Порекло презимена, село Равње (Сремска Митровица)

7. новембра 2012.

коментара: 0

Порекло становништва села Равње, Сремска Митровица. Стање од почетка 19. века до прве половине 20. века 

 

Досељени почетком 19. века – од Првог српског устанка до 1829. године

Из Црне Горе досељени су: АЋИМОВИЋИ (Јовањдан, 5-1 к); старо име Вукићи. БАКОЧЕВИЋИ (Јовањдан, 5 к); прво, били насељени у Глоговцу.

Из Херцеговине, дошли су БЕГОВИЋИ (Лазаровдан, 8-4 к), и СТАНКОВИЋИ (Никољдан, 30-1 к).

Из Лике су насељени ИВИЋИ 1 (Ђурђиц, 13-2 к), од рода Угљешевића; један су род са Јоцковићима у Глоговцу, и Ивићима и Анићима – у Бановом Пољу.

НИКОЛИЋИ (Никољдан, 13-3 к), из Горњег Црњелова (у Семберији); зову их Гускићи – од њих, има отсељених у Засавици.

Из Босне, прешли су ЈОВАНОВИЋИ (Алимпије, 9-1 к), из Лопара, код Зворника.

ЛАУШЕВИЋИ (Миољдан, 14-2 к), један су род са Лаушевићима у Салашу Црнобарском; прво су били насељени у Глоговцу.

ТУРУДИЋИ (Мрата, 11-5 к); по предању, у сеобу кренула четворица браће, од којих двојица оду у Мокру Гору, а Васо и Ђуро – доселе у Мачву.

МАРКОВИЋИ (Ђурђевдан, 1 к), један су род са Марковићима у Бановом Пољу, и Салашу Ноћајском.

Од Босанске Крајине, досељени су: БАЊЧЕВИЋИ (Ђурђевдан, 20-10 к), од рода Милошевића, од Бање Луке; по предању, дошла четворица браће, од којих један остао код Лознице, други прешао у Банат, трећи се настанио у Засавици, а четврти – населио се у Равњу.

БЕЛОВУКОВИЋИ (Јовањдан, 12-8 к), дошли из неког села испод Козаре прво били насељени у Оглађеновцу селу у Подгорини, (1820 год.), а затим се поделили и једни дошли у Мачву, а други – у Посавину, у села Јабучје и Месарце.

БУДЕЧЕВИЋИ (Јовањдан, 11-2 к).

ДОЊЧИЋИ (Јовањдан, 5-1 к), из Босанске Дубице.

ЈОВАНОВИЋИ (Томињдан, 5-2 к).

КОПУНОВИЋИ (Томињдан, 3 к), од рода су Драгојевића, дошли са “реке Уне”.

НИКОЛИЋИ 1, (Ђурђиц, 5 к), звани Бркићи.

СТИЈАКОВИЋИ (Јован Златоусти, 3-1 к).

Од Јадра, досељени су БАЏИЋИ (Трифундан, 6-2 к), од Томашевића из Новог Села, и један су род са Марјановићима у Црној Бари.

БЕЉИЋИ (Степањдан, 12-2 к), од Симеуновића из Глоговца.

ПУЗМИЋИ (Ђурђевдан, 3-3 к), и СИМИЋИ (7-6 к), од рода су Симића, досељени из Руњана (Јадар); један су род са Живковићима у Црној Бари, Симићима (Ђаковићи, Весићи) у Глоговцу, и Симићима у Глушцима; Симиће зову Чолићи – по Живану Симићу, устанику, којем је одсечена рука у боју на Буковици (Азбуковица).”

 

Досељени између 1829. и 1863. године

Из Босне су: ЂОКИЋИ (Никољдан, 8-1 к).

ИВИЋИ П (Ђурћиц, 4 к).

МАЦКАРЕВИЋИ (Никољдан, 2 к).

САМАРЏИЋИ (Никољдан, 5-4 к), од Прозора; зову их Прозорчићи.

