Prezimena, selo Skakavac (Bosanski Petrovac)

Banović, Brkljač, Grbić, Dukić, Đaković, Đilas, Đurić, Kerkez, Knežević, Kovačević, Petković, Popović, Stupar, Ćuk, Ćulibrk, Ćurčić, Čiča, Štrbac

Selo Skakavac je dobilo ime od potočića Skakavca, koji odmah blizu izvora skače s litice, visoke 2 — 3 metra.

Selo se prostire delom na malo ugnutoj visoravni, zvanoj Obljaj (845), delom na obloj glavici, nadvešenoj naj Obljajem, zvanoj Klještina (1049 m.). Oranice, a još više košanice skakavačke silaze u polje i dostižu čak do blizu Bjelaja. Taj deo zemljišta u polju nenaseljen je t. j. nema kuća na njemu, nego se obraćuje kao zemlja na dalji. Selo s kućama nalazi se na spomenutoj visoravni. Visoravan ova omećena je na istoku planinskim grebenima i visokim košanicama. Tamo se ispravljaju: Sartuci, Ponorac, Zavalje, Runjevac, Željeznik. Do juga je granica ukopano korito potoka Suvaje. Na zapadu Veliki Obljaj (909 m.), Maln Obljaj i Gradina. Do severa Mačkovac i Mejin Vrh.

Selo se deli na dve mahale: Obljaj i Klještina. U Obljaju su se kuće nanizale unaokrug oko plodnog zemljišta, tako da su njive upravo ograđene kućama. Na Klještini su kuće smeštene bliže vrhu nego li podnožju strme strane, koja se uspinje i od Marjanovića Dola i od Obljaja i savija se na vrhu Klještine u tubastu glavicu. Tip sela je razbijeni.

Privreda i soobraćaj. — Ovde uspeva dosta dobro ječam, raž, pšenica, zob i krompir. Kukuruz se ne seje. Stočarstvo je važnije od ratarstva. Više je zemlje stavljeno pod kosu, nego pod plug. Oranice su: Brda, Do, Strana, Poljana, Greda, Polje, Sjenica. Livade: Brdo, Zavolje, Poljane, Polje. Pašnjaci: Tavann, Staza, Klještina, Poljice, Obljaj, Gajevi. Drva se dovlače iz Ponorca, Paleža, Zavlake, Runjevca. Drva su vrlo blizu i mnogo se troše. Planina je odmah iznad kuća.

Skakavac nastaje iz više malih izvora. Teče niza selo, ponire u nizi. Leti mu je tok vrlo kratak. Još su u seoskom području ovi izvori: Klančina, Jelik, Lijeska. Ova teče s Klještine u potok Suvaju.

Na Skakavcu imaju tri mala mlinčića. Mogu mleti svega dva-tri meseca u godini. Inače se melje u Suvaji, Vođenici, Ripču, Kulen-Vakufu i Manastiru.

Putevi vode prema Vođenici i Suvaji na niže. a prema planini i visokim livadama na više. Grobalja ima na Klještini tri, a u Obljaju devet.

Starine. — Postoje tragovi dvaju starih gradina. Jedna je na Obljaju, druga na brdu, zvanom Gradina.

Poreklo i jakost porodica.

U Obljaju stanuju ove porodice:

Dukić — tri kuće. Slave Sv. Stevana (27. dec.) Naselili 1879. g. iz Gračaca.

Popović — jedna kuća. Slave Jovanjdan. Naselili 1879 g. iz Like.

Đurić — dve kuće. Slave Sv. Stevana (27. dec.) Potekli su iz Plavna u Dalmaciji pre kojih 100 godina.

Čiča — jedna kuća. Slave Đurđevdan. Doselili 1879. g. iz Dabašnice u Lici.

Đaković — jedna kuća. Slave Jovanjdan.

Đilas – dve kuće Slave Nikoljdan. Preselili ovamo pre 100 godina s Očigrija.

