Порекло презимена, село Стрмица (Книн)

3. јуна 2012.

коментара: 10

Порекло становништва у селу Стрмица, стање из 1920., према књизи Сава Накићеновића “Книнска крајина”

Стрмица се дели на: Црни Потоци, Бојановац, Церовац и Курбалије, Драга Приванова, Бријег Матијашев, Бријег Дроњков, Орашје, Курбалијина Драга, Граб, Испод Граба, Главица Даничића, Главица Матасова, Главица Бобарева, Седиште, Шерварине, Врањковац, Курузовац, Селиште Радошево, Рт, Под Точилом, Бошњакуша, Комалић, Миздраковац и Граница. Ови су делови један од другог од 5 часака до 1 сат удаљени. Од њих су опет главнији: Селиште, Комалић, Хан, Точило, Хрт, Батасова варош, Стрмица и Боланџа.

Граб, као сва Стрмица, налазе се на босанској граници. Где је Граб, ту је била истоимена утврда, коју су са Стрмицом, Турци разорили 1715. године. Спомиње се у уговору између Сигисмунда и Млечана 1433. Турци су освојили у XV в., те Стрмица постала својина бега Кулиновића.

Стрмица је добила име по свом положају а тако је назвали први Словени, који се овамо населили. Има много градина, остатака турских кула и чардака, као и млетачких стражарница. Свега је у селу 383 куће (258 домова), а народа је 1.423 (мушких 781, женских 642), сви су Срби, православне вере, осим 54, који су римокатоличке вјероисповиједи. Хране 93 коња, 589 говеда, 1.662 овце, 85 свиња и 1.584 козе.

Племена су:

Бијелић, (10), славе Св. Василију. Пошли у Засеок и прозвали се Коврлије;

Батас, (3), славе Јовањдан;

Даничић, (4), славе Јовањдан;

Драгаш, (7), славе Јовањдан;

Кнежевић, (5), славе Јовањдан;

Крнета, (18), славе Јовањдан;

Курбалија, (12), славе Јовањдан;

Новковић, (12), славе Јовањдан;

Дамјановић, истрачили се, славили Јовањдан;

Бачкоња, (5). Ово су Веровци-Бачкоње, који су дошли из Баната назад 300 г., славе Ђурђевдан;

Радош, (10), дошли из Лике у XVIII в., славе Ђурђевдан;

Вранковић, (3), дошли из Сења у XVIII в., славе Ђурђевдан;

Вржина, (3), дошли из Баната у XVIII в., славе Ђурђевдан;

Драгојевић, (5), дошли из Братишковаца у XVIII в., славе Ђурђевдан;

Дедеић, (5), били су Радићи, а прозвани по неком деди-Дедићи, славе Ђурђевдан;

Кошчица, (5), славе Ђурђевдан;

Драгојарац, (1), славе Ђурђевдан;

Радић, (4), славе Ђурђевдан;

Смуђа, (3), дошли из Пађена назад 180 г., славе Ђурђевдан;

Церовац, (8), славе Ђурђевдан;

Ђурица, (5), дошли из Радучића назад 200 г., славе Ђурђевдан;

Лакић, (1), дошли из Котара, славе Ђурђевдан;

Живковић, (3), дошли из Котара назад 180 г, славе Јовањдан;

Кесић, (1), дошли из Голубића назад 60 г, славе Ђурђевдан;

Миздрак, (19), пореклом су Поповићи из Скопља. У XVI в. дошли у Котаре, тамо оболели, те присиљени били, да са благом избегну у ова здрава планинска места назад 300 година. Прво се прегањали са Турцима, те једном Турчину отели оружје »миздраке« и по томе прозвати Миздраци, славе Лучиндан;

Шева, (3), дошли из Плавна назад 200 г., славе Лучиндан;

Куруц, (2), то су Миздраци, славе Лучиндан;

Марић, (1), дошли из Голубића назад 30 г., славе Лучиндан;

Личанин, (1), дошли из Лике назад 80 г., славе Лучиндан;

