Порекло презимена, село Бразда (Чучер-Сандово)

26. фебруара 2021.

коментара: 0

Порекло становништва села Бразда, општина Чучер-Сандово, Северна Македонија. Према књизи Др Јована Ф. Трифуноског „Скопска Црна Гора“, издање Скопље 1971. годи не. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села и воде.

То је најјужније село Скопске Црне Горе. Лежи у долини Бањанске реке, крај састава Бањанске и Кучевишке реке. Највећи део села је по долинском дну, а само неколикто кућа има на долинским падинама. Положај Бразде је погодан из економских разлога. На долинском дну становници гаје влажне, а на земљишту даље од долине су суве културе.

Вода за пиће добија се из бунара и из три извора који избијају у селу. То су: Ђерме, Косовец и Пејковско кладенче. Даље од села на атару избијају извори Барица, Вртачица, Данчов брест и Жабарица.

Земље и шуме.

Поједини крајеви атара носе ове називе: Градиште (435 м), Желковац, Рудина, Клопотенец, Штитиње, Сува чешма, Чар, Под црква, Чивлак, Под чивлак, Железница, Мала главичица, Голема главичица, Поројница, Бучел, Луг, Кремењача, Жабарница, Данчов брест, Барица, Вртачица, Отрувачка, Рудина, Мало страиште, Големо страиште, Јурија, Бањашница или Бражданска река, Вунарчс, Св. Атанасија, Гола глава, Крст, Крњевац, Палишевина, Каменитица, Врчва, Дубоки дол, Мал стенковац, Голем стенковац, Орашац, Поповска страна, Шамак, Први дол, Пударница, Лепенац, Бардовски рид, Визбеговско орманче, Старо џаде, Коњски дол, Мало градиште, Кучевица, Бањански пут, Глушка бања, Чучерски мост, Мирковачки рид (мал и голем), Марков камен.

Тип села.

Бразда је насеље збијеног типа, издужено у правцу северозапад — југоисток. Дели се на махале које су родовске групе кућа. Зову се: Поповци, Данчевци, Славковци, Псјковци итд. Укупно има 94 домаћинства.

Старине и прошлост.

Како је изнето Бразда је локализована на саставу двеју црногорских река y суподини брда Градиште. Такав положај био је погодан и за привредну делатност. Стога многи остаци материјалне културе говоре да је на земљишту Бразде увек имало становника. Таквих остатака има на локалитетима: Градиште, Видране, Данчов брест, Бучел и другим. Има остатака чак из праисторијског доба.

Градиште је истакнуто стеновито узвишење крај села са јужне стране. Ту је поменуто ушће Бањанске и Кучевишке реке. Као што и име каже, а то потврђује и народна традиција, на темену Градишта некада је постојала важна тврђава опасана зидом. Била је једна од најзначајнијих у широј околини Скопља. Из ње се штитио саобраћај на старом путу правца Скопље — Качаник – Косово. Од тврђаве на површини земље сада се виде слаби остаци – „зидишта и ћерамиди“. Има и старих гробова.

У непосредној близини села су речна корита Бањанске и Кучевишке реке, као и стари јазови-бразде. Од далеке старине служе за наводњавање, као и за навраћање воде ради покретања воденица. По једном јазу-бразди носи име село Бразда.

Локалитет С.в Атанасија лежи северозападно од Бразде. Некада је тамо постојала црква. Код црквишта скупљају се сељаци на дан Св. Атанаса зимњег. — На месту Видране (крај села са горње стране) постоји црквиште Св. Спас. Тамо је гробље села Бразде.

Чивлак је место јужно од Бразде на даљини око 2 км. До краја турске владавине тамо је постојало седиште поседа Амет-бега Кумбараџије и његовог сина Караман-бега: налазиле су се зграде за раднике, за бега и за чување земљорадничких производа. На данашњем атару Бразде чифлик–сахибије имали су око 200 ха обрадиве земље. Они су имали земљу и у другим селима Скопске котлине – Јурумлеру и Пустој Брезици.

Народна традиција наводи да је пре оснивања поменутог чифлика тамо постојало мало словенско насеље. Од њега су заостали остаци цркве Св. Тројице.

O времену када је основано данашње насеље нема историјских података. Први помен под данашњим именом потиче из друге половине 15. века: Исхак–бегов унук Мехмед 1468. или 1469. г. у синору Бразде имао је мулк-чифлик.

Црква y селу посвећена Св. Богородици одликује се солидном израдом. Грађена је у другој половини 19. века. За њено грађење заслужан је био зограф по имену Пове. Он се населио у Бразди и ту остао као самац до краја живота. Његов гроб је у близини цркве.

