Порекло презимена, село Парменац (Чачак)

26. фебруара 2021.

коментара: 3

Порекло становништва села Парменац, град Чачак. Истраживање Радована М. Маринковића и Драгољуба М. Вујовића објављено у књизи „Векови Парменца“. Приредио сарадник портала Порекло Лука Јелић.

Данашње становништво Парменца у целини је досељеничко. Најстарији родови, чији потомци данас живе у овом селу, приспели су у њега у другој половини XIII века. Стизали су преко Старог Влаха и Драгачева све до данашњег доба. Ретки су родови досељени из Шумадије, али их има и из Чачка.

Најбурнија досељавања била су после Другог светског рата, нарочито од 1960. године. Уз парменачке родове, ти досељеници су углавном формирали урбанизовани део села. Из планинског дела парменачки родови силазили су у плодно приобаље Западне Мораве, већином на сопствена имања.

После 1990. године у време када су светски силници разбијали „другу“ Југославију, у Парменцу су нова породична огњишта распаљивали Срби прогнаници из Хрватске, Босне и Херцеговине…

После 1980. године порекло неких парменачких родова почео је да проучава новинар Чачанског гласа и књижевник Радован М. Маринковић, родом из Парменцу суседне Придворице. Прва сазнања публиковао је најпре у Зборнику радова Народног музеја у Чачку, а потом је, у издању ТВ „Галаксија 32“, власника Милојка – Мишуле Петровића, рођеног Пармењанина, објавио монографија Порекло житеља ваведењске парохије (Чачак 2005). Међутим, у тој књизи поткрале су се извесне непрецизности, а неки родови нису ни уписани.

Маринковићева књига била је основ за даља проучавања, која су обавили аутори ове књиге. То је крајње одговоран и изузетно тежак посао. Најпре – старији родови мало знају одакле потичу – не помињу насеља, већ само регије из којих су у Парменац стигли њихови преци. Уз то, у најновијим пописима налазе се и фамилијаме (породице) које су тек стигле у ово село или оне које су привремено боравиле у Парменцу.

Могуће је да аутори ове књиге и нису успели, и поред свестраних претрага, да попишу све парменачке родове (и све чланове домаћинстава), посебно ове чије су очеви постали чланови породица за чије су се одиве привенчали (припузи, домазети).

Нико, наравно, није намерно изостављен. Ако има (а свакако да има!) пропуста, грех на своју душу узимају аутори и они Пармењани који су давали податке.

Ради прегледности, родови су поређани по азбучном реду презимена. Следи попис чланова сваке породице са указивањем на сродство.

Ако се говори о пореклу фамилија, па није уписано када је који род досељен, онда се ти подаци односе на оне који су се у Парменцу настанили после Другог светског рата. Прецизније податке свкако ће утврдити будући родословци.

Аутори моле читаоце (и сроднике) да им опросте замршености овде – онде у овом одељку. Верујте ми – боље, заиста, нису могли да размрсе.

Аврамовићи (Никољдан) – новији досељеници из драгачевских Зеока.

Домаћинства у 2008. години:

-Добрила, удова Младенова.

Антонијевићи (Јовањдан) – из Врнчана на Калбару.

Домаћинства у 2008. години:

-Јовица, син Предраг и кћи Анђелка; Предрагова супруга Слађана и њихова кћерка Теодора.

Бешевићи – види: Маринковићи.

Бјелићи – види: Кривокуће.

Богдановићи I (Лучиндан): у кућу Радоја Полуге, по повратку са Солунског фронта, привенчао се Крстомир Маркићевић из суседних Риђага, а за његову кћерку Даницу, пред Други светски рат, Милован Богдановић из Кремана код Ужица. Отуда им и надимци: Креманац и Кремнка. На претка Богдана упућује презиме овог рода. Има их и у Београд и Немачкој.

Домаћинства у 2008. години:

-Даница;

-Стојка, Даничина кћи, и њена кћерка Виолета Томашевић.

Богдановићи II (Лучиндан и Ђурђевдан): Радован је из драгачевске Рогаче отишао у Кулиновце код Чачка, па се 1933. године привенчао за Настасију, кћерку Обрена Полуге. Овај род презименом чува успомену на неког претка Богдана.

Домаћинства у 2008. години:

-Војислав, супруга му Миломирка, кћи Биљана, син Владан, његова супруга Драгана и синови Бранко, Милош и кћерка Магдалена;

-Драгомир и супруга му Лепосава.

Борисављевићи (Стевањдан) – из Моравичког Стара Влаха.

Домаћинства у 2008. години:

-Добриша.

Бојовићи I (Мратиндан) – из Братљева у Моравичком Старом Влаху.

Домаћинства у 2008. години:

-Димитрије, супруга му Стајка, брат Вукомир и жена му Љиљана, њихови синови Милан и Иван, Миланова супруга Гордана и кћери Невена и Лидија и син Иван, Иванова супруга Љубица и њихова деца Жарко и Филип. Вукомир син Јован, супруга му Љиљана и њихова деца: Дејан и Иван.

Бојовићи II (Никољдан) – из Виљуше (Чачак).

Домаћинства у 2008. години:

-Владета, супруга Драга и посвојеник Мишо Митковски.

Бошковићи (Аранђеловдан) – из Тијања у Драгачеву.

Домаћинства у 2008. години:

-Милутин, супруга му Милка, син Драган, његова жена Љубица и њихов син Милан.