Видовић, (12), дошли из Котара назад 140 г., славе Никољдан;

Карабува, (4), дошли из Италије има 300 г., славе Никољдан;

Дељо, (2), дошли из Скадра, побјегли од крви назад 240 г., јер неки манастир Турцима издали, славе Никољдан;

Радиновић, (2), дошли из Голубића назад 100 г., славе Никољдан;

Стојковић, (5), дошли из Лике назад 260 г., славе Никољдан;

Момић, (1), дошли из Голубића назад 40 г., славе Св. Архангела Михајла;

Миљевић, (2), дошли из Радљевца има 80 г., славе Стевањдан;

Матас, (2), дошли из Промине у XVIII в., били прије католици, а данас православни, славе Стевањдан;

Триван, (5), дошли из Далмације има 200 г., славе Стевањдан;

Дроњак, (6), дошли из Лике у XVI в., славе Стевањдан;

Матијаш, (6), били некад римокатолици, те прешли у православну вјеру; славе Стевањдан;

Лежаић, (1), дошли из Ђеврсака има 100 г., славе Стевањдан;

Марић, (1), дошли из Голубића има 30 г., славе Лучиндан;

Чакармиш, (1), дошли из Босне има 15 г., славе Ђурђевдан;

Клицов, (1), дошли из Голубића има 40 г., славе Ђурђевдан;

Ширко, (1), дошли из Книна има 22 год., славе Ђурђевдан;

Сабљић, изумрли, дошли из Жагровића у XVIII в., славили Ђурђевдан;

Плавшић, (1), дошли из Голубића има 70 г., а у Голубић из Босне у XVI в., славе Ђурђевдан;

Бурсаћ, (1), дошли из Плавна има 70 г., славе Јовањдан.

Из овог се види, да је стрмичко становништво доста старо. Назад близу 400 година доселило их се највише из Босне. Из Босне је досељено 16 јачих племена, из Далмације од назад 30-200 година 19 племена, а они су из Босне сашли, те се овамо ради болести, глади, множења пресељавали; из Лике 3, из Хрватске 1, из Баната 1, из Старе Србије 1, из Италије 1 и из Арбаније 1 племе.

ИЗВОР: Книнска крајина (стр. 49-51), прота Саво Накићеновић. Приредио Војислав Ананић

 

Коментари (10)

Одговорите

10 коментара

  1. tamara ševo

    Pogrešili ste prezime, nije Ševa nego Ševo!!!

  2. Поштована Тамара, хвала вам на овој интервенцији. Ми смо само верно пренели како стоји у књизи Саве Накићеновића “Книнска крајина”. Тамо је, очигледно, погрешно наведено ваше презиме…

  3. Predrag Sirko

    Jel zna neko ( administrator ili bilo ko) da mi kaze nesto vise o prezimenu Sirko?

  4. Zoran

    Nije spomenuta familija Djuric iz oraslja.Slavi slavu sv.Jovana

  5. Dragan

    Dragan Mizdrak
    8. мај 2013. у 10:15

    (Комплетна поставка)

