Порекло презимена, село Глуво (Чучер-Сандово)

26. фебруара 2021.

коментара: 0

Порекло становништва села Глуво, општина Чучер-Сандово, Северна Македонија. Према књизи Др Јована Ф. Трифуноског „Скопска Црна Гора“, издање Скопље 1971. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села и воде.

Село је у широкој долини Бањанске реке, на њеној левој страни. Околна су насеља: Бразда са југа, Мирковци са североистока и Чучер са северозапада. Положај Глува погодан је из економских разлога. На долинском дну становници гаје влажне, а на земљишту источно од ње суве културе. Међутим, западни део атара претставља брда која су под непродуктивним тлом. Тамо је сеоска паша.

Вода за пиће добија се из бунара и са једне чесме. У многим бунарима постављене су пумпе. Снажан извор Павовац избија северно од Глува. Тамо су сеоске баште и воденице. Поменути извор храни вода која долази са гребена планине Црне горе. Његова вода за време Турака цевима одводила се у Скопље.

Села Глуво и Бразда, која су у непосредној близини да им се ивичне куће додирују, имају заједнички атар са обрађеном земљом. На том делу атара је већи број потеса. Њихова су имена изнета у опису Бразде. Међутим, делови атара са пашом код ових села су посебни. Ти потеси су: Орашац, Желковац и Кула.

Тип села.

Глуво је збијеног типа. Разликује се горњи и доњи крај, а у сваком крају су груписане куће са породицама заједничког порекла. Међутим, у ивичним деловима насеља куће нису сувише честе, и сувише ретке. На разређивање тих кућа утичу окућнице. Укупно село има 115 домаћинстава.

Прошлост.

Глуво спада у стара села Скопске Црне Горе. У историјским изворима, под именом Глуси, помиње се између 1302. и 1308. г. Помен је очуван у једној даровници краља Милутина. Поред неких других села, тада је Глуво припадало властелинству скопскo–црногорског манастира Св. Никите. Наводи се и властелински пронијер Георгија, звани Калођурђе Репан који је живео у том селу.

Народно предање наводи да су суседна села Глуво и Бразда једном опустела. Касније су их обновили досељеници из скопскоцрноторског села Марушана, које сада не постоји. Налазило се северозападно од Глува у подножју брда Палишевина. Од једног досељеника из Марушана сада у Глуву потиче род Томашеви (22 к). То су најстарији становници овог села. И сада имају .,делчиња земја“ на поменутом селишту. Из Марушана иселила су cc два брата. Они су обновили два суседна насеља – Глуво и Бразду. Због тога, како се у народу верује, ова села данас имају заједнички атар.

Остали сеоски родови су млађи досељеници. Већим делом потичу из данашњих арбанашких села у суседној Качаничкој клисури – Паливоденице, Сечишта и других. Дошљаци су у Глуву брзо стварали велике кућне задруге. Оне карактеришу живот и у овом црногорском селу до краја другог светског рата. Последње велике задруге постојале су у родовима Томашеви, Рад-евци, Кукуновци, Пижевци. У првом роду Јанкуловска задруга имала је 40 чланова. Задруга у роду Радевци имала је 27 чланова. У роду Кукуновци једна задруга имала је 24 члана итд.

И у овом селу, чим се поведе разговор о прошлости, старији сељаци помињу страдања од муслиманских Арбанаса и Tyрака. Арбанаси из суседне Качаничке клисуре били су од великог утицаја на становништво ових села. Плоднија земља на атару припадала је „беглерима“, који су се звали: Амед-бег, Џафер-бсг, Ајдин–бег и други. Једног претка у роду Кукуновци убио је Арбанас, пољак са чифлика Амед-бега.

Сточарство и земљорадња били су главне привредне гране. Са стоком становници су се задржавали по брдима западно од села. Главне паше налазиле су се на потесима Орашац, Желковац и Кула. Тамо су била трла у којима се проводило преко целе године. Међутим, иза Другог светског рата, сточарство и у овом селу скоро је сасвим престало. На сеоској наши сада зимују овце једног државног добра, чије је седиште у скопском селу Ракотинцу. Настао је преокрет и y земљорањи: место ранијег виноградарства, сада је у Глуву главна производња арпаџика и црног лука.

