У БиХ има скоро шест хиљада српских презимена која се везују за 72 славе. Ако је код истог презимена заступљена само једна крсна слава несумњиво је да се ради о једном племену (роду). О презименима Срба у БиХ не постоје систематизована научна истраживања тако да се о њима једино нештo више може сазнати из црквених пописа или такозваних шематизама.
Од сачуваних шематизама по обиму и разноврсности података посебно се издваја Шематизам православне митрополије и архидијецезе Дабробосанске за годину 1882. објављен те исте године у Сарајеву.
По многим онимастичарима то је најбољи и најдетаљнији шематизам који је до данас урађен и објављен у читавој административно-територијалној управи Српске православне цркве. Обухвата готово цело подручје данашње БиХ. Истина, недостају поједини подаци за неке парохије у Зворничко- тузланској (Семберија) и Захумско-херцеговачкој епархији, али то не умањује његов значај.
Према овом шематизму и првом попису становништва који је извршен (1879) , у БиХ је крајем 19. века било 5.590 српских презимена за која се везују 72 различите славе.
Пољопривредни инжењер Саво Игњатовић из Бање Луке годинама се бави истраживањем корена своје породице.
– Проблем је у томе што је много писане грађе о Србима у БиХ уништено, а цркве и гробља у Федерацији БиХ девастирана. Највише података о својим прецима прикупио сам у музејима, затим матичним уредима, земљишним књигама и из усменог предања – каже Игњатовић.
Као што је познато, највећи број презимена код Срба настао је у 16. и 17. веку. Презимена су настајала по разним основама. Најчешће је то било по личном имену оца или неког другог претка (Богдан – Богдановић, Тодор-Тодоровић, Симо- Симић), мајке (Смиља-Смиљић, Мара-Марић, Цвијета-Цвијетић), по занату: Кујунyић, Сарач, Ковач, Качар, по надимку: Ждеро, Прдић, Питар…
Десет најраспрострањенијих српских презимена у БиХ су: Ковачевић, Савић, Поповић, Јовановић, Петровић, Ђурић, Бабић, Лукић, Кнежевић и Марковић.
Ковачевић је је најраширеније српско презиме у БиХ. За ово презиме везано је чак двадесет различитих слава. Распрострањени су од Бихаћа, Крупе и Петровца, преко Бање Луке, Теслића и Сарајева, до Вишеграда и Власенице.
Презимена Кнежевић и Мандић најраспрострањенија су у Крајини, док су у источној Босни она веома ретка. Слично је и са презименима Ђукић, Марић и Панић. И она су најраширенија у Крајини.
Презимена Јовановић, Марковић, Илић, Симић, Николић, Митрић, Лазић, Гаврић и Мичић више су распрострањена у источној и средњој Босни, а мање у Крајини.
Има случајева да се због различитог изговора, или различитог административног евидентирања, код припадника једног племена бележе два различита презимена. То је случај када се, на пример, у презимену јавља слово “ј” или га нема: Бајић-Баић, Вујић-Вуић, Грујић-Груић, Гајић-Гаић, Пејић-Пеић…
Понекад су код припадника једног племена забележена два презимена и због тога што је дошло до замене једног од слова другим: То имамо када се, на пример, “џ” замени са “ч”: Баруџија-Баручија, Екмеџија-Екмечија. Или када се “џ” замени са “ћ”: Инџић-Инђић; када се “т” замени са “д”: Вукобрат-Вукобрад, када се “у” замени са “о”: Шкундрић-Шкондрић…
Срби имају народно-црквено славље које је непознато код других хришћански народа. То је крсна слава или крсно име. О њој постоје многа предања.
По једном крсно име је успомена на дан када су многобожачки преци појединих породица прешли на хришћанску веру. Отуда и назив крсно име од “крстити се” то јест прећи у хришћанску веру.
По другом, у време док су Срби живели у племенима једно по једно племе се крштавало изабравши за тај чин дан једног од светитеља или мученика. Тај дан се отад сматрао духовним рођенданом породице. Породице истог племена имају исту крсну славу, а исти презимењаци са различитим славама нису од истог племена.
Раширено је и гледиште које се може назвати анимистичним, а које полази од тога да је крсна слава само један христијанизовани пагански култ – култ мртвих, култ предака. Ово гледиште као најважније уз слављење крсног имена наводи: кољиво, паљење свећа, сечење колача. Све су то елементи жртвених обичаја за покојне претке.