    ПОРИЈЕКЛО ПРЕЗИМЕНА МИЗДРАК

    Српски народ живио је у прелијепим крајевима СТАРЕ СРБИЈЕ вијековима прије Косовског Боја. Српски народ живио је углавном у племенским заједницама, бавећи се углавном сточарством, те одатле и датира онај добро познати назив (ВЛАСИ – СТОЧАРИ)
    Једно од тих чувених племена СТАРЕ СРБИЈЕ су и ПОПОВИЋИ. ПОПОВИЋИ име добише по својим у то вријеме прилично образованим родоначелницима из реда углавном парохијских српских православних свештеника, које је народ тада називао ПОПОВИ.
    Послије битке на Марици 1371, а недуго затим послије чувеног Косовског Боја 1389,
    ПОПОВИЋИ као и многа друга старосрпска племена били су принуђени на селидбу у нека за то вријеме сигурнија подручја. ПОПОВИЋИ су се након Косовског Боја населили у област ЗЕТЕ (ГОРЊЕ ПОЛИМЉЕ), околина ШЕКУЛАРА подно планина КОМОВИ. Бавили су се номадским сточарством и често су у пред зимском периоду одлазили чак до сјевера ДАЛМАЦИЈЕ до мјеста КОМ у Мокропољском дијелу Буковице гдје су са стоком пландовали до раног прољећа. (КОМ у Мокропољском дијелу Буковице, управо су они ПОПОВИЋИ у 14.вијеку назвали по КОМОВИМА од којих су дошли).
    ПОПОВИЋИ подно КОМОВА у ГОРЊЕМ ПОЛИМЉУ су славили крсну славу Светога Јована Крститеља и Претечу Господњег. Племе ПОПОВИЋА У то вријеме је било велико и један дио племена је кренуо према ЦЕТИЊУ, како би пронашао ново животно станиште. Тај дио племена ПОПОВИЋА настанио се у КОСИЈЕРЕ на ЦЕТИЊУ (РИЈЕЧКА НАХИЈА)и ту је остао све до 1527, када се сви ПОПОВИЋИ из КОСИЈЕРА селе у околину СКАДАРСКОГ ЈЕЗЕРА, тачније у ЖАБЉАЧКУ РИЈЕКУ ЦРНОЈЕВИЋА. Ту су се ПОПОВИЋИ задржали извјесно вријеме, пар породица је остало ту да живи, а већи дио КОСИЈЕРСКИХ ПОПОВИЋА наставио је према ПРИЗРЕНУ гдје је такође неколико породица остало да живи. Сви остали из племена КОСИЈЕРСКИХ ПОПОВИЋА населили су се у околину СКОПЉА, управо тамо гдје су им најстарији преци живјели вијековима прије Косовског Боја. Ту у околини СКОПЉА (СТАРА СРБИЈА) племе сад већ СКОПСКИХ ПОПОВИЋА живјело је све до Велике Сеобе Срба под Патријархом Арсенијем трећим Чернојевићем. Неколико породица углавном свештеничких из племена СКОПСКИХ ПОПОВИЋА је уз свога Патријарха Арсенија кренуло према Сријему, док су сви остали отишли према ЦЕТИЊУ гдје су се кратко задржали, а онда се упутили према ХЕРЦЕГОВИНИ гдје је неколико породица остало у предјелима ГАТАЧКОГ краја, док сви остали одлазе према РАВНИМ КОТАРИМА (КНИНСКА КРАЈИНА). Дошавши у БУКОВИЦУ, племе СКОПСКИХ ПОПОВИЋА се настанило у Мокропољски крај: МОКРО ПОЉЕ, ПРЕВИЈЕС и КОМ (пландиште ПОПОВИЋКИХ старих предака из ГОРЊЕГ ПОЛИМЉА под КОМОВИМА).
    Недељом и празницима, ПОПОВИЋИ из три Мокропољска села, састајали су се код Мокропољске цркве посвећене Светом Апостолу и Јеванђелисти Луки, гдје су се дружили и доносили најважније животне одлуке. Једна од тих одлука је да сад већ МОКРОПОЉСКИМ ПОПОВИЋИМА крсна слава буде управо Свети Апостол и Јеванђелиста Лука (ЛУЧИНДАН).
