У БиХ има скоро шест хиљада српских презимена која се везују за 72 славе. Ако је код истог презимена заступљена само једна крсна слава несумњиво је да се ради о једном племену (роду). О презименима Срба у БиХ не постоје систематизована научна истраживања тако да се о њима једино нештo више може сазнати из црквених пописа или такозваних шематизама.
Од сачуваних шематизама по обиму и разноврсности података посебно се издваја Шематизам православне митрополије и архидијецезе Дабробосанске за годину 1882. објављен те исте године у Сарајеву.
По многим онимастичарима то је најбољи и најдетаљнији шематизам који је до данас урађен и објављен у читавој административно-територијалној управи Српске православне цркве. Обухвата готово цело подручје данашње БиХ. Истина, недостају поједини подаци за неке парохије у Зворничко- тузланској (Семберија) и Захумско-херцеговачкој епархији, али то не умањује његов значај.
Према овом шематизму и првом попису становништва који је извршен (1879) , у БиХ је крајем 19. века било 5.590 српских презимена за која се везују 72 различите славе.
Пољопривредни инжењер Саво Игњатовић из Бање Луке годинама се бави истраживањем корена своје породице.
– Проблем је у томе што је много писане грађе о Србима у БиХ уништено, а цркве и гробља у Федерацији БиХ девастирана. Највише података о својим прецима прикупио сам у музејима, затим матичним уредима, земљишним књигама и из усменог предања – каже Игњатовић.
Као што је познато, највећи број презимена код Срба настао је у 16. и 17. веку. Презимена су настајала по разним основама. Најчешће је то било по личном имену оца или неког другог претка (Богдан – Богдановић, Тодор-Тодоровић, Симо- Симић), мајке (Смиља-Смиљић, Мара-Марић, Цвијета-Цвијетић), по занату: Кујунyић, Сарач, Ковач, Качар, по надимку: Ждеро, Прдић, Питар…
Десет најраспрострањенијих српских презимена у БиХ су: Ковачевић, Савић, Поповић, Јовановић, Петровић, Ђурић, Бабић, Лукић, Кнежевић и Марковић.
Ковачевић је је најраширеније српско презиме у БиХ. За ово презиме везано је чак двадесет различитих слава. Распрострањени су од Бихаћа, Крупе и Петровца, преко Бање Луке, Теслића и Сарајева, до Вишеграда и Власенице.
Презимена Кнежевић и Мандић најраспрострањенија су у Крајини, док су у источној Босни она веома ретка. Слично је и са презименима Ђукић, Марић и Панић. И она су најраширенија у Крајини.
Презимена Јовановић, Марковић, Илић, Симић, Николић, Митрић, Лазић, Гаврић и Мичић више су распрострањена у источној и средњој Босни, а мање у Крајини.
Има случајева да се због различитог изговора, или различитог административног евидентирања, код припадника једног племена бележе два различита презимена. То је случај када се, на пример, у презимену јавља слово “ј” или га нема: Бајић-Баић, Вујић-Вуић, Грујић-Груић, Гајић-Гаић, Пејић-Пеић…
Понекад су код припадника једног племена забележена два презимена и због тога што је дошло до замене једног од слова другим: То имамо када се, на пример, “џ” замени са “ч”: Баруџија-Баручија, Екмеџија-Екмечија. Или када се “џ” замени са “ћ”: Инџић-Инђић; када се “т” замени са “д”: Вукобрат-Вукобрад, када се “у” замени са “о”: Шкундрић-Шкондрић…
Срби имају народно-црквено славље које је непознато код других хришћански народа. То је крсна слава или крсно име. О њој постоје многа предања.
По једном крсно име је успомена на дан када су многобожачки преци појединих породица прешли на хришћанску веру. Отуда и назив крсно име од “крстити се” то јест прећи у хришћанску веру.
По другом, у време док су Срби живели у племенима једно по једно племе се крштавало изабравши за тај чин дан једног од светитеља или мученика. Тај дан се отад сматрао духовним рођенданом породице. Породице истог племена имају исту крсну славу, а исти презимењаци са различитим славама нису од истог племена.