Stupar — dvadeset osam kuća. Slave Lazarevdan, priča se za njih, da su bili pre više od 200 godina u nekom selu ključkog sreza. To bi moglo biti negde u oblasti Zmijanja. Imali su tamo zemlju pod tapiju. Jedna njihova žena čuvala ovce i držala uvek tapiju pri sebi. Turčin čuvao svoje ovce i sastajao se s njome. Jednom prilikom ukrade joj on tapiju i dade je begu. Beg stade da begluči njihovu zemlju. Starešina zadruge reče mu: „Zašto to činiš beže?” Beg mu odgovori: „Ovo je moje, evo tapije od ove zemlje, kamo tebi tapija?” Starešina ode da donese svoju tapiju, ali je nigde ne nađe. Kad beg opet doće na njivu da je ore, starešina ga dočeka s puškom i ubije ga. Smesta se svi dignu odatle i razbegnu na više strana. Jedan brat dođe u Skakavac, drugi u Vel. Rujišku (srez krupski), treći u Podove (Dvor), u Baniji. — Drugo kazivanje hoće, da su Stupari starinom iz Zrmanje, na granici ličko-dalmatinskoj. Ovo će biti verovatnije. Oni na koje se odnosi ona priča o tapiji, mogli su doseliti iz Zrmanje tamo u ključki srez. Pošto se u onim vremenima vrlo retko ostajalo zadugo na jednom mestu, tako su možda i oni morali zbog onoga dogaćaja napustiti to mesto i odbeći jednim delom ovamo u Skakavac. Sa Skakavca su se Stupari u toku duga vremena raseljavali na više strana, kao u Voćenicu, Lastve, Krnjeušu, Gorinju (krupski srez), u sanski srez i u Lipu (bihaćski srez). Tamo su jedni promenili prezime u Stanarević.

Petković — dve kuće. Slave Sv. Stevana (27. dec.) Doselili 1879. g. iz Ploče kod Udbine.

Ćulibrk — tri kuće. Slave Jovanjdan. Odavno su ovde. 0 njihovoj starini već je govoreno.

Grbić — dve kuće. Slave Srđevdan. Naselili 1879. g. iz Zrmanje (Lika).

Banović — tri kuće. Slave Nikoljdan. Naselili pre 120 godina, možda iz Dalmacije. Tada su bili katolici. Iza 20 —30 godina, živeći u čisto pravoslavnoj sredini, pređu i oni na pravoslavlje.

Kovačević — dve kuće. Slave Jovanjdan. Doselili pre 80 godina iz Rašinovca.

Ćuk — tri kuće. Slave Nikoljdan. Doselili 1879. g. iz Zrmanje u Lici.

Štrbac — dve kuće. Slave Đurćevdan. Iselili ovamo pre 80 godina iz Vođenice.

Ćurčić — dve kuće. Slave Đurđevdan. I oni su starinom Štrpci i ista im je prošlost. Zbog nekakva ćurka prozvani Ćurčići.

Kerkez — jedna kuća. Slave Đurđevdan. Privedeni dosta davno, valjda iz Vođenice.

Na Klještini stanuju ove porodice:

Knežević — trinaest kuća. Slave Jovanjdan. Jedna priča govori, da su potekli od nekakve Tomine Kule. Druga priča spominje, da su dobegli „otud od Glamoča”. Možda tamo negde oko Glamoča ima, ili je nekada bila, kakva Tomina Kula, bilo kao naziv mesta, ili baš kula. Ako bi ta Tomina kula bila u selu Tomini (srez Sanski. Most), opet bi se mogla složiti oba ova kazivanja. Ono, što spominje Glamoč, odnosilo bi se na stariju prošlost, a ono drugo na docniju. Po tome su Kneževići mogli poteći od Glamoča, naseliti u Tomini i otuda prebeći ovamo. Došavši iz tog svog prećašnjeg boravišta ustave se više izvora Petrovca. Tu bilo sve pusto, nigde nadaleko živa stvora. Svako jutro ranila njihova devojka na vodu. Svaki put se brzo povrati. Jedno jutro zabavi se dugo na izvoru i vrati se bez vode. Kaza, kako je noćas doselio Turčin i stanio se kraj vode, pa joj ne dade naliti. Oni svi na jedno smisle: nema više ovde stanja. Dignu se otalen pa na Stjenjani. Budu tamo malo, pa preću na Vranovinu. S Vranovine im dolazila goveda u pašu ovamo na Skakavac. Na Klještini im goveda mnogo puta uzamanice omrcala (zanoćivala) i morali ih tražiti. Taj slučaj oni prihvate kao nekakav viši znak, pa presele na Klještinu. — Kneževići i Marjanovići su potekli od dva brata. Jedan od njih bio knez. Drugome bilo ime Marijan.

Brkljač — dve kuće. Slave Jovanjdan. Naselili iz Plavna u Dalmaciji pre kakovih 100 godina.

IZVOR: Petar Rađenović, Bjelajsko Polje i Bravsko, Srpski etnografski zbornik 1925 XXXV,   www.zavicajnoudruzenjepetrovac.com/index.php/skakavac