Бранисављевићи (Никољдан) – из околине Нове Вароши.

Домаћинства у 2008. години:

-Бранислав, супруга му Ковиљка и кћи Милка.

Васиљи – из Читлука у Хрватској.

Домаћинства у 2008. години:

-Милена, удова Ђурова.

Видовићи (Никољдан) – из Власенице (Босна и Херцеговина).

Домаћинства у 2008. години:

-Благоје, супруга му Босута и син Раде.

Војиновићи (Никољдан) – из Липнице (Чачак).

Домаћинства у 2008. години:

-Милинко, супруга му Војка и кћери Сања и Драгана.

Врећо – из Босне и Херцеговине.

Домаћинства у 2008. години:

-Марко, супруга му Добринка, Син Љубиша, његова супруга Славица и њихова кћи Миљана.

Вујичићи (Ђурђевдан) – из Озрема код Горњег Милановца.

Домаћинства у 2008. години:

-Негослава, син јој Живомир, његова супруга Весна и њихова деца Исидора и Војислав.

Вујовићи I (Ђурђевдан) су почетком XX века стигли из Дубраве (Ивањица) и настанили су се у Петровићима – Маловићима. Дошао је Константин – Коста. Презиме им је образовано од личног имена Вујо. У завичају су славили Никољдан.

Домаћинства у 2008. години:

-Благоје, супруга му Зорица и син Драган;

-Рајко – Зизо.

Вујовићи II (Ђурђевдан) – новији досељеници из Смиљевца у Моравичком Старом Влаху.

Домаћинства у 2008. години:

-Милан, супруга му Милена и син Радован;

-Драгомир.

Вуксановићи (Ђурђевдан) – из Гостиља на Златибору.

Домаћинства у 2008. години:

-Богданка и син јој Александар.

Габоровићи – пореклом из драгачевских Негришора.

Домаћинства у 2008. години:

-Драгица.

Гавриловићи (Стевањдан) – из драгачевских Дучаловића.

Домаћинства у 2008. години:

-Драгослав – Драго, супруга му Весна и њихова деца: Данијела, Марко и Марија.

Гаврићи – пореклом из Гламоча у Босни и Херцеговини; дошао из Француске.

Домаћинства у 2008. години:

-Секула.

Глишовићи (Ђурђевдан) су иза средине XIX века дошли у Парменац вероватно из Богојевића код Ариља. На ово упућује податак из протокола умрлих: 25. маја 1917. године умрла је у овом селу Гвозденија Глишовић (60), рођена у Богојевићима. О претку Глишу, на чије име упућује презиме, ништа не знају. Други кажу да су дошли као Кезуни из Ртара (Драгачево). После 1970. године домаћинства су образовали у суседној Бељини и Чачку.

Домаћинства у 2008. години:

-Жарко;

-Милинко, супруга му Верица и синови им Драган и Млађо.

Гордићи (Никољдан): из Рутоша код Нове Вароши стигао је Младоје – Млађо.

Домаћинства у 2008. години:

-Младоје – Млађо и жена му Јаворка;

-Срђан, супруга му Валентина и кћи Тамара;

-Рада и син јој Милош.

Гостиљци (Ђурђевдан) – из чачанске Липнице.

Домаћинства у 2008. години:

-Владан, супруга му Сузана и синови им Раде и Богдан.

Грбовићи (Алимпијевдан) – из Чачка.

Домаћинства у 2008. години:

-Војкан, супруга му Љиљана и син Ивица.

Грујовићи (Алимпијевдан) су од Глишовића. Предак им је Грујо Глишовић. Има их у Чачку, Београду и Банату.

Домаћинства у 2008. години:

-Разуменка, удова Јеросављева;

-Десанка, син Грујица, супруга му Весна и син Данило. Они су једно време живели на Косову и Метохији, славе Стевањдан;

-Милан и супруга му Милица.

Дабовићи – из Чачка.

Домаћинства у 2008. години:

-Дејан и супруга му Ана.

Дамљановићи (Стевањдан) – из Миоковаца (Чачак).

Домаћинства у 2008. години:

-Слободан и супруга му Мица.

Дангузови (Лазаревдан) – из околине Шида.

Домаћинства у 2008. години:

-Лазар и супруга му Милена.

Девићи – прогнаници из Радмановца, општина Двор у Хрватској.

Домаћинства у 2008. години:

-Миле, супруга му Нена, син Драган, кћи Невена.

Димитријевићи – из Новог Милошева у Војводини.

Домаћинства у 2008. години:

-Јасмина.

Достанићи (Ђурђевдан) – из драгачевске Турице.

Домаћинства у 2008. години:

-Радослав и син му Андрија.

Дракул – из Босне.

Домаћинства у 2008. години:

-Здраво.

Дулановићи – из Нове Вароши.

Домаћинства у 2008. години:

-Милка.

Дуњићи (Ђурђиц) – из Негришора у Драгачеву 1965. године.

Домаћинства у 2008. години:

-Александар – Леко, Данка, син Зоран, супруга Светлана и кћи Сара.

Ђедовићи (Петковдан) – из драгачевског Дљина.

Домаћинства у 2008. години:

-Зоран, супруга му Радмила, кћи Мирна, синови Матија и Миљан и ташта Милица Николић.

