум, Хрваћанин, Чађо, Чеко, Шакота, Шаренац, Шолаја…
Постоје и презимена код којих је забиљежено више слава. У том случају се ради о више различитих родова. То су: Аврамовић, Антонић, Бабић, Бајић, Божић, Вукашиновић, Вуковић, Гајић, Глигорић, Граховац, Давидовић, Дакић, Ђокић, Дукић, Јакшић, Јањић, Јовановић, Јокић, Калабић, Кос, Кузмановић, Марић, Мијатовић, Новаковић, Павловић, Петровић, Ристић, Симић, Тадић, Томић…
У 1882. години евидентирана су поједина српска презимена и њихове крсне славе. Тако је забиљежено да Авлијаша има на Сарајевском пољу и Блажују и да славе Јована Крститеља, Баштинаца у Машићима и Романовцима и да им је крсна слава Св. Лука, Ајдуковића у Власеници и да славе Арх. Михаил, у Дубовику им је слава Јован Крститељ, у Крупској Глиници Никољдан. Белензаде су евидентиране у Бањој Луци, Бугојну, Доњем Вакуфу, Камену код Гламоча и славе Јована Крститеља. Записи казују да су тада Басаре живјеле у Крупи, Кулен Вакуфи, Лушци Паланци и Петровцу и да су славили Ђурђевдан. Воћкићи су из Стражице код Кључа и славе Св. Николу, Лолићи из Драгеља код Градишке, Поповца код Бање Луке и слава им је Јован Крститељ, а Лолићима из Бистрице код Бање Луке Никољдан. Кутлије су из Руишкеи њихова слава је Тома апостол.
Презиме Тегелтија евидентирано је у Мркоњић Граду, Травнику, Медној и Слатини код Рибника и прослављају Ђурђевдан. Пезери су из Блашког код Бање Луке слава им је Јован Крститељ, Гњато из Бугојна славе Арх. Михаила, а Моро из Пофалића (Сарајево) славе Ђурђевдан…
Пописи становништва
Према првом попису становништва који су 1879. године спровеле аустроугорске власти у БиХ је живело 1.158.000 становника. Од тог броја Срба је било 496.485 или 42,88 одсто, Муслимана 448.613 или 38,73 одсто, Хрвата 209.391 или 18,30 одсто, Јевреја 3.426 или 0,29 одсто и осталих 249 или 0,02 одсто.
Од укупног броја Срба око 349.000 или 70 одсто живело је у митрополији Дабробосанској, а преосталих 147.000 или 30 одсто у епархијама Зворничко-тузланској и Захумско-херцеговачкој.
По посљедњем попису који је обављен 1991. године БиХ је имала 4.377.033 становника. Мулсимана је било 1.902.956 или 43,47 одсто, Срба 1.366.104 или 31,21 одсто, Хрвата 760.852 или 17,38 одсто, Југословена 242.682 или 5,54 одсто, Црногораца 10.071 или 0,23 одсто, Македонаца 1.596 или 0,03 одсто, Словенаца 2.190 или 0,05 одсто, Албанаца 4.295 или 0,10 одсто, Рома 8.864 или 0,20 одсто, Украјинаца 3.929 или 0,09 одсто…..
Најраспрострањенија презимена
Међу педесет најраспрострањенијих су и презимена: Илић, Ђукић, Вуковић, Симић, Радић, Марић, Томић, Божић, Јанковић, Мијатовић, Мићић, Давидовић, Јовић…
ИЗВОР: www.prnjavor.rs
3. март 2018. у 14:00
Drljic
Postovani
Zanima me porijeklo prezimena Drljic iz Koz.Dubice. ( Veliko Dvoriste Pobrdjani ) Krsna slava Sveti Jovan. Pozdrav Hvala
5. децембар 2018. у 13:22
Miloš
Negde sam pročitao da prezime potiče iz okoline Knina pa su se doselili u Knešpolje, moja prababa je devojacki Drljić i iz Čitluka je kod Knežice opština Kozarska Dubica.
2. јун 2018. у 18:38
Dusan
..nesto o porijeklu prezimena Raljic… naizgled obicno prezime ali nazalost nisam uspio dosad naici ni na kakav trag o porijeklu… Prvi Raljici su doselili na podrucje danasnje opstine Knezevo(pre rata Skender Vakuf)…po dolaaku su se vjerovatno podijelili i uzeli tri krsne slave… Mitrovdan, Arandjelocdan i Nikoljdan.vjerovatno da mogu jedni drugima dolaziti posto su tada ovo bila rijetko naseljena podrucja.. Inace imam porodicno stablo od neke 1800 g… ..dali mozda prezime ima veze sa podrucjem Ralja u Srbij..i i dali smo se pre drugacije prezivali… ..inace Raljica ima jos u Kotor Varosu i isti su porijeklom od nas i slave Mitrovdan…… nadam se da ce te pronaci bar neke podatke i hvala unapred i naravno podrska ovome sto radite… S postovanjem, Raljic Bore Dusan..
2. јун 2018. у 22:48
Tanja Ćelić
Postovani,zanima me poreklo prezimena Ćelić.Krsna slava Đurđevdan.Opstina Teslić.
17. јул 2018. у 16:24
Filip
Занима ме порекло презимена Ћебић БиХ.
9. септембар 2018. у 16:10
Nikola
Zanima i mene 🙂 javi se ako hocas da uporedimo podatke
2. август 2018. у 16:20
Senada Sevlić
Postovani,zanima me poreklo prezimena Sevlić?
otac mi je rodjen u Bosanskoj Dubici,njegov otac takodje a majka u Sanskom Mostu.
2. август 2018. у 16:21
Senada Sevlić
Moja baka,oceva majka se prezivala Zukić
25. новембар 2018. у 22:32
zoran
Zanima me poreklo Vasić slave Djurdjevdan opstina Srebrenica Republika srpska.
19. децембар 2018. у 14:22
Tatjana Pejović
Interesuje me porijeklo Pejovića koji su se prije oko 200 godina naselili u Mojkovcu- Crna Gora i slave Đurđevdan.Ne znam da li su mijenjali slavu.
hvala,
Tatjana Pejović, udata Ćupić
19. децембар 2018. у 14:29
Tatjana Pejović
Molila bih Vas za porijeklo plemena Ćupić nastanjenih u Zagarču – opština Danilovgrad, Crna Gora.
Slave sv.Petku. Da li im je to izvorna slava i je li tačnije pisati Ćupić ili Čupić, jer je skoro bila emisija da su to isti.
Hvala ,
Tatjana Ćupić
20. јануар 2019. у 18:56
Gordana
Postovanje,
Mozete mi li nesto reci o prezimenu Milojica (Donja Ravska, Miska Glava kod Prijedora) slave Sv. Jovana i prezimenu Latiovic (Vrtoce, Bosanski Petrovac) isto slave Sv. Jovana.
Unapred zahvana,
Gordana