Порекло презимена, село Добротин (Липљан) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Добротин, општина Липљан (Косово и Метохија). Према студији „Косово“ Атанасија Урошевића. Приредио сарадник портала Порекло Војислав А Порекло становништва села Добротин, општина Липљан (Косово и Метохија). Према студији „Косово“ Атанасија Урошевића. Приредио сарадник портала Порекло Војислав А Rating: 0
You Are Here: Home » Аутори » Војислав Ананић » Порекло презимена, село Добротин (Липљан)

Порекло презимена, село Добротин (Липљан)

Порекло становништва села Добротин, општина Липљан (Косово и Метохија). Према студији „Косово“ Атанасија Урошевића. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.

 

Црква Св. Димитрија у Добротину

Црква Св. Димитрија у Добротину

Село је у равници, на Жеговачкој реци, која ту, у пољу, пресушује у лето.

Збијеног је типа. Дели се на четири махале: Гуђића, Русимова, Рашића и Ћурчића. Називи махала су по јачим родовима у њима.

Добротин је, колико се зна, од 18. века био чифлик, на коме се становништво често смењивало, из кога разлога сада у њему нема старинаца. На овом чифлику су се насељавали и Арбанаси, али се нису одржали и ослобођење од Турака у балканском рату није затекло ниједног Арбанаса у Добротину.

Родови:

Миленковићи (2 к. Св. Никола), најстарији досељеници од свих родова у селу. Не множе се, ,јер им је предак Миленко убио јелена“. Преселили се средином 18. века из суседног села Словиња.

Маринковићи (2 к., Св. Никола). И ови су се преселили из Словиња и то ускоро после Миленковића.

Перенићи (6 к., Св. Мина). Досељени из Подриме, из села Оптеруше, средином 18. века.

Ћурчићи (9 к., Св. Јован Крститељ). Досељени у другој половини 18. века из Метохије у Добротин, одакле их ускоро паша преместио у Грацко, а доцније опет вратио у Добротин.

Дренићи (5 к., Св. Ђорђе Алимпије), досељени из Дренице крајем 18. века.

Гуђићи (16 к., Св. Јован Златоусти) и Русимови (10 к., Св. Никола), досељени крајем 18. века из Каменоглаве у Горњој Морави.

Рашићи (10 к., Св. Никола). Старином су из Рашинаца, а у Добратин се преселили из Бадовца крајем 18. века.

Смолушани (3 к., Ђурђиц). Преселили се око 1850. из Смолуше.

Кукуренџићи (3 к., Св. Никола). Пресељени из Д. Гуштерице око 1880.

Здравковићи (3 к., Ђурђиц). „Шетали“ свуда по Косову као момци и чифчије. У Добротин пресељени из Грачанице око 1880.

Неранџићи (1 к., Св. Никола). Непознатог су порекла.

У селу су 1932. живеле и 3 циганске муслиманске куће, које су ту биле досељене из Гадимље.

ИЗВОР: САНУ, Српски етнографски зборник, књига LXXVIII, Одељење друштвених наука, Насеља и порекло становништва, књига 39, АТАНАСИЈЕ УРОШЕВИЋ: КОСОВО, ИУ “Научно дело“, Београд, 1965. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић

___________

ДОДАТАК:  Подаци према попису становништва КиМ из 1912. године. Приредио сарадник форума Порекло Драгиша Гиле Живковић:

Село ДОБРОТИН, извештај Василија Орловића:

У последњој години Турске владавине, ово село је имало 55 српских кућа и 1 албанску, мухаџирску од 1878. године. Добротин је од 18. века био чифлук на коме се становиништво смењивало. Овде није било старинаца. Насељавали су се и Албанци али се нису задржавали. Ослобођење од Турака затекло је у селу само једну албанску кућу и само домаћинство Анте Наранџића са својом земљом од 15 дана орања. Наранџић је обрађивао и њиве Саве Стијановића, Српског посланика у Турском Парламенту у Цариграду 1908 – 1912, од шест дана орања. За домаћинства Илије Топаловића, Јована Богдановића, Васе Орловића (сви по 3 чланапородице) и Јована Вретенара (6) не зна се чије су чифлуке обрађивали, ни колико земље. Исти случај је и са попом Симом (са 5 чељади). Домаћинства, сем поп-Симиног и Васе Орловића, била су слабог имовног стања. Осталих 49 кућа биле су чифчије преко 30 беглера. Број чељади чифчија, површина агиних поседа, број стоке, да ли су чифчије поседовале кућу, двориште, остале зграде – то је било различито. Сви господари, сем Ђорђа Санте, Цинцарина из Феризовића, били су из Приштине. Сантину земљу обрађивао је Нећа Ђорђевић са седморо чељади. Био је доброг имовног стања, а и чифчија Рајко Костић, који је обрађивао чифлук Муарема Заитовића. Пава Мирић и Трајко Ћурчић обрађивали су посед Реџепа Шукића. Домаћинство Веље Нићића обрађивало је чифлук три власника: Амета Батуловића, Саита Баталчетовића и Смаила Раифовића. Чифлук Кадрија-аге обрађивао је Петко Перенић, а Исмаиља Понорца Трајко Маринковић и Стојан Здравков. Емин Цицољовић поседовао је 4 чифлука, на којима су радили Стојко, Крста и Гвозден Рашић и Јефта Колић. Домаћинство Рајка Рашића имало је четири господара: Ешида, Саита, Шефика и Емина Назића. Чифлуке Велија-аге и Раифа-аге обрађивали су Јорга Трајковић, односно Максим Миленков. Алија Ашиковић имао је тројицу чифчија – Миру, Филипа и Ђорша Ћурчића, а Амет-ага два – Станка Гуџића и Петра Јовановића. Два чифлука је имао Кадри-ага, које су обрађивали Бојко Маринковић и Зека Перенић. На чифлуку Рамиза Османовића радио је Михаило Дренић, а Ставро и Јован И. Груџић били су чифчије Аџи-Рамадана. Његов чифлук још је обрађивао Акса Русимовић, а Цвеја Љутиш-агину. Двојицу Гуџића, Стевана и Аврама, имао је за чифчије Рамиз Беџатовић, а Миту Исмаиљ Сичан. Лука је радио на чифлуку Шериф-аге, а Михајло Мула Јусуфовића. Максим Гуџић је обрађивао земљу Аџи-Алије, а Јосиф Поповић Исен-аге.

У овом селу мање од половине домаћинстава било је слабог имовног стања. Два Дренића – Трајко и Бојко, били су чифчије Махмута ризовића. Аге Ешид, Сајми, Шериф, и Емин Назић имале су и једног чифчију из породице Гуџића – Аксу, слабог имовног стања. Чифчије Емина Назића били су Трајко и Ђорше Перанић. Чифлук Селима Шаћировића обрађивао је Стаменко Рашић, а Аџи-Рамадана Станоје Дејановић и Станоје Русимовић. Гуџићи Јован и Лазар били су чифчије Абдуле Куртешовића. Исмаиљ-ага и Исмаиљ Хоџа имали су по један чифлук. Обрађивали су их Васа Марковић и Марко Лалић. Трајо Лазић обрађивао је чифлук Асана Дестановића, а Димка Русимовић Аџи Понорчевћа. До 1880. године чифчије овог села давале су агама петину производа и саме плаћале порез, а од тада четвртину и још су плаћале порез на земљу.

