Banjac, Bolić, Vulin, Damjanović, Demir, Ibrašimović, Josipović, Kapelan, Karabuva, Kerkez, Knežević, Kovačević, Kosanović, Krstanović, Latinović, Marjanović, Mašić, Mašukić, Mrđa, Oklobdžija, Pećanac, Radočaj, Rašinovac, Repija, Ribić, Rokvić, Savilj, Spahić, Srećo, Subotić, Trkulja, Tubin, Uzelac,Ćosić, Ćumić, Čelar, Ševo
Na kilometar razmaka od zadnjih (južnih) kuća suvajskih nastaju kuće rašinovačke. Protežu se u poduljem niscu duž padina uzvisine, što u onom delu zatvara polje do istočne strane. Na toj uzvisini ističu se: Gradina, Gajevi, Šainovac. Usedlinu izmeću Šainovca i Gajeva zatvara u zaleđu Frgića Vrh. Za Gradinom, posle uske visoravni uzdiže se Stražbenica, kao vidan mećaš prema Krnjoj Jeli. Do zapada selo se spušta u polje prelazeći delimično i preko državnog druma. Selo je izduženog prostora. Proteže se uporedo s državnim drumom 3 — 4 kilometra u duljinu. Južni mu je kraj tek neznatno udaljen od krajnjih kuća Petrovca. Deli se uglavnom na Turski Rašinovac i Srpski Rašinovac. Turski je naniže, u polju. Srpski se nadvio preko strana iznad ovoga, poput obrve.
Privreda i saobraćaj. Oranice se nalaze u strani, na brdima i u polju. Zovu se: Ograde i Krčevine. One u polju zovu se Pećina. Oranice su se zadugo krčenjem penjale uz plećine naviše, dok nisu udarile o zapreku vrleti. Livade: Medeno Polje i „Naše” (t. j. rašinovačko) Polje. Pašnjaci: Gradina, Stražbenica, Šainovac. Drvarenje: iz Stražbenice, Gajeva, Frgića Vrha, Šainovca: u manjoj meri i iz Osječenice. Građa: iz Suvog Vrha i Misija.
U celom selu ima samo jedan živi bunar Ćurguzovac na Rašinovcu (na brdu). Izvire sa dna jame. Zimi i u rano proleće pun je vode. Preko leta spane na dno i malo ne sasvim presuši. Selo se leti dosta pati za vodu. Donje selo dobavlja vodu s petrovačkog vodovoda i s izvora Pećina, u polju. Kod Pećine ima i veliko napojište za stoku.
Ispod sela, delimično kroz samo selo, prolazi državni drum (Petrovac—Krupa). Na nj se navezuju nekolika unakrsna seoska puta u polje i na brda.
Muslimani nemaju groblja u selu. Mrtvace nose u Petrovac i tamo ih sahranjuju. No imaju u selu džamiju, napravljenu pre 20 godina. Pravoslavno je groblje kod kuća Kapelanovih.
Starine. Na Rašinovcu imaju dve gradine, obeležene hrpom kamenja, kao od porušenih zidova. „Crkvina” na Rašinovcu, za pojatom Pećančevom, zarasla je u šiblje.
Poreklo i jakost porodica. U Turskom Rašinovcu su muslimanske porodice:
Demir — četiri kuće. Naselili pre 200 godina iz Like.
Mašić — tri kuće. Naselili pre 200 godina iz Like.
Bolić — devet kuća. Živeli pre u Petrovcu, a u Rašinovcu im bio stan i naslon. Pre 70 godina jedan se ogranak odeli i ovde se stalno nastani.
Ibrašimović — dve kuće. Otac im došao kao uljez pre 80 godina.
Spahić — jedna kuća. Balić — četiri kuće. Gutlić — tri kuće. Mujarić — tri kuće. Šundrić — tri kuće. Mašukić — jedna kuća. Ovih šest porodica ne znaju ništa kazati o svom poreklu. Sva je verovatnost, da su i one, kao i gotovo sve muslimanske porodice u oblasti, preselile ovamo iz Like, kad je tamo prestala turska vlast.
Pravoslavne porodice:
Subotić — jedna kuća. Slave Markovdan. Potiču iz Dalmacije. Najpre su služili po najmu u Petrovcu. Pre 50 godina nastane se u Rašinovac.
Mrđa — jedna kuća. Naselili iz Smoljane.
Uzelac — jedna kuća. Slave Nikoljdan. Naselili 1879. g. iz Metka u Lici.
Savilj — jedna kuća. Slavi Nikoljdan. Doselio 1922. g. iz Vranovine.
Srećo — tri kuće. Slave Jovanjdan. Privedeni pre 100 godina iz Unca.
Rokvić — četiri kuće Slave Sv. Stevana (27. dec.). Doselili pre 140 godina s Trninića Brijega (Unac). Najpre došli u Suvaju, pa ubrzo prešli u Rašinovac.
Ćosić — dve kuće. Slave Aranćelovdan. Naselili dosta davno, ali posle Rokvića. Po svoj prilici došli su iz Grahova.
Kosanović — jedna kuća. Naselili 1911. g. iz Mutilića.
Radočaj — jedna kuća. Naselili 1911. g. iz Mutilića kod Udbine. Po pričanju starešine, koji zna pričati o dalekoj prošlosti porodičnoj, poreklom su s Kosova Polja. Za seobe pod patrijarhom Čarnojevićem odsele u Budim. Jedan njihov brastvenik bio kovač. Javi se kao dobrovoljac da ratuje protiv Turaka. Austrija ga pošalje u Liku. Tamo se sastane sa Stojanom Jankovićem. Bio mu dobar i veran drug i potkivač konja. Kad je Lika sasvim očišćena od Turaka, dade mu Janković velik komad najbolje udbinske zemlje. Tu se nastani. Tu je i danas njegovo potomstvo, na broju 25 kuća. U Budimu ih, po pričanju ovog starešine, ima i danas. Oni su tamo krupni trgovci, On kaže da je bio kod njih i da i oni još živo čuvaju stara porodična predanja.
