Порекло презимена, село Дреновац (Шабац, Мачва)

Порекло становништва села Дреновац, општина Шабац (Мачва). Стање од почетка 18. века, па до прве половине 20. века

 

Досељени у 18. веку

Из Херцеговине су:

ГЕРАТОВИЋИ (Никољдан, 30-10 к).

МАКЕВИЋИ (Никољдан, 62 к); од њих су СТОКИЋИ (4 к).

ШОБИЋИ (Ђурђевдан, 62 к); име добили по Шоби, оборкнезу; од њих су ЈЕЛИЋИ (24-8 к).

БОЖИЋИ (Ђурђевдан, 5-2 к).

Из Босне су досељени:

КОЈИЋИ (Аранђеловдан, 9-1 к), ЛУКИЋИ I (Митровдан, 4к), и НЕШИЋИ (Игњатије, 1 к).

БУРМАЗОВИЋИ (Алимпије, 10-2 к), старином су од Плава (Горњи Лим). Досењени прво у Дуб, а потом – браћа Лаза, Јаков и Никола, одселе у Дворску, у Раћевини,» После неког времена, сродници се поделе, и крену у нову сеобу, те једни дођу у Велико Село, у Јадру, а други у Дреновац.

ЈОВАНОВИЋИ (Јовањдан, 6-7 к), досељени из Горњег Добрића (Ј адарј. По предању, дошла браћа Јован, Сима, и Петко. После неке бежаније, у Срему остане Петко, и од њега су данашњи Петковићи, у Кленку. Један су род са Јовановићима, у Бановом Пољу.

МАКСИМОВИЋИ (Степањдан, 12-4 к), дошли из Доње Бадање у Јадру. По предању, досељена два брата, од којих један – остане после бежаније  у Срему. Род су са Максимовићима (Васиљевићи), у Салашу Црнобарском.

МАШИЋИ (Никољдан, 3-6 к), дошли из Дубља.

 

Досељени почетком прошлог века. од Првог српског устанка до 1829. године

Из Црне Горе су:

МИЛУТИНОВИЋИ I (Јовањдан, 20-5), од рода Васарића; по предању, доселила три брата, од којих су данашњи потомци још у Засавици и Прњавору.

НОВКОВИЋИ (Миољдан, 2-2 к), и од њих АВРИЋИ (14-6 к).

Из Херцеговине:

МОСТИЋИ (Јовањдан, 4-3 к), од рода Коначанских, из Бијелог Поља; један су род са МАРИЧИЋИМА (4 к), њихови преци били су у Срему, у некој бежанији, те једни застану у Руми – и од њих су данашњи Атанацковићи.

РАДОВАНОВИЋИ (Аранђеловдан, 4-2 к).

СТОЈИНОВИЋИ (Томиндан, 12-1 к).

Из Босне су:

ГАЗИБАРИЋИ (Митровдан, 7-3 к); по предању, досељена три брата, од којих један застане у Прњавору, доскора их је ту било, други остане у Срему, после бежаније, а трећи се задржао у Дреновцу.

ПЕРИЋИ, звани Брђански (Ђурђевдан, 1-2 к).

ПОПОВИЋИ (Јовањдан, 7 к); доселио их неки поп.

РЕЉИЋИ (Никољдан, 17-3 к); од њих има одсељених у Равњу.

СПАСОЈЕВИЋИ (Трифундан, 2-1 к); прво, били насељени у Салашу Црнобарском.

ПАЈТИЋИ I (Врачи, 6-2 к); по предању, дошла два брата, од којих један, после бежаније, остане и насели се у околини Вршца.

Из Подгорине дошли су САВКОВИЋИ (Мрата, 20-4 к).

ГАЈЧАНСКИ (Аранђеловдан, 4-5 к), из села су Лесковице (мала Гајчани, по којој су и добили данашње име).

САНДАЉЧЕВИЋИ (Никољдан, 5-3); из Сандаља, код Ваљева, и звали се Сандаљци,” затим – Сандаљчевићи.”.

Од Јадра су:

КОВАЧЕВИЋИ (Ђурђиц, 1-2 к); исти су род са Ковачевићима у Липолисту, и Ковачевићима (Џиновићима 11 и Мартићима) у Рибарима.