Рајко Крстић 14/25/30/60, двориште агино, кућа своја (ови бројеви означавају број чељади, дане орања земље, број стоке,године на имању, а реч агина или своја односи се на власника куће и дворишта), Пава Мирић Нићић 8/25/10/60, исто, Веља Нићић 8/25/20/20. кућа и двориште агино, Перенић Петко 8/12/5/20/агино двориште/кућа своја, Трифко 6/6/1/20/кућа и двориште агино, Трајко Маринковић 24/50/35/20/двориште агино/кућа своја, Дренић Трајко 6/4/2/10/кућа и двориште агино, Бојко 18/30/14/50/агино двориште/кућа своја, Рашић Стојко 5/15/6/450/агино двориште и кућа/а своје стаје, Крста 6/15/17/осталокао у претходном, Рајко 22/60/64/450 – агино двориште/кућа своја, Стојан Здравковић 6/35/2/25/агино двориште/кућа своја, Акса Гуџић 5/25/1/10/агино двориште/кућа своја, Стаменко Рашић 5/12/6/10/све агино, Јорга Трајковић 5/15/22/30/агино двориште/кућа своја, Максим Миленковић 14/40/70/30/исто, Ћурчић Мира 9/20/31/300, Филип 8/20/39/300/исто, Трифко 9/20/18/30/исто, Станко Гуџић 5/18/14/30/исто, Станоје Дејановић 3/4/2/20/кућа и двориште агино, Бојко Маринковић 9/20/7/100/кућа идвориште агино/трем свој, Михаило Дренић 14/23/19/30/исто, Гвозден Рашић12/15/9/35/исто, Гуџићи – Ставра 9/20/25/200/агино двориште/кућа своја, Јован (први) 11/20/24/200/исто, Мита 7/20/13/200/кућа и двориште агино/стаје своје, Стеван 4/20/6/200/двориште агино/кућа своја, Аврам 7/20/5/200/кућа и двориште агино/трем свој, Јован (други) 4/10/2/200/исто, Лазар 8/10/6/200/двориште агино/кућа своја, Лука 19/40/68/200/исто, Васа Марковић 6/200/8/100/двориште и кућа агино/своје стаје, Марко Лалић 4/10/7/3/кућа и двориште агино/трем свој, Михаило Гуџић 10/20/15/100/двориште агино/кућа своја, Јефта Колић 12/40/24/100/исто, Перић Трајко 7/15/14/35/исто, Ђорђе 5/10/4/35/исто, Трајко Лазић 6/20/4/100/исто, Русимовић Станоје 8/15/6/100/исто, Акса 10/15/12/100/исто, Димка 8/15/2/100/исто, Цвејић 7/15/9/100/исто, Максим Гуџић 7/20/17/200/агино двориште/своје стаје и Јосиф Поповић 10/12/8/60/своје обориштеи кућа.

За војску су уписани: Јосиф Поповић, Трифко Ћурчић, Александар Рашић, Апостол Дренић, Дека Маринковић, Рајко Костић, Филип Ћурчић, Ђорђе Ћурчић, Милован Рашић, Јован Мацић, Петар Јовановић, Гвозден Рашић, Ставра Гуџић, Лука Гуџић, Јоксим Гуџић, Гала Неданџић, Мита Аксић, Мира Јевтић, Трајко Здравковић, Деспот Стојановић, Станко Гуџић, Танаско Вењић, Рада Гуџић, Коста Гуџић, Максим Гуџић, Јорга Трајковић, Трајко Лазић, Петко Перенић.

 


Коментари (15)

  • jelena

    Interesuje me odakle su Jovanovici iz Dobrotina,krsna slava Sveti Jovan 🙂

    Одговори
  • Sarko

    Jelena koju slavu slavite? Jovana Krstitelja ili Jovana Zlatoustog?

    Одговори
  • Vladimir

    Mene interesuje odakle su Jovanovići iz Dobrotina krsna slava Sveti Nikola.

    Одговори
  • Miroslav

    Gudzici su u Dobrotin dosli iz Kamene glave u prvoj polovini XIX veka. Oko 1830 do 1840 god. Od Gudzica u Dobrotin su dosla trojica brace, Milosav, Mihajlo i treci brat koji nije imao potomaka najverovatnije Radoje. Od Milosava Gudzica su i dan danas ostali Gudzici, oko 55 kuca, od toga u Dobrotinu ima 26 domacinstava Gudzica.Drugi Gudzici su uglavnom posle dolaska Unmika, napustili Dobrotin i druga mesta na Kosovu gde su Ziveli i preselili se u uzu Srbiju. Od Mihajla Gudzica, njegovi potomci su promenili prezime i sada u Dobrotin ima 8 domacinstva Mihajlovicca i jos toliko raseljenih u drugim mestima i u uzoj Srbiji.
    Gudzici kao i Mihajlovici slave i sada krsnu slavu Sv. Jovana Zlatoustog. u Dobrotinu je ovo najveca krsna slava.U plemenu Gudzica se ubrajaju prezimena: Mihajlovic, Nicic, Gligorijevic, Gacic,Stojanovic, svi slave Sv. Jovana Zlatoustog.
    Kako je nastalo prezime Gudzic. Gudza na turskom znaci tvrda glava ili kamena glava, sto dokayuje da su Gudzici ziveli u Kamenoj glavi kod Kacanika u zaseoku „Krstino selo“ ili sada Krstici mahala.
    Prezime Gudzic je zastupljeno i na Pesterskoj visoravni u okolini Sjenice. Gudzici sa Pesterske visorvani su muslimanske veroispovesti, poturcenjaci. Kao i nekoliko desetina porodica Gudzoli koji su i dalje ostali u Kamenoj glavi, kao siptari.