Ђукићи (Никољдан) су из Брекова код Ариља, што сведочи и епитаф на споменику у сеоском гробљу са кога се чита да је досељеник Стеван Ђукић (72) умро 1918. године и да је рођен „у селу Брекову срез Ариљски“. Протоколи умрлих бележе да су отишли Богу на истину: 1905. године Миљко (15), 1906 – Милоје (21), 1925 – Антоније, који су, као и Стеван, рођени у Брекову. На претка Ђуку упућује презиме овог рода. После Другог светског рата настањивали су се и у Шведској, Београду и Теслићу.

Домаћинства у 2008. години:

-Миломир, супруга му Драгослава и син Никола;

-Дринка;

-Десимир;

-Јовић и супруга му Миланка;

-Александар, супруга му Олгица, син Иван, његова супруга Марија и њихове кћери Анђела и Софија;

-Зоран и супруга му Мира;

-Томислав, супруга му Разуменка и кћи Милица;

-Ранислав, супруга му Раца, син Милан и кћи Марија;

-Јелена;

-Љиљана;

-Мирослав;

-Милун и супруга му Љиљана;

-Бранка;

-Ђурђе, супруга му Душанка, син Мирољуб, снаха Сања и њихова деца Теодора и Никола;

-Марко, супруга му Горица, син Василије и кћи Вања;

-Бобан, супруга му Младомирка и син Борисав;

-Светлана;

-Душан и супруга му Милица;

-Милоје, супруга му Милка, син Предраг, син Саша, његова супруга Марија њихова Невена и Мирјана;

-Спасимир, супруга му Милица, син Петар, његова супруга Драгиња и унучад: Дарко и Дргана.

Зељковићи (Јовањдан) – из Бања Луке.

Домаћинства у 2008. години:

-Миланка.

Злопорубовићи (Александар Невски) – из Бајине Баште.

Домаћинства у 2008. години:

-Зоран, супруга му Бранка и син Милош.

Илићи (Јовањдан) – из суседних Риђага.

Домаћинства у 2008. години:

-Аксентије, супруга му Селена, синови Љубиша и Драган, Љубишина супруга Светлана и њихова деца Филип и Катарина;

-Радиша;

-Даринка;

-Јерослав, супруга му Добрила и мајка Даринка;

-Душан;

-Мирослав;

-Милун.

Јекићи (Никољдан) – из околине Ивањице.

Домаћинства у 2008. години:

-Мирослав, супруга му Љиљана и синови Александар и Бранимир.

Јелисавчићи (Лучиндан) – из Бајине Баште.

Домаћинства у 2008. години:

-Томислав, супруга му Цана и син Драган;

-Милић, супруга му Наца, син Станиша, његова супруга Беба и њихова деца Сузана и Александар; славе Јовањдан.

Јованићи (Ђурђевдан) – из Јанчића на Каблару.

Домаћинства у 2008. години:

-Милица, син јој Александар, супруга му Весна и кћи Јелена.

Јовановићи – Шапоње (Стевањдан) су дошли из села Шапоња у Старом Влаху (отуда им и старије презиме) после 1830. године. Презиме им је образовано од имена неког претка Јована. По неким подацима, то је Јован Буна, учесник српских устанака на Турке с почетка XIX века, који је пописан у тевтерима чибука као власник ситне стоке 1822. и 1824. године. Ако је Јован Буна њихов предак, онда је досељевање у Парменац овог рода било најкасније 1809. године. Има их у Београду.

Домаћинства у 2008. години:

-Милован, супруга му Милена, кћи Мирјана, син Милан, његова кћи из првог брака Катарина, супруга Миланова Милица и син Стефан;

-Љубомир – Љубо, супруга му Даница, кћи Марија, син Александар, његова супруга Лена и кћи Јана;

-Миломир, супруга му Мира, син Милан и кћи Милка;

-Ристо и супруга му Борика.

Јовановићи II (Аранђеловдан) су прешли из Риђага.

Домаћинства у 2008. години:

-Љубо;

-Зоран, супруга му Снежана, и деца Лука и Мишо (?);

-Наталија – Наца и њен син Мишо.

Класановићи (Никољдан) – из Миоковаца.

Домаћинства у 2008. години:

-Гвозден, супруга му Радомирка – Рада, син Антоније, његова жена Љиљана и кћери: Ивана, Јована и Јелена.

Кнежевићи (Ђурђиц) из Горње Краварице (Драгачево).

Домаћинства у 2008. години:

-Миломир, супруга му Ана, син Милош, његова супруга Драгица и њихова деца: Александар, Марија и Сандра.

Ковачевићи (Васиљевдан) – из Нове Вароши.

Домаћинства у 2008. години:

-Драгица, син Владимир, супруга му Милица, кћи им Сташа и Драгичина кћи Марија.

Коларевићи (Јереминдан) – из околине Ивањице.

Домаћинства у 2008. години:

-Добрила.

Костадиновићи (Алимпијевдан) – из Чајетине.

Домаћинства у 2008. години:

-Љубинка.

Крезовићи (Јовањдан) – из Трудова (Стари Влах).

Домаћинства у 2008. години:

-Миодраг – Миле, супруга му Љиљана, кћи Сузана и син Никола.

Кривокуће (Јовањдан) – из Смиљевца – Ковиље (општина Ивањица).

