Krsne slave i prezimena Srba u BiH (RS)

15. mart 2012.

komentara: 95

U BiH ima sko­ro šest hiljada srpskih pre­zi­me­na ko­ja se ve­zu­ju za 72 sla­ve. Ako je kod is­tog pre­zi­me­na zastupljena sa­mo je­dna krsna sla­va ne­sumnjivo je da se ra­di o je­dnom ple­me­nu (ro­du). O pre­zi­me­ni­ma Srba u BiH ne pos­to­je sis­te­ma­ti­zo­va­na nau­čna is­tra­ži­vanja ta­ko da se o njima je­di­no ne­što vi­še mo­že sa­zna­ti iz crkvenih po­pi­sa ili ta­ko­zva­nih še­ma­ti­za­ma.

Od sa­ču­va­nih še­ma­ti­za­ma po obi­mu i ra­zno­vrsnos­ti po­da­ta­ka po­se­bno se iz­dva­ja Še­ma­ti­zam pra­vo­sla­vne mi­tro­po­li­je i ar­hi­di­je­ce­ze Da­bro­bo­san­ske za go­di­nu 1882. objavljen te is­te go­di­ne u Sa­ra­je­vu.

Po mno­gim oni­mas­ti­ča­ri­ma to je naj­bolji i naj­de­taljni­ji še­ma­ti­zam ko­ji je do da­nas ura­đen i objavljen u či­ta­voj admi­nis­tra­ti­vno-te­ri­to­ri­jal­noj upra­vi Srpske pra­vo­sla­vne crkve. Obu­hva­ta go­to­vo ce­lo po­dru­čje da­našnje BiH. Is­ti­na, ne­dos­ta­ju po­je­di­ni po­da­ci za ne­ke pa­ro­hi­je u Zvor­ni­čko- tu­zlan­skoj (Sem­be­ri­ja) i Za­hum­sko-her­ce­go­va­čkoj epar­hi­ji, ali to ne umanjuje njegov zna­čaj.

Pre­ma ovom še­ma­ti­zmu i prvom po­pi­su sta­no­vniš­tva ko­ji je iz­vršen (1879) , u BiH je kra­jem 19. ve­ka bi­lo 5.590 srpskih pre­zi­me­na za ko­ja se ve­zu­ju 72 ra­zli­či­te sla­ve.

Poljo­pri­vre­dni in­ženjer Sa­vo Ignjato­vić iz Banje Lu­ke go­di­na­ma se ba­vi is­tra­ži­vanjem ko­re­na svo­je porodice.

– Pro­blem je u to­me što je mno­go pi­sa­ne gra­đe o Srbi­ma u BiH uni­šte­no, a crkve i groblja u Fe­de­ra­ci­ji BiH devas­ti­ra­na. Naj­vi­še po­da­ta­ka o svo­jim pre­ci­ma pri­ku­pio sam u mu­ze­ji­ma, za­tim ma­ti­čnim ure­di­ma, zemljišnim knjiga­ma i iz usme­nog pre­danja – ka­že Ignjato­vić.

Kao što je po­zna­to, naj­ve­ći broj pre­zi­me­na kod Srba nas­tao je u 16. i 17. ve­ku. Pre­zi­me­na su nas­ta­ja­la po ra­znim osno­va­ma. Naj­češ­će je to bi­lo po li­čnom ime­nu oca ili ne­kog dru­gog pret­ka (Bo­gdan – Bo­gda­no­vić, To­dor-Todoro­vić, Si­mo- Si­mić), maj­ke (Smilja-Smiljić, Ma­ra-Ma­rić, Cvi­je­ta-Cvi­je­tić), po za­na­tu: Ku­junyić, Sa­rač, Ko­vač, Ka­čar, po na­dim­ku: Žde­ro, Prdić, Pi­tar…

De­set naj­ras­pros­tranjeni­jih srpskih pre­zi­me­na u BiH su: Ko­va­če­vić, Sa­vić, Po­po­vić, Jo­va­no­vić, Pe­tro­vić, Đurić, Ba­bić, Lu­kić, Kne­že­vić i Mar­ko­vić.

