Презимена, село Скакавац (Босански Петровац)

23. април 2012.

коментара: 2

Бановић, Бркљач, Грбић, Дукић, Ђаковић, Ђилас, Ђурић, Керкез, Кнежевић, Ковачевић, Петковић, Поповић, Ступар, Ћук, Ћулибрк, Ћурчић, Чича, Штрбац

Село Скакавац је добило име од поточића Скакавца, који одмах близу извора скаче с литице, високе 2 — 3 метра.

Село се простире делом на мало угнутој висоравни, званој Обљај (845), делом на облој главици, надвешеној нај Обљајем, званој Кљештина (1049 м.). Оранице, а још више кошанице скакавачке силазе у поље и достижу чак до близу Бјелаја. Тај део земљишта у пољу ненасељен је т. ј. нема кућа на њему, него се обраћује као земља на даљи. Село с кућама налази се на споменутој висоравни. Висораван ова омећена је на истоку планинским гребенима и високим кошаницама. Тамо се исправљају: Сартуци, Понорац, Заваље, Руњевац, Жељезник. До југа је граница укопано корито потока Суваје. На западу Велики Обљај (909 м.), Малн Обљај и Градина. До севера Мачковац и Мејин Врх.

Село се дели на две махале: Обљај и Кљештина. У Обљају су се куће нанизале унаокруг око плодног земљишта, тако да су њиве управо ограђене кућама. На Кљештини су куће смештене ближе врху него ли подножју стрме стране, која се успиње и од Марјановића Дола и од Обљаја и савија се на врху Кљештине у тубасту главицу. Тип села је разбијени.

Привреда и сообраћaј. — Овде успева доста добро јечам, раж, пшеница, зоб и кромпир. Кукуруз се не сеје. Сточарство је важније од ратарства. Више је земље стављено под косу, него под плуг. Оранице су: Брда, До, Страна, Пољана, Греда, Поље, Сјеница. Ливаде: Брдо, Завоље, Пољане, Поље. Пашњаци: Таванн, Стаза, Кљештина, Пољице, Обљај, Гајеви. Дрва се довлаче из Понорца, Палежа, Завлаке, Руњевца. Дрва су врло близу и много се троше. Планина је одмах изнад кућа.

Скакавац настаје из више малих извора. Тече низа село, понире у низи. Лети му је ток врло кратак. Још су у сеоском подручју ови извори: Кланчина, Јелик, Лијеска. Ова тече с Кљештине у поток Сувају.

На Скакавцу имају три мала млинчића. Могу млети свега два-три месеца у години. Иначе се меље у Суваји, Вођеници, Рипчу, Кулен-Вакуфу и Манастиру.

Путеви воде према Вођеници и Суваји на ниже. а према планини и високим ливадама на више. Гробаља има на Кљештини три, а у Обљају девет.

Старине. — Постоје трагови двају старих градина. Једна је на Обљају, друга на брду, званом Градина.

Порекло и јакост породица.

У Обљају станују ове породице:

Дукић — три куће. Славе Св. Стевана (27. дец.) Населили 1879. г. из Грачаца.

Поповић — једна кућа. Славе Јовањдан. Населили 1879 г. из Лике.

Ђурић — две куће. Славе Св. Стевана (27. дец.) Потекли су из Плавна у Далмацији пре којих 100 година.

Чича — једна кућа. Славе Ђурђевдан. Доселили 1879. г. из Дабашнице у Лици.

Ђаковић — једна кућа. Славе Јовањдан.

Ђилас – две куће Славе Никољдан. Преселили овамо пре 100 година с Очигрија.