Домаћинства у 2008. години:

-Стојан, супруга му Кринка, син Ђорђе, његова супруга Биљана и њихове кћери Невена и Јована;

-Срећко и супруга му Јованка;

-Славољуб, супруга му Душица, син Зоран, други син Иван, Иванова супруга Љиљана;

-Милоје, супруга Мила, син Дејан, други син Драган, супруга му Оливера и деца им Жељко и Дарко;

-Миливоје, супруга му Рисимија, кћи Мирјана, супруг јој Велибор Бјелић из Нове Вароши и деца им Бојан и Марија.

Кузмановићи I (Никољдан) – из Дљина (Драгачево).

Домаћинства у 2008. години:

-Радољуб и његова супруга Ивана;

-Милутин;

-Радош, његова супруга Мирјана, син Предраг, кћи Селена и мајка Милунка.

Кузмановићи II (Ђурђевдан) – пореклом из Трнаве.

Домаћинства у 2008. години:

-Драган, супруга му Зорица, син Милутин, његова супруга Злата, њихова деца Тијана, Тања и Драгомир; син Миленко.

Кузмановићи III (Аранђеловдан) – из Дљина (Драгачево)

Домаћинства у 2008. години:

-Радојко, супруга му Радојла, син Милијан и његова супруга Радмила.

Куртовићи – из Босне и Херцеговине.

Домаћинства у 2008. години:

-Мушан и супруга му Стојанка.

Лабовићи – из Чачка.

Домаћинства у 2008. години:

-Дејан и супруга му Ана.

Лињаковићи (Ђурђевдан) – из Славонске Пожеге.

Домаћинства у 2008. години:

-Саво и супруга му Душанка.

Маринковићи (Врачеви) су досељени 1878. године из Брекова код Ариља; неки кажу из Мочиоца. Потомци су Милована, сина Маринка Мијаиловића, који се тада доселио у суседну Придворицу и у њој остао са два сина, а један је прешао у Парменац. И раније је овај род имао презиме Маринковић, па Урдов и Мијаиловић. Има их и у Чачку и Ивањици.

Домаћинства у 2008. години:

-Славиша и супруга му Радика;

-Бранислав, супруга му Весна и синови Милош и Никола;

-Мила;

-Љиљана, зет јој Душко Бешевић, жена Гордана и њихова деца Маријана и Ненад;

-Мирослав и мајка му Станојла;

-Милорад.

Марјановићи (Ђурђевдан) су пореклом из Старе Србије. Матична књига умрлих бележи да је 1901. године преминуо Симо (17), рођен у Амзићима, 1914 – Вукоман – Вуле (75), рођен у Кривом Долу, а 1915 – Ђорђе (65), рођен у Амзићима. Презименом чувају успомену на претка Марјана, за кога не знају када је живео. Пребегари су, кажу: убили неког Турчина и утекли „у Мораву“. На одређен начин ово потврђује и епитаф са споменика Иконије Марјановић, која је умрла 1911. године у; иначе, тог биљега више нема на гробљу у Парменцу. Пред Други светски рат једно домаћинство засновали су у Београду, а касније и у Банатском Карловцу.

Домаћинства у 2008. години:

-Милан, супруга му Анка;

-Младомир и супруга Панде;

-Владан – Владе, снаха му Емилија и њена деца: Братислав, Ана и Дејан;

-Милица.

Марковићи (Ђурђевдан) – Слободан 1980. године из Милутовца код Трстеника, али он више није међу живима.

Домаћинства у 2008. години:

-Гордана Краљевић, разведена Слободанова супруга, њихов син Саша Марковић, супруга му Ивана, њихова деца Павле и Ана, и Слободанова и Горданина кћи Наташа.

Матовићи (Аранђеловдан) – из Риђага.

Домаћинства у 2008. години:

-Родољуб и Весна.

Милојевићи (Аранђеловдан) – прешлаци из Риђага.

Домаћинства у 2008. години:

-Раде, супруга му Милица и син Дејан.

Милошевићи I (Ђурђиц) су пре Првог светског рата доспели у Парменац из драгачевских Ртију. Својим презименом чувају успомену на неког претка Милоша.

Домаћинства у 2008. години:

-Велимир и син му Младен.

Милошевићи II (Јовањдан) – прешлаци из суседних Риђага, где су давно досељени Челица код Нове Вароши. Пре Риђага живели су у драгачевским Ртарима.

Домаћинства у 2008. години:

-Владан и супруга му Сибинка;

-Радојко, жена му Ружица – Бела, син Младомир, супруга му Јасна и њихова деца Јован и Драган; Радојков син Небојша, жена му Слађана њихова деца Тијана и Павле;

-Светлана и њени синови Марко и Бранко.

Милошевићи III (Аранђеловдан) – из Мојсиња (Чачак).

Домаћинства у 2008. години:

-Бошко, супруга му Славица, син Горан и кћи Гордана; и Бошков син Блашко, његова жена Бранка и кћи Јелена;

-Срећко, супруга му Славица, син Александар и брат Михаило; слави Ђурђевдан.

Милошевићи IV (Јовањдан) – из Чачка, а родом из околине Шапца.

Домаћинства у 2008. години:

-Ранко и супруга му Милева.

Миочиновићи – види: Прибичевићи.

Митровићи I (Ђурђиц) – из драгачевских Негришора.

