Кнежевић

Порекло становништва села Звјеринац, стање из 1920. године И ово је село које саставља Далматинско Косово. Ову парохију зову обично место Звјеринац, Косово. Гаврил, епископ босански дао је Косово, својом граматом од 1578. године манастиру Крки и од тад је ово калуђерска парохија. Хране 14 коња, 67 говеда, 388 оваца, 50 свиња и…

Порекло становништва села Брђани, стање из 1903. године Брђани су село разбијеног типа и подељени су на пет крајева, Куће су без реда растурене. Крајеви су: Под-вујан, Парлог, Савића Крај, Рожањ, Кравајци. ПАРЛОГ – Кнежевићи (5 к.), Јелићи (2 к.), Гавриловићи (7 к.), Брадоњићи (4 к.). САВИЋА КРАЈ – Стризовићи…

Порекло становништва села Отон, Книнска крајина, стање из 1920. године Налази се у Пољу и Бендеру, као и у граду, управ између Радљевца и Старе Страже. Граничи са Ликом. Дели се на: Бендер, Вишекружна варош, Отон и Кобилица. Врела су: Пађеновац, Севрнић, Буковача, и Чардак турски, а североисточно тече и Радљевац, поток,…

Порекло становништва у селу Стрмица, стање из 1920., према књизи Сава Накићеновића “Книнска крајина” Стрмица се дели на: Црни Потоци, Бојановац, Церовац и Курбалије, Драга Приванова, Бријег Матијашев, Бријег Дроњков, Орашје, Курбалијина Драга, Граб, Испод Граба, Главица Даничића, Главица Матасова, Главица Бобарева, Седиште, Шерварине, Врањковац, Курузовац, Селиште Радошево, Рт, Под Точилом, Бошњакуша, Комалић,…

Село Оћестово, у Книнској Крајини, стање из двадесетих година 20. века Налази се међу селима Радучић, Мокро Поље, Пађене и Жагровић, а припадају парохији Пађенској. Оћестово народ назива Ново Пађене, јер је данашње становништво прво дошло у Пађене, а одатле у Оћестово. Ћулум племе слави Никољдан, док сви Оћестовљани славе…

Село Мокро Поље налази се између Пађена, Оћестова, Радучића и Лике, а дели се на Завође, Ком, Превјес, Буковицу и Мокро поље. Село је саставни део кршне Буковице, којој припада и добар део книнске општине, а овуда су се боље сачували народни обичаји, него ли код осталих Срба, православне вере,…

Портал Порекло у више наставака објављује податке о буњевачким презименима, који су преузети из књиге Јована Ердељановића “О пореклу Буњеваца”. Прилог послао Александар Маринковић КНЕЖЕВИЋИ (у једн. и Кнез) – у Бачкој: у Суботици, од 1686.год., у Лемешу, од 1753.год., у Баји, од 1715.год.; католици у Лици; о њиховој старини…

Агбаба, Адамовић, Атлагић, Бјелић, Баста, Бркљач, Војиновић, Врањеш, Вулин, Грбић, Даљевић, Дрљача, Драгић, Драгосавац, Дринић, Дробац, Ђекић, Ђукић, Завиша, Зорић, Илић, Јевић, Јокић, Калембер, Кантар, Карановић, Качар, Керкез, Кнежевић, Ковачевић, Колунџија, Крчмар, Лабус, Латковић, Личина, Лончар, Мајсторовић, Мандић, Манојловић, Марјановић, Мијаковић, Милановић, Мирковић, Момчиловић, Мрђа, Новаковић, Обрадовић, Остојић, Пјевач, Петровић,…

Бановић, Бркљач, Грбић, Дукић, Ђаковић, Ђилас, Ђурић, Керкез, Кнежевић, Ковачевић, Петковић, Поповић, Ступар, Ћук, Ћулибрк, Ћурчић, Чича, Штрбац Село Скакавац је добило име од поточића Скакавца, који одмах близу извора скаче с литице, високе 2 — 3 метра. Село се простире делом на мало угнутој висоравни, званој Обљај (845), делом…

Бањац, Болић, Вулин, Дамјановић, Демир, Ибрашимовић, Јосиповић, Капелан, Карабува, Керкез, Кнежевић, Ковачевић, Косановић, Крстановић, Латиновић, Марјановић, Машић, Машукић, Мрђа, Оклобџија, Пећанац, Радочај, Рашиновац, Репија, Рибић, Роквић, Савиљ, Спахић, Срећо, Суботић, Тркуља, Тубин, Узелац,Ћосић, Ћумић, Челар, Шево На километар размака од задњих (јужних) кућа сувајских настају куће рашиновачке. Протежу се у подуљем…