Đumić — jedna kuća. Slavi Aranćelovdan. Došao iz Plavna u Dalmaciji pre 30 godina kao uljez.
Iz Rašinovca je odselilo poviše muslimanskih porodica u nekadašnju Tursku Carevinu. Zadnja seoba bila je 1910—11 godine.
U Srpskom Rašinovcu :
Rokvić — šest kuća. Slave Sv. Stevana. O poreklu im već govoreno.
Marjanović — četiri kuće. Slave Jovanjdan. Naselili pre 60 g. iz Smoljane.
Čelar — šest kuća. Slave Nikoljdan. Naselili iz Sviba kod Imotskog (u Dalmaciji) pre 150 g. U to vreme nekakav siledžija Roša nagonio Srbe da prelaze u katoličku veru. Ded ovih Čelara ubije ga i odmah pobegne ovamo. Sobom povede samo jednu sestru i uda je za Rokvića. Čelari su najstarija porodica u Rašinovcu. Za njima dolaze Rokvići. Odselile su ih odavde tri kuće: jedna u Zadar, jedna u Prijedor, jedna u Knežicu kod Dubice.
Banjac — jedna kuća. Slave Jovanjdan. Doselili iz Smoljane pre 60 godina.
Knežević — tri kuće. Slave Jovanjdan. Doselili 1879. g. iz Kapljuva. Pre njih bili tu Korde. Uz bunu 1875—78. prebegli u Liku i tamo ostali.
Kerkez — dve kuće. Slave Nikoljdan. Oni su zapravo starinom Repije. Ded im bio priveden meću Kerkeze pa primio njihovo prezime, a zadržao svoju slavu.
Kerkez — dve kuće. Slave Đurđevdan. Naselili pre 100 godina iz Bjelaja.
Tubin — jedna kuća. Slave Sv. Vartolomeja. U starini zvali se Kecmani.
Mrđa — dve kuće. Slave Nikoljdan. Doselili iz Smoljane.
Ševo — jedna kuća. Slave Lučindan. Doselili pre 100 godina iz Plavna u Dalmaciji.
Kapelan — pet kuća. Slave Markovdan. Potekli iz Biškupije, za Kninom u Dalmaciji. Uz bunu 1875 -78. g. obišli su svoje rođake na starom ognjištu.
Vulin — jedna kuća. Naselili pre 150 godina. Ne znaju oklen su došli.
Repija — četiri kuće. Slave Mijoljdan. I oni su se u prošlosti zvali Vulini. U njihovu kuću bila dovedena neka baba od Repija iz Kolunića. Od nje im ostalo prezime Repija.
Pećanac — četiri kuće u Rašinovcu, šest kuća na Rašinovcu (brdu), jedna kuća za Gradinom. Slave Jovanjdan. Najstarije poreklo vode iz Hercegovine. Otuda dossle dosta davno u Srb (Lika) i u Unac. Ovi što su ovde, presele pre 130 g. iz Srba u Unac i zadrže se tamo desetak godina. Kad je kuga (po svoj prilici 1815. g. vidi Ger. Zelić žitije Š, 74.) opustila gotovo celi Rašinovac, presele se ovamo. Došlo ih je tada samo jedna kuća. Pre 60 god. podele se n odeljenik iziđe na Rašinovac, meću dve Gradine. Pre njih bili su tu Bokići, pa odselili u Lipu (srez bihaćki).
Latinović —- jedna kuća. Slave Jovanjdan. Kuća im je nasamo, na Hrgića Vrhu, pokraj vrela Matijevače. Naselili pre 20 godina iz Bare.
Ribić — jedna kuća kod Matijevače, dve kuće na kraj sela, do Suvaje. Slave Nikoljdan. Hodali su dugo po najmu. Zakućili se 1879. godine.
Karabuva — jedna kuća. Slave Nikoljdan. Naselili iz Bratiškovaca u Dalmaciji pre 150 godina. Ovo je jedna izmeću najstarijih kuća u Rašinovcu. Stari im pobegli iz vojske.
Krstanović — dve kuće. Slave Jovanjdan. Bili pre u polju, pokraj Sreća, pa se pripeli u plećinu, na sadašnje kućište. Starinom su od Glamoča.
Trkulja — jedna kuća. Slave Jovanjdan. Doselili iz Bukovače pre 15 godina.
Kovačević — jedna kuća. Slave Nikoljdan. Doselili pre 20 godina iz Smoljane.
Oklobdžija — jedna kuća. Slave Nikoljdan. Naselili 191 I. g.. iz Metka u Lici.
Damjanović — jedna kuća. Slavi Jovanjdan. Privela ga mati iz Grahova posle okupacije 1878. g.
Uzelac — jedna kuća za Gradinom. Slave Nikoljdan. Naselili iz Metka 1879. g. Ovo je najača kuća u Rašinovcu sa 25 čeljadi.
Josipović — jedna kuća na Rašinovcu. Slave Jovanjdan. Naselili pre kojih 80 godina. kako se čini, sa Skakavca. Starinom su iz Zrmanje u Lici, gde su se zvali Bogunovići.
IZVOR: Petar Rađenović, Bjelajsko Polje i Bravsko, Srpski etnografski zbornik 1925 XXXV, www.zavicajnoudruzenjepetrovac.com/index.php/rasinovac
Komentari (0)