Poreklo stanovništva sela Dobrotin, opština Lipljan (Kosovo i Metohija). Prema studiji „Kosovo“ Atanasija Uroševića. Priredio saradnik portala Poreklo Vojislav Ananić.
Selo je u ravnici, na Žegovačkoj reci, koja tu, u polju, presušuje u leto.
Zbijenog je tipa. Deli se na četiri mahale: Guđića, Rusimova, Rašića i Ćurčića. Nazivi mahala su po jačim rodovima u njima.
Dobrotin je, koliko se zna, od 18. veka bio čiflik, na kome se stanovništvo često smenjivalo, iz koga razloga sada u njemu nema starinaca. Na ovom čifliku su se naseljavali i Arbanasi, ali se nisu održali i oslobođenje od Turaka u balkanskom ratu nije zateklo nijednog Arbanasa u Dobrotinu.
Rodovi:
– Milenkovići (2 k. Sv. Nikola), najstariji doseljenici od svih rodova u selu. Ne množe se, ,jer im je predak Milenko ubio jelena”. Preselili se sredinom 18. veka iz susednog sela Slovinja.
– Marinkovići (2 k., Sv. Nikola). I ovi su se preselili iz Slovinja i to uskoro posle Milenkovića.
– Perenići (6 k., Sv. Mina). Doseljeni iz Podrime, iz sela Opteruše, sredinom 18. veka.
– Ćurčići (9 k., Sv. Jovan Krstitelj). Doseljeni u drugoj polovini 18. veka iz Metohije u Dobrotin, odakle ih uskoro paša premestio u Gracko, a docnije opet vratio u Dobrotin.
– Drenići (5 k., Sv. Đorđe Alimpije), doseljeni iz Drenice krajem 18. veka.
– Guđići (16 k., Sv. Jovan Zlatousti) i Rusimovi (10 k., Sv. Nikola), doseljeni krajem 18. veka iz Kamenoglave u Gornjoj Moravi.
– Rašići (10 k., Sv. Nikola). Starinom su iz Rašinaca, a u Dobratin se preselili iz Badovca krajem 18. veka.
– Smolušani (3 k., Đurđic). Preselili se oko 1850. iz Smoluše.
– Kukurendžići (3 k., Sv. Nikola). Preseljeni iz D. Gušterice oko 1880.
– Zdravkovići (3 k., Đurđic). „Šetali” svuda po Kosovu kao momci i čifčije. U Dobrotin preseljeni iz Gračanice oko 1880.
– Nerandžići (1 k., Sv. Nikola). Nepoznatog su porekla.
U selu su 1932. živele i 3 ciganske muslimanske kuće, koje su tu bile doseljene iz Gadimlje.
IZVOR: SANU, Srpski etnografski zbornik, knjiga LXXVIII, Odeljenje društvenih nauka, Naselja i poreklo stanovništva, knjiga 39, ATANASIJE UROŠEVIĆ: KOSOVO, IU “Naučno delo“, Beograd, 1965. Priredio saradnik portala Poreklo Vojislav Ananić
___________
DODATAK: Podaci prema popisu stanovništva KiM iz 1912. godine. Priredio saradnik foruma Poreklo Dragiša Gile Živković:
Selo DOBROTIN, izveštaj Vasilija Orlovića:
U poslednjoj godini Turske vladavine, ovo selo je imalo 55 srpskih kuća i 1 albansku, muhadžirsku od 1878. godine. Dobrotin je od 18. veka bio čifluk na kome se stanoviništvo smenjivalo. Ovde nije bilo starinaca. Naseljavali su se i Albanci ali se nisu zadržavali. Oslobođenje od Turaka zateklo je u selu samo jednu albansku kuću i samo domaćinstvo Ante Narandžića sa svojom zemljom od 15 dana oranja. Narandžić je obrađivao i njive Save Stijanovića, Srpskog poslanika u Turskom Parlamentu u Carigradu 1908 – 1912, od šest dana oranja. Za domaćinstva Ilije Topalovića, Jovana Bogdanovića, Vase Orlovića (svi po 3 članaporodice) i Jovana Vretenara (6) ne zna se čije su čifluke obrađivali, ni koliko zemlje. Isti slučaj je i sa popom Simom (sa 5 čeljadi). Domaćinstva, sem pop-Siminog i Vase Orlovića, bila su slabog imovnog stanja. Ostalih 49 kuća bile su čifčije preko 30 beglera. Broj