По црквено-православном гледишту крсна слава је настала свесном акцијом Српске православне цркве, а раширила се по свим српским крајевима током 13., 14. и 15. века њеном мисионарском делатношћу. То је био један вид борбе против многобоштва и паганизма. Значи, не ради се о христијанизованом паганском култу, већ је то по својој суштини хришћански и православни супститут за пагански култ који се изгубио у периоду од славенског насељавања Балканског полуострва. Светосавском реформом из једне црквене, опште или појединачне, заветне институције створена је једна српска свечаност која је у себи обухватила опште православне и посебне српске елементе.
Најчешће славе Срба у БиХ су: Ђурђевдан, Никољдан, Св. Јован Крститељ, Архиђакон Стефан, Арханђел Михаило, Сименон Богопримац, Св. Пантелија, Св. Василије, Михољдан, Петровдан, Крстовдан, Свети Илија…
Доста ретке српске славе у БиХ су: Св. Прокопије, Покров пресвете Богородице, Константин Велики, Јован Богослов, Зачеће Јована Крститеља, Ваведеније, Архиђакон Гаврил…
Веома су занимљиви подаци о територијалном распореду крсних слава у Дабробосанској митрополији. Тако се, на пример, Свети Вартоломеј слави само у Крајини. Слави га род Кецман, Тубин, Селак, Драгић, Бјелајац, Јошић, Мијатовић и Никић.
Зачеће Св. Јована Крститеља славе само Драгићи у Сарајеву, док Ивањдан (рођење Св. Јована Крститеља) славе неке српске породице у маглајском и вишеградском крају.
Св. Јевтимија слави род Мисиљевића из Бугојна, док славу Св. Јована Лествичника слави дио рода Врховац у градишкој и ламиначкој парохији.
Света Петка је слава Спасојевића (Сребреница, Власеница) Милошевића (Пазарић, Пофалићи, Блажуј) и Димића (Дубица, Приједор).
Сабор Св. дванаест апостола славе само Миљановићи у парохијама Машићи и Романовци, а Св. Харалампија само Башићи у Доњој Пецки.
Цвети се славе само у сарајевском и власеничком крају. У Сарајеву их славе Мићићи, Остојићи, Живковићи и Бакалићи, а на Палама Каравдићи.
Ако је код истог презимена заступљена само једна крсна слава несумњиво је да се ради о једном племену (роду). То се презимена: Агбаба, Агић, Барош, Белензада, Бероња, Бокан, Братић, Вишекруна, Вјештица, Џепина, Копања, Котур, Каракаш, Мазалица, Мацура, Праштало, Рибић, Тегелтија, Толимир, Фуртула, Ченић, Чорокало, Шоја, Шербула…
Код презимена код којих носиоци једног презимена имају једну крсну славу, а у неким местима је код њих забележена друга слава, дошло је до промене првобитне славе.
До промене крсне славе долазило је ретко и то су најчешће појединачни случајеви (кад сиромашни младожења прихвати славу своје богате невесте или кад младожења прихвати невестину славу јер у њеној породици нема мушких потомака који би је даље славили).
Такви случајеви забележени су код презимена: Амиџић, Арежина, Берић, Балабан, Басара, Билбија, Бркљач, Бундало, Бурсаћ, Гаћеша, Грубор, Дрљача, Дубајић, Јунгић, Кецман, Кочић, Миљуш, Момић, Обућина, Опачић, Сабљић, Ступар, Тинтор, Травар, Ћулум, Хрваћанин, Чађо, Чеко, Шакота, Шаренац, Шолаја…
Постоје и презимена код којих је забиљежено више слава. У том случају се ради о више различитих родова. То су: Аврамовић, Антонић, Бабић, Бајић, Божић, Вукашиновић, Вуковић, Гајић, Глигорић, Граховац, Давидовић, Дакић, Ђокић, Дукић, Јакшић, Јањић, Јовановић, Јокић, Калабић, Кос, Кузмановић, Марић, Мијатовић, Новаковић, Павловић, Петровић, Ристић, Симић, Тадић, Томић…
У 1882. години евидентирана су поједина српска презимена и њихове крсне славе. Тако је забиљежено да Авлијаша има на Сарајевском пољу и Блажују и да славе Јована Крститеља, Баштинаца у Машићима и Романовцима и да им је крсна слава Св. Лука, Ајдуковића у Власеници и да славе Арх. Михаил, у Дубовику им је слава Јован Крститељ, у Крупској Глиници Никољдан. Белензаде су евидентиране у Бањој Луци, Бугојну, Доњем Вакуфу, Камену код Гламоча и славе Јована Крститеља. Записи казују да су тада Басаре живјеле у Крупи, Кулен Вакуфи, Лушци Паланци и Петровцу и да су славили Ђурђевдан. Воћкићи су из Стражице код Кључа и славе Св. Николу, Лолићи из Драгеља код Градишке, Поповца код Бање Луке и слава им је Јован Крститељ, а Лолићима из Бистрице код Бање Луке Никољдан. Кутлије су из Руишкеи њихова слава је Тома апостол.
