Порекло презимена, село Звјеринац (Книн) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Звјеринац, стање из 1920. године И ово је село које саставља Далматинско Косово. Ову парохију зову обично место Звјеринац, Косово. Гав Порекло становништва села Звјеринац, стање из 1920. године И ово је село које саставља Далматинско Косово. Ову парохију зову обично место Звјеринац, Косово. Гав Rating:
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, село Звјеринац (Книн)

Порекло презимена, село Звјеринац (Книн)

Порекло становништва села Звјеринац, стање из 1920. године

И ово је село које саставља Далматинско Косово. Ову парохију зову обично место Звјеринац, Косово. Гаврил, епископ босански дао је Косово, својом граматом од 1578. године манастиру Крки и од тад је ово калуђерска парохија. Хране 14 коња, 67 говеда, 388 оваца, 50 свиња и 17 коза. Предање вели, да је некад овде било много језера и да се тад ово село звао »Језеринац«, а ради лакшег говора народ назвао Звјеринац.

Звјеринац са Уздољем, Риђанима, Рађеном и Рамљанима саставља парохију Косова, коју су у XVI в. населили Срби из Косовског вилајета, то јест свих седам Косовских села, која састављају Косово Далматинско, те му отуда и име. Тако пише и у љетопису ове парохије. Народ вели да су многа племена досељена из Босне, али да су тамо дошли из Косовског вилајета.

Православне су породице:

Вученић, (7), дошли с Косова у XVI в., славе Никољдан;

Буач, (1), дошли из Босне у XVI в., славе Никољдан;

Тркуља, (7), остаци Наполеонове војске, славе Јовањдан;

Прибојен, (1), дошли са Косова у XVI в., славе Врачеве;

Плавшић, (3), дошли из Босне у XVII в., славе Ђурђевдан;

Ћосић, (6), дошли из Босне у XVI в., славе Стевањдан;

Зарач, (6), дошли из Италије има 120 г, славе Ђурђевдан;

Смиљанић, (4), дошли из Лике, потомци Илије Смиљанића, славе Матијин-дан. Најприје сашли из Госпића у Котаре и то Филип, који имао синове, Филипа, Јова, Мата и Илију. Од Филипа и Илије није било порода; од Јована су Косовски Смиљанићи, а од Матије они у Врлици, барем тако народ вели.

Челебић, (4), дошли из Босне у XVI в., славе Јовањдан;

Кнежевић, (1), дошли из Оћестова недавно, славе Ђурђевдан.

Римокатоличке су породице:

Штрбац, (2), славе Стјепан-дан;

Мирковић, (4), славе Стјепан-дан;

Велић, (1), славе Стјепан-дан;

Матић, (1), славе Стјепан-дан;

Конфорти, (6), славе Стјепан-дан;

Прва су два племена сашла из Босне у XVIII в., друга два недавно из Далмације, а Конфорти остаци Наполеонове војске.

Свега је 16 племена, домова 55 (кућа 99), а становника 327 (мушких 169, женских 158; православних 264, римокатолика 63) и сви су српске народности.

ИЗВОР: Книнска крајина (стр. 56-57), прота Саво Накићеновић. Приредио Војислав Ананић


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top