Ko­va­če­vić je je naj­ra­ši­re­ni­je srpsko pre­zi­me u BiH. Za ovo pre­zi­me ve­za­no je čak dva­de­set ra­zli­či­tih sla­va. Ras­pros­tranjeni su od Bi­ha­ća, Kru­pe i Pe­trov­ca, pre­ko Banje Lu­ke, Te­sli­ća i Sa­ra­je­va, do Vi­še­gra­da i Vlasenice.

Pre­zi­me­na Kne­že­vić i Man­dić naj­ras­pros­tranjeni­ja su u Kra­ji­ni, dok su u is­to­čnoj Bo­sni ona ve­oma ret­ka. Slično je i sa pre­zi­me­ni­ma Đu­kić, Ma­rić i Pa­nić. I ona su naj­ra­ši­re­ni­ja u Kra­ji­ni.

Pre­zi­me­na Jo­va­no­vić, Mar­ko­vić, Ilić, Si­mić, Ni­ko­lić, Mi­trić, La­zić, Ga­vrić i Mi­čić vi­še su rasprostranjena u is­to­čnoj i srednjoj Bo­sni, a manje u Kraj­ini.

Ima slu­ča­je­va da se zbog ra­zli­či­tog iz­go­vo­ra, ili ra­zli­či­tog admi­nis­tra­ti­vnog evi­den­ti­ranja, kod pripadnika je­dnog ple­me­na beleže dva ra­zli­či­ta pre­zi­me­na. To je slu­čaj ka­da se, na pri­mer, u pre­zi­me­nu javlja slo­vo “j” ili ga ne­ma: Ba­jić-Ba­ić, Vu­jić-Vu­ić, Gru­jić-Gru­ić, Ga­jić-Ga­ić, Pe­jić-Pe­ić…

Po­ne­kad su kod pri­pa­dni­ka je­dnog ple­me­na za­beleže­na dva pre­zi­me­na i zbog to­ga što je do­šlo do za­me­ne jednog od slo­va dru­gim: To ima­mo ka­da se, na pri­mer, “dž” za­me­ni sa “č”: Ba­rudžija-Ba­ru­či­ja, Ekmedžija-Ekme­či­ja. Ili ka­da se “dž” za­me­ni sa “ć”: Indžić-In­đić; ka­da se “t” za­me­ni sa “d”: Vu­ko­brat-Vu­ko­brad, ka­da se “u” za­me­ni sa “o”: Škun­drić-Škon­drić…

Srbi ima­ju na­ro­dno-crkve­no slavlje ko­je je ne­po­zna­to kod dru­gih hriš­ćan­ski na­ro­da. To je krsna sla­va ili krsno ime. O njoj pos­to­je mno­ga pre­danja.

Po je­dnom krsno ime je uspo­me­na na dan ka­da su mno­go­bo­ža­čki pre­ci po­je­di­nih po­ro­di­ca pre­šli na hrišćansku ve­ru. Otu­da i na­ziv krsno ime od “krsti­ti se” to jest pre­ći u hriš­ćan­sku ve­ru.

Po dru­gom, u vre­me dok su Srbi ži­ve­li u ple­me­ni­ma je­dno po je­dno ple­me se kršta­va­lo iza­brav­ši za taj čin dan je­dnog od sve­ti­telja ili mu­če­ni­ka. Taj dan se otad sma­trao du­ho­vnim ro­đen­da­nom po­ro­di­ce. Po­ro­di­ce istog ple­me­na ima­ju is­tu krsnu sla­vu, a is­ti pre­zi­menjaci sa ra­zli­či­tim sla­va­ma ni­su od is­tog ple­me­na.