Презиме Тегелтија евидентирано је у Мркоњић Граду, Травнику, Медној и Слатини код Рибника и прослављају Ђурђевдан. Пезери су из Блашког код Бање Луке слава им је Јован Крститељ, Гњато из Бугојна славе Арх. Михаила, а Моро из Пофалића (Сарајево) славе Ђурђевдан…
Пописи становништва
Према првом попису становништва који су 1879. године спровеле аустроугорске власти у БиХ је живело 1.158.000 становника. Од тог броја Срба је било 496.485 или 42,88 одсто, Муслимана 448.613 или 38,73 одсто, Хрвата 209.391 или 18,30 одсто, Јевреја 3.426 или 0,29 одсто и осталих 249 или 0,02 одсто.
Од укупног броја Срба око 349.000 или 70 одсто живело је у митрополији Дабробосанској, а преосталих 147.000 или 30 одсто у епархијама Зворничко-тузланској и Захумско-херцеговачкој.
По посљедњем попису који је обављен 1991. године БиХ је имала 4.377.033 становника. Мулсимана је било 1.902.956 или 43,47 одсто, Срба 1.366.104 или 31,21 одсто, Хрвата 760.852 или 17,38 одсто, Југословена 242.682 или 5,54 одсто, Црногораца 10.071 или 0,23 одсто, Македонаца 1.596 или 0,03 одсто, Словенаца 2.190 или 0,05 одсто, Албанаца 4.295 или 0,10 одсто, Рома 8.864 или 0,20 одсто, Украјинаца 3.929 или 0,09 одсто…..
Најраспрострањенија презимена
Међу педесет најраспрострањенијих су и презимена: Илић, Ђукић, Вуковић, Симић, Радић, Марић, Томић, Божић, Јанковић, Мијатовић, Мићић, Давидовић, Јовић…
ИЗВОР: www.prnjavor.rs
23. март 2017. у 20:43
Gordana Ostojic
Interesuje me porijeklo prezimena DUJDUP.Slava je Djurdjevdan.Samo dve porodice prezimena zive u selu i kazu da nismo bliznji rod sto je vrlo cudno.Nemamo nikakvih vise podataka.Hvala
29. март 2017. у 00:15
Maka
Postovani,
Da li znate nesto o porodici Gladic,slavimo Svetog Alimpija.
Zivimo u Banatu ali mislim da poreklom nismo odavde.
Hvala
27. април 2017. у 06:00
Djordje
Pozdrav. Pokusavam da nadjem poreklo svoje porodice ali to je prilicno komplikovano pa bi mi svaki trag dobro dosao. Prezivamo se Petrovic ali je predak po kome smo uzeli prezime dosao sa porodicom u selo Jancici kod Cacka iz sela Korita pre nego sto je uspostavljeno prenosenje stalnog prezimena. Takodje, problem je to sto Korita postoje i u danasnjoj Crnoj Gori, a i u danasnjoj Hercegovini. Neki izvori kazu da su dosli iz Crnogorskih ali porodicna tradicija kaze da su ipak iz Hercegovackih Korita. Stvari jos vise komplikuje cinjenica da se granica pomerala i da su Hercegovacka Korita nekada mogla biti u CG. Prilicno sam siguran da su slavili Svetog Jovana jer je to Slava moje porodice dok je familija Kecovic nastala od rodjenog brata mog pretka za Slavu uzela letnji Sveti Jovan da bi, prema porodicnom predanju, mogli medjusobno da se posecuju. Bio bih vam izuzetno zahvalan ako bi ste mi mogli reci da li u tim krajevima ima porodica koje slave istu Slavu. To bi ili potvrdilo moju teoriju ili me poslalo u drugom pravcu ka Crnogorskim Koritima sto bi bar znacilo da sam korak blize resenju ove moje male misterije. Dodao bih jos samo da sam nasao podatke da pleme Orlovici slavi istu Slavu i da njihovih potomaka ima u tim krajevima ali je sve to neprovereno a i Orlovici su ogromno pleme pa je sve to prilicno klimavo. Vi mi delujete kao neko ko bi mogao da ima konkretnije podatke. Hvala unapred.
