Новаковић
Порекло презимена, село Јошавка Доња (Челинац)
Јошавка Доња је село општине Челинац, у БиХ (Република Српска). На попису 1991. године, Јошавка Доња је имала 957 становника, од чега 937 Срба, 2 Хрвата, 9 Југословена и 9 осталих/непознатих. Презимена 1991. године, са бројем особа (у загради) и крсном славом: Српска презимена БАЈИЋ (7) – Свети Георгије БЕРИЋ (4)…
› више информација
Порекло презимена, село Дубрава Стара (Челинац)
Дубрава Стара је село општине Челинац, у БиХ (Република Српска). На попису 1991. године, Дубрава Стара је имала 771 становника, од чега 683 Срба, 2 Хрвата, 32 Југословена и 54 осталих/непознатих. Презимена 1991. године, са бројем особа (у загради) и крсном славом: Српска презимена АЛЕКСИЋ (9) – ? АНИКИЋ (4) –…
› више информација
Порекло презимена, село Брезичани (Челинац)
Брезичани су село општине Челинац, у БиХ (Република Српска). На попису 1991. године, Брезичани су имали 517 становника, од чега 501 Срба, 11 Југословена, 1 Хрвата и 4 осталих/непознатих. Презимена 1991. године, са бројем особа (у загради) и крсном славом: Српска презимена БЕРИЋ (5) – Свети Георгије БОЖИЋ (35) – ?…
› више информација
Порекло презимена, село Бранешци Доњи (Челинац)
Бранешци Доњи су село општине Челинац, у БиХ (Република Српска). На попису 1991. године, Бранешци Доњи су имали 779 становника, од чега 772 Срба, 1 Хрвата и 6 осталих/непознатих. Презимена 1991. године, са бројем особа (у загради) и крсном славом: Српска презимена БОЖИЋ (16) – ? ВАСИЛИЋ (4) – Свети Игњатије…
› више информација
Банијски родови из Мајдана код Двора
Мајдан Према попису из 1991. године, Мајдан је припадао општини Двор. У њему је живело укупно 98 становника, од чега 90 Срба. Старији родови у Мајдану код Двора Добрић, Срби, потврђени у XVIII веку, прослављају Ђурђевдан Жегарац, Хрвати, потврђени у XVIII веку, угашени Касап, Срби, потврђени у XVIII веку,…
› више информација
Банијски родови из Дреновца код Глине
Дреновац Према попису из 1991. године, Дреновац Бански је припадао општини Глина. У њему је живело укупно 452 становника, од чега 438 Срба. Старији родови у Дреновцу код Глине Бабић, Срби, потврђени у XVIII веку, прослављају Мратиндан Баждар, Срби, потврђени у XVIII веку, прослављају Ђурђевдан Бакић, Срби, потврђени у…
› више информација
Банијски родови из Влаховића код Глине
Влаховић Према попису из 1991. године, Влаховић је припадао општини Глина. У њему је живело укупно 288 становника, од чега 286 Срба. Старији родови у Влаховићу код Глине Гаћеша, Срби, потврђени у XVIII веку, прослављају Никољдан Демоња, Срби, потврђени у XVIII веку, прослављају Ђурђевдан Дмитровић, Срби, потврђени у XVIII…
› више информација
Банијски родови из Равног Рашћа код Глине
Равно Рашће Према попису из 1991. године, Равно Рашће је припадало општини Глина. У њему је живело укупно 314 становника, од чега 198 Срба. Старији родови у Равном Рашћу код Глине Вакан, Хрвати, потврђени у XVIII веку, угашени Велебит, Срби, потврђени у XVIII веку, прослављају Тривуњдан Вучичевић, Хрвати, потврђени…
› више информација
Банијски родови из Мартиновића код Глине
Мартиновићи Према попису из 1991. године, Мартиновићи су припадали општини Глина. У њима је живело укупно 290 становника, од чега 279 Срба. Старији родови у Мартиновићима код Глине Арбутина, Срби, потврђени у XVIII веку, прослављају Никољдан Била, Срби, потврђени у XVIII веку, прослављају Ђурђевдан Божић, Срби, потврђени у XVIII…
› више информација
Херцеговина као матица крајишких родова (Хаплогрупа I2-Y3120)
МИГРАЦИЈЕ Херцеговина је српска област која је, уз Црну Гору, дала највише исељеника динарским крајевима. Из Херцеговине се становништво вековима исељавало ка Западној Србији, Шумадији, Подрињу, Семберији, Крајини… Чувена је изрека “Херцеговина свијет насели, себе не расели”. Сеобе из Херцеговине ка неким областима су, условно речено, новијег датума (период 18…
› више информација
