Порекло презимена, село Стрмица (Книн)

3. јун 2012.

коментара: 12

Порекло становништва у селу Стрмица, стање из 1920., према књизи Сава Накићеновића “Книнска крајина”

Стрмица се дели на: Црни Потоци, Бојановац, Церовац и Курбалије, Драга Приванова, Бријег Матијашев, Бријег Дроњков, Орашје, Курбалијина Драга, Граб, Испод Граба, Главица Даничића, Главица Матасова, Главица Бобарева, Седиште, Шерварине, Врањковац, Курузовац, Селиште Радошево, Рт, Под Точилом, Бошњакуша, Комалић, Миздраковац и Граница. Ови су делови један од другог од 5 часака до 1 сат удаљени. Од њих су опет главнији: Селиште, Комалић, Хан, Точило, Хрт, Батасова варош, Стрмица и Боланџа.

Граб, као сва Стрмица, налазе се на босанској граници. Где је Граб, ту је била истоимена утврда, коју су са Стрмицом, Турци разорили 1715. године. Спомиње се у уговору између Сигисмунда и Млечана 1433. Турци су освојили у XV в., те Стрмица постала својина бега Кулиновића.

Стрмица је добила име по свом положају а тако је назвали први Словени, који се овамо населили. Има много градина, остатака турских кула и чардака, као и млетачких стражарница. Свега је у селу 383 куће (258 домова), а народа је 1.423 (мушких 781, женских 642), сви су Срби, православне вере, осим 54, који су римокатоличке вјероисповиједи. Хране 93 коња, 589 говеда, 1.662 овце, 85 свиња и 1.584 козе.

Племена су:

Бијелић, (10), славе Св. Василију. Пошли у Засеок и прозвали се Коврлије;

Батас, (3), славе Јовањдан;

Даничић, (4), славе Јовањдан;

Драгаш, (7), славе Јовањдан;

Кнежевић, (5), славе Јовањдан;

Крнета, (18), славе Јовањдан;

Курбалија, (12), славе Јовањдан;

Новковић, (12), славе Јовањдан;

Дамјановић, истрачили се, славили Јовањдан;

Бачкоња, (5). Ово су Веровци-Бачкоње, који су дошли из Баната назад 300 г., славе Ђурђевдан;

Радош, (10), дошли из Лике у XVIII в., славе Ђурђевдан;

Вранковић, (3), дошли из Сења у XVIII в., славе Ђурђевдан;

Вржина, (3), дошли из Баната у XVIII в., славе Ђурђевдан;

Драгојевић, (5), дошли из Братишковаца у XVIII в., славе Ђурђевдан;

Дедеић, (5), били су Радићи, а прозвани по неком деди-Дедићи, славе Ђурђевдан;

Кошчица, (5), славе Ђурђевдан;

Драгојарац, (1), славе Ђурђевдан;

Радић, (4), славе Ђурђевдан;

Смуђа, (3), дошли из Пађена назад 180 г., славе Ђурђевдан;

Церовац, (8), славе Ђурђевдан;

Ђурица, (5), дошли из Радучића назад 200 г., славе Ђурђевдан;

Лакић, (1), дошли из Котара, славе Ђурђевдан;

Живковић, (3), дошли из Котара назад 180 г, славе Јовањдан;

Кесић, (1), дошли из Голубића назад 60 г, славе Ђурђевдан;

Миздрак, (19), пореклом су Поповићи из Скопља. У XVI в. дошли у Котаре, тамо оболели, те присиљени били, да са благом избегну у ова здрава планинска места назад 300 година. Прво се прегањали са Турцима, те једном Турчину отели оружје »миздраке« и по томе прозвати Миздраци, славе Лучиндан;

Шево, (3), дошли из Плавна назад 200 г., славе Лучиндан;

Куруц, (2), то су Миздраци, славе Лучиндан;

Марић, (1), дошли из Голубића назад 30 г., славе Лучиндан;

Личанин, (1), дошли из Лике назад 80 г., славе Лучиндан;

Видовић, (12), дошли из Котара назад 140 г., славе Никољдан;

Карабува, (4), дошли из Италије има 300 г., славе Никољдан;

Дељо, (2), дошли из Скадра, побјегли од крви назад 240 г., јер неки манастир Турцима издали, славе Никољдан;

Радиновић, (2), дошли из Голубића назад 100 г., славе Никољдан;

Стојковић, (5), дошли из Лике назад 260 г., славе Никољдан;

Момић, (1), дошли из Голубића назад 40 г., славе Св. Архангела Михајла;

Миљевић, (2), дошли из Радљевца има 80 г., славе Стевањдан;

Матас, (2), дошли из Промине у XVIII в., били прије католици, а данас православни, славе Стевањдан;

Триван, (5), дошли из Далмације има 200 г., славе Стевањдан;

Дроњак, (6), дошли из Лике у XVI в., славе Стевањдан;

Матијаш, (6), били некад римокатолици, те прешли у православну вјеру; славе Стевањдан;

Лежаић, (1), дошли из Ђеврсака има 100 г., славе Стевањдан;

Марић, (1), дошли из Голубића има 30 г., славе Лучиндан;

Чакармиш, (1), дошли из Босне има 15 г., славе Ђурђевдан;

Клицов, (1), дошли из Голубића има 40 г., славе Ђурђевдан;

Ширко, (1), дошли из Книна има 22 год., славе Ђурђевдан;

Сабљић, изумрли, дошли из Жагровића у XVIII в., славили Ђурђевдан;

Плавшић, (1), дошли из Голубића има 70 г., а у Голубић из Босне у XVI в., славе Ђурђевдан;

Бурсаћ, (1), дошли из Плавна има 70 г., славе Јовањдан.

Из овог се види, да је стрмичко становништво доста старо. Назад близу 400 година доселило их се највише из Босне. Из Босне је досељено 16 јачих племена, из Далмације од назад 30-200 година 19 племена, а они су из Босне сашли, те се овамо ради болести, глади, множења пресељавали; из Лике 3, из Хрватске 1, из Баната 1, из Старе Србије 1, из Италије 1 и из Арбаније 1 племе.

ИЗВОР: Книнска крајина (стр. 49-51), прота Саво Накићеновић. Приредио Војислав Ананић

 

Коментари (12)

Одговорите

12 коментара

  1. Mirjana

    Da li u Strmici još uvek žive Rodići, pošto se to prezime ne nalazi na spisku, a znam da su (barem) ranije živeli u Strmici?