У БиХ има скоро шест хиљада српских презимена која се везују за 72 славе. Ако је код истог презимена заступљена само једна крсна слава несумњиво је да се ради о једном племену (роду). О презименима Срба у БиХ не постоје систематизована научна истраживања тако да се о њима једино нештo више може сазнати из црквених пописа или такозваних шематизама.
Од сачуваних шематизама по обиму и разноврсности података посебно се издваја Шематизам православне митрополије и архидијецезе Дабробосанске за годину 1882. објављен те исте године у Сарајеву.
По многим онимастичарима то је најбољи и најдетаљнији шематизам који је до данас урађен и објављен у читавој административно-територијалној управи Српске православне цркве. Обухвата готово цело подручје данашње БиХ. Истина, недостају поједини подаци за неке парохије у Зворничко- тузланској (Семберија) и Захумско-херцеговачкој епархији, али то не умањује његов значај.
Према овом шематизму и првом попису становништва који је извршен (1879) , у БиХ је крајем 19. века било 5.590 српских презимена за која се везују 72 различите славе.
Пољопривредни инжењер Саво Игњатовић из Бање Луке годинама се бави истраживањем корена своје породице.
– Проблем је у томе што је много писане грађе о Србима у БиХ уништено, а цркве и гробља у Федерацији БиХ девастирана. Највише података о својим прецима прикупио сам у музејима, затим матичним уредима, земљишним књигама и из усменог предања – каже Игњатовић.
Као што је познато, највећи број презимена код Срба настао је у 16. и 17. веку. Презимена су настајала по разним основама. Најчешће је то било по личном имену оца или неког другог претка (Богдан – Богдановић, Тодор-Тодоровић, Симо- Симић), мајке (Смиља-Смиљић, Мара-Марић, Цвијета-Цвијетић), по занату: Кујунyић, Сарач, Ковач, Качар, по надимку: Ждеро, Прдић, Питар…
Десет најраспрострањенијих српских презимена у БиХ су: Ковачевић, Савић, Поповић, Јовановић, Петровић, Ђурић, Бабић, Лукић, Кнежевић и Марковић.
Ковачевић је је најраширеније српско презиме у БиХ. За ово презиме везано је чак двадесет различитих слава. Распрострањени су од Бихаћа, Крупе и Петровца, преко Бање Луке, Теслића и Сарајева, до Вишеграда и Власенице.
Презимена Кнежевић и Мандић најраспрострањенија су у Крајини, док су у источној Босни она веома ретка. Слично је и са презименима Ђукић, Марић и Панић. И она су најраширенија у Крајини.
Презимена Јовановић, Марковић, Илић, Симић, Николић, Митрић, Лазић, Гаврић и Мичић више су распрострањена у источној и средњој Босни, а мање у Крајини.
Има случајева да се због различитог изговора, или различитог административног евидентирања, код припадника једног племена бележе два различита презимена. То је случај када се, на пример, у презимену јавља слово “ј” или га нема: Бајић-Баић, Вујић-Вуић, Грујић-Груић, Гајић-Гаић, Пејић-Пеић…
Понекад су код припадника једног племена забележена два презимена и због тога што је дошло до замене једног од слова другим: То имамо када се, на пример, “џ” замени са “ч”: Баруџија-Баручија, Екмеџија-Екмечија. Или када се “џ” замени са “ћ”: Инџић-Инђић; када се “т” замени са “д”: Вукобрат-Вукобрад, када се “у” замени са “о”: Шкундрић-Шкондрић…
Срби имају народно-црквено славље које је непознато код других хришћански народа. То је крсна слава или крсно име. О њој постоје многа предања.
По једном крсно име је успомена на дан када су многобожачки преци појединих породица прешли на хришћанску веру. Отуда и назив крсно име од “крстити се” то јест прећи у хришћанску веру.
По другом, у време док су Срби живели у племенима једно по једно племе се крштавало изабравши за тај чин дан једног од светитеља или мученика. Тај дан се отад сматрао духовним рођенданом породице. Породице истог племена имају исту крсну славу, а исти презимењаци са различитим славама нису од истог племена.
Раширено је и гледиште које се може назвати анимистичним, а које полази од тога да је крсна слава само један христијанизовани пагански култ – култ мртвих, култ предака. Ово гледиште као најважније уз слављење крсног имена наводи: кољиво, паљење свећа, сечење колача. Све су то елементи жртвених обичаја за покојне претке.