Домаћинства у 2008. години:

-Јеротије и супруга му Милунка;

-Видосав, супруга му Драгица и кћи Сања;

-Сретен, супруга му Снежана, синови Бобан и Бојан и ташта Стана;

-Милан, супруга му Данка и синови Бобан и Зоран.

Митровићи II – из Рогатице (Босна и Херцеговина).

Домаћинства у 2008. години:

-Милена, син Џон, супруга му Босиљка и њихов син Слободан.

Недељковићи (Лучиндан) – из Лука код Ивањице пре 20. година.

Домаћинства у 2008. години:

-Добрила и кћи јој Милена.

Нешковићи I (Ђурђевдан) – су из Старе Пазове, а пореклом из Рогатице у Босни и Херцеговини; досељени пре неку деценију.

Домаћинства у 2008. години:

-Ранко и супруга му Миланка.

Нешковићи II (Никољдан) – су новији доселци из чачанске Бањице.

Домаћинства у 2008. години:

-Рајица, супруга му Стојанка и син Александар.

Николићи I (Ђурђевдан) – из суседних Риђага.

Домаћинства у 2008. години:

-Радош, супруга му Верица, син Мирољуб и кћи Јелена.

Николићи II (Никољдан) – новоселци из Риђага.

Домаћинства у 2008. години:

-Мијалко, синови Миленко и Ненад, Ненадова супруга Горица и њихова кћи Сандра.

Николићи III (Савиндан) – из Тијања (Драгачево).

Домаћинства у 2008. години:

-Иванка, син Зоран, његова супруга Јасна и деца им: Милица, Аница и Владица;

-Милољуб и супруга му Милева;

-Живка.

Новаковићи (Лазаревдан) – из Медовина (општина Ивањица).

Домаћинства у 2008. години:

-Слободан и супруга му Душанка.

Обреновићи (Врачеви) су не тако давно прешли из драгачевске Марковице.

Домаћинства у 2008. години:

-Томислав, супруга му Љиљана и син Иван;

-Јагода, син јој Горан и његова супруга Марија.

Павловићи (Ђурђиц) су, по пореклу сродници Петронијевића. Доселили су се из правца Старог Влаха под крај XVIII века. Предак им је Петронијев брат Павле, од чијег је имена овим родовима образовано презиме. Има их у суседној Бељини и у Немачкој.

Домаћинства у 2008. години:

-Радослав и његова супруга Дринка.

Пантелићи (Никољдан) – не тако давно прешли из драгачевских Дучаловића.

Домаћинства у 2008. години:

-Љубица, син јој Вук и његови синови Марко и Милош.

Пауновићи I (Стевањдан) су потомци Пауна Јелесијевића из драгачевских Ртара. Доселио се Паунов потомак Велимир у Полуге под крај XIX века. Имао је и презиме Јосиповић. Неки потомци живе и у Београду.

Домаћинства у 2008. години:

-Драгослав, супруга му Надежда, син Богдан, други син Радован, његова жена Душица, њихова деца Мирко и Анђа и Драгослављева сестра Драгиња.

Перуничићи (Никољдан) – пре неколико деценија из Дајића (Ивањица).

Домаћинства у 2008. години:

-Љубинко и син му Борко.

Петковићи (Никољдан) – из драгачевских Горачића.

Домаћинства у 2008. години:

-Милун и кћи му Драгана.

Перишићи (Ђурђевдан) су пре 1809. године, преко Старог Влаха, стигли из северног дела данашње Црне Горе (Брда). Неки потомци верују да је то било и раније. Презиме им је образовано од имена претке Перише Симовића, учесника у Првом и Другом српском устанку на Турке (1804 – 1815), који је као власник ситне стоке (оваца и коза) уписан у чибучки тевтер 1822. Настањивали су се и у Чачку и Београду.

Домаћинства у 2008. години:

-Милунка и син јој Милован;

-Гојко и син му Радош;

-Томислав, супруга му Стојана, син Душан, кћи Бранкица, њен муж Радован Чекеревац из Бреснице и њихов син Никола.

-Драгослав, кћи Снежана, њен супруг Милољуб Шундерић из Премеће (Чачак) и њихова деца: Предраг и Јелена.

Петровићи I (Ђурђевдан) имају и помоћна презимена: Маловићи, Синђићи, Ћорићи и Јашићи. Прво им је изворно – са њим су се доселили из села Маловићи у Црној Гори. Синђићи су потомци Синђини, а помоћна презимена Ћорић и Јашић су од надимака. Презиме Петровић упућује на претка Петра. Досељени су после 1830. године из Високе код Ариља. Ово потврђује и податак да је 2. новембра 1887. године умро, а тамо је рођен Миливоје (75). По другој верзији, у Парменцу су се настанили раније, јер постоји и податак да су као власници ситне стоке (оваца и коза) у тевтер чибука из 1822. године уписани Радован и Михаило. Домаћинства имају у Чачку, Београду, Банату, Бељини…

Домаћинства у 2008. години:

-Петар, супруга му Снежана, син Драган, његова жена Марина, њихова деца Маријана и Душан; Петров и Снежанин син Раде, супруга му Весна и њихов син Вељко;

-Гвозден, супруга му Радмила и синови Немања и Александар;

-Милојко – Мишула и његова супруга Смиља, син Саша, његова супруга Милена и кћи им Милица;

-Станислава, син јој Љубиша, његова супруга Мирјана, синови им Дејан и Ненад, Ненадова супруга Славица и њихов син Ђурђе, Дејанова супруга Маријана, син им Илија и кћи Ивана;

