Порекло становништва села Ђелекаре (по књизи Ђерекаре), општина Витина – Косовскопоморавски округ. Према књизи Атанасија Урошевића „Горња Морава и Изморник“, издање Београд 1935. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Положај села и воде.
Село је на подножју огранака Скопске Црне Горе, делом у равници, а делом по брдима. Вода за пиће добија се из Крони Кишес (Црквени Кладенац), Чешма Ахметит (Ахметова Чесма) и из многих бунара по двориштима.
Земље и шуме.
Топографски су називи за њиве: Равлевак, Нер Катун (По Селу) и Кусина; за шуму: Јаруга, Шиловац и Добровац.
Тип села.
Село je разбијеног типа, а махале су на растојању 5 до 10 минута хода. Без мухаџира село се дели на пет махала: Каријолска, Смакића, Луг или Мамутовића, Елезовића и Лојзиште или Топљанска. Махале се зову по родовима. Мухаџирска махала је на месту „Делић“.
Постанак села.
Приликом досељавања Арбанаса пре 200 година Ђерекаре је било српско село, чије се становништво раселило због арбанашког насиља. Село је доцније расло прираштајем и досељавањем.
Порекло становништва.
Сада у селу живи осам родова:
-Рамовићи или Каријоли (17 к.),
-Смакићи (23 к.),
-Мамутовићи (21 к.) и:
-Елезовићи (12 к.), сви од фиса Гаш. Постали су од четири сина Ћор–Османа који се пре 200 година доселио из Боба: (Ђаковица).
-Топљанци (8 к.), од фиса Гаш, досељени после првих на тридесет година из Саврова (Призрен). Један њихов дом је још онда прешао у Стублу.
-Ахметовић (1 к.),
-Шабановнћ (1 к.) и:
-Шајиновић (1 к.), поисламљени па поарбанашени Срби из Пожерања, одакле су пресељени пре 50 година. Издају се за фис Тсач.
Арбанашки мухаџирски родови од 1878 године:
-Бућмет (1 к.), од фиса Тсач, из Бучумета (Јабланица). –
-Ивања (1 к.), од фиса Тсач, из Ивање (Јабланица) и:
-Реткоцер (1 к.), од фиса Краснић, из Реткоцера (Јабланица).
Године 1924. je једна арбанашка кућа исељена у Турску, а отуда прешла у Арбанију.
ИЗВОР: Према књизи Атанасија Урошевића „Горња Морава и Изморник“, издање Београд 1935. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Коментари (0)