По црквено-православном гледишту крсна слава је настала свесном акцијом Српске православне цркве, а раширила се по свим српским крајевима током 13., 14. и 15. века њеном мисионарском делатношћу. То је био један вид борбе против многобоштва и паганизма. Значи, не ради се о христијанизованом паганском култу, већ је то по својој суштини хришћански и православни супститут за пагански култ који се изгубио у периоду од славенског насељавања Балканског полуострва. Светосавском реформом из једне црквене, опште или појединачне, заветне институције створена је једна српска свечаност која је у себи обухватила опште православне и посебне српске елементе.
Најчешће славе Срба у БиХ су: Ђурђевдан, Никољдан, Св. Јован Крститељ, Архиђакон Стефан, Арханђел Михаило, Сименон Богопримац, Св. Пантелија, Св. Василије, Михољдан, Петровдан, Крстовдан, Свети Илија…
Доста ретке српске славе у БиХ су: Св. Прокопије, Покров пресвете Богородице, Константин Велики, Јован Богослов, Зачеће Јована Крститеља, Ваведеније, Архиђакон Гаврил…
Веома су занимљиви подаци о територијалном распореду крсних слава у Дабробосанској митрополији. Тако се, на пример, Свети Вартоломеј слави само у Крајини. Слави га род Кецман, Тубин, Селак, Драгић, Бјелајац, Јошић, Мијатовић и Никић.
Зачеће Св. Јована Крститеља славе само Драгићи у Сарајеву, док Ивањдан (рођење Св. Јована Крститеља) славе неке српске породице у маглајском и вишеградском крају.
Св. Јевтимија слави род Мисиљевића из Бугојна, док славу Св. Јована Лествичника слави дио рода Врховац у градишкој и ламиначкој парохији.
Света Петка је слава Спасојевића (Сребреница, Власеница) Милошевића (Пазарић, Пофалићи, Блажуј) и Димића (Дубица, Приједор).
Сабор Св. дванаест апостола славе само Миљановићи у парохијама Машићи и Романовци, а Св. Харалампија само Башићи у Доњој Пецки.
Цвети се славе само у сарајевском и власеничком крају. У Сарајеву их славе Мићићи, Остојићи, Живковићи и Бакалићи, а на Палама Каравдићи.
Ако је код истог презимена заступљена само једна крсна слава несумњиво је да се ради о једном племену (роду). То се презимена: Агбаба, Агић, Барош, Белензада, Бероња, Бокан, Братић, Вишекруна, Вјештица, Џепина, Копања, Котур, Каракаш, Мазалица, Мацура, Праштало, Рибић, Тегелтија, Толимир, Фуртула, Ченић, Чорокало, Шоја, Шербула…
Код презимена код којих носиоци једног презимена имају једну крсну славу, а у неким местима је код њих забележена друга слава, дошло је до промене првобитне славе.
До промене крсне славе долазило је ретко и то су најчешће појединачни случајеви (кад сиромашни младожења прихвати славу своје богате невесте или кад младожења прихвати невестину славу јер у њеној породици нема мушких потомака који би је даље славили).
Такви случајеви забележени су код презимена: Амиџић, Арежина, Берић, Балабан, Басара, Билбија, Бркљач, Бундало, Бурсаћ, Гаћеша, Грубор, Дрљача, Дубајић, Јунгић, Кецман, Кочић, Миљуш, Момић, Обућина, Опачић, Сабљић, Ступар, Тинтор, Травар, Ћулум, Хрваћанин, Чађо, Чеко, Шакота, Шаренац, Шолаја…
Постоје и презимена код којих је забиљежено више слава. У том случају се ради о више различитих родова. То су: Аврамовић, Антонић, Бабић, Бајић, Божић, Вукашиновић, Вуковић, Гајић, Глигорић, Граховац, Давидовић, Дакић, Ђокић, Дукић, Јакшић, Јањић, Јовановић, Јокић, Калабић, Кос, Кузмановић, Марић, Мијатовић, Новаковић, Павловић, Петровић, Ристић, Симић, Тадић, Томић…
У 1882. години евидентирана су поједина српска презимена и њихове крсне славе. Тако је забиљежено да Авлијаша има на Сарајевском пољу и Блажују и да славе Јована Крститеља, Баштинаца у Машићима и Романовцима и да им је крсна слава Св. Лука, Ајдуковића у Власеници и да славе Арх. Михаил, у Дубовику им је слава Јован Крститељ, у Крупској Глиници Никољдан. Белензаде су евидентиране у Бањој Луци, Бугојну, Доњем Вакуфу, Камену код Гламоча и славе Јована Крститеља. Записи казују да су тада Басаре живјеле у Крупи, Кулен Вакуфи, Лушци Паланци и Петровцу и да су славили Ђурђевдан. Воћкићи су из Стражице код Кључа и славе Св. Николу, Лолићи из Драгеља код Градишке, Поповца код Бање Луке и слава им је Јован Крститељ, а Лолићима из Бистрице код Бање Луке Никољдан. Кутлије су из Руишкеи њихова слава је Тома апостол.