-Мина, супруга му Дана, њихов син Милољуб – Мишец, супруга му Марија и њихова деца Недељко и Дуња;

-Живота, супруга му Марина и њихов син Иван;

-Исидор и супруга му Емилија;

-Михаило, син му Милун, брат Миленко, његова супруга Радованка и деца им: Јелена, Јован и Ивана;

-Душанка, син јој Милисав – Мишо, супруга му Љиљана и њихова кћи Невена;

-Снежана, удова Милијина;

-Вера, удова Владанова;

-Бранка, удова Војинова;

-Милица, удова Миодрагова;

-Милан и супруга му Софија;

-Радиша, супруга му Наташа и синови Матије и Андрија;

-Рашко, супруга му Снежана, син Вук и кћери Александра и Исидора;

-Милутин (Б), мајка му Миланка, супруга Ружа и кћи Милица;

-Милица, син јој Предраг – Драган, његова супруга Гордана и њена кћи из претходног брака Светлана Филимоновић;

-Зоран, супруга му Верица и кћи им Милица;

-Богдан и супруга му Симка;

-Даница, син јој Владимир и његови синови Стефан и Давид;

-Душко, супруга Зорица, син Станимир, кћи Ана, зет Бобан Савић и њихова деца: Павле, Магдалена и Марија, Душкова кћи Марија и њен син Вељко.

Петровићи II (Ђурђевдан): Миленко из драгачевских Зеока преселио се у Петровиће – Синђиће 1944. године. И њихово презиме упућује на претка Петра. У Зеокама имају и помоћно презиме – Словић.

Домаћинства у 2008. години:

-Никола, супруга му Радмила и син Зоран.

Петровићи III (Ђурђевдан): Исидор Петровић – Словић дошао из драгачевских Зеока.

-Младомир, супруга му Нада, син Иван и кћи Ивана;

-Љиљана, кћерка јој Слађана и зет Славко Полуга и њихова деца Срђан и Слободан – Бобан.

Петронијевићи I (Ђурђиц) су досељени пред крај XVIII века из правца Старог Влаха. Потомци су Петронија, коме не знамо презиме, и који је, као власник ситне стоке (оваца и коза) уписан у тевтер чибука 1822. године. Верује се да је пре тога учествовао у устанку на Турке 1815. године. Од Петронијевог имена образовано им је презиме. Има их и у Чачку.

Домаћинства у 2008. години:

-Радојко – Рашко, супруга му Јасминка и мајка Аница;

-Станимирка и син јој Душан;

-Злата.

Петронијевићи II (Аранђеловдан) – из суседних Риђага.

Домаћинства у 2008. години:

-Богдан, супруга му Славица, син Ацо и кћи Ана.

Пешићи (Петковдан) из Мухова код Дуге Пољане у Старом Влаху.

Домаћинства у 2008. години:

-Желимир, супруга му Снежана и деца Александар и Ана.

Подунавци (Ђурђевдан) – доселили из Сремских Карловаца.

Домаћинства у 2008. години:

-Милунка, кћи јој Мирјана и њена кћерка Сузана Глишовић.

Полуге (Лучиндан) су под крај XVIII века стигли са планине Рудник. Даљим пореклом су из околине Оногошта (Никшића). Потомци приповедају да су на Руднику убили Турчина зулумћара и отуда побегли у Парменац. Усмртили су га гвозденом полугом, па су тако и презиме добили. Чува се и предање да су ишли у Русију и да су се отуда вратили. Неки су, у XIX веку, пописивани и као Полугићи и Полужићи.

Домаћинства у 2008. години:

-Михаило, супруга му Милка и син Дејан;

-Милан, син му Момчило, његова супруга Рада и деца им Неда и Зоран;

-Младен – Млађо, сестра му Милица, супруга Горица, син Лазар и кћери Ивана и Катарина;

-Бранислав – Бране и супруга Добрила;

-Драган, супруга му Снежа и деца: Саша, Срђан и Јована и мајка Добрила;

-Томислав и супруга му Милена;

-Радоје и супруга му Славица;

-Новка, син јој Љубомир, супруга му Слађана и њихова деца Александар и Ивана;

-Милоје.

Попићи (Јовањдан) – из Босне.

Домаћинства у 2008. години:

-Јања.

Поповићи (Јелесијевдан) – из Кушића у Моравичком Старом Влаху.

Домаћинства у 2008. години:

-Драган и супруга му Зорица.

Поповићи II (Цвети) из Бијелог Брда код Рудог.

Домаћинства у 2008. години:

-Милан, супруга му Сава, син Новица, његова жена Лела и њихова деца: Владимир и Бојан.

Прибичевићи (Ђурђевдан) – из Петриње у Хрватској.

Домаћинства у 2008. години:

-Ђуро, кћи му Јулијана Миочиновић и њена деца Деан и Тања.

Пропадала – из Чачка.

Домаћинства у 2008. години:

-Дејан, деца му из првог брака Павле и Филип, садашња му супруга Јована и кћи Дејана.

Пушкарице (Никољдан) су после 1860. године дошле из Мочиоца у Моравичком Старом Влаху – тамо је рођен Милован, који је у Парменцу преминуо 14. фебруара 1887. године. Презиме овог рода упућује на занимање претка – пушкарско. Има их и у Београду.

