Новаковић

Порекло презимена, село Доброселица (Чајетина)

Порекло становништва села Доброселица, општина Чајетина. Према књизи Данила Станојевића “Становништво Златибора у XVIII и првој половини XIX века”. У Другој половини ХV в. помиње се као Доброселцо, припада нахији Радохна (Радоиња). Доброселица и Стубло су у саставу Рујанског среза од 1837, а од 1839. имају своју Доброселичку општину. Током…

› више информација

Порекло презимена, село Имљани (Кнежево, раније Скендер Вакуф)

Имљани су село општине Кнежево (раније Скендер Вакуф), у БиХ (Република Српска). На попису 1991. године, Имљани су имали 1565 становника, од чега 1544 Срба, троје Муслимана/Бошњака, једног Хрвата, петоро Југословена и 12 осталих/непознатих. Презимена 1991. године, са бројем особа (у загради) и крсном славом: Српска презимена  БЕНИЋ (65) – Свети Симеон БЛАЖЕВИЋ (14) – ? БОЈИЋ (2) – ? ВАРИЋ (1)…

› више информација

Порекло презимена, село Парменац (Чачак)

Порекло становништва села Парменац, град Чачак. Истраживање Радована М. Маринковића и Драгољуба М. Вујовића објављено у књизи „Векови Парменца“. Приредио сарадник портала Порекло Лука Јелић. Данашње становништво Парменца у целини је досељеничко. Најстарији родови, чији потомци данас живе у овом селу, приспели су у њега у другој половини XIII века….

› више информација

Порекло презимена, село Лозница (Чачак)

Порекло становништва села Лозница, град Чачак. Истраживање Радована М. Маринковића објављено у књизи „Лозница под Јелицом“. Приредио сарадник портала Порекло Лука Јелић. Становништво Лознице у је целини досељеничко. Истина, у селу има и доста старих родова. Користећи расположиве историјске изворе, породичне архиве, протоколе рођених – крштених, венчаних и умрлих, родослове,…

› више информација

Порекло презимена, село Ривица (Ириг)

Порекло становништва села Ривица, општина Ириг. Према студији Милоша Ђ. Шкарића “Дванаест села у Фрушкој гори”. Приредио сарадник портала Порекло Милутин Митровић. О постанку овога сеоцета, које је најмање од свих других села, нисам могао ништа дознати. Не зна се нити има какво предање, ни кад је црква саграђена; једино…

› више информација

Бесплатно ДНК тестирање староседелачких родова општине Прибој

Друштво српских родословаца „Порекло“  у сарадњи са Биолошким факултетом Универзитета у Београду спроводи велико истраживање генетичког порекла Срба староседелаца са подручја Старе Рашке и Старог Влаха. Резултати тестирања биће уврштени у базу Српског ДНК пројекта и коришћени у изради будуће студије. Напомињемо да је тест бесплатан (редовна цена је 13.000 динара). Како…

› више информација

19. новембар 2020.

0

Род Родић-Стојисављевић – генетичка слика

Родићи-Стојисављевићи су најбројнија родовска група у Лици и Босанској Крајини. Према сачуваном предању, воде порекло из Херцеговине (пре 400 год.). Међу неким родовима постоји магловито предање о даљем пореклу из Македоније. У Босанску Крајину су се исељавали углавном из Плавна у Далмацији и Велике Попине у Лици. У Крајини су…

› више информација

Коначни резултати акције Српски ДНК месец 2020.

Друштво српских родословаца „Порекло” је током септембра 2020. године традиционално организовало акцију ДНК тестирања под називом „Српски ДНК месец 2020”, у част оснивања Српског ДНК пројекта. За разлику од ранијих година, када је ово тестирање организовано 14. септембра, ове године је акција била током целог септембра, због чега смо овај…

› више информација

Порекло презимена, село Клокочевац (Мајданпек)

ПРИРЕДИО: Сарадник портала Порекло Жарко Миловановић Клокочевац је сеоско насеље разбијеног типа, на (100 – 420 м) долинским странама (већи део на десној) Поречке реке, десне притоке Дунава, источним падинама Лишковца и западним падинама Великог Гребена, с обе стране пута ка Дунаву и Кладову, 32 км југо-источно од Мајданпека. Површина…

› више информација

O српском православном становништву у Илоку

ПИШЕ: Сарадник портала Порекло Радован Сремац Према каснијим подацима, српски православни храм у Илоку након изгона Турака саграђен је око 1703. године. Био је посвећена Св. Архистратигу Михаилу (као и садашњи). Храм је нешто касније посветио митрополит Софроније Подгоричанин (1710-1711). У храму је постојао Антиминс који је осветио митрополит Павле…

› више информација