    На тим прекрасним предјелима БУКОВИЦЕ услиједила су учестала прегањања, па чак и отворене борбе између МОКРОПОЉСКИХ ПОПОВИЋА и поманиталих турака. У једној таквој борби, савладавши турке, ПОПОВИЋИ су заробили велик број МИЗДРАКА. (МИЗДРАЦИ су кратка бојева копља османлија). За то се брзо прочуло широм БУКОВИЦЕ и тамошње становништво те најхрабрије ПОПОВИЋЕ прозваше МИЗДРАЦИМА. Нешто више од двадесетак породица тако доби ново презиме МИЗДРАК. МОКРОПОЉСКИ МИЗДРАЦИ на жалост убрзо су морали напустити то подручје како би осталу Мокропољску сабраћу поштедили најављене крваве освете од стране силне турске војске. На руку МИЗДРАЦИМА ишла је несретна пошаст (куга – помор људи и стоке), која је изненада завладала широм РАВНИХ КОТАРА, тако да су сви МИЗДРАЦИ кренули у правцу СТРМИЦЕ КОД КНИНА. На подручје СТРМИЦЕ стигло је (19.породица) племена МИЗДРАКА (О томе пише и у чувеној књизи КНИНСКА КРАЈИНА од етнолога и историчара проте Саве Накићеновића). Једно мјесто код СТРМИЦЕ су прозвали МИЗДРАКОВАЦ и ту је остало (15.породица) из племена МИЗДРАКА, док су се над СТРНИЦОМ у селу МРАЧАЈ настаниле преостале (4.породице) МИЗДРАКА у засеок који прозваше МРАЧАЈСКИ МИЗДРАЦИ. Свих (19.породица)племена МИЗДРАК су задржали крсну славу (ЛУЧИНДАН)и Свету вјеру православну до данас.
    Двије породице МИЗДРАКА из МИЗДРАКОВЦА, турцима су негдје на путу отели некаква кола (кароце – назив за кочије у то вријеме) и мјештани те породице прозваше КУРУЦИМА па је ред да се зна да су КУРУЦИ од нас МИЗДРАКА и крсна слава им је такође (ЛУЧИНДАН).
    На путу племена МИЗДРАКА према СТРМИЦИ код КНИНА, двије породице су напустиле племе и запутиле су се према мору, тачније према СПЛИТУ. Сви ти СПЛИТСКИ МИЗДРАЦИ су поунијаћени (покатоличени) од стране лукавих, а слаткоријечивих римокатоличких бискупа. Ти СПЛИТСКИ МИЗДРАЦИ и дан данас живе у околини СПЛИТА и редовно обиљежавају благдан Светога Луке и ако су римокатолици, а врло добро знају своје коријене, односно православно поријекло.
    На путу племена МИЗДРАКА према СТРМИЦИ код КНИНА, једна породица је кренула баш према КНИНУ и ту породицу су заробили турци, те су све мушке чланове повели у ЛИВНО. Бирајући између коца и исламске вјере, одабрали су ово друго, оженили тамошње буле, стекли дјецу и одселили у околину САРАЈЕВА. Сви ти исламизирани (потурчени)САРАЈЕВСКИ МИЗДРАЦИ и дан данас живе у околини САРАЈЕВА, знају да потичу негдје са ЦЕТИЊА (то сам сазнао из телефонских разговора са њима), знају за своје православне коријене, о крсној слави појма немају, а неки међу њима толико мрзе све СРПСКО, да се стиде свог православног поријекла па кажу да су дошли у Сарајево некада давно директно из турске (ниђе везе), али то су чињенице.
    Пошто су турски завојевачи заувијек напустили КНИНСКУ КРАЈИНУ, па тако и СТРМИЦУ код Книна, смјењивале су се власти са новим ратним збивањима, али племе МИЗДРАКА је увијек остајало у МИЗДРАКОВЦУ и МРАЧАЈСКИМ МИЗДРАЦИМА.
    Након Првог Свијетског Рата, једна повећа породица МРАЧАЈСКИХ МИЗДРАКА, напустила је МРАЧАЈ заувијек и настанила се у село МАГЛАЈАНЕ код ЛАКТАША близу БАЊАЛУКЕ и данас ту живи неколико породица МИЗДРАКА и сви су православни и сви славе (ЛУЧИНДАН).