Домаћинства у 2008. години:

-Љубинка.

Равићи из драгачевске Вучковице.

Домаћинства у 2008. години:

-Радиша.

Радојичићи (Никољдан) – из драгачевских Дучаловића.

Домаћинства у 2008. години:

-Светлана.

Рађени – из Рудог (Босна и Херцеговина).

Домаћинства у 2008. години:

-Драган, супруга му Милева, син Срећко и мајка Ружа.

Радоњићи (Стевањдан): 1963 из Турице (Драгачево).

Домаћинства у 2008. години:

-Милош, супруга му Надежда, син Војкан, његова жена Весна и њихове кћери: Јована, Сара и Нина.

Ракетићи (Лучиндан): Радош се из суседне Бељине призетио 1928. године у Полуге. На претка Ракету упућује презиме овог рода. Један Ракетић се 1950. године вратио у Бељину.

Домаћинства у 2008. години:

-Томислав, а породица му живи у Бељини.

Ранковићи (Јовањдан) – не тако давно из Кушића (Ивањица).

Домаћинства у 2008. години:

-Миросава, удова Драгићева.

Ресановићи (Никољдан) – из општине Двор у Хрватској.

Домаћинства у 2008. години:

-Стево, супруга му Драгица, њихова кћи Желика Перенчевић и унук Вања.

Савићи (Ђурђевдан) су се у Парменац настанили око 1870. године. Протокол умрлих садржи податак да је 2. марта 1881. године у Парменцу преминуо Ристо Савић (35), рођен у Плеву („у Турској“). Презименом чувају успомену на неког претка.

Домаћинства у 2008. години:

-Угљеша и супруга му Даринка;

-Младен, син му Петар, снаха Магда и њихов син Јанко.

Самарџићи – из драгачевске Рогаче.

Домаћинства у 2008. години:

-Драган, супруга му Невена и синови Лука и Ђорђе.

Седларевићи (Ђурђиц) – са Космета.

Домаћинства у 2008. години:

-Радован, и син му Радомир;

-Радош.

Смоловићи (Ђурђевдан) – из Мојковца у Црној Гори.

Домаћинства у 2008. години:

-Милун, супруга му Милена, син Милован и Миленина кћерка из првог брак Марија Павловић.

Стаменковићи (Аранђеловдан) – досељени пре коју деценију из Мерошине.

Домаћинства у 2008. години:

-Стојан, његова супруга Живка и синови им Александар и Славољуб.

Станићи (Ђурђевдан) – из Чачка, а пореклом из Гуче (Драгачево).

Домаћинства у 2008. години:

-Драгослава и њена деца: Ненад, Невенка и Немања.

Станојевићи (Ђурђевдан) – из Међувршја.

Домаћинства у 2008. години:

-Смиља и њен усвојеник Дејан Тодосијевић из Међувршја.

Стојковски (Ђурђевдан) од Ђорђиловића из Парменца, а презиме по мужу Македонцу.

Домаћинства у 2008. години:

-Даница.

Стокићи (Срђевдан) – из Чачка.

Домаћинства у 2008. години:

-Драгослав.

Стевановићи (Никољдан) – из драгачевских Горачића, 1977.

Домаћинства у 2008. години:

-Мирко, супруга му Зорка и деца: Горица, Верица и Милан;

-Миленко.

Тиосављевићи (Аранђеловдан) – из суседних Риђага.

Домаћинства у 2008. години:

-Косара, удова Синишина.

Томашевићи (Ђурђевдан) – на имање Милана Вукојевића (а те фамилије више нема у Парменцу) дошао му је унук Милинко Томашевић из Горње Краварице у Драгачеву.

Домаћинства у 2008. години:

-Милинко, његова супруга Милица и кћи им Данијела.

Тошићи (Лучиндан) – из Кузмичева код Новог Пазара.

Домаћинства у 2008. години:

-Радослав – Раде и супруга му Добрила.

Тубићи – из Лучана (Драгачево)

Домаћинства у 2008. години:

-Момирка и син јој Душко.

Ћетеновићи (Ђурђевдан) – из Смиљевца (Ивањица).

Домаћинства у 2008. години:

-Благоје, супруга му Милуника, кћи Милка Чаловић и њена кћи Дијана.

Ћурчићи (Ђурђевдан) – из Смиљевца у Моравичком Старом Влаху (Ивањица).

Домаћинства у 2008. години:

-Мирољуб.

Филиповићи (Лазаревдан) – из Божића (Скелани) у Босни и Херцеговини (1961).

Домаћинства у 2008. години:

-Живорад и супруга му Видина.

Чекеревци (Никољдан) – из Бреснице.

Домаћинства у 2008. години:

-Зоран и супруга му Светлана.

Шекуларци (Врачеви) – пре коју деценију дошли су из Лучана, а презиме им упућује на регију Шекулар; пореклом су из Лопижа код Сјеница.

Домаћинства у 2008. години:

-Мирчета, супруга му Цана и кћи Гордана.

Шљуке (Ђурђевдан) – из Бијелог Брда код Рудог.

Домаћинства у 2008. години:

-Невенка.

Шулубурићи (Аранђеловдан) – из Лисе (Драгачево).

Домаћинства у 2008. години:

-Мијаило, супруга Марица, син Мирослав, његова жена Милена и деца им: Андреја и Вук.

Шундерићи – види: Перишићи.

