Порекло становништва села Рибник, општина Витина – Косовскопоморавски округ. Према књизи Атанасија Урошевића „Горња Морава и Изморник“, издање Београд 1935. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Положај села и воде.
Село је у подножју Скопске Црне Горе, на излазу Рибничке Реке у равницу, а између косе „Друм“ и брда Голеша. Вода за пиће добија се из бунара.
Земље и шуме.
Топографски су називи за њиве: Тршовина, Кроновица, Барица, Церовц и Преко; за шуму: Буковица, Мећисоја, Поредим, Шароник, Голеш, Падина и Присоја.
Тип села.
Село је збијеног типа, ма да су куће у горњем делу села, уз долину, мало разређеније. Уз то, за пет минута хода од села су три мухаџирске куће. Због пружања уз долину село има дугуљаст облик. Дели се у пет махала: Грђол, Адаровит, Демалија, Козуљ и Саљић. Махале се зову по најјачим родовима.
Постанак села.
Село је старије од арбанашког досељавања у Горњу Мораву. У њему има још старинаца православних Цигана, као и поисламљених и поарбанашених Срба (можда Цигана). Село је расло прираштајем и досељавањем.
Порекло становништва.
У селу живе православни Цигани, поисламљени па поарбанашени Срби или Цигани и муслимански Арбанаси.
Родови православних Цигана:
-Љубићи (3 к., Св. Василије), старинци. Имање им присвојили муслимани, те су били чифчије.
-Јанчуљци или Чачарци (3 к., св. Василије), старинци.
-Стојкови (2 к., св. Василије), старинци.
-Мирковићи (1 к., раније св. Василије, сада св. Никола), старинци.
-Толанови (1 к., раније св. Василије, сада св. Богородица), досељени пре 100 година из Горње Будриге као чифчије.
Родови поарбанашених Срба и Цигана:
-Саљићи (5 к.),
-Ајетовпћ (3 к.),
-Чолаковић (3 к.), сви старинци.
-Пусићи (2 к.), давном старином из Пасјана. Прелазак ових родова у ислам извршен је око краја 17. века.
-Саитовић или Чачарци (5 к.); старином од рода православних Цигана Чачараца. У ислам преведени пре 100—120 година.
-Ајдаровићи или Живковићи (5 к.),
-Муртовићи или Стојићи (3 к.) и:
-Азировићи или Митровићи (3 к.), сви старинци. У ислам прешли пре 70 година. Сви ови поисламљени родови су ушли у фис Тсач.
-Ћун (3 к.), пресељен пре 25 година од поисламљених па поарбанашених Срба у Бегунцу. Издаје се за фис Бериш.
Арбанашки родови:
-Козуљ (8 к.), од фиса Тсач; досељен из околине Скадра пре 240 година. Ово је најстарији арбанашки род y селу који је, изгледа, утицао на најраније поисламљивање православног живља у Рибнику, што се да судити по његову фису у који је улазило поисламљено православно становништво.
-Биб (3 к.), од фиса Гаш; досељен пре 150 година на Језерца (Шар-Планина).
-Грђол (18 к.) од фиса Гаш; пресељен из Станчића пре 100 година, а старину зна у Малесији.
-Јакуповић или Маљок (3 к.), од фиса Бериш; пресељен из Станчића после Грђола.
-Дуан (2 к.), од фиса Гаш; пресељен из Злокућана (Куманово) кад и Јакуповић.
-Зенељовит (6 к.), од фиса Гаш; пресељен из Станчића пре 100 година.
-Амитовит (2 к.), од фиса Бериш; пресељен из Челика пре 100 година.
-Шабановић (1 к.), од фиса Бериш; пресељен из Руште у Карадагу пре 60 година.
Мухаџири живе на месту „Шароник“; населили су се 1878 год. Родови су им:
-Магаш (1 к.), од фиса Краснић, из Магаша (Јабланица) и:
-Момчил (2 к.), од фиса Тсач, из Момчила (Лесковац).
ИЗВОР: Према књизи Атанасија Урошевића „Горња Морава и Изморник“, издање Београд 1935. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Коментари (0)