    Одговори
    • Шарко

      Мирославе, ne verujem da bi A. Urošević omašio jedan do dva pojasa, zašto to mislim? A. Urošević je 1932 godine proučavao selo Dobrotin i mnoga okolna sela i tvoji preci što bliži što dalji rođaci su preneli A. Uroševiću da ste poreklom iz Kamena Glave. To su bili starci od 70 – 80 godina, ako uzmemo u obzir da je Urošević ispitivao selo 1932. godine onda su ti reformatori bili rođeni oko 1850 – 1860 godine, i možda su bili sinovi ood Mihajla ili Milosava, pre će biti da se doselio otac od Milosava, Mihajla ili pa njihov deda. Vi znate za najstarije pretke za ta tri brata i mislite da su se oni doselili.

      Što se tiče prezime Gudzić. Moja porodica sa majčine strane ima nadimak Gudza – Gudzini, nadimak je nastao pred kraj turske vladavine, krajem 19. veka, Prema mojim saznanjima, a nisam se toliko raspitivao, nego mi je brat od tetke rekao, njemu su rekli da je nadimak Gudza nastao po tome što su nekada igrali neko kolo u krug.

      Prezimena Gudzic, Gudzović, Gudzov, Gudzovska, Gudzova itd itd ima ih u Srbiji, Makedoniji, Bosni, Rusiji itd. Ja mislim da ova pomenuta prezimena imaju isti značaj, a možda znače nešto i na srpskom, ruskom i drugim jezicima, a ne samo na turskom. I Nosioci ovih prezimena u većini slučajeva nemaju zajedničko poreklo.

      Kamena Glava je blizu Uroševca, daleko je od Kačanika. Kačanik je na samoj granici sa Makedonijom.

      Znaš li nešto više o Krstićima poarbanašenim u Kamena Glavi?

      Одговори
      • Miroslav

        У књизи има доста омашка и погрешних информација, Ја сам се фокусирао на долазак Гуџића у Добротину из Камене Главе. Ако желиш прецизне кординате Камена Глава је огромно село простире се на неколико км 2 има много засеока И, Каменој глави спада село Сојево садашња УСА војна база Бондстил. Камена глава административно припада Општини Витина. Камена глава се налази на 14 км Јужно од Урошевца,9.км Северно од Качаника и 7.км Северо-западно од Косовске Витине. Шарко није баш тако, Качаник је на 13 км од Границе са Македонијом. Гуџа, на српском ништа не значи нема никаквог значаја, још мање на руском или македонскомјезику или неком другом Словенском или старословенском презимену. Зашто Гуђић уместо Гуџић једноставан је разлог, када је А. Урошевић боравио на Косову,1932 год. у Косовском нагласку косовци не користе Џ већ Ћ и то меко Џ и Ћ а посебним изговором, као и Ћ. меко Ћ јединствена слова по изговарању само на Косову.Толико о тој недоумици. Једини незванични траг да су Гуџићи пре садашњег презимена носили друго презиме је Терзићи, односно од Терзије и да су пре Камене главе били настањени у околини Пећке бање, ови подаци нису проверени, нити имају било каквих доказа. Гуџа није коло, већ турска игра коју се играла док су деца и младићи чувала своја стада оваца и говеда. Гуџа је игра, нешто налик на Бејзбол, о тој игри другом приликом морам да се приестим правила игре, односно да питам старије од мене.
        Овако постоје писани трагови у Цркви Св. Димитрија у добротину, да је Милосав Гуџић са својим братанцем Димитријом који је био свештеник, надоградио и проширио Цркву Св. Димитриј у Добротину 1868 год. са верницима из Добротина, Смолуша и Словиња. Милосав је имао петорицу синова док Је Михајло имао тројицу, ако те заиста интересује могу да ти напишем њихова имена, јесте мало искомпликовано, али је лако разумети. И од Тих Милосавових Синова и Михајлових, је настао оволики број кућа сада њиихових наследника. Као доказ могу да ти пошањем слику уклесану у цркви Св Димитрија на старословенском писму, као и низ занимљивих чињеница. Наравно ако си заинтересован, јави се на мој емаил.
        Овако, да се вратимо у Камену главу, у тој Крстиној махали, живело је петроице браћа Гуџић. Од петорице браћа, после сеоба Срба подно Шар-планине, Камена глава је подно Шар-планине, двојица браћа Милосавових , Михајлових и (Радивојевих?) нњ ззнам имена, јер се то чувала као тајна су примили ислм и потурчили се, исти су остали на свом имању у Каменој Глави, док су ова тројица браћа морали да промене место становања и настанили се на левој обали Р.Жеговке. После Уастроугарско турског рата, 1876 под најездом доласка шиптара из Топличког краја, морао да побегне од тих мухађера Арбанаса и да се сакрије код Пећке Бање, а одатле се преселио у Околини Сјенице, мислим да се село или засеок зове Штаваљ. Док је један оддвојице потурчењака прихватио да се поарбанаше.
        Како православци Гуџићи, тако и муслимани потурчељаци или шиптари, одлично знају ко су одакле су и шта су им православни Гуџићи.

