Порекло становништва села Равње, Сремска Митровица. Стање од почетка 19. века до прве половине 20. века
Досељени почетком 19. века – од Првог српског устанка до 1829. године
Из Црне Горе досељени су: АЋИМОВИЋИ (Јовањдан, 5-1 к); старо име Вукићи. БАКОЧЕВИЋИ (Јовањдан, 5 к); прво, били насељени у Глоговцу.
Из Херцеговине, дошли су БЕГОВИЋИ (Лазаровдан, 8-4 к), и СТАНКОВИЋИ (Никољдан, 30-1 к).
Из Лике су насељени ИВИЋИ 1 (Ђурђиц, 13-2 к), од рода Угљешевића; један су род са Јоцковићима у Глоговцу, и Ивићима и Анићима – у Бановом Пољу.
НИКОЛИЋИ (Никољдан, 13-3 к), из Горњег Црњелова (у Семберији); зову их Гускићи – од њих, има отсељених у Засавици.
Из Босне, прешли су ЈОВАНОВИЋИ (Алимпије, 9-1 к), из Лопара, код Зворника.
ЛАУШЕВИЋИ (Миољдан, 14-2 к), један су род са Лаушевићима у Салашу Црнобарском; прво су били насељени у Глоговцу.
ТУРУДИЋИ (Мрата, 11-5 к); по предању, у сеобу кренула четворица браће, од којих двојица оду у Мокру Гору, а Васо и Ђуро – доселе у Мачву.
МАРКОВИЋИ (Ђурђевдан, 1 к), један су род са Марковићима у Бановом Пољу, и Салашу Ноћајском.
Од Босанске Крајине, досељени су: БАЊЧЕВИЋИ (Ђурђевдан, 20-10 к), од рода Милошевића, од Бање Луке; по предању, дошла четворица браће, од којих један остао код Лознице, други прешао у Банат, трећи се настанио у Засавици, а четврти – населио се у Равњу.
БЕЛОВУКОВИЋИ (Јовањдан, 12-8 к), дошли из неког села испод Козаре прво били насељени у Оглађеновцу селу у Подгорини, (1820 год.), а затим се поделили и једни дошли у Мачву, а други – у Посавину, у села Јабучје и Месарце.
БУДЕЧЕВИЋИ (Јовањдан, 11-2 к).
ДОЊЧИЋИ (Јовањдан, 5-1 к), из Босанске Дубице.
ЈОВАНОВИЋИ (Томињдан, 5-2 к).
КОПУНОВИЋИ (Томињдан, 3 к), од рода су Драгојевића, дошли са “реке Уне”.
НИКОЛИЋИ 1, (Ђурђиц, 5 к), звани Бркићи.
СТИЈАКОВИЋИ (Јован Златоусти, 3-1 к).
Од Јадра, досељени су БАЏИЋИ (Трифундан, 6-2 к), од Томашевића из Новог Села, и један су род са Марјановићима у Црној Бари.
БЕЉИЋИ (Степањдан, 12-2 к), од Симеуновића из Глоговца.
ПУЗМИЋИ (Ђурђевдан, 3-3 к), и СИМИЋИ (7-6 к), од рода су Симића, досељени из Руњана (Јадар); један су род са Живковићима у Црној Бари, Симићима (Ђаковићи, Весићи) у Глоговцу, и Симићима у Глушцима; Симиће зову Чолићи – по Живану Симићу, устанику, којем је одсечена рука у боју на Буковици (Азбуковица).”
Досељени између 1829. и 1863. године
Из Босне су: ЂОКИЋИ (Никољдан, 8-1 к).
ИВИЋИ П (Ђурћиц, 4 к).
МАЦКАРЕВИЋИ (Никољдан, 2 к).
САМАРЏИЋИ (Никољдан, 5-4 к), од Прозора; зову их Прозорчићи.
ГАВРИЋИ (Никољдан, 1 к); од њих су Гаврићи у Бадовинцима.
ФИЛИПОВИЋИ (Ђурђевдан, 6-2 к); један су род са Филиповићима у Мајуру и Шеварицама.
СОЛОМОНОВИЋИ (Јовањдан, 1 к), од рода Арсеновића; досељени из Црњелова, у Семберији; прво су били насељени у Бадовинцима.
Из Босанске Крајине, дошли су ВАСИЋИ (Јовањдан, З-2 к), и КОЊЕВИЋИ (Ђурђевдан, 5 к).
Из Јадра су насељени ЂУКАНОВИЋИ (Аранђеловдан, 7-2к).
БУЧИЋИ (Павловдан, З к) изд. Добрића.
ДВОРШТАНСКИ (Степањдан, 4-1 к), из Дворске, у Рађевини; један су род са Гладовићима у Дубљу.
ДУКИЋИ (Ђурђевдан, 12 к), из Дубоког, код Обреновца.
ЂОНЛИЋИ (Ђурђевдан, 5-2 к); из Богатића, дошао Лазар тетки на имање.
РЕЉИЋИ (Никољдан, 5-2 к), од дреновачких Рељића, пореклом из Босне.
Досељени крајем 19. и почетком 20. века
Пребегли за време босанско-херцеговачке буне, 1875. године, из Семберије:
БРКИЋИ (Никољдан, 7-1 к); пребегао Петар са сином Ђорђем, и две кћерке; Ђока је био пушкар, и због тога их зову Пушкаревићи.
ЂОРЂИЋИ (Никољдан, 2- 2 к), од рода Стевановића из Горњег Црњелова.
КОВАЧЕВИЋИ, звани Крезићи (Никољдан, 4-З к), из Горњег Црњелова.
МИХАЈЛОВИЋИ (Ђурђевдан, з-з к); пребегао Цветин Шопал, из Доњег Црњелова; уљез у Станковиће.
ГАЈИЋИ (Степањдан, 4 к).
КУЗМАНОВИЋИ (Ђурђев дан, 5-1 к), од рода Ђурића, из Попова.
Из Босне су пребегли ПОПОВИЋИ (Никољдан, 1-5 к); дошао Васо, са децом Милутином, Трифуном, и Живаном, из Старе Градишке.
РАДОЈКОВИЋИ (Ђурђевдан, 2 к), од Ливна.
АНДРИЋИ (Аранђеловдан, 1-З к); потичу од Ђорђа, родом из Више града; пребегао као младић у Србију, око 1900. године.
МАНОЈЛОВИЋИ (Степањдан, з-з к); доселио се Ранко, са синовима Миланом и Иваном, из Тавне, у Босни 1890. године).
ПАВЛОВИЋИ (Никољдан, з-з к), доселио се Секула, зидар, из Тавне, око 1870. године.
ВЛАЈНИЋИ (Степањдан, 5- З к), из Лике.
РОМАНДИЋИ (Никољдан, 5 к); потичу од Димитрија, Бугарина из Трнова, који је дошао као дечко, а касније – ушао жени у кућу, У Романдиће. (Прави Романдићи су замрли). ДАНОЈЛИЋИ (1 к); дошао Павле, 80-тих година, из Глоговца.
МАРТИНОВИЋИ (Никољдан, з-з к); доселио се Ђока из Богатића; уљез у Јовиће; касније је довео и брата Рајка.
Андрија ПАЈИЋ (1 к), из Бадовинаца; уљез у Булиће.
Не знају порекло ЈОВАНОВИЋИ (Ђурђиц, 2 к); зову их Крсма новићи.
Досељени између два светска рата
Ранко ЛИЧАНСКИ (2 к), из Раденковића; уљез у Стијаковиће.
ИЗВОР: macva.awardspace.com
Коментари (0)