Порекло презимена, село Угљаре (Косово Поље) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Угљаре, општина Косово Поље (Косово и Метохија). Према студији „Косово“ Атанасија Урошевића. Приредио сарадник портала Порекло Војисла Порекло становништва села Угљаре, општина Косово Поље (Косово и Метохија). Према студији „Косово“ Атанасија Урошевића. Приредио сарадник портала Порекло Војисла Rating: 0
You Are Here: Home » Аутори » Војислав Ананић » Порекло презимена, село Угљаре (Косово Поље)

Порекло презимена, село Угљаре (Косово Поље)

Порекло становништва села Угљаре, општина Косово Поље (Косово и Метохија). Према студији „Косово“ Атанасија Урошевића. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.

 

Село је у равници на 2 км југоисточно од железничке станице „Косово поље“. Кроз село протиче река Стубалка.

Збијеног је типа. Дели се на Горњу, Доњу и Северну махалу.

Село се у српско средњовековно доба звало Уљаре, јер се тако (Locus dictus Uliare) помиње оно као село у суседсгву села Добрева. Мора да се раселило за време неуспелих аустријских војних похода крајем 17, и у првој половини 18. века, јер је садашње село основано у другој половини 18. века. За турске владавине обновљено село је било чифлик са више господара. Најстарији господари су били Имербегови из Приштине, а други су добијали поједине делове сеоског атара у мираз. Од сељака су само Ракићи имали мало купљене земље (од бегова). У селу живе само Срби. У другој половини прошлог века су дошле две куће Арбанаса мухаџира из Топлице, само се нису могле одржати, па се отселиле.

Родови:

Ракићи (22 к., Св. Стефан). Доселили су се у другој половини 18. века из Бихора, одакле су избегла од „крви“. Појасеви у 1933. од досељења: Рака, Милош, Никола, Дена, Сима (70 г.).

Димирчићи (3 к., Св. Никола). Доселили су се од Куманова кад и Ракићи, те неки сматрају Ракиће, а неки њих за најстарије досељенике и осниваче (обнављаче) села.

Бугарчићи (3 к., Св. Никола). Досељени из Бугарске после Ракића.

Перелићи (2 к., Св. Никола). Једна кућа овог рода се преселила из М. Слатине око 1830. а једна из Г. Брњице 1895. Старина им је у М. Слатини.

Ђокићи (2 к., Св. Ђорђе Алимпије). Пресељени из Бабиног Моста к својим ујацима после Перелића. Старина им је у Калудари (Косаница).

Дробњаци (5 к., Ђурђевдан; славе и Св. Илију, али им је Ђурђевдан старија слава). Досељени почетком 19. века из Дробњака (Херцеговина) у Стари Колашин одакле прешли у Слаковце (код Вучитрна), па доцније у Добри Дуб, одакле се преселили у Угљаре око 1880. због заваде са Арбанасима.

Гашани (2 к., Св. Петка).

Пресељени из Црвене Водице око 1880. Потичу од истоименог рода у Златару. Старина им је у нишком крају.

Шопци (6 к., Св. Арханђео). Старина им је у Мужичану. У Угљаре се преселили из Чаглавице око 1890.

Пршендић (1 к., Св. Никола). „Довеђен“ (дошао као пасторак) из истоименог рода у Ливађу. Старином је из Сушице.

Сиринићани (2 к., Св. Петка). Доселили се око 1890. из Штрпца (Сиринић), па су их, ,да се као сиротиња не потуцају“, Угљарчани узели к себи на чифлик.

Денићи (2 к., Ђурђиц). Пресељени око 1890. из Кузмина. Потичу од рода Митровића у Д. Брњици, чија је старина у вучитрнском крају.

Дурсунчић (1 к., Ђурђиц). Пресељен из рода Сојеваца (Дурсунчића у Скуланову) 1923. Старина му је у Сојеву (Г. Морава).

 

ИЗВОР: САНУ, Српски етнографски зборник, књига LXXVIII, Одељење друштвених наука, Насеља и порекло становништва, књига 39, АТАНАСИЈЕ УРОШЕВИЋ: КОСОВО, ИУ “Научно дело“, Београд, 1965. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић

_____________

ДОДАТАК: Подаци према попису становништва КиМ из 1912. године. Приредио члан форума Порекло Гиле:

Село УГЉАРЕ, извештај учитеља Јована Поповића:

Ту је било 35 српских и 17 албанских домаћинстава. Сви Албанци су били старинци. Српских домаћинстава са својом земљом није било. С пола своје а пола туђе земље биле су три куће: Митра Денића, Ките Столића и Косте Недељковића. Сва остала домаћинства биле су потпуне чифчије. После сеобе Срба 1690. и 1737. године село је обновљено као чифлук, половином 18. века и имало је више господара. Најстарији су били Имер-бегови из Приштине. Њихово имовинско стање је било добро. Највише чифлука имао је Али-ефендија. Његове чифчије су били Денићи – Танаско 8 чељади и 10 дана агине ораће земље, Митар 8, 10 и Сима17, 10, затим, Дима Матић 7, 10, Димитрије Жокрић 8, 30, Цвеја Ђорђевић 6, 25, Стојан Стакић 7, 25, Лазар Шопић 6, 30, Петар Карић 15, 50, Коста Милић 6, 20 и Митар Живковић 6, 20.

