Павловић

Доње Драгачево је 1898. и 1899. године проучавао Јован Ердељановић. Постанак села и порекло становништва Селиште, стара гробља и други остаци из старине све су поуздани знаци старијих насеља на овом месту. Како су готово сви остаци на страни према Бјелици, изгледа, да су старија насеља била ближе речној долини….

Порекло становништва села Овсиште, општина Топола. Према истраживању Боривоја М. Дробњаковића „Јасеница“ од 1920. до 1922. године. Приредио сарадник портала Порекло Александар Аксић Шарко   Топографске прилике. Северно од лакта који чини Јасеница излазећи из Котрашке Клисуре и скрећући из правца 3.—И. у меридијански правац, налази се Овсиште. Куће су растурене…

Порекло становништва села Санад, према истраживању Јована Ердељановића у књизи “Срби у Банату”. Приредио сарадник портала Порекло Александар Маринковић По причању старих људи, прво село било је крај саме Тисе. И сад је тамо та улица, а ту је била и стара црква и њено место било је обележено крстом,…

Порекло становништва села Трнава (Горња и Доња Трнава), општина Топола. Према истраживању Боривоја М. Дробњаковића „Јасеница“ од 1920. до 1922. године.   Село је разбијеног типа, дели се на Горњу и Доњу Трнаву. У Горњој Трнави су крајеви: Врлаје, Ракићевца, Мамутовац, Прекобучје и неколико крајева са породичним именима. У Доњој Трнави…

Велика Крсна, општина Младеновац, стање из 1925. године (Јасеница). Порекло породица и старине. Прве куће били су у Геци, где су се настанили најстарији досељеници Влајићи. Влајићи (Николићи) 133 к., славе св. Ђурђиц. Њихови чукундедови Владислав (Влаја), Владимир и Радисав дошли из Црне Горе. За овима су дошли преци данашњих…

Порекло становништва села Сиригојно, општина Чајетина, стање из 1906. године. Село се дели по породицама. Пипаловићи су куће збијене и чине Пипалску Малу. Од села Равни пружају се 3 к., Плашића 2 к., Јањуша 13к., Стамата 16 к., Бјелчића 25 к., Пипала 3 к., Дабовића 4 к., Митровића 16 к.,…

Порекло становништва села Мајур код Шапца Досељени у 18. веку: БЕЉИЋИ (Аранђеловдан, 10-5 к), из Херцеговине. ИСКИЋИ (Јовањ­ дан, 10-2 к), из Босанске Крајине; пред сам устанак, доселили у Стражу (Јадар), и Мајур. МАРКОВИЋИ II (Никољдан, 3 к), раније се звали Секулићи; дошли из Херцеговине у Семберију, а затим –…

Стрмово, општина Лазаревац, стање из 1933. године Пре Карађорђевог устанка доселила су се три рода: Неранџићи (Лазаревићи, Петровићи, Јовановићи, Николићи укупно 17 к., славе Ђурђиц. Доселили се из околине Дебра у Македонији. По предању, данашње село основао је Цола Неранџа са своја четири сина. Он је био туфегџија (пушкар) и…

Портал Порекло у више наставака објављује податке о буњевачким презименима, који су преузети из књиге Јована Ердељановића “О пореклу Буњеваца”. Прилог послао Александар Маринковић ОБРАДОВИ – у Суботици, од 1715.године. Ово је презиме православних Срба, као што тврди и Маретић, те су без сумње, ови Буњевци били најпре православне вере. По…

Село Друговац, општина Смедерево, стање из 1925. године. Радишићи (Милојевићи, Пантићи, Јочићи, Илићи, Миловановићи, Нешићи, Ристићи, Павловићи, Симићи, Радојковићи, Ивановићи, Живојиновићи, Јовановићи, Јеленићи, Максимовићи, Савићи (укупно 84 к., св. Ђурђиц). По њима се и цео крај села у коме живе зове Радишића Крај. Доселио се чукун деда Радиша из Херцеговине….