Ra­ši­re­no je i gle­di­šte ko­je se mo­že na­zva­ti ani­mis­ti­čnim, a ko­je po­la­zi od to­ga da je krsna sla­va sa­mo je­dan hris­ti­ja­ni­zo­va­ni pa­gan­ski kult – kult mrtvih, kult pre­da­ka. Ovo gle­di­šte kao naj­va­žni­je uz slavljenje krsnog ime­na na­vo­di: koljivo, paljenje sve­ća, se­čenje ko­la­ča. Sve su to ele­men­ti žrtve­nih obi­ča­ja za po­koj­ne pret­ke.

Po crkve­no-pra­vo­sla­vnom gle­di­štu krsna sla­va je nas­ta­la sve­snom akci­jom Srpske pra­vo­sla­vne crkve, a raširi­la se po svim srpskim kra­je­vi­ma to­kom 13., 14. i 15. veka njenom mi­si­onar­skom de­la­tnoš­ću. To je bio jedan vid bor­be pro­tiv mno­go­boš­tva i pa­ga­ni­zma. Zna­či, ne ra­di se o hris­ti­ja­ni­zo­va­nom pa­gan­skom kul­tu, već je to po svo­joj su­šti­ni hriš­ćan­ski i pra­vo­sla­vni sup­sti­tut za pa­gan­ski kult ko­ji se iz­gu­bio u pe­ri­odu od sla­ven­skog na­seljavanja Bal­kan­skog po­lu­os­trva. Sve­to­sav­skom re­for­mom iz je­dne crkve­ne, op­šte ili po­je­di­načne, za­ve­tne in­sti­tu­ci­je stvo­re­na je je­dna srpska sve­ča­nost ko­ja je u se­bi obu­hva­ti­la op­šte pra­vo­sla­vne i po­se­bne srpske ele­men­te.

Naj­češ­će sla­ve Srba u BiH su: Đur­đev­dan, Ni­koljdan, Sv. Jo­van Krsti­telj, Ar­hi­đa­kon Ste­fan, Ar­han­đel Mi­ha­ilo, Si­me­non Bo­go­pri­mac, Sv. Pan­te­li­ja, Sv. Va­si­li­je, Mi­holjdan, Pe­trov­dan, Krstov­dan, Sve­ti Ili­ja…

Dos­ta ret­ke srpske sla­ve u BiH su: Sv. Pro­ko­pi­je, Po­krov pre­sve­te Bo­go­ro­di­ce, Kon­stan­tin Ve­li­ki, Jo­van Bo­go­slov, Za­če­će Jo­va­na Krsti­telja, Va­ve­de­ni­je, Ar­hi­đa­kon Ga­vril…

Ve­oma su za­nimljivi po­da­ci o te­ri­to­ri­jal­nom ra­spo­re­du krsnih sla­va u Da­bro­bo­san­skoj mi­tro­po­li­ji. Ta­ko se, na pri­mer, Sve­ti Var­to­lo­mej sla­vi sa­mo u Kra­ji­ni. Sla­vi ga rod Ke­cman, Tu­bin, Se­lak, Dra­gić, Bje­la­jac, Jo­šić, Mi­ja­to­vić i Ni­kić.

Za­če­će Sv. Jo­va­na Krsti­telja sla­ve sa­mo Dra­gi­ći u Sa­ra­je­vu, dok Ivanjdan (ro­đenje Sv. Jo­va­na Krsti­telja) sla­ve ne­ke srpske po­ro­di­ce u ma­glaj­skom i vi­še­grad­skom kra­ju.

Sv. Jev­ti­mi­ja sla­vi rod Mi­siljevi­ća iz Bu­goj­na, dok sla­vu Sv. Jo­va­na Les­tvi­čni­ka sla­vi dio ro­da Vrho­vac u gradi­škoj i la­mi­na­čkoj pa­ro­hi­ji.