    На самом крају Другог Свијетског Рата као припадници краљевског корпуса динарске четничке дивизије, под вођством нашег прослављеног четничког Војводе Момчила Р.Ђујића, многи МИЗДРАЦИ из МИЗДРАКОВЦА и МРАЧАЈСКИХ МИЗДРАКА, отишли су у ЕНГЛЕСКУ, а по неки у АУСТРАЛИЈУ, КАНАДУ и АМЕРИКУ, а данас их хвала Богу има и у ЈУЖНОАФРИЧКОЈ РЕПУБЛИЦИ и сви су православни и сви славе (ЛУЧИНДАН).
    МИЗДРАЦИ који не погинуше од проклете комунистичке власти и крволока јосипа броза бившег аустроугарског каплара вражије дивизије) и заклетог србоубице и србомрсца, отиђоше великим дијелом трбухом за крухом у СРИЈЕМ, БАНАТ и БАЧКУ, а мало касније у ЗЕНИЦУ (по отварању жељезаре) и још касније у БЕОГРАД. Тако да у МИЗДРАКОВЦУ и МРАЧАЈСКИМ МИЗДРАЦИМА остаде само нешто старијих МИЗДРАКА и тек по неко млађи, али ријетко.
    Сви преостали МИЗДРАЦИ у МИЗДРАКОВЦУ и МРАЧАЈСКИМ МИЗДРАЦИМА, задржали су се на подручју СТРМИЦЕ код КНИНА све до удруженог злочиначког подухвата сјеверно-атланског војног савеза, потпомогнутог хрватско-муслиманским паравојним формацијама, у циљу уништења свега Српског. Тај крвави злочиначки пир су назвали именом „олуја 1995.“. Од тада су сви МИЗДРАЦИ и сви ПОПОВИЋИ (од којих смо ми МИЗДРАЦИ) и сви КУРУЦИ (који су од нас МИЗДРАКА), заувијек напустили Мокропољски и Стрмички крај и расули се по свијету и остацима српских земаља.
    Ја Драган Д.МИЗДРАК, аутор ове истините приче о ПОРИЈЕКЛУ ПРЕЗИМЕНА МИЗДРАК, од МРАЧАЈСКИХ сам МИЗДРАКА (тамо сам провео добар дио дјетињства и сазнао сам из предања старих (сад већ упокојених МИЗДРАКА) за наше претке од СКОПЉА, ЦЕТИЊА и СКАДРА, а и КОМОВИ су се спомињали као станиште наших предака ПОПОВИЋА) Све сам то истраживао годинама и ово пред вама је коначна верзија, а сад је на вама да се консултујете са нашим етнолозима и када то верификују без сумње, ви ову коначну верзију објавите као главну верзију о ПОРИЈЕКЛУ ПРЕЗИМЕНА МИЗДРАК. Драго ми је што сам надам се добар сарадник на вашем и нашем порталу ПОРЕКЛО и све вас братски и од срца поздрављам са старосавним СТРМИЧКИМ поздравом,; ЖИВИ БИЛИ И СВАКА ВАМ СРЕЋА ПЈЕВАЛА !!! Срдачно ваш Драган Д.МИЗДРАК.

  6. Dragana Batas po majci Popovic Strmica, batasi i mizdrakovac

    Postovani gospodine Mizdrak, ja sam od Batasa, iz Strmice, moj je pokojni deda bio Petar Batas a pokojni otac Jovan Batas koji je ozenio mamu Milku Zivka Popovica iz Mizdrakovca i otisao kao mlad na rad u brodogradnji u Holandiju..sad su oboje pokojni..ja bih htela nesto znati o poreklu prezimena Batas,…godinama to bezuspesno istrazujem…unapred hvala na svakoj pomoci

  7. Branislav Krneta

    Postovani,
    Da limmi neko moze reci nesto vise o poreklu porodice Krneta.
    Vec dugo istrazujem ali nista konkretno nisam pronasao.
    Hvala na pomoci.

    Pozdrav,
    Branislav Krneta

  8. Mirko

    Od 01.04.1963 u Strmici zivi porodica Losic ( do danasnjeg dana) koji su iz Ocestova. Pre toga kolonizirani u Semeljce opstina Djakovo, a o gore pomenutog datuma zive u Strmici.