Раширено је и гледиште које се може назвати анимистичним, а које полази од тога да је крсна слава само један христијанизовани пагански култ – култ мртвих, култ предака. Ово гледиште као најважније уз слављење крсног имена наводи: кољиво, паљење свећа, сечење колача. Све су то елементи жртвених обичаја за покојне претке.
По црквено-православном гледишту крсна слава је настала свесном акцијом Српске православне цркве, а раширила се по свим српским крајевима током 13., 14. и 15. века њеном мисионарском делатношћу. То је био један вид борбе против многобоштва и паганизма. Значи, не ради се о христијанизованом паганском култу, већ је то по својој суштини хришћански и православни супститут за пагански култ који се изгубио у периоду од славенског насељавања Балканског полуострва. Светосавском реформом из једне црквене, опште или појединачне, заветне институције створена је једна српска свечаност која је у себи обухватила опште православне и посебне српске елементе.
Најчешће славе Срба у БиХ су: Ђурђевдан, Никољдан, Св. Јован Крститељ, Архиђакон Стефан, Арханђел Михаило, Сименон Богопримац, Св. Пантелија, Св. Василије, Михољдан, Петровдан, Крстовдан, Свети Илија…
Доста ретке српске славе у БиХ су: Св. Прокопије, Покров пресвете Богородице, Константин Велики, Јован Богослов, Зачеће Јована Крститеља, Ваведеније, Архиђакон Гаврил…
Веома су занимљиви подаци о територијалном распореду крсних слава у Дабробосанској митрополији. Тако се, на пример, Свети Вартоломеј слави само у Крајини. Слави га род Кецман, Тубин, Селак, Драгић, Бјелајац, Јошић, Мијатовић и Никић.
Зачеће Св. Јована Крститеља славе само Драгићи у Сарајеву, док Ивањдан (рођење Св. Јована Крститеља) славе неке српске породице у маглајском и вишеградском крају.
Св. Јевтимија слави род Мисиљевића из Бугојна, док славу Св. Јована Лествичника слави дио рода Врховац у градишкој и ламиначкој парохији.
Света Петка је слава Спасојевића (Сребреница, Власеница) Милошевића (Пазарић, Пофалићи, Блажуј) и Димића (Дубица, Приједор).
Сабор Св. дванаест апостола славе само Миљановићи у парохијама Машићи и Романовци, а Св. Харалампија само Башићи у Доњој Пецки.
Цвети се славе само у сарајевском и власеничком крају. У Сарајеву их славе Мићићи, Остојићи, Живковићи и Бакалићи, а на Палама Каравдићи.
Ако је код истог презимена заступљена само једна крсна слава несумњиво је да се ради о једном племену (роду). То се презимена: Агбаба, Агић, Барош, Белензада, Бероња, Бокан, Братић, Вишекруна, Вјештица, Џепина, Копања, Котур, Каракаш, Мазалица, Мацура, Праштало, Рибић, Тегелтија, Толимир, Фуртула, Ченић, Чорокало, Шоја, Шербула…
Код презимена код којих носиоци једног презимена имају једну крсну славу, а у неким местима је код њих забележена друга слава, дошло је до промене првобитне славе.
До промене крсне славе долазило је ретко и то су најчешће појединачни случајеви (кад сиромашни младожења прихвати славу своје богате невесте или кад младожења прихвати невестину славу јер у њеној породици нема мушких потомака који би је даље славили).