Презиме Тегелтија евидентирано је у Мркоњић Граду, Травнику, Медној и Слатини код Рибника и прослављају Ђурђевдан. Пезери су из Блашког код Бање Луке слава им је Јован Крститељ, Гњато из Бугојна славе Арх. Михаила, а Моро из Пофалића (Сарајево) славе Ђурђевдан…
Пописи становништва
Према првом попису становништва који су 1879. године спровеле аустроугорске власти у БиХ је живело 1.158.000 становника. Од тог броја Срба је било 496.485 или 42,88 одсто, Муслимана 448.613 или 38,73 одсто, Хрвата 209.391 или 18,30 одсто, Јевреја 3.426 или 0,29 одсто и осталих 249 или 0,02 одсто.
Од укупног броја Срба око 349.000 или 70 одсто живело је у митрополији Дабробосанској, а преосталих 147.000 или 30 одсто у епархијама Зворничко-тузланској и Захумско-херцеговачкој.
По посљедњем попису који је обављен 1991. године БиХ је имала 4.377.033 становника. Мулсимана је било 1.902.956 или 43,47 одсто, Срба 1.366.104 или 31,21 одсто, Хрвата 760.852 или 17,38 одсто, Југословена 242.682 или 5,54 одсто, Црногораца 10.071 или 0,23 одсто, Македонаца 1.596 или 0,03 одсто, Словенаца 2.190 или 0,05 одсто, Албанаца 4.295 или 0,10 одсто, Рома 8.864 или 0,20 одсто, Украјинаца 3.929 или 0,09 одсто…..
Најраспрострањенија презимена
Међу педесет најраспрострањенијих су и презимена: Илић, Ђукић, Вуковић, Симић, Радић, Марић, Томић, Божић, Јанковић, Мијатовић, Мићић, Давидовић, Јовић…
ИЗВОР: www.prnjavor.rs
13. новембар 2016. у 14:29
Sanja
Zdravo. Mene zanima poreklo Bogdanica iz Bosne, okolina Kotor Varosi, mislim da je selo Selacka. Slava Casne Verige. Sve sto sam nasla na internetu ugl. je o Bogdanicima iz Hrvatske, pa sad ne znam da li je to povezano. Hvala.
5. јануар 2017. у 14:08
Savan
Poštovani…. Interesuje me porijeklo prezimena Došlo iz Istočnog Sarajeva, slave Sv. Georgija. Do prije 50-60 godina živjeli na nekoliko lokacija opštine Trnovo a prema nekim nepouzdanim informacijama potičemo iz Hercegovine ma da u Mostaru i danas ima Došla koji slave Svetog Jovana. Postoji i priča da smo se nekada davno prezivali Janjić i da potičemo iz Crne Gore, te da smo se kasnije naselili u Hercegovini (okolnina Popovog polja).
Pozdrav i hvala.
9. септембар 2018. у 09:44
Dragan Doslo
Postovani,
Zanima me ista tema,obzirom da poticem iz iste familije .
Jeste li dosli do nekih saznanja?
Pozdrav,
Dragan Doslo
10. јануар 2017. у 10:18
Nenad Karlaš
Poštovani, interesuje me poreklo prezimena Karlaš iz sela Kopjenica kod Ključa. Znam da Karlaša ima i u selu Peći kod Ključa. Svima nam je slava Sveti Jovan. Hvala
10. јануар 2017. у 13:59
Милорад Богдановић
Карлаши у парохији Ратково код Кључа спомињу се 1882. године као слављеници Марковдана, а у парохији Кључ славили су Јовањдан.
2. фебруар 2017. у 14:58
Nenad Karlaš
Poštovani, hvala na odgovoru. Ako Vi ili neko drugi ima još nekih saznanja o poreklu prezimena Karlaš, a da su zasnovana na činjenicama ili pisanim tragaovima ,bio bih veoma zahvalan da ih dobijem. Veliki pozdrav i hvala.
2. фебруар 2017. у 20:25
Милорад Богдановић
Хвала Ненаде.
Можда би најбоље било да извршиш тестирање и сазнаш која си хаплогрупа, јер твоје презиме није тако учестало као друга. Оно што је врло интересантно, доста је презимена са тих простора, а која се ријетко гдје више спомињу.
Свако добро ти желим у овом племенитом раду, које смо дужни даровати онима који нас наслеђују.
3. фебруар 2017. у 10:26
Nenad Karlaš
Od srca vam hvala, kako na informacijama,tako i na Vašem radu,koji mnogo znači nama željnim saznanja o našim precima i našem rodu. Sve najlepše Vam želim i svako dobro. Živeli.