        Одговори
        • Шарко

          Мирославе,

          Видео сам твоје коментаре на фб,. послао сам ти захтев за пријатељство, а и пустио сам ти поруку, прихвати мој захтев ако хоћеш да дискутујемо о пореклу косовских Срба, ја сам из околине Гњилана.

          Одговори
  • Војислав Ананић

    У књизи пише ГУЂИЋИ, а не ГУЏИЋИ.

    Поздрав,
    Војислав Ананић

    Одговори
    • Miroslav

      Војиславе, мислим да сам покушао да Вам објасним Атанасије Урошевић је писао из народа, тако да је писао онако како су му саговорници причали. Пошто већина Косоваца са великог Косова није користила слова Џ, Ч односоно изговарали су сугласнике са меким и јединственим Џ, и Ч који се претапају у Ђ и ШЋ отуда да се у књизи налази Гуђићи, уместо Гуџићи што је апсолутно исправно.( Исто је и са Чурчић, правилно је Ћурчић). Као доказ постоје надгробни споменици пре писања књиге Атанасија Урошевића где се јасно види правилно написано Гуџић. За све моје тврдње постоје писани или други докази. Сачувани од заборава и времена. Датуми, споменици, школа која је почела са радом 1885 год, и који су је неки антихристи прошлог лета порушили. Школа која је била друга српска школа у Приштинској нахији у то време. Школа је почела да се гради 1831 или 1833 године, као парохијски дом, и чекала је да почне са радом пуних 50 година. Први ученици су у овој школи кренули 1884 године. А после Балканских ратова, одмах се отворило и оделење за девојчице.
      Хвала Атанасију Урошевићу што нам је омогућио да разговарамо о важним и битним презименима која су и дан данас жива на Косову и Метохији.

      Одговори
  • Војислав Ананић

    Господине Мирославе, ја Вам верујем у потпуности. На крају, и ја сам по струци језичар. Али, морам се користити изворним подацима из књиге. Хвала Вама на корисној примедби, али исправке у постављеном тексту врши администратор.
    Поздрав,
    Војислав

    Одговори
    • Miroslav

      Драги пријатељу Војиславе, лично не бих волео да било шта мењате из изворних података у књизи, мислим да не би било поштено према Атанасију Урошевићу односно његовом капиталном делу за Србе са Косова и Метохије. Ја сам себи дао за право да коментаришем моје презиме Гуџић и моје стабло. Хвала Вама на разумевању. Надам се да ће Моји и Ваши коментари некоме користити за писање нове књиге о пореклу српских села и градова.
      Хвала Вам!

      Одговори
  • Ćurčić

    Miroslave,treba da vas bude sram što crkveni odbor i sveštenika nazivate antihristima.

    Одговори
  • Miroslav

    Када би појединци знали шта је стид или срам, никада се не би оглашавали!

    Одговори
  • Miodrag GRigorijevic, ne GLigorijevic

    Odakle potice prezime GRigorijevic, ne GLigorijevic ?

    Одговори

Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top