Павловић

Порекло презимена, село Равње (Сремска Митровица)

Порекло становништва села Равње, Сремска Митровица. Стање од почетка 19. века до прве половине 20. века    Досељени почетком 19. века – од Првог српског устанка до 1829. године Из Црне Горе досељени су: АЋИМОВИЋИ (Јовањдан, 5-1 к); старо име Вукићи. БАКОЧЕВИЋИ (Јовањдан, 5 к); прво, били насељени у Глоговцу….

› више информација

Порекло презимена, село Поцерски Причиновић (Шабац)

Порекло становништва села Поцерски Причиновић, град Шабац. Према антропогеографским испитивањима 1947, 1948. и 1949. године “Шабачка Посавина и Поцерина“ Војислава С. Радовановића. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.   Село Поцерски Причиновић звало се раније Оџино Село, па име промењено још раније од турског рата 1876 (?). Село се дели,…

› више информација

Порекло презимена, село Ноћај (Сремска Митровица)

Порекло становништва села Ноћај, град Сремска Митровица. Стање од 18. века до прве половине 20. века   Досељени у 18. веку Из Црне Горе су: ЂУРИЋИ (Срђевдан, 5 к). ЈОВИЋИ (Никољдан, 7 к), један су род са Јовићима у Богатићу; од њих су Станојчићи у Црној Бари. Из Херцеговине су:…

› више информација

Порекло презимена, село Метковић (Богатић)

Порекло становништва села Метковић, општина Богатић. Стање од 18. века до прве половине 20. века   Досељени у 18. веку Видовци су најстарији становници, и оснивачи села (Миољдан, 108-7 К). Досељени су из Вида села код Метковића, у Херцеговини. По предању, дошла деветорица браће. У Видовце се убрајају: АЛЕКСИЋИ (6…

› више информација

Порекло презимена, село Клокоч (општина Војнић)

Порекло презимена, село Клокоч (општина Војнић)   Презимена у Клокочу 1725. године – Насељавање војнићко-слуњске области (Подаци за 1725. годину преузети су из књиге „Карловачки генералат“ Војина С. Дабића) Клокоч и засеоци који ће се касније развити у посебна села (Дуњак, Кестеновац, Липовац Крстињски…): Барак Буњевац Бусовић Владић Вуиновић (2)…

› више информација

Књига крштених, венчаних и умрлих СПЦ за парохију Цетинград (Кордун) из 1827. године; Срби из Цетинграда и околних села на ратним листама губитака аустроугарске војске у Првом Светском рату; Презимена у општинском месту Цетинград на Кордуну, према попису становништва 1948. године

Сарадник портала Порекло Јован Ерор приредио је списак крштене деце, њихових родитеља и кумова који су 1827. године уписани у књигу крштених Српске Православне Цркве за парохију Цетинград – Црква Светих апостола Петра и Павла у Бухачи. Крштења је обављао парох Радосав Пајић или капелан Михајло Кијурина. Цетинград се у то…

› више информација

12. октобар 2012.

2

Нова презимена на Српском ДНК пројекту

Табела Српског ДНК пројекта, са подацима особа које су досад урадиле Y-ДНК анализу, допуњена је подацима преузетим из студије Родови који славе Св. Тому” (аутори Александар Бачко и Драгиша Максимовић, Генетичка и етнографска истраживања, Зборник за српску историју и етнографију, Књига 5, Београд 2010.) Наведена књига, заједно са интернтет презентацијом…

› више информација

Порекло презимена, село Дреновац (Шабац, Мачва)

Порекло становништва села Дреновац, општина Шабац (Мачва). Стање од почетка 18. века, па до прве половине 20. века   Досељени у 18. веку Из Херцеговине су: ГЕРАТОВИЋИ (Никољдан, 30-10 к). МАКЕВИЋИ (Никољдан, 62 к); од њих су СТОКИЋИ (4 к). ШОБИЋИ (Ђурђевдан, 62 к); име добили по Шоби, оборкнезу; од њих су…

› више информација

Порекло презимена, село Бољковци (Горњи Милановац)

Порекло становништва села Бољковци, општина Горњи Милановац. Стање од прве половине 18. века  до краја 19. века Према истраживању Милоја Ракића, староседелачког становништва у Качеру је нешто мање од половине, што је знатно више него у неким другим областима Србије. То су оне породице које су живеле у Качеру и…

› више информација

Порекло презимена, Ново Милошево/Драгутиново (Нови Бечеј)

Порекло становништва насеља Ново Милошево (Горњи Банат), према истраживању етнолога Јована Ердељановића “Срби у Банату”. Приредио сарадник портала Порекло Александар Маринковић НАПОМЕНА (А. М.): Данашњи градић Ново Милошево настао је 27.11.1946. године, спајањем два насеља: Беодре, која се помиње још 1331. године и Карлова (Драгутинова) које су основали демилитаризовани српски…

› више информација