13. јануар 2017. у 21:47
Поносни Потомак
Поштовани интересује ме поријекло презимена Ћутковић из околице Бањалуке, конкретно моји су из мјеста Мали Прњавор из бањалучке мјесне заједнице Сарачице, али ми је познато и за постојање презимена у Колима такође у околици Бањалуке, па ако има неких информација које мени нису познате био бих Вам захвалан ?
13. јануар 2017. у 23:49
Милорад Богдановић
Ниси навео коју славу славе твоји Ђутковићи из Малог Прњавора.
У парохији Бистрица бањалучка којој је 1882. године припадао и Мали Прњавор спомиње се презиме Ћутуковић, као и у Колима и парохији ман. Гомионица. Сви славе Ђурђевдан
Ову славу слави и презиме Ћутић код манастира Гомионица као и Ћутурић у Стрминици код Власенице који исто славе и Никољдан. Презиме Ћутан слави Никољдан у Сарајевском пољу а Ћутало Јовањдан у Оборцима код Бугојна.
Значи, у Малом Прњавору спомиње се презиме Ћутуровић, што не мора да значи да је то исправно уписано. Ако је твоја слава Ђурђевдан, значи да се мисли на твоју породицу.
Мали Прњавор је те 1882 године имао 11 домова са 112 чељади.
14. јануар 2017. у 01:46
Поносни Потомак
Моја слава је Ђурђевдан, али стварно нисам знао да су те варијације мога презимена уписане у парохији Бистрица, углавном сазнао сам више него што сам знао. Хвала Вам на одговору.
24. јануар 2017. у 11:55
Милош З. Ћургуз
Сви Ћургузи овог света славе име Св. оца Николаја ( Св. Николу )
11. фебруар 2017. у 17:14
Danilo
Postovani ako biste mogli da mi pomognete… interesuje me prezime Glogovac i slava nam je djurdjevdan.. unapred hvala..
11. фебруар 2017. у 19:08
Милорад Богдановић
Нажалост Данило, ниси написао гдје се ти налазиш, тј. одакле да почнемо.
Презиме Глоговац махом се спомиње у Херцеговини и то на више мјеста. Спомињу се у Зарјечју и Мирушама у Билећким Рудинама, Дражељеву и Грачаници у Гатачком Пољу, Требињу, Коњицу, Мостару, као и у Метковићима. Најсјеверније презиме Глоговац, спомиње се 1882. године у парохији Осјек-Блажуј код Сарајева. Сви ови Глоговци славе само једну славу, Ђурђевдан.
————————————————————————————————
И кад ме нестане, будићу ЛАТИНИчне грешне душе, често опомиње ћирилица.
12. фебруар 2017. у 21:49
slavisa
Zanima me porijeklo prezimena Lazarevic, Teslic, krsna slava Djurdjevdan
27. фебруар 2017. у 14:18
Марија
Поштовани, занима ме поријекло Јовановића, крсна слава је Јовањдан. Задње информације које смо успјели да пронађемо (одакле је чукундјед) су везане за семберски засеок Буквари (Доња Буковица, општина Бијељина).
27. фебруар 2017. у 16:00
Бранко Тодоровић
Марија, покушах нешто да нађем, али без успеха. Уочих једино да се Доња Буковица раније звала Буковица Доња. Проблем прави и то што је Јовановић врло често презиме, па ја рецимо нађем у Сопоту Јовановиће-Јованштаке, али они вероватно немају никакве везе с вашима. За претпоставити је да су ваши дошли негде из Херцеговине или Црне Горе. У оваквим случајевима, најбоље решење је тестирати (днк тестирање Y-хромозома) неког од мушких Јовановића, па на основу резултата видети у коју групу родова упада, односно да ли се може приближније одредити крај одакле су дошли…
Овако, готово једини начин за прогрес у истраживању, је враћање на лице места, дакле у Буковицу Доњу, и трагање кроз црквене матице и пописе, те разговор са рођацима и суседима. Уколико случајно нисте направили овај корак, он вам је свакако препоручљив, и спада у прве кораке код истраживања порекла. 😉
23. март 2017. у 20:30
Gordana Ostojic
Interesuje me porijeklo prezimena DUJDUP.Slava je Djurdjevdan.Samo dve porodice prezimena zive u selu i kazu da nismo bliznji rod sto je vrlo cudno.Nemamo nikakvih vise podataka.Hvala.
23. март 2017. у 20:36
Gordana Ostojic
Interesuje me porijeklo prezimena DUJDUP.Slava je Djurdjevdan.Samo dve porodice prezimena zive u selu i kazu da nismo bliznji rod sto je vrlo cudno.Nemamo nikakvih vise podataka.Hvala.Drugovici Op.Laktasi