Sve­ta Pet­ka je sla­va Spa­so­je­vi­ća (Sre­bre­ni­ca, Vla­se­ni­ca) Mi­lo­še­vi­ća (Pa­za­rić, Po­fa­li­ći, Bla­žuj) i Di­mi­ća (Du­bi­ca, Pri­je­dor).

Sa­bor Sv. dva­na­est apos­to­la sla­ve sa­mo Miljano­vi­ći u pa­ro­hi­ja­ma Ma­ši­ći i Ro­ma­nov­ci, a Sv. Ha­ra­lam­pi­ja sa­mo Ba­ši­ći u Donjoj Pec­ki.

Cve­ti se sla­ve sa­mo u sa­ra­jev­skom i vla­se­ni­čkom kra­ju. U Sa­ra­je­vu ih sla­ve Mi­ći­ći, Os­to­ji­ći, Živ­ko­vi­ći i Baka­li­ći, a na Pa­la­ma Ka­rav­di­ći.

Ako je kod is­tog pre­zi­me­na zas­tupljena sa­mo je­dna krsna sla­va ne­sumnjivo je da se ra­di o je­dnom ple­me­nu (ro­du). To se pre­zi­me­na: Agba­ba, Agić, Ba­roš, Be­len­za­da, Be­ronja, Bo­kan, Bra­tić, Vi­še­kru­na, Vje­šti­ca, Džepi­na, Ko­panja, Ko­tur, Ka­ra­kaš, Ma­za­li­ca, Ma­cu­ra, Pra­šta­lo, Ri­bić, Te­gel­ti­ja, To­li­mir, Fur­tu­la, Če­nić, Čo­ro­ka­lo, Šo­ja, Šer­bu­la…

Kod pre­zi­me­na kod ko­jih no­si­oci je­dnog pre­zi­me­na ima­ju je­dnu krsnu sla­vu, a u ne­kim mes­ti­ma je kod njih zabeleže­na dru­ga sla­va, do­šlo je do pro­me­ne prvo­bi­tne sla­ve.

Do pro­me­ne krsne sla­ve do­la­zi­lo je ret­ko i to su naj­češ­će po­je­di­na­čni slu­ča­je­vi (kad si­ro­ma­šni mla­do­ženja pri­hva­ti sla­vu svo­je bo­ga­te ne­ves­te ili kad mla­do­ženja pri­hva­ti ne­ves­ti­nu sla­vu jer u njenoj po­ro­di­ci ne­ma mu­ških po­to­ma­ka ko­ji bi je dalje sla­vi­li).

Ta­kvi slu­ča­je­vi za­beleže­ni su kod pre­zi­me­na: Amidžić, Are­ži­na, Be­rić, Ba­la­ban, Ba­sa­ra, Bil­bi­ja, Brkljač, Bunda­lo, Bur­sać, Ga­će­ša, Gru­bor, Drljača, Du­ba­jić, Jun­gić, Ke­cman, Ko­čić, Miljuš, Mo­mić, Obu­ći­na, Opa­čić, Sabljić, Stu­par, Tin­tor, Tra­var, Ću­lum, Hrva­ća­nin, Ča­đo, Če­ko, Ša­ko­ta, Ša­re­nac, Šo­la­ja…

Pos­to­je i pre­zi­me­na kod ko­jih je za­bilježe­no vi­še sla­va. U tom slu­ča­ju se ra­di o vi­še ra­zli­či­tih ro­do­va. To su: Avra­mo­vić, An­to­nić, Ba­bić, Ba­jić, Bo­žić, Vu­ka­ši­no­vić, Vu­ko­vić, Ga­jić, Gli­go­rić, Gra­ho­vac, Da­vi­do­vić, Da­kić, Đo­kić, Du­kić, Ja­kšić, Janjić, Jo­va­no­vić, Jo­kić, Ka­la­bić, Kos, Ku­zma­no­vić, Ma­rić, Mi­ja­to­vić, Novaković, Pa­vlo­vić, Pe­tro­vić, Ris­tić, Si­mić, Ta­dić, To­mić…