Ступар — двадесет осам кућа. Славе Лазаревдан, прича се за њих, да су били пре више од 200 година у неком селу кључког среза. То би могло бити негде у области Змијања. Имали су тамо земљу под тапију. Једна њихова жена чувала овце и држала увек тапију при себи. Турчин чувао своје овце и састајао се с њоме. Једном приликом украде јој он тапију и даде је бегу. Бег стаде да беглучи њихову земљу. Старешина задруге рече му: „Зашто то чиниш беже?” Бег му одговори: „Ово је моје, ево тапије од ове земље, камо теби тапија?” Старешина оде да донесе своју тапију, али је нигде не нађе. Кад бег опет доће на њиву да је оре, старешина га дочека с пушком и убије га. Сместа се сви дигну одатле и разбегну на више страна. Један брат дође у Скакавац, други у Вел. Рујишку (срез крупски), трећи у Подове (Двор), у Банији. — Друго казивање хоће, да су Ступари старином из Зрмање, на граници личко-далматинској. Ово ће бити вероватније. Они на које се односи она прича о тапији, могли су доселити из Зрмање тамо у кључки срез. Пошто се у оним временима врло ретко остајало задуго на једном месту, тако су можда и они морали због онога догаћаја напустити то место и одбећи једним делом овамо у Скакавац. Са Скакавца су се Ступари у току дуга времена расељавали на више страна, као у Воћеницу, Ластве, Крњеушу, Горињу (крупски срез), у сански срез и у Липу (бихаћски срез). Тамо су једни променили презиме у Станаревић.

Петковић — две куће. Славе Св. Стевана (27. дец.) Доселили 1879. г. из Плоче код Удбине.

Ћулибрк — три куће. Славе Јовањдан. Одавно су овде. 0 њиховој старини већ је говорено.

Грбић — две куће. Славе Срђевдан. Населили 1879. г. из Зрмање (Лика).

Бановић — три куће. Славе Никољдан. Населили пре 120 година, можда из Далмације. Тада су били католици. Иза 20 —30 година, живећи у чисто православној средини, пређу и они на православље.

Ковачевић — две куће. Славе Јовањдан. Доселили пре 80 година из Рашиновца.

Ћук — три куће. Славе Никољдан. Доселили 1879. г. из Зрмање у Лици.

Штрбац — две куће. Славе Ђурћевдан. Иселили овамо пре 80 година из Вођенице.

Ћурчић — две куће. Славе Ђурђевдан. И они су старином Штрпци и иста им је прошлост. Због некаква ћурка прозвани Ћурчићи.

Керкез — једна кућа. Славе Ђурђевдан. Приведени доста давно, ваљда из Вођенице.

На Кљештини станују ове породице:

Кнежевић — тринаест кућа. Славе Јовањдан. Једна прича говори, да су потекли од некакве Томине Куле. Друга прича спомиње, да су добегли „отуд од Гламоча”. Можда тамо негде око Гламоча има, или је некада била, каква Томина Кула, било као назив места, или баш кула. Ако би та Томина кула била у селу Томини (срез Сански. Мост), опет би се могла сложити оба ова казивања. Оно, што спомиње Гламоч, односило би се на старију прошлост, а оно друго на доцнију. По томе су Кнежевићи могли потећи од Гламоча, населити у Томини и отуда пребећи овамо. Дошавши из тог свог прећашњег боравишта уставе се више извора Петровца. Ту било све пусто, нигде надалеко жива створа. Свако јутро ранила њихова девојка на воду. Сваки пут се брзо поврати. Једно јутро забави се дуго на извору и врати се без воде. Каза, како је ноћас доселио Турчин и станио се крај воде, па јој не даде налити. Они сви на једно смисле: нема више овде стања. Дигну се отален па на Стјењани. Буду тамо мало, па прећу на Врановину. С Врановине им долазила говеда у пашу овамо на Скакавац. На Кљештини им говеда много пута узаманице омрцала (заноћивала) и морали их тражити. Тај случај они прихвате као некакав виши знак, па преселе на Кљештину. — Кнежевићи и Марјановићи су потекли од два брата. Један од њих био кнез. Другоме било име Маријан.

Бркљач — две куће. Славе Јовањдан. Населили из Плавна у Далмацији пре какових 100 година.

ИЗВОР: Петар Рађеновић, Бјелајско Поље и Бравско, Српски етнографски зборник 1925 XXXV,   www.zavicajnoudruzenjepetrovac.com/index.php/skakavac

 

Коментари (2)

Одговорите

2 коментара

  1. Dragan Marjanović

    Šta je sa prezimenima Marjanović, Dragić, Kecman, Ćulibrk,Čiča.

  2. Ivan

    Postoji mesto Marjanovica Do… Gde su vam Marjanovici