24. новембар 2017. у 01:26
RADA
DJordje Petrovici u Palama (Rakovac) slave Sv.Jovana 19 jan.Moj pra deda se zvao Petar rodj.1775 g.odakle je dosao neznam
6. мај 2017. у 21:50
Kalina
Dobar dan mozete li mi reci poreklo porodice Boloban koji slave Petrovdan i iz Donjeg Vakufa smo
7. мај 2017. у 09:00
Милорад Богдановић
Вјероватно да су твоји претци доселили из Лике у Доњи Вакуф, доласком АУ окупације, јер презиме Болобан не спомиње се 1882. године на простору митрополије дабробосанске.
У епархији Горњо-Карловачкој за 1883. годину презиме Болобан спомиње се као слављеници Петровдана и Јовањдана, али нажалост овдје се не наводи мјесто гдје су били настањени.
Нисам више нигдје пронашао да се спомиње ово презиме.
_______________________________________________________________________
Ко се поноси својом ћирилицом, поноси се и претцима својим.
30. јул 2017. у 23:10
Борислав
Поштовани,
Презивам се Пушац, јер је након првог свјетског рата приликом пописа становништва у Омарској, дошло до погрешног уписа презимена. Преци су се презивали Микић и ми славимо св. Николу, док Пушци славе Ђурђевдан.
У “Шематизам из 1882 године” сам у Омашкој пронашао презиме Никић, а нигдје Микић. Колика је вјероватноћа да је приликом преписке из црквених књига грешком уписано презиме Никић.
Унапријед хвала на одговору,
Борислав Пушац
1. август 2017. у 22:10
Немања
Интересује ме порјекло презимена Регода. Rođen sam u Бања Луци, чуо сам да су Регоде потекле са Мањаче, и то је све што знам о презимену. Свети Димитрија-Митровдан.
1. август 2017. у 23:31
Бранко Тодоровић
Регода је некада било највише у Борковићима код Бање Луке. Даље у БиХ их није било у значајнијем броју. Регодићи, што вам је сродно презиме, забележени су у немалом броју у Лусићима, такође код Бање Луке. Према шематизму Митрополије дабро-босанске из 1882. године, Регодићи су пописани у парохији Соколово, у протопрезвитерату Кључком – са истом славом. У том правцу треба трагати, ако нема у књигама, онда тестирати неког мушког Регоду/Регодића, како би се прецизније одредило даље порекло, географско, али и сродничко.
9. август 2017. у 19:22
Dusan
Postovani interesuje bilo kakvo saznanje o prezimenu Mastalo.
Slavimo Djurdjevdan
Naseljeni u selo Kosjerovo op.Laktasi
17. август 2017. у 20:20
NemanjaKusic
Interesuje me dali imate neke informacije za prezime Kusić???
8. јануар 2018. у 01:56
Bariša
Očito postoje dva odvojena porijekla prezimena Kusić. Jedno je srpsko. Drugo je hrvatsko iz imotske krajine, opčina šestanovac, selo grabovac. Pisani podaci crkvenih knjiga spominju prezime od kada se vode (17.stoljeće) i prezime Kusić se smatra starosjediocima. Prezime ima vjerojatno korijen u tjelesnoj mani i nadimku kuso, kusav (malen, kržljav). Obzirom na prosiječan stas nosioca prezimena možebitno se radi i o sprdanju sa visinom (grgo kusič visok 237 cm, najviši hrvat svih vremena)
12. октобар 2017. у 19:11
Sanela
Cao svima!
Najprije bi zeljela pohvaliti sav trud ulozen u ovaj sajt! Stvarno je super da postoji mogučnost za sakupljanje ovakvih informacija!
Pokusavam pronaci bilosto uvezi porodice Ivić (Miholjdan je slava). To je prezime moje majke Vide (Vidosave) Ivić koja je bila usvojena kao mala beba. Riječ je o Ivićima iz sela Ivići u okolini Prijedora.
Pokusavala sam googlovati i po ovoj stranici čitati ali nikako da naletim na neki trag.
Hvala unaprijed!
Sanela
25. децембар 2017. у 13:42
Милорад Богдановић
Нигдје нисам мога пронаћи Ивиће који славе Михољдан.Имају Ивановићи што се 1989 спомињу у парохији Бјеловар, који славе ову славу.
Вјероватно да се овдје ради о новоме презимену, или измјена славе. У парохоји Бистрица приједорска Михољдан су славила презимена Цвијић, Малић и Шпирица.
Једино рјешење је да неко од мушких чланова ваше породице изврши тестирање, сазна којој хаплогрупи пропадате и увелико олакшате ову загонетку.
18. децембар 2017. у 14:25
триле
Добар дан поштовани,занима ме поријекло презимена Тришић,крсна слава Ђурђевдан,Братунац
Ако постоје било какви подаци молио бих вас да ме обавијестите.
хвала