U 1882. go­di­ni evi­den­ti­ra­na su po­je­di­na srpska pre­zi­me­na i njiho­ve krsne sla­ve. Ta­ko je za­bilježe­no da Avlijaša ima na Sa­ra­jev­skom polju i Bla­žu­ju i da sla­ve Jo­va­na Krsti­telja, Ba­šti­na­ca u Ma­ši­ći­ma i Romanovci­ma i da im je krsna sla­va Sv. Lu­ka, Aj­du­ko­vi­ća u Vla­se­ni­ci i da sla­ve Arh. Mi­ha­il, u Du­bo­vi­ku im je sla­va Jo­van Krsti­telj, u Krup­skoj Gli­ni­ci Ni­koljdan. Be­len­za­de su evi­den­ti­ra­ne u Banjoj Lu­ci, Bu­goj­nu, Donjem Va­ku­fu, Ka­me­nu kod Gla­mo­ča i sla­ve Jo­va­na Krsti­telja. Za­pi­si ka­zu­ju da su ta­da Ba­sa­re ži­vje­le u Kru­pi, Ku­len Va­ku­fi, Lu­šci Pa­lan­ci i Pe­trov­cu i da su sla­vi­li Đur­đev­dan. Vo­ćki­ći su iz Stra­ži­ce kod Ključa i sla­ve Sv. Ni­ko­lu, Lo­li­ći iz Dra­gelja kod Gra­di­ške, Po­pov­ca kod Banje Lu­ke i sla­va im je Jo­van Krsti­telj, a Lo­li­ći­ma iz Bis­tri­ce kod Banje Lu­ke Ni­koljdan. Ku­tli­je su iz Rui­škei njiho­va sla­va je To­ma apos­tol.

Pre­zi­me Te­gel­ti­ja evi­den­ti­ra­no je u Mrkonjić Gra­du, Tra­vni­ku, Me­dnoj i Sla­ti­ni kod Ri­bni­ka i pro­slavljaju Đur­đev­dan. Pe­ze­ri su iz Bla­škog kod Banje Lu­ke sla­va im je Jo­van Krsti­telj, Gnjato iz Bu­goj­na sla­ve Arh. Mihaila, a Mo­ro iz Po­fa­li­ća (Sa­ra­je­vo) sla­ve Đur­đev­dan…

 Po­pi­si sta­no­vniš­tva

Pre­ma prvom po­pi­su sta­no­vniš­tva ko­ji su 1879. go­di­ne spro­ve­le aus­tro­ugor­ske vlas­ti u BiH je ži­ve­lo 1.158.000 sta­no­vni­ka. Od tog bro­ja Srba je bi­lo 496.485 ili 42,88 od­sto, Mu­sli­ma­na 448.613 ili 38,73 od­sto, Hrva­ta 209.391 ili 18,30 od­sto, Je­vre­ja 3.426 ili 0,29 od­sto i os­ta­lih 249 ili 0,02 od­sto.

Od uku­pnog bro­ja Srba oko 349.000 ili 70 od­sto ži­ve­lo je u mi­tro­po­li­ji Da­bro­bo­san­skoj, a pre­os­ta­lih 147.000 ili 30 od­sto u epar­hi­ja­ma Zvor­ni­čko-tu­zlan­skoj i Za­hum­sko-her­ce­go­va­čkoj.

Po posljednjem po­pi­su ko­ji je obavljen 1991. go­di­ne BiH je ima­la 4.377.033 sta­no­vni­ka. Mul­si­ma­na je bi­lo 1.902.956 ili 43,47 od­sto, Srba 1.366.104 ili 31,21 od­sto, Hrva­ta 760.852 ili 17,38 od­sto, Ju­go­slo­ve­na 242.682 ili 5,54 od­sto, Crno­go­ra­ca 10.071 ili 0,23 od­sto, Ma­ke­do­na­ca 1.596 ili 0,03 od­sto, Slo­ve­na­ca 2.190 ili 0,05 od­sto, Al­ba­na­ca 4.295 ili 0,10 od­sto, Ro­ma 8.864 ili 0,20 od­sto, Ukra­ji­na­ca 3.929 ili 0,09 od­sto…..

