Презимена, село Рашиновац (Босански Петровац)

23. април 2012.

коментара: 0

Бањац, Болић, Вулин, Дамјановић, Демир, Ибрашимовић, Јосиповић, Капелан, Карабува, Керкез, Кнежевић, Ковачевић, Косановић, Крстановић, Латиновић, Марјановић, Машић, Машукић, Мрђа, Оклобџија, Пећанац, Радочај, Рашиновац, Репија, Рибић, Роквић, Савиљ, Спахић, Срећо, Суботић, Тркуља, Тубин, Узелац,Ћосић, Ћумић, Челар, Шево

На километар размака од задњих (јужних) кућа сувајских настају куће рашиновачке. Протежу се у подуљем нисцу дуж падина узвисине, што у оном делу затвара поље до источне стране. На тој узвисини истичу се: Градина, Гајеви, Шаиновац. Уседлину измећу Шаиновца и Гајева затвара у залеђу Фргића Врх. За Градином, после уске висоравни уздиже се Стражбеница, као видан мећаш према Крњој Јели. До запада село се спушта у поље прелазећи делимично и преко државног друма. Село је издуженог простора. Протеже се упоредо с државним друмом 3 — 4 километра у дуљину. Јужни му је крај тек незнатно удаљен од крајњих кућа Петровца. Дели се углавном на Турски Рашиновац и Српски Рашиновац. Турски је наниже, у пољу. Српски се надвио преко страна изнад овога, попут обрве.

Привреда и саобраћај. Оранице се налазе у страни, на брдима и у пољу. Зову се: Ограде и Крчевине. Оне у пољу зову се Пећина. Оранице су се задуго крчењем пењале уз плећине навише, док нису удариле о запреку врлети. Ливаде: Медено Поље и „Наше” (т. ј. рашиновачко) Поље. Пашњаци: Градина, Стражбеница, Шаиновац. Дрварење: из Стражбенице, Гајева, Фргића Врха, Шаиновца: у мањој мери и из Осјеченице. Грађа: из Сувог Врха и Мисија.

У целом селу има само један живи бунар Ћургузовац на Рашиновцу (на брду). Извире са дна јаме. Зими и у рано пролеће пун је воде. Преко лета спане на дно и мало не сасвим пресуши. Село се лети доста пати за воду. Доње село добавља воду с петровачког водовода и с извора Пећина, у пољу. Код Пећине има и велико напојиште за стоку.

Испод села, делимично кроз само село, пролази државни друм (Петровац—Крупа). На њ се навезују неколика унакрсна сеоска пута у поље и на брда.

Муслимани немају гробља у селу. Мртваце носе у Петровац и тамо их сахрањују. Но имају у селу џамију, направљену пре 20 година. Православно је гробље код кућа Капеланових.

Старине. На Рашиновцу имају две градине, обележене хрпом камења, као од порушених зидова. „Црквина” на Рашиновцу, за појатом Пећанчевом, зарасла је у шибље.

Порекло и јакост породица. У Турском Рашиновцу су муслиманске породице:

Демир — четири куће. Населили пре 200 година из Лике.

Машић — три куће. Населили пре 200 година из Лике.

Болић — девет кућа. Живели пре у Петровцу, а у Рашиновцу им био стан и наслон. Пре 70 година један се огранак одели и овде се стално настани.

Ибрашимовић — две куће. Отац им дошао као уљез пре 80 година.

Спахић — једна кућа. Балић — четири куће. Гутлић — три куће. Мујарић — три куће. Шундрић — три куће. Машукић — једна кућа. Ових шест породица не знају ништа казати о свом пореклу. Сва је вероватност, да су и оне, као и готово све муслиманске породице у области, преселиле овамо из Лике, кад је тамо престала турска власт.

Православне породице:

Суботић — једна кућа. Славе Марковдан. Потичу из Далмације. Најпре су служили по најму у Петровцу. Пре 50 година настане се у Рашиновац.

Мрђа — једна кућа. Населили из Смољане.

Узелац — једна кућа. Славе Никољдан. Населили 1879. г. из Метка у Лици.

Савиљ — једна кућа. Слави Никољдан. Доселио 1922. г. из Врановине.

Срећо — три куће. Славе Јовањдан. Приведени пре 100 година из Унца.

Роквић — четири куће Славе Св. Стевана (27. дец.). Доселили пре 140 година с Трнинића Бријега (Унац). Најпре дошли у Сувају, па убрзо прешли у Рашиновац.

Ћосић — две куће. Славе Аранћеловдан. Населили доста давно, али после Роквића. По свој прилици дошли су из Грахова.

Косановић — једна кућа. Населили 1911. г. из Мутилића.

Радочај — једна кућа. Населили 1911. г. из Мутилића код Удбине. По причању старешине, који зна причати о далекој прошлости породичној, пореклом су с Косова Поља. За сеобе под патријархом Чарнојевићем одселе у Будим. Један њихов браственик био ковач. Јави се као добровољац да ратује против Турака. Аустрија га пошаље у Лику. Тамо се састане са Стојаном Јанковићем. Био му добар и веран друг и поткивач коња. Кад је Лика сасвим очишћена од Турака, даде му Јанковић велик комад најбоље удбинске земље. Ту се настани. Ту је и данас његово потомство, на броју 25 кућа. У Будиму их, по причању овог старешине, има и данас. Они су тамо крупни трговци, Он каже да је био код њих и да и они још живо чувају стара породична предања.