У последње две године разни спискови помињу у Парменцу још неке родове, али мештани о њима ништа не знају. То су ове породице:

Бановић (пописан је Раде);

Богосављевић (Анђелка);

Буквић (Дарко и Станислава);

Вучић (Дајана);

Горничар (Јелена);

Грегорич (Весна);

Даниловић (Живана);

Зовко;

Ковач (Александра и Радмило);

Милентијевић (Стоја);

Мирковић (Александар);

Петковић (Ивана);

Станишић (Живко);

Ћировић (Горица, Ивана, Милорад и Никола).

Ако се анализирају пописи становништва од 1822. до 1863. године, који су уврштени у ову књигу, лако се уочава да неких родова више нема у Парменцу: угашени су, трајно одсељени или променили презиме. Али, губе се и неки други, сачувани у изворним документима.

Ево карактеристичних:

У Парменцу је 8. јануара 1887. године умро Новак Јанковић (50). Његови потомци одсељени су у Чачак.

Кафеџија Јелесије Бајић (30) преминуо је 1889. године, а рођен је у Бањи – „Стара Србија“.

Боривоје Спасојевић (18), рођен у Богојевићима код Ариља отишао је Богу на истину 13. августа 1903.

Милован Бакмазовић (50), родом из Калиманића у Босни, преминуо је овде 18. септембра 1915.

Милан Анђелић (84), рођен у Високој код Ариља, упокојио се 2. фебруара 1926.

Властимир Урошевић (52), рођен у драгачевским Лучанима, постао је гробљанска земља 17. јуна 1949.

Неке људе, чијих потомака више нема у Парменцу, помиње надгробни споменици:

Дмитар Лојаница (84), „досељен из Дренове у Турској“, умро је далеке 1857. године.

Милош Петровић био је из Вранића код Чачка.

Колико је памћење о пореклу родова често варљиво, показује тврдња старијих Пармењана да је једна од најстаријих фамилија у овом селу – Шљивићи. Чак их убрајају у староседеоце, што није тачно.

Наиме, у Парменцу је 25. октобра 1908. умро Милан Шљивић, стар 90. година. У протокол умрлих уписано је да је рођен „код Ивањице“. А „код Ивањице“ Шљивића има у Глијечи.

У Парменцу су живели његови потомци: Никола и Вићетније. Николи се синови нису одржали; једна ћерка, Даринка, удала се у Вујовиће, друга, Цмиљана, у Ђорђиловиће. Никола је биран за председника општине паковраћке и кмета. Вићентијев син Гвозден (1898 – 1982) је са супругом Косаром родио седам кћери. За његову кћер Милунку привенчао се Радош Петровић Ђутура из Парменца. Њихове кћери су: Надежда, удато Перишић, и Милена, удата Јовановић. Милунка и Радош оставили су унуку Милану Јовановићу кућу и окућницу, који одржава домаћинство уз помоћ оца Милована и мајке Милене, а слави Шљивића славу Ђурђевдан.

Неки родови помињу се се скоро до нашег доба у Парменцу, али их више у овом селу нема. Углавном су одсељени. У том погледу нису, примера ради, изузетак Крунићи.

ИЗВОР: Истраживање Радована М. Маринковића и Драгољуба М. Вујовића објављено у књизи „Векови Парменца“, стр. 325-355. Приредио сарадник портала Порекло Лука Јелић.

Коментари (3)

Одговорите

3 коментара

  1. Влашанин

    Гавриловићи који су у Парменац дошли из села Дучаловићи звали су се Шапоњићи.У Дучаловиће су доселили синови Јована Буне Шапоње из Парменца,Милован,Милоје и Паун,по којл коима су фамилије у Дучаловићима:Миловановићи,Милојевићи,и Пауновићи.Један Милованов син млад оде из куће у Парменац и тамо се прозове Гавриловић.Неки његов син се касније вратио у Дучаловиће.Радоњићи из Парменца су исто од Шапоњића из села Шапоња код Нове Вароши.Кажу да су они задржали старо презиме свих Шапоњића,који су били Радоњићи па по селу Шапоње тако прозвани.Сви славе Стевањдан.

    • Влашанин

      Исправка:Гавриловићи из Дучаловића и Парменца су задржали старо презиме свих Шапоњића из Старог Влаха,,Гавриловић.По причи неких старих Шапоњића из села Комарана у Старом Влаху,у засеок Шапоње у Комаранима дошла су два брата Гавриловића из села Гркавци код Требиња,неколико година пред велику сеобу Срба.По засеоку Шапоње прозвани су Шапоњићи,а дошли су као Кириџије-поносници од Требиња.По селу Гркавци одакле су дошли остао им је надимак Грковићи-Гркавићи.Гавриловић из Дучаловића се сукобио са Миловановићима због земље па је дошао у Парменац код рођака Јовановића.Они му дају лепо парче земље а он врати старо некадашње презиме свих Шапоња Гавриловић.Радоњићи су од Радоње Шапоње који је са Јованом Буном доселио из села Шапоње у Турицу,Драгачево.

      • Влашанин

        Исправка текста:Гавриловићи из Горње Мораче,из Сврка,а не Гркавци.Гавриловићи у Горњој Морачи су потомци Војводе Радојице Гавриловића.Славили Стевањдан као Селаковићи.Гавриловићи су иселили према Бјелом Пољу још у 17веку,у Корита.