СИМИЋИ (Јовањдан, 16-8 К), од Зебићи, из Недељица; исти су род са Џиновићима 1, у Рибарима.

РАКИЋИ (Степањдан, 6-2 к), дошли из Црниљева, у Тамнави.

СТАНКОВИЋИ, звани Сремчевићи (Никољдан, 8-2 к), дошли из Срема.

ДОБОШАРЕВИЋИ (Ђурђевдан 2-1 к), од Рађевине; од њих су презимењаци им у Бановом Пољу.

Не знају порекло:

АРСИЋИ (Ђурђиц, 5-4 к), ВУКОВИЋИ (Ђурђевдан, 7-2 к), ЂОКИЋИ (Никољдан, 1 к) Марковићи (Степањдан, 3 к) и РИСТИЋИ (Никољдан 10-1 к).

 

Досељени између 1829. и 1863. године

ДУКИЋИ (Степањдан, 7 к), из Херцеговине.

ЖИВКОВИЋИ (Аранђеловдан, 4-1 к), из Црне Горе; раније се звали Чварковићи.”

Из Лике су насељени БОРТИЋИ (Петковача, 1-1 к) и били уљези у Мостиће.

ПАВЛОВИЋИ (Алимпије, 5-1 К), од Недића из Галовића, у Тамнави.

САВИЋИ (Петковача, 2 к), воде порекло од Јована, досељеног из Владимираца, у Посавини.

ИЛИЋИ (Степањдан, 1 к); доселио се Филип, из Корените, у Ј адру;од њих је отишао Илија у Црну Бару, и од њега су данашњи Илићи, звани Влајковићи.

ГАЈИЋИ (Никољдан, 11-2 к), воде порекло од Илића из Милине, у Јадру.”

Из Босне, дошли су:

МАРЈАНОВИЋИ (Степањдан, 1 К), из Г. Чађавице, доселила се браћа Давид и Крста.

МИЛЕКИЋИ (Петковача, 6-1 к).

ПЕЈКИЋИ (Ђурђевдан, 7-3 к); доселила се баба Пејка, са два унука; по предању, Баба је убила Турчина, и морала са унуцима побећи.

Не знају порекло:

ВАСИЋИ (Никољдан, 6-2 к); један су род са Васићима у Табановићу.

ВЛАДИМИРОВИЋИ (Никољдан, 1 к).

ДАМЈАНОВИЋИ (Врачи, 3 к).

ЋОРЋЕВИЋИ (Никољдан, 4-3 к).

МИЛУТИНОВИЋИ II (Митровдан, 2 к), од засавичких.

МИРКОВИЋИ (Митровдан, 9-1 к).

 

Досељени крајем прошлог и почетком овог века

У време босанско-херцеговачке буне, 1875. године, пребегли су из Семберије преци данашњих фамилија:

ЈОВАНОВИЋИ II (Ђурђиц, 2-1 к); пребегао Андрија из Доњег Црњелова.

МАСТАЛОВИЋИ (Трифундан, 4 к), из Даздарева.

САВАТИЋИ (Јовањдан, 2-1 к); пребегао Михајло, из Дворова.

АЛИМПИЋИ (Степањдан, 3-1 к); из Накучана, у Поцерини; доселио се Живан, који је био шумар.

ЈАНКОВИЋИ (Алимпије, 9-5 к), из Милине, у Јадру.

ТОМИЋИ (Лучиндан, 2-2 к), од Јадра.

РАДИШИЋИ (Никољдан, 2-3 к); доселила се браћа Глиша и Тоша, из Шајкаша (у Банату), 1880. године.

ЛУКИЋИ II (Митровдан, 4-2 к), потичу од Макевије, кога је мати довела из Велике Врањске, у Поцерини (1880. године).

БАУЕРИ (Јовањдан, 1-1 к); доселио се Јован, ковач из Новог Сада; уљез у Савковиће.

Не знају порекло:

БОЖИЋИ II (Јовањдан, 5-2 к), ПАЈТИЋИ II (Никољдан, 9-1 к), и ГАЈЧАНСКИ II (Степањдан, 4 к) – који потичу од неког Синђелића, уљеза у Гајчанске.

 

ИЗВОР: macva.awardspace.com