Ђумић — једна кућа. Слави Аранћеловдан. Дошао из Плавна у Далмацији пре 30 година као уљез.

Из Рашиновца је одселило повише муслиманских породица у некадашњу Турску Царевину. Задња сеоба била је 1910—11 године.

У Српском Рашиновцу :

Роквић — шест кућа. Славе Св. Стевана. О пореклу им већ говорено.

Марјановић — четири куће. Славе Јовањдан. Населили пре 60 г. из Смољане.

Челар — шест кућа. Славе Никољдан. Населили из Свиба код Имотског (у Далмацији) пре 150 г. У то време некакав силеџија Роша нагонио Србе да прелазе у католичку веру. Дед ових Челара убије га и одмах побегне овамо. Собом поведе само једну сестру и уда је за Роквића. Челари су најстарија породица у Рашиновцу. За њима долазе Роквићи. Одселиле су их одавде три куће: једна у Задар, једна у Приједор, једна у Кнежицу код Дубице.

Бањац — једна кућа. Славе Јовањдан. Доселили из Смољане пре 60 година.

Кнежевић — три куће. Славе Јовањдан. Доселили 1879. г. из Капљува. Пре њих били ту Корде. Уз буну 1875—78. пребегли у Лику и тамо остали.

Керкез — две куће. Славе Никољдан. Они су заправо старином Репије. Дед им био приведен мећу Керкезе па примио њихово презиме, а задржао своју славу.

Керкез — две куће. Славе Ђурђевдан. Населили пре 100 година из Бјелаја.

Тубин — једна кућа. Славе Св. Вартоломеја. У старини звали се Кецмани.

Мрђа — две куће. Славе Никољдан. Доселили из Смољане.

Шево — једна кућа. Славе Лучиндан. Доселили пре 100 година из Плавна у Далмацији.

Капелан — пет кућа. Славе Марковдан. Потекли из Бишкупије, за Книном у Далмацији. Уз буну 1875 -78. г. обишли су своје рођаке на старом огњишту.

Вулин — једна кућа. Населили пре 150 година. Не знају оклен су дошли.

Репија — четири куће. Славе Мијољдан. И они су се у прошлости звали Вулини. У њихову кућу била доведена нека баба од Репија из Колунића. Од ње им остало презиме Репија.

Пећанац — четири куће у Рашиновцу, шест кућа на Рашиновцу (брду), једна кућа за Градином. Славе Јовањдан. Најстарије порекло воде из Херцеговине. Отуда доссле доста давно у Срб (Лика) и у Унац. Ови што су овде, преселе пре 130 г. из Срба у Унац и задрже се тамо десетак година. Кад је куга (по свој прилици 1815. г. види Гер. Зелић житије Ш, 74.) опустила готово цели Рашиновац, преселе се овамо. Дошло их је тада само једна кућа. Пре 60 год. поделе се н одељеник изиђе на Рашиновац, мећу две Градине. Пре њих били су ту Бокићи, па одселили у Липу (срез бихаћки).

Латиновић —- једна кућа. Славе Јовањдан. Кућа им је насамо, на Хргића Врху, покрај врела Матијеваче. Населили пре 20 година из Баре.

Рибић — једна кућа код Матијеваче, две куће на крај села, до Суваје. Славе Никољдан. Ходали су дуго по најму. Закућили се 1879. године.

Карабува — једна кућа. Славе Никољдан. Населили из Братишковаца у Далмацији пре 150 година. Ово је једна измећу најстаријих кућа у Рашиновцу. Стари им побегли из војске.

Крстановић — две куће. Славе Јовањдан. Били пре у пољу, покрај Срећа, па се припели у плећину, на садашње кућиште. Старином су од Гламоча.

Тркуља — једна кућа. Славе Јовањдан. Доселили из Буковаче пре 15 година.

Ковачевић — једна кућа. Славе Никољдан. Доселили пре 20 година из Смољане.

Оклобџија — једна кућа. Славе Никољдан. Населили 191 I. г.. из Метка у Лици.

Дамјановић — једна кућа. Слави Јовањдан. Привела га мати из Грахова после окупације 1878. г.

Узелац — једна кућа за Градином. Славе Никољдан. Населили из Метка 1879. г. Ово је најача кућа у Рашиновцу са 25 чељади.

Јосиповић — једна кућа на Рашиновцу. Славе Јовањдан. Населили пре којих 80 година. како се чини, са Скакавца. Старином су из Зрмање у Лици, где су се звали Богуновићи.

ИЗВОР: Петар Рађеновић, Бјелајско Поље и Бравско, Српски етнографски зборник 1925 XXXV,   www.zavicajnoudruzenjepetrovac.com/index.php/rasinovac

 

 

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.