Дробњак
Фељтон: Ко су Шумадинци (69)
Портал Порекло објављује фељтон Миодрага Недељковића „Ко су Шумадинци“, који је први пут публикован 2001. године у дневном листу „Глас јавности“ Сеобе уз ратове Васојевићи су образовани као племе у вековној борби, па су, из више разлога, морали и да се, у сталном млазу, исељавају – због турске одмазде,…
› више информацијаФељтон: Ко су Шумадинци (61)
Портал Порекло објављује фељтон Миодрага Недељковића „Ко су Шумадинци“, који је први пут публикован 2001. године у дневном листу „Глас јавности“ Насељавање Добраче По памћењу, у Добрачу су најпре дошли Маркељићи Марковићи потичу од Николе Марковића (р. 1777), који је имао синове Јована (р. 1809), Милан (р. 1813), Ивана…
› више информацијаПорекло презимена, село Угљаре (Косово Поље)
Порекло становништва села Угљаре, општина Косово Поље (Косово и Метохија). Према студији „Косово“ Атанасија Урошевића. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић. Село је у равници на 2 км југоисточно од железничке станице „Косово поље”. Кроз село протиче река Стубалка. Збијеног је типа. Дели се на Горњу, Доњу и Северну…
› више информацијаПорекло презимена, село Батусе (Косово Поље)
Порекло становништва села Батусе, стање из 1932. године Батусе се налази близу ушћа реке Грачанице у Ситницу, недалеко од Приштине. Налази се у равничарском делу, на централном Косову. Први очувани помен о Батусу датира из 1316. године. Те године српски краљ Стефан Милутин даровао је Батусе манастиру Грачаници. У турском…
› више информацијаПорекло презимена, село Тавник (Краљево)
Порекло становништва села Тавник (раније Тамник), град Краљево. Стање из 1903. године, према књизи Радомира М. Илића, “О ЉУБИЋСКИМ СЕЛИМА”. Уз то, на крају су приложени и турски тефтер из 1832, као и пописна књига из 1863. године. Село Тавник (Тамник) је разбијеног типа. Подељен је на крајеве. Крајеви су: Вољавча, Горњи…
› више информацијаПрезимена, село Рушањ (Чукарица)
Порекло презимена из села Рушањ, код Београда, стање из 1905. године Вукичевићи, од којих су Чучулићи, Милићачевићи, Тодоровићи и Јоцићи, (св. Ђурђиц), највећи и најстарији род у селу, доселили са Косова из околине Вучитрна. Ружићи, (Митровдан), доселили крајем 18. века из околине Новог Пазара. Врчићи, (св. Тодор), доселили са Косова, после…
› више информацијаПорекло презимена Ристић
[toggle title=”ЈАВНИ ПОЗИВ ЗА ТЕСТИРАЊЕ РИСТИЋА”] Поштовани посетиоци, у току је јавни позив за бесплатно тестирање следећих родова Ристића: Ристићи-Степићи, Велика Иванча, Младеновац, Св. Јован, Ристићи-Васићи, Дрлупа, Сопот, Св. Арханђео Михаило, Ристићи-Јевићи, Дрлупа, Сопот, Св. Арханђео Михаило, Ристићи, Кораћица, Младеновац, Св. Арханђео Михаило, Ристићи, Границе, Младеновац, Св. Арханђео Михаило, Ристићи,…
› више информацијаПорекло презимена Томчић
Стојан Караџић, Вук Шибалић: „Дробњак и породице у ДРОБЊАКУ и њихово поријекло“, II допунско издање, Београд, 1997, ИШ ‘Стручна књига’ ТОМЧИЋИ (у Ковачкој Долини, Бановицама и Жабљаку) Милутин, његови рођаци и браћа Радомир и Радоје-Мошо доселили су се са својим породицама из села Црне Горе око 1950. године. Запослили су…
› више информацијаПорекло презимена Шаранац
Стојан Караџић, Вук Шибалић: „Дробњак и породице у ДРОБЊАКУ и њихово поријекло“, II допунско издање, Београд, 1997, ИШ ‘Стручна књига’ ШАРАНЦИ Ово херцеговачко племе населило је дробњачку територију на лијевој обали ријеке Таре, од Градине изнад Добриловине до Пирликтора и велики дио планине Сињајевине. Ова област је била прије досељења…
› више информацијаПорекло презимена Шљиванчанин
Стојан Караџић, Вук Шибалић: „Дробњак и породице у ДРОБЊАКУ и њихово поријекло“, II допунско издање, Београд, 1997, ИШ ‘Стручна књига’ ШЉИВАНЧАНИ (живе у Шљиванску и његовим засеоцима) Они су од Гргуревића који су се раније презивали Златнопојасевићи и некад су живјели у дробњчаком селу Загуљ, одакле су се једне зле…
› више информација