Павловић

Порекло становништва села Бочар (Горњи Банат), према истраживању етнолога Јована Ердељановића “Срби у Банату”. Приредио сарадник портала Порекло Александар Маринковић Срби су се први населили. Као прве, насељене су фамилије: Попови, Зарићи, Лињачки, Остојини и Сенћански. Зарићи су били близу старе цркве. Док није дошао спахија, били су богати људи….

Порекло становништва Новог Бечеја (Горњи Банат), према истраживању етнолога Јована Ердељановића “Срби у Бечеју”. Приредио сарадник портала Порекло Александар Маринковић  НАПОМЕНА: Нови Бечеј настао је спајањем два насеља: Врањево и Нови Бечеј.  До 1952. године носи име Волошиново, када добија данашњи назив – Нови Бечеј (А. М.) Када је била ”немачка…

Порекло становништва села Елемир, општина Зрењанин (Горњи Банат), према истраживању етнолога Јована Ердељановића “Срби у Банату” Стари су причали да је село било најпре на месту Илиџе, где су сад немачки виногради, на страни према Арадцу. Ту су биле земунице, како тврде, још пре 200 година. Затим су прешли на…

Порекло становништва села Дражањ, општина Гроцка, Смедеревско Подунавље, стање из 1925. године Најстарији досељеници су Дедићи. Они су се населили код Точка и ту је основа села. После њих су дошли Мрачићи, Ђурђевићи, Цветковићи, Чулићи и остали. Дедићи (Марковићи) 13 к., славе Марковдан. Доселио се прадед Јово човеку од 90…

Порекло становништва села Липовице, општина Лопаре (Мајевица). Подаци датирају из шесте деценије 20. века Најстарији родови у селу су: Тојићи и Томићи, обоје пореклом из Херцеговине. Томићи су пореклом од Гацка. У овај крај долазили за храном. Јован Томић (рођен 1892. године набраја ове претке: Илија, Тешо, Тома, Лазар; доселио…

Порекло становништва села Доње Вуковско, општина Купрес, Федерација БиХ Раније су овде живели Карамани, који су замрли. Зечево Врело се звало Карамановац. Пре куге су живели Зечевићи, који су сада у Равном. Керановићи, који су били овде, одселили су пре Аустрије у Мрчај и у околину Травника. Живанићи, Дујмићи, Аскићи,…

Порекло становништва села Љутице, општина Пожега, стање из 1925. године (Златиборски округ). Село је јако старо, али из тога доба нема староседеоца. Све данашње породице су досељене. Најстарија породица у селу су Васовићи, заузели средину села и најбоље положаје и имања. Васовићи су Какмужи у Колашину, љута хајдучка и увек…

Портал Порекло објављује фељтон Миодрага Недељковића „Ко су Шумадинци“, који је први пут публикован 2001. године у дневном листу „Глас јавности“   Из Дежеве у Лепеницу У настанку шумадијских насеља гранична црта је Први устанак Према томе, Први српски устанак је, после Велике француске револуције (1789), друга успела револуција у…

Портал Порекло објављује фељтон Миодрага Недељковића „Ко су Шумадинци“, који је први пут публикован 2001. године у дневном листу „Глас јавности“   Село досељеника Нема историје без родословног памћења Мало је тога записано, а од тако малешног броја записа, како каже Милићевић, пропало је много. Историја сељачког друштва се не…

Портал Порекло објављује фељтон Миодрага Недељковића „Ко су Шумадинци“, који је први пут публикован 2001. године у дневном листу „Глас јавности“   Књига Петра попа земунског Шумадија је крајем 18. века била средиште побуна У борачком кршу (у месту званом Борач), за владе „краља Стефана (Душана) и сина му краља…