Порекло презимена, село Клокочевац (Мајданпек)

ПРИРЕДИО: Сарадник портала Порекло Жарко Миловановић

Клокочевац је сеоско насеље разбијеног типа, на (100 – 420 м) долинским странама (већи део на десној) Поречке реке, десне притоке Дунава, источним падинама Лишковца и западним падинама Великог Гребена, с обе стране пута ка Дунаву и Кладову, 32 км југо-источно од Мајданпека. Површина атара износи 5.993 ха. По предању, назив је фитогеографског порекла – од клокоча. Повезује осам физиономских делова, “кулмја” – влашка реч са значењем коса, вис, брег, падина и сл: Змиње, Шћопул, Прислопа, Зекња, Маре, Збег, Каменица и Куратори.[1]

Становништво

Формиран је на месту са остацима старије насељености (насеље бакарног доба). Помиње се у 16. веку (1524. и 1526) као ненасељено (“пусто”), 1783. као насељено (14 домова) у једном аустријском извештају и 1893, када има 142 житеља. Становништво је српско. Слави Петковицу, Св. Аранђела и Св. Николу; сеоска слава Ђурђевдан; вашари 30. мај и 19. август. [2]

Клокочевац је формиран 1782. г. од три породице, које су основале прво обитавалиште у близини садашњег насеља. Биле су то породице:

Даниловићи (родом из Брзаске у румунском делу Баната),

Ивановићи (пореклом из Раброва), као и

Божурани (пореклом из Луке).

Наредбом Горњанског кнеза Димитрија, породице су сишле са околних салаша и ушориле насеље Клокочевац. [3]

Андрија П. Ивановић [4] наводи да Клокочевац 1853. има 85 кућа и са 441 душом. Такође наводи да су житељи у овом селу Власи.

На списку у загради је наведен број домаћинстава према попису становништва и имовине среза поречко-речког из 1863. године. [5] Укупно 110 домаћинстава:

Благојевић     (2)

Бога                (1)

Брајкан           (1)

Бранкој           (1)

Видановић     (1)

Вицан             (2)

Владиловић   (1)

Владић           (1)

Гарчада          (1)

Груић              (1)

Грујић             (1)

Даниловић     (1)

Димитријевић  (1)

Докејан           (1)

Дугалић           (1)

Думитар          (1)

Думитров        (1)

Ђурић             (1)

Ивановић        (1)

Илијић            (6)

Илић               (1)

Иљковић        (1)

Исак                (1)

Јанковић        (2)

Јанош              (1)

Јовановић      (6)

Јовин              (1)

Карабашевић  (1)

Луђану            (1)

Мајајловић     (1)

Марковић        (4)

Мартиновић  (1)

Матејевић      (4)

Микуловић     (1)

Миленковић  (1)

Милић            (1)

Младеновић  (2)

Немац            (1)

Николић         (11)

Новаковић      (1)

Пауновић        (12)

Перњак          (1)

Петровић       (4)

Првуловић     (1)

Радовић         (1)

Радуловић      (1)

Симеоновић  (1)

Станковић      (1)

Степановић   (1)

Стефановић  (1)

Стојановић    (2)

Стојковић       (1)

Страин           (1)

Страинов       (1)

Страиновић  (2)

Табаковић      (1)

Траиловић      (4)

Трандафил    (1)

Филиповић     (1)

Шћефанов     (1)

Шћефановић  (1)

Исељеници

Према књизи Косте Јовановића „Неготинска крајина и кључ“ [6], исељени из Клокочевца забележени су:

–  Јекић (слава Петковица) и Драгинешти (слава Петковица) исељени из Клокочевца у Плавну (Неготин)

Љикоњи (слава Аранђеловдан) исељени из Клокочевца у Петрово Село (Кладово)


[1] Србољуб Ђ. Стаменковић (уред.), Географска енциклопедија насеља Србије 3, Београд, Географски факултет / Агена / Стручна књига, 2001, стр. 4

[2] Исто.

[3] Орловић Јовица, Стоименов Вене, Велики кораци : 175 г. поречке школе, ОШ Вук Караџић,  Доњи Милановац, 1984, стр. 152-153

[4] Андрија П. Ивановић, Описание окружја крајинског, Гласник друштва србске словесности , св. 5, Београд, 1853, стр. 228,  230

[5] Ненад Војиновић (прир.), Попис становништва и имовине среза поречко-речког из 1863. године, Историјски архив Неготин, 2013

[6] Коста Јовановић, Неготинска крајина и Кључ, Београд, 1940, стр. 226, 293

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.