Такви случајеви забележени су код презимена: Амиџић, Арежина, Берић, Балабан, Басара, Билбија, Бркљач, Бундало, Бурсаћ, Гаћеша, Грубор, Дрљача, Дубајић, Јунгић, Кецман, Кочић, Миљуш, Момић, Обућина, Опачић, Сабљић, Ступар, Тинтор, Травар, Ћулум, Хрваћанин, Чађо, Чеко, Шакота, Шаренац, Шолаја…
Постоје и презимена код којих је забиљежено више слава. У том случају се ради о више различитих родова. То су: Аврамовић, Антонић, Бабић, Бајић, Божић, Вукашиновић, Вуковић, Гајић, Глигорић, Граховац, Давидовић, Дакић, Ђокић, Дукић, Јакшић, Јањић, Јовановић, Јокић, Калабић, Кос, Кузмановић, Марић, Мијатовић, Новаковић, Павловић, Петровић, Ристић, Симић, Тадић, Томић…
У 1882. години евидентирана су поједина српска презимена и њихове крсне славе. Тако је забиљежено да Авлијаша има на Сарајевском пољу и Блажују и да славе Јована Крститеља, Баштинаца у Машићима и Романовцима и да им је крсна слава Св. Лука, Ајдуковића у Власеници и да славе Арх. Михаил, у Дубовику им је слава Јован Крститељ, у Крупској Глиници Никољдан. Белензаде су евидентиране у Бањој Луци, Бугојну, Доњем Вакуфу, Камену код Гламоча и славе Јована Крститеља. Записи казују да су тада Басаре живјеле у Крупи, Кулен Вакуфи, Лушци Паланци и Петровцу и да су славили Ђурђевдан. Воћкићи су из Стражице код Кључа и славе Св. Николу, Лолићи из Драгеља код Градишке, Поповца код Бање Луке и слава им је Јован Крститељ, а Лолићима из Бистрице код Бање Луке Никољдан. Кутлије су из Руишкеи њихова слава је Тома апостол.
Презиме Тегелтија евидентирано је у Мркоњић Граду, Травнику, Медној и Слатини код Рибника и прослављају Ђурђевдан. Пезери су из Блашког код Бање Луке слава им је Јован Крститељ, Гњато из Бугојна славе Арх. Михаила, а Моро из Пофалића (Сарајево) славе Ђурђевдан…
Пописи становништва
Према првом попису становништва који су 1879. године спровеле аустроугорске власти у БиХ је живело 1.158.000 становника. Од тог броја Срба је било 496.485 или 42,88 одсто, Муслимана 448.613 или 38,73 одсто, Хрвата 209.391 или 18,30 одсто, Јевреја 3.426 или 0,29 одсто и осталих 249 или 0,02 одсто.
Од укупног броја Срба око 349.000 или 70 одсто живело је у митрополији Дабробосанској, а преосталих 147.000 или 30 одсто у епархијама Зворничко-тузланској и Захумско-херцеговачкој.
По посљедњем попису који је обављен 1991. године БиХ је имала 4.377.033 становника. Мулсимана је било 1.902.956 или 43,47 одсто, Срба 1.366.104 или 31,21 одсто, Хрвата 760.852 или 17,38 одсто, Југословена 242.682 или 5,54 одсто, Црногораца 10.071 или 0,23 одсто, Македонаца 1.596 или 0,03 одсто, Словенаца 2.190 или 0,05 одсто, Албанаца 4.295 или 0,10 одсто, Рома 8.864 или 0,20 одсто, Украјинаца 3.929 или 0,09 одсто…..
Најраспрострањенија презимена
Међу педесет најраспрострањенијих су и презимена: Илић, Ђукић, Вуковић, Симић, Радић, Марић, Томић, Божић, Јанковић, Мијатовић, Мићић, Давидовић, Јовић…
ИЗВОР: www.prnjavor.rs
22. август 2012. у 17:44
mile
Da li mi moze ko poslati podatke o porijeklu porodice Milinkovic i gdje se sve nalaze i koje slave slave?
7. мај 2013. у 14:24
boro
Interesuje me porijeklo prezimena Bilić.Rođen sam u Gerzovu-M.Grad.Slavim Časne Verige Ap.Petra.
7. мај 2013. у 20:46
Милорад Богдановић
Бориславе, Билићи се 1882 године не спомињу у парохији Подгорје (Герзово) гдје је било 28 кућа и 221 душа. У овој парохији спомињу се презимена:Бабић, Ђурђевић, Ђевер, Мартић, Савановић и Грујичић (или су Билићи изостављени) који славе Часне Вериге,али се спомињу у парохији Шеховци заједно са презименом:Перић, Перићевић, Шервел, Аничић, Луже, Чоин, Бјелић, Ђукелић, Баић, Сладовић, Новаковић, Савановић, Нокић, Ђурђевић и Миљановић.