Црква у селу посвећена је Св. Николи, „летни“. Одликује се сразмерно- великим димензијама. Грађена је 1855. г. Нешто је старија од цркве у суседној Бразди. Зуграфисао је мајстор из околине Дебра. О црквеној слави, на дан летњег Св. Николе (22 маја), код, ње је „голем сабор“. Тада се у Глуву скупља свег из околних села и из Скопља.

Прича се да је село једном страдало од чуме и да су тада становници бежали у планину. Услед помора насеље је спало на мали број домаћинстава. Сеоско гробље је на заравни близу цркве. Крај саме цркве је неколико свештеничких гробова.

Порекло родова.

Поменуто је како данашње становништво Глува потиче од предака који су досељени. Родови, чије је место старине познато, су:

-Томашеви (22 к), славе „Св. Ђорђија мрсен“ — 16. новембра (Ђурђиц). И напред је изнето да су најстарији сеоски род. Њихов предак дошао је из суседног Марушана, које сада не постоји.

-Павлевци (7 к, Св. Никола), досељени су из данашњег арбанашког села Паливоденице у Качаничкој клисури.

-Живанчики (3 к, Св. Никола), досељени су из данашњег арбанашког села Сечишта такође у Качаничкој клисури.

-Кукуновци (6 к) и:

-Кошчицовски (3 к), славе Св. Николу. Раније су чинили један род. Дошли су из неког сада арбанашког села у Качаничкој клисури.

-Русевци (7 к), слава им је „Св. Ђорђија посен“ — 9. децембра. За њих неки мисле да су дошли из скопског села Булачана.

Родови чије се место порекла не зна, су:

 -Јанкуловци (4 к),

-Станићевци (4 к) и:

-Блажевци (1 к) потичу од истог претка. Раније су се звали Блажевци.

-Пижевци (6 к),

-Зелкови или Поповски (3 к) и:

-Белкови (1 к), потичу од истог претка. Слава им је Пречиста. Становници рода Пижевци важили су као велики сточари.

-Терзиовци (6 к), слава им је Ђурђиц. За њих се говори „Прибрани се од негде“. Дошао је предак који је био терзија,

-Радовци (12 к),

-Живкoвци (9 к) и:

-Ушковци (1 к). раније су чинили један род. Славе Св. Николу.

-Рајчићеви (10 к), и они славе Св. Николу.

-Кубурчеви (2 к, Св. Никола), раније су се звали Радичићеви.

-Ђурчиовци или Бундићи (1 к), славе Св. Петку.

-Веловци (1 к), славе Св. Мину.

Родови православних Цигана-Рома:

-Симићи  (2 к) и:

-Денчићи (1 к). Доселили су се 1964. г. из Могиле у околини Витине, јер тамо нису могли да живе међу Арбанасима. Имају своје куће, док земљу немају.

У Глуву повремено живе две породице муслиманских Цигана-Рома. Једна је ковачка, док чланови друге породице чувају сеоска говеда. Ковачка породица сталнија је у селу.

Исељеници.

Иза другог светског рата из овог села у Скопље је одсељено 30 до 40 породица. Једни исељеници повлачили су друге. У исељавању учествовали су сви сеоски родови. Чак се један род потпуно иселио. То су Поповци, издвојена грана данашњег рода Кукуновци.

Има исељеника још у скопским селима Вучидолу (2 к) и Новом Селу, затим у Америци (2 к). Исељсници у Новом Селу потичу од данашњег рода Томашевци. Тамо се зову Поћуркини. Исељеници у Вучидолу су од данашњег рода Живанчики.

У скопском селу Булачану постоји род Живанци (З к). Потиче од истоимених рођака у неком селу Скопске Црне горе. Могућно је да су из села Глува, грана данашњег рода Живанчики.

ИЗВОР:  Према књизи Др Јована Ф. Трифуноског „Скопска Црна Гора“, издање Скопље 1971. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.