О црквеној слави у Бразди до почетка Другог светског рата скупљао се бројни свет из седам околних села. У Бразди постоји и стара сеоска слава на дан Св. Атанаса „зимњег“.

И у Бразди, чим се поведе разговор о прошлости, сељаци спомињу страдања пред крај турске владавине. Сстрадали су од Арбанаса, које понекад зову „Турцима“. Нарочито они из села Никиштана овде су често крали овце и говеда, чак су терали читаве „буљуке“. Арбанаси су убили и Крсту Чивлачког када је са овцама боравио у трлу итд.

По ослобођењу од Турака сељаци су откупили чифлик–сахибијску земљу.

Порекло родова.

Данашњи родови у Бразди потичу од досељеника. Досељавани су „на вакафско место“. Највећим делом —више од 50% — потичу из садашњих арбанашких села у суседном сливу Лепенца. Та села су Никиштане, Блаце и Паливоденица. Редовно се досељавао отац са синовима или браћа са осталим члановима.

Родови су:

-Славковци (12 к, Св. Никола), досељени из поменутог данашњег арбанашког села Никиштана у Скопској котлини. Лежи западно од Лепенца, не много далеко од Бразде. Из Никиштана иселили су се пре око 120 година. Знају следећу генеалогију: Богоја (жив, 60 година) – Бојко — Никола – Славко, који се доселио. У роду Славковци памти се задруга од 25 чланова.

-Пејковци (15 к, Ђурђиц), и они су досељени из поменутог Никиштана. Једна грана овог рода у Бразди зове се:

-Ивкови. За Пејковце наводе се и ове појединости. У Никиштану имали су кућу у средини села и са више укућана. Али су на њихову женску децу нападали муслимански Арбанаси. Зато су се иселили пре око 125 година. У Бразди су купили земљу од неког Незира.

-Пршови (4 к, Ђурђиц), кажу да су досељени из данашњег арбанашког села Паливодснице у Качаничкој клисури.“)

-Јовчевци (6 к, Св. Петка), досељени из данашњег арбанашког села Блаца у Качаничкој клисури. Једна мања грана овог рода у селу зове се Зумберовци.

-Живковци или Црскови (7 к, Св. Стефан), досељени су из поменутог Блаца у Качаничкој клисури. Знају ову генеалогију: Симон (жив, 70 година) — Велко — Стефко —— Живко, који се доселио. У овом роду раније је постојао свештеник. По њему је остало топографско име Попоа страна: тамо се налазило сточарско трло.

-Бошковци (2 к, Св. Стефан) и:

-Дапчевићи (3 к, Св. Стефан), такође досељени из поменутог Блаца y Качаничкој клисури.

-Димовци (3 к) и:

-Јаневци (2 к), славе Св. Николу. Потичу од истог претка чија је старина из садашњег арбанашког села Блаца у Качаничкој клисури. Прича се да су у Блацу била три брата: један „се потурчил“ и остао у Блацу; други се брат иселио у Овче поље; док се трећи брат (Јане) иселио у скопско село Катланово. Из Катланова он је са укућанима дошао у Бразду.

-Којићеви (5 к, Св. Никола), дошли су из места Барица, које лежи југозападно од Бразде крај Лепенца. Даље порекло не знају.

-Данчевци (12 к, Св. Петка), њихови преци најпре су имали кућу на потесу Данчев брест који се налази јужно од села — „во Полето бразданско“. Даље порекло не знају. У роду Данчевци памти се кућна задруга са 30 чланова.

-Кираџоски (3 к, Св. Петка), грана су рода Данчевци. Са њима и сада имају заједничку воденицу.

-Петковци (15 к, Св. Петка),

-Доклевци (3 к, Св. Никола) и:

-Касовци (2 к, Св. Петка), досељени су од некуда.

Исељеници.

Из Бразде раније су се иселили у скопско село Булачане Пејковци или Црногорчеви (7 к) и Бражданци (4 к). Нешто касније, пред крај турске владавине, неколико породица из Бразде отишло је у Бугарску.

Иза Другог светског рата у Скопље је одсељено 20 домаћинстава из Бразде. У исељавању учествовали су сви данашњи сеоски родови. Они који су одлазили свој део имања препуштали су браћи или су га продавали ближем роду. Два рода су сасвим исељена Челикови и Јовчеви. Били су од некуда досељени. Кућна слава првог рода била је Св. Петка.

ИЗВОР:  Према књизи Др Јована Ф. Трифуноског „Скопска Црна Гора“, издање Скопље 1971. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.