Порекло презимена, село Рибник (Витина)

2. августа 2020.

коментара: 0

Порекло становништва села Рибник, општина Витина – Косовскопоморавски округ. Према књизи Атанасија Урошевића „Горња Морава и Изморник“, издање Београд 1935. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села и воде.

Село је у подножју Скопске Црне Горе, на излазу Рибничке Реке у равницу, а између косе „Друм“ и брда Голеша. Вода за пиће добија се из бунара.

Земље и шуме.

Топографски су називи за њиве: Тршовина, Кроновица, Барица, Церовц и Преко; за шуму: Буковица, Мећисоја, Поредим, Шароник, Голеш, Падина и Присоја.

Тип села.

Село је збијеног типа, ма да су куће у горњем делу села, уз долину, мало разређеније. Уз то, за пет минута хода од села су три мухаџирске куће. Због пружања уз долину село има дугуљаст облик. Дели се у пет махала: Грђол, Адаровит, Демалија, Козуљ и Саљић. Махале се зову по најјачим родовима.

Постанак села.

Село је старије од арбанашког досељавања у Горњу Мораву. У њему има још старинаца православних Цигана, као и поисламљених и поарбанашених Срба (можда Цигана). Село је расло прираштајем и досељавањем.

Порекло становништва.

У селу живе православни Цигани, поисламљени па поарбанашени Срби или Цигани и муслимански Арбанаси.

Родови православних Цигана:

-Љубићи (3 к., Св. Василије), старинци. Имање им присвојили муслимани, те су били чифчије.

-Јанчуљци или Чачарци (3 к., св. Василије), старинци.

-Стојкови (2 к., св. Василије), старинци.

-Мирковићи (1 к., раније св. Василије, сада св. Никола), старинци.

-Толанови (1 к., раније св. Василије, сада св. Богородица), досељени пре 100 година из Горње Будриге као чифчије.

Родови поарбанашених Срба и Цигана:

-Саљићи (5 к.),

-Ајетовпћ (3 к.),

-Чолаковић (3 к.), сви старинци.

-Пусићи (2 к.), давном старином из Пасјана. Прелазак ових родова у ислам извршен је око краја 17. века.

-Саитовић или Чачарци (5 к.); старином од рода православних Цигана Чачараца. У ислам преведени пре 100—120 година.

-Ајдаровићи или Живковићи (5 к.),

-Муртовићи или Стојићи (3 к.) и:

-Азировићи или Митровићи (3 к.), сви старинци. У ислам прешли пре 70 година. Сви ови поисламљени родови су ушли у фис Тсач.

-Ћун (3 к.), пресељен пре 25 година од поисламљених па поарбанашених Срба у Бегунцу. Издаје се за фис Бериш.

Арбанашки родови:

-Козуљ (8 к.), од фиса Тсач; досељен из околине Скадра пре 240 година. Ово је најстарији арбанашки род y селу који је, изгледа, утицао на најраније поисламљивање православног живља у Рибнику, што се да судити по његову фису у који је улазило поисламљено православно становништво.

-Биб (3 к.), од фиса Гаш; досељен пре 150 година на Језерца (Шар-Планина).

-Грђол (18 к.) од фиса Гаш; пресељен из Станчића пре 100 година, а старину зна у Малесији.

-Јакуповић или Маљок (3 к.), од фиса Бериш; пресељен из Станчића после Грђола.

-Дуан (2 к.), од фиса Гаш; пресељен из Злокућана (Куманово) кад и Јакуповић.

-Зенељовит (6 к.), од фиса Гаш; пресељен из Станчића пре 100 година.

-Амитовит (2 к.), од фиса Бериш; пресељен из Челика пре 100 година.

-Шабановић (1 к.), од фиса Бериш; пресељен из Руште у Карадагу пре 60 година.

Мухаџири живе на месту „Шароник“; населили су се 1878 год. Родови су им:

-Магаш (1 к.), од фиса Краснић, из Магаша (Јабланица) и:

-Момчил (2 к.), од фиса Тсач, из Момчила (Лесковац).

ИЗВОР: Према књизи Атанасија Урошевића „Горња Морава и Изморник“, издање Београд 1935. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.