Najrasprostranjenija prezimena

Me­đu pe­de­set naj­ras­pros­tranjeni­jih su i pre­zi­me­na: Ilić, Đu­kić, Vu­ko­vić, Si­mić, Ra­dić, Ma­rić, To­mić, Bo­žić, Jan­ko­vić, Mi­ja­to­vić, Mi­ćić, Da­vi­do­vić, Jo­vić…

IZVOR: www.prnjavor.rs

 

Naredni članak:
Prethodni članak:

Komentari (95)

Odgovorite

95 komentara

  1. Drljic

    Postovani
    Zanima me porijeklo prezimena Drljic iz Koz.Dubice. ( Veliko Dvoriste Pobrdjani ) Krsna slava Sveti Jovan. Pozdrav Hvala

    • Miloš

      Negde sam pročitao da prezime potiče iz okoline Knina pa su se doselili u Knešpolje, moja prababa je devojacki Drljić i iz Čitluka je kod Knežice opština Kozarska Dubica.

  2. Dusan

    ..nesto o porijeklu prezimena Raljic… naizgled obicno prezime ali nazalost nisam uspio dosad naici ni na kakav trag o porijeklu… Prvi Raljici su doselili na podrucje danasnje opstine Knezevo(pre rata Skender Vakuf)…po dolaaku su se vjerovatno podijelili i uzeli tri krsne slave… Mitrovdan, Arandjelocdan i Nikoljdan.vjerovatno da mogu jedni drugima dolaziti posto su tada ovo bila rijetko naseljena podrucja.. Inace imam porodicno stablo od neke 1800 g… ..dali mozda prezime ima veze sa podrucjem Ralja u Srbij..i i dali smo se pre drugacije prezivali… ..inace Raljica ima jos u Kotor Varosu i isti su porijeklom od nas i slave Mitrovdan…… nadam se da ce te pronaci bar neke podatke i hvala unapred i naravno podrska ovome sto radite… S postovanjem, Raljic Bore Dusan..

  3. Postovani,zanima me poreklo prezimena Ćelić.Krsna slava Đurđevdan.Opstina Teslić.

  4. Filip

    Zanima me poreklo prezimena Ćebić BiH.

  5. Senada Sevlić

    Postovani,zanima me poreklo prezimena Sevlić?
    otac mi je rodjen u Bosanskoj Dubici,njegov otac takodje a majka u Sanskom Mostu.

  6. Senada Sevlić

    Moja baka,oceva majka se prezivala Zukić

  7. Zanima me poreklo Vasić slave Djurdjevdan opstina Srebrenica Republika srpska.

  8. Tatjana Pejović

    Interesuje me porijeklo Pejovića koji su se prije oko 200 godina naselili u Mojkovcu- Crna Gora i slave Đurđevdan.Ne znam da li su mijenjali slavu.

    hvala,
    Tatjana Pejović, udata Ćupić

  9. Tatjana Pejović

    Molila bih Vas za porijeklo plemena Ćupić nastanjenih u Zagarču – opština Danilovgrad, Crna Gora.
    Slave sv.Petku. Da li im je to izvorna slava i je li tačnije pisati Ćupić ili Čupić, jer je skoro bila emisija da su to isti.

    Hvala ,
    Tatjana Ćupić

  10. Gordana

    Postovanje,

    Mozete mi li nesto reci o prezimenu Milojica (Donja Ravska, Miska Glava kod Prijedora) slave Sv. Jovana i prezimenu Latiovic (Vrtoce, Bosanski Petrovac) isto slave Sv. Jovana.

    Unapred zahvana,
    Gordana