У парохији Бараћи (37 кућа-253 душе) коју су чинила још села Богојевићи (18-214), Подкрај (26-225), Вражић (25-126), Дуљци (11-72),Шипово (8-34), Бечујево 16-73), Љубово (24-156), Ступна (42-418) и Беричица (47-375) спомињу се Билићи, али се овдје незна и име села у коме живе.
Билићи, у дабробосанској митрополији спомињу се 1882 године у већем дијелу Босне и славе девет различити слава.
(Препис из “Шематизам дабробосански” за 1882 годину, стр 178-182,коју можеш пронаћи и овдје)
Билићи су стара мостарска породица која је сахрањивана на православном гробљу Пашиновцу. “Изгледа да је њен родоначелник био Милош кујунџија сахрањен у Пашиновцу 1691” Билићи су живјели и у Гацку. Доселили су из Мостара у вријеме А_У монархије.
Билића има и католичка, махом у зап.Херцеговини.
(Ристо Милићевић: Херцеговачка презимена, стр.237)
У Далматинском подручју БИлићи се спомињу у Ђеврски крајем 19 вијека, али врло брзо су расељени, као и у Имотском који су доселили из Ливна али су изумрли. Билићи у мјесту Цивљани славе Јовањдан, а у Книнском Пољу су католици. Доселили су из Херцеговине 1780 године. “Били некад православни , те превјерили”.
(Александар Бачко-Породице далматинских Срба, стр 58-59)
Презиме Билић први пут се спомиње у писаним документима 1364 године у Дубровачком архиву.
Толико за овај пут.
П.С. Ћирилица је моја ђедовна, остављена у аманет нама свима.
27. мај 2015. у 10:35
Александар Ј. Билић
РОДОСЛОВЉЕ ПОРОДИЦЕ БИЛИЋ
Херцеговачка породица Билић добила је име по Петру Галову, званом Били, који је још у раној младости имао бијелу косу те га по њој тако и прозваше. Подаци за родословље породице Билића покупљени су из биљежака покојног Димитрија Р. Билића и Саве С. Билића, а урађени по препоруци Дејана Р. Билића 1926. године.
По предању, породица Галова потјече из села Лисине, сада Требиње. Ово, стољећима напуштено село налази се на 27. километру пута Требиње-Мостар, око 200 метара у десну страну. На удаљености од два километра је село Жаково. Галови бијаху имућни кмети угледне муслиманске породице Ресулбеговића. Немогавши издржати зулум својих ага, оставе сва три брата своје имање и кућу и пребјегну. Најстарији од њих – Ђуро оде у Мостар. Средњи крене преко Саве, стазом и трагом Арсенија Чарнојевића, патријарха српског и настани се у Војводини, те се по очеву имену Јовану прозове Јовановић. Ова породица и данас постоји. Најмлађи брат оде у Венецију гдје и умре без порода. Ђуро имаше два сина: Петра и Јована. Породица Билића (Галова) живјела је у Мостару крајем 17. стољећа.
Само још да напоменем да славим Ђурђевдан.
Лијеп поздрав
Александар Ј. Билић
9. јул 2013. у 16:40
Витомир Радовић
Да ли зна неко нешто, о пореклу Новаковића из Мокронога,између Рудог и Прибоја на Лиму?
Славе Ђурђевдан.
Поздрав од Вита Радовића из Улциња
28. јул 2014. у 22:12
Nikola
Dobar dan interesuje me znacenje i poreklo prezimena Gavric , selo Gavrici BIH, krsna slava Sv. Arhidjakon Stefan, ako neko nesto zna nek me obavesti na e-mail [email protected]
28. јануар 2015. у 16:56
milenko
dali neko zna za prezime urta odakle poticu koja je to familija…
14. јун 2016. у 19:23
Zdrav
URTA – urata – ruzan ( rumunski )
Dva plemena Karavlaha su krenula iz Rumunije prema Bosni . Po nekim izvorima prvo su ostali u Srbiji odakle su otišli u Bosnu. . Jedno pleme se zaustavilo kod Vlasenice i Milića , a drugo otišlo u S E L O Osijek nadomak Sarajeva . Oni su se doselili na područje sela Osijek prije 250-260 godina . Nikada nisu govorili o porijeklu Karavlaha . Od kad se zna za njih ispovijedali su pravoslavnu vjeru . Do rata u Bosni svi su živjeli u selu Osjek nadomak Sarajeva . Nakon rata veći dio odlazi u tada ” Srpsko Sarajevo” i veće gradove kao što su Beograd. U selu Osjek ima samo još par kuća porodice URTA . Najstariji član ove porodice ( po muškoj liniji) je đed Slavko Urta koji ima oko 80 godina i po mom istraživanju još uvijek živi u selu Osijek . Urte slave Sv. Luku .
