Порекло презимена, село Сирогојно (Чајетина)

3. јул 2012.

коментара: 0

Порекло становништва села Сиригојно, општина Чајетина, стање из 1906. године.

Село се дели по породицама. Пипаловићи су куће збијене и чине Пипалску Малу. Од села Равни пружају се 3 к., Плашића 2 к., Јањуша 13к., Стамата 16 к., Бјелчића 25 к., Пипала 3 к., Дабовића 4 к., Митровића 16 к., Ћалдовића 5 к., Зечевића 2 к., Андрића 12 к., Видића 11 к., Гудурића 5 к., Јевтовића 2 к., Љубојевића и 3 к., Мишаловића.

Село се прозвало по томе што су у њему много расле крушке сирењаци. Селиште је место до Чичкове.

Најстарија су породица Пипали (Недићи, Пјевовићи, Павловићи и Ђоковићи), славе Ђурђевдан, старинци.

Крајем 18. века досељени су Ћалдовићи из Корита код Сјенице, славе Ђурђевдан.

У почетку 19. века досељени су Видићи из Турске, славе Арханђела.

Бјелчићи од воде Бјелана у Негбини, старином из Херцеговине, славе Мартиндан.

Гудурићи из Новавар (Ћелића), славе Ђурђевдан и има их у Љубовији код Дрине и Љубањама више Ужица.

Јевтовићи из Ћелића славе Никољдан.

Зечевићи из Зечевог Брда у Бјелој Рјеци (од њих су Дацовићи у Љубишу), славе Никољдан.

Планићи такође са Зечевог Брда, славе Алимпија.

Стамати из Клекове код Мучњем, где их и сад има, славе Никољдан.

Око 1820. године досељени су:

Митровићи (Гићевићи) из ариљске Чичове од Велимира, славе Никољдан.

Дабовићи, славе Никољдан и Вујашевићи из Клекове, где их још има.

Мишаловићи (Дикићи) из Рутоша, славе Св. Трифуна.

Око 1840. године досељени су:

Љубојевићи из Радојне, где их још има, славе Ђурђевдан.

Андрићи из Трнаве од Обрадовића и Јањуши из Рутова, славе Ђурђевдан.

ИЗВОР: Сарадник портала Порекло Александар Аксић Шарко

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.