Остали агалари имали су мање чифлуке. По четири чифлука су имали Ибрахим Новобрђанин (живео је у Приштини), Јусуфета и Ибрахим Батал. Чифчије Ибрахима Новобрђанина Кита Столић и Коста Недељковић имали су своје ораће земље 8, односно 3 дана. Први је имао 7 а други 4 члана породице. Аги су обрађивали по 12 дана ораће земље. Толико су обрађивали и овоме аги и његове чифчије Јован Симић и Трајко Гађић. Обојица су имали по 6 чланова породице. Јусуфетине чифчије били су Костићи: Арсеније (8 чланова и 25 дана ораће земље), Спиридон 15, 30, и Столићи: Ђорђе 7, 20, Милутин 6, 20. Чифчије Ибрахим Батала били су: Која Јовановић 15, 60, Филип Денић 6, 20, Апа Перић 8, 20 и Коста Шопић 13, 30.

По три чифчије имали су два агалара. Вебија Баталове чифлуке обрађивали су: Мартин Живић 3, 30, Танаско Антић 11, 10 и Стеван Јоксимовић 6, 10, а Решид-бегов, Емер-бегов Гвозден Трајковић 6, 16 и Галићи – Гаћа 4, 20 и Станислав 11, 20.

Јусуф-ага је имао двојицу чифчија: Јована Столића 10, 50 и Трајка Огњановића 3, 15. Један чифлук имали су Бећир Хаџи Кадријан, коме је радио Милош Недељковић 13, 16, и Смаил Ћоса, чији је чифчија био Кита Жоврић 20, 30.

Зачифчивање појединих чифлука није било истовремено. По 30 година су радили :Денићи – Танаско, Митар и Сима, Коста Недељковић, Јован Симић, Трајко Гачић, Ставра Јовановић, Арсеније и Спири Шапић и Митар Живковић.

По 25 година: Мартин Живић, Танаско Антић, Стева Јоксимовић, по 20: Илија Јовановић, Филип Денић и Апа Перић.

Најстарије које је знало за 50 година испред 1912. године било је Лазара Шопића, а најмлађе по 10 година су били Гаћа и Станислав Галић, остали нису памтили.

За војску је било предвиђено 73 способна човека: Танаско Антић, Игњат Мартиновић, Стеван Јоксимовић, Кита Јоксимовић, Мартин Живић, Мартиновић Риста и Тома, Милош Недељковић, Јован Милошевић, Гаћа Галић, Петар Галић, Станислав Галић, Митар Денић, Витко Митровић, Панче Митровић, Душан Митровић, Гвозден Трајковић, Танаско Денић, Цон Танасковић, Сима Денић, Коста Недељковић, Стојан Јовановић, Јован Стојковић, Димитрије Стојковић, Живко Станисављевић, Ђорђе Столић , Илија Ђокић, Милутин Столић, Гвозден Милутиновић, Цвеја Милутиновић, Станко Милутиновић, Димитрије Лазић, Станко Димитријевић, Петар Јовић, Петко Јовић, Стојан Петрови, Илија Петковић, Кита Јовић, Милан Китић, Милан Китић, Апостол Огњановић, Трајко Огњановић, Трајко Гачић, Младен Ђорђевић, Душан Ђорђевић, Кита Столић, Стојко Китић, Акса Китић, Тома Китић, Јован Симић, Спиридон Јовановић, Тодор Јовановић, Филип Денић, Гвозден Филиповић, Апостол Денић, Која Коста Јовановић, Спира Крстић, Стојан Крстић, Михајло Крстић, Арсеније Крстић, Митар Живковић, Сима Костић, Стојан Костић, Лазар Ђекић, Цвеја Ђорђевић, Стојан Стакић, Дима Петровић, Витко Димић, Цона Димић и Коста Милић.

Све аге су плаћале порез на земљу од 1907. године и од тада узимале четвртину производа. Од 35 српских домаћинстава своје куће нису имал само три него су живела у агиним кућама – Која Јовановић, Коста Шопић и Јован Столић. Између ага и чифчија није било уговора. Аге нису помагале чифчије и поступале су према њима као сви господари.

 


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top