14. јун 2016. у 19:26
Zdrav
Takođe u jednoj knjizi ima cijeli rodoslov porodice Urta i njihovih potomaka , pa čak do djeteta koje je rođeno 2001 godine …
12. фебруар 2018. у 14:04
Ljiljana
Urta planina u Gruziji, u blizini Crnog Mora. Karavlasi nisu Romi. To je zasebna nacionalna grupa.
17. фебруар 2018. у 16:35
Ljiljana
Genetsko poreklo Urta I2 haplogrupa. Nalazi se na
Balkani, Severnoj Evropi, slabije na Sardiniji i Južnoj Francuskoj.
14. март 2015. у 18:08
Darko Cvijetic
Postovani mozete li mi reci nesto vise o Cvijeticima iz Semberije koji slave Sv. Luku (31.oktobar)?
10. јул 2016. у 21:10
Boris
Upravu ste za Urte, davno smo gledali na tv-u nedeljno popodne i gostovao je ansambl Urte iz Rumunije, tamnoputi, vjerovatno romi tj bas ako kazete Karavlasi….Urte su iz Osjeka tacno, ostale trenutno 4 kuce….najpoznatiji pokojni Milenko, koji je projektovao niz velikih hidrocentrala u BiH…
4. септембар 2016. у 23:01
Ивица
Поштовани занима ме порекло презимена Доминиковић
5. септембар 2016. у 00:39
Бранко Тодоровић
А одакле су Доминиковићи, и коју крсну славу славе, ако су православни?
Пошто без тих неких основних података прилично је тешко овако гатајући тражити порекло неког презимена. 😉
26. септембар 2016. у 10:55
Gordana
Interesuje me poreklo prezimena Kršić,nije tako često
26. септембар 2016. у 12:32
Бранко Тодоровић
Било би корисно кад бисте нам навели одакле су ваши Кршићи и коју славу славе? С озбиром да је презиме патронимичког порекла, настало од имена која имају у свом корену Крст- (Крсто, Крстан, итд…). Мени је нпр. познато да Кршића има у већем броју у Костајници, Придјелу Доњем, те Станарима, све код Добоја, као и у мањем броју у селима Буковица Велика и Грапска Доња.
28. октобар 2016. у 15:59
Desa
Pozdrav.Zanima me poreklo prezimena Kaldesić?Slava Djurdjevdan,opština Vlasenica.Milići.Molim odgovor.
28. октобар 2016. у 19:08
Милорад Богдановић
Ово презиме и славу што славе, пронашао сам само у Шематизму д/б за 1882. године у парохији Голићи, и нигдје више.
У овој парохији било је 172 куће са 1470 душа, а у чијем саставу су била села:
1.Голићи 11 кућа и 110 душа
2.Крајичиновићи 11-100
3.МИЛИЋИ 11-105
4.Ђуревић 6-56
5.Голочевина 5-48
6.Врсиње 16-140
7.Глушац 17-151
8.Бишина 17-114
9.Вукшићи 13-109
10.Рашковићи 15-129
11.Павковићи 13-122
12.Дувница 18-141
13.Супач 15-120
14.Нова Касаба 4-25
11. децембар 2016. у 20:43
Desa
Postovani…Mene zanima da li moze da se sazna koje prezime je bilo pre Kaldesic?Da li postoji u crkvenom zapisu negde?Moj cukundeda Zivko je bio ktitor crkve u Milicima.Hvala unapred..