ГАВРИЋИ (Никољдан, 1 к); од њих су Гаврићи у Бадовинцима.

ФИЛИПОВИЋИ (Ђурђевдан, 6-2 к); један су род са Филиповићима у Мајуру и Шеварицама.

СОЛОМОНОВИЋИ (Јовањдан, 1 к), од рода Арсеновића; досељени из Црњелова, у Семберији; прво су били насељени у Бадовинцима.

Из Босанске Крајине, дошли су ВАСИЋИ (Јовањдан, З-2 к), и КОЊЕВИЋИ (Ђурђевдан, 5 к).

Из Јадра су насељени ЂУКАНОВИЋИ (Аранђеловдан, 7-2к).

БУЧИЋИ (Павловдан, З к) изд. Добрића.

ДВОРШТАНСКИ (Степањдан, 4-1 к), из Дворске, у Рађевини; један су род са Гладовићима у Дубљу.

ДУКИЋИ (Ђурђевдан, 12 к), из Дубоког, код Обреновца.

ЂОНЛИЋИ (Ђурђевдан, 5-2 к); из Богатића, дошао Лазар тетки на имање.

РЕЉИЋИ (Никољдан, 5-2 к), од дреновачких Рељића, пореклом из Босне.

 

Досељени крајем 19. и почетком 20. века

Пребегли за време босанско-херцеговачке буне, 1875. године, из Семберије:

БРКИЋИ (Никољдан, 7-1 к); пребегао Петар са сином Ђорђем, и две кћерке; Ђока је био пушкар, и због тога их зову Пушкаревићи.

ЂОРЂИЋИ (Никољдан, 2- 2 к), од рода Стевановића из Горњег Црњелова.

КОВАЧЕВИЋИ, звани Крезићи (Никољдан, 4-З к), из Горњег Црњелова.

МИХАЈЛОВИЋИ (Ђурђевдан, з-з к); пребегао Цветин Шопал, из Доњег Црњелова; уљез у Станковиће.

ГАЈИЋИ (Степањдан, 4 к).

КУЗМАНОВИЋИ (Ђурђев дан, 5-1 к), од рода Ђурића, из Попова.

Из Босне су пребегли ПОПОВИЋИ (Никољдан, 1-5 к); дошао Васо, са децом Милутином, Трифуном, и Живаном, из Старе Градишке.

РАДОЈКОВИЋИ (Ђурђевдан, 2 к), од Ливна.

АНДРИЋИ (Аранђеловдан, 1-З к); потичу од Ђорђа, родом из Више града; пребегао као младић у Србију, око 1900. године.

МАНОЈЛОВИЋИ (Степањдан, з-з к); доселио се Ранко, са синовима Миланом и Иваном, из Тавне, у Босни 1890. године).

ПАВЛОВИЋИ (Никољдан, з-з к), доселио се Секула, зидар, из Тавне, око 1870. године.

ВЛАЈНИЋИ (Степањдан, 5- З к), из Лике.

РОМАНДИЋИ (Никољдан, 5 к); потичу од Димитрија, Бугарина из Трнова, који је дошао као дечко, а касније – ушао жени у кућу, У Романдиће. (Прави Романдићи су замрли). ДАНОЈЛИЋИ (1 к); дошао Павле, 80-тих година, из Глоговца.

МАРТИНОВИЋИ (Никољдан, з-з к); доселио се Ђока из Богатића; уљез у Јовиће; касније је довео и брата Рајка.

Андрија ПАЈИЋ (1 к), из Бадовинаца; уљез у Булиће.

Не знају порекло ЈОВАНОВИЋИ (Ђурђиц, 2 к); зову их Крсма новићи.

 

Досељени између два светска рата

Ранко ЛИЧАНСКИ (2 к), из Раденковића; уљез у Стијаковиће.

 

ИЗВОРmacva.awardspace.com

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.