čeljadi čifčija, površina aginih poseda, broj stoke, da li su čifčije posedovale kuću, dvorište, ostale zgrade – to je bilo različito. Svi gospodari, sem Đorđa Sante, Cincarina iz Ferizovića, bili su iz Prištine. Santinu zemlju obrađivao je Neća Đorđević sa sedmoro čeljadi. Bio je dobrog imovnog stanja, a i čifčija Rajko Kostić, koji je obrađivao čifluk Muarema Zaitovića. Pava Mirić i Trajko Ćurčić obrađivali su posed Redžepa Šukića. Domaćinstvo Velje Nićića obrađivalo je čifluk tri vlasnika: Ameta Batulovića, Saita Batalčetovića i Smaila Raifovića. Čifluk Kadrija-age obrađivao je Petko Perenić, a Ismailja Ponorca Trajko Marinković i Stojan Zdravkov. Emin Cicoljović posedovao je 4 čifluka, na kojima su radili Stojko, Krsta i Gvozden Rašić i Jefta Kolić. Domaćinstvo Rajka Rašića imalo je četiri gospodara: Ešida, Saita, Šefika i Emina Nazića. Čifluke Velija-age i Raifa-age obrađivali su Jorga Trajković, odnosno Maksim Milenkov. Alija Ašiković imao je trojicu čifčija – Miru, Filipa i Đorša Ćurčića, a Amet-aga dva – Stanka Gudžića i Petra Jovanovića. Dva čifluka je imao Kadri-aga, koje su obrađivali Bojko Marinković i Zeka Perenić. Na čifluku Ramiza Osmanovića radio je Mihailo Drenić, a Stavro i Jovan I. Grudžić bili su čifčije Adži-Ramadana. Njegov čifluk još je obrađivao Aksa Rusimović, a Cveja Ljutiš-aginu. Dvojicu Gudžića, Stevana i Avrama, imao je za čifčije Ramiz Bedžatović, a Mitu Ismailj Sičan. Luka je radio na čifluku Šerif-age, a Mihajlo Mula Jusufovića. Maksim Gudžić je obrađivao zemlju Adži-Alije, a Josif Popović Isen-age.
U ovom selu manje od polovine domaćinstava bilo je slabog imovnog stanja. Dva Drenića – Trajko i Bojko, bili su čifčije Mahmuta rizovića. Age Ešid, Sajmi, Šerif, i Emin Nazić imale su i jednog čifčiju iz porodice Gudžića – Aksu, slabog imovnog stanja. Čifčije Emina Nazića bili su Trajko i Đorše Peranić. Čifluk Selima Šaćirovića obrađivao je Stamenko Rašić, a Adži-Ramadana Stanoje Dejanović i Stanoje Rusimović. Gudžići Jovan i Lazar bili su čifčije Abdule Kurtešovića. Ismailj-aga i Ismailj Hodža imali su po jedan čifluk. Obrađivali su ih Vasa Marković i Marko Lalić. Trajo Lazić obrađivao je čifluk Asana Destanovića, a Dimka Rusimović Adži Ponorčevća. Do 1880. godine čifčije ovog sela davale su agama petinu proizvoda i same plaćale porez, a od tada četvrtinu i još su plaćale porez na zemlju.
Rajko Krstić 14/25/30/60, dvorište agino, kuća svoja (ovi brojevi označavaju broj čeljadi, dane oranja zemlje, broj stoke,godine na imanju, a reč agina ili svoja odnosi se na vlasnika kuće i dvorišta), Pava Mirić Nićić 8/25/10/60, isto, Velja Nićić 8/25/20/20. kuća i dvorište agino, Perenić Petko 8/12/5/20/agino dvorište/kuća svoja, Trifko 6/6/1/20/kuća i dvorište agino, Trajko Marinković 24/50/35/20/dvorište agino/kuća svoja, Drenić Trajko 6/4/2/10/kuća i dvorište agino, Bojko 18/30/14/50/agino dvorište/kuća svoja, Rašić Stojko 5/15/6/450/agino dvorište i kuća/a svoje staje, Krsta 6/15/17/ostalokao u prethodnom, Rajko 22/60/64/450 – agino dvorište/kuća svoja, Stojan Zdravković 6/35/2/25/agino dvorište/kuća svoja, Aksa Gudžić 5/25/1/10/agino dvorište/kuća svoja, Stamenko Rašić 5/12/6/10/sve agino, Jorga Trajković 5/15/22/30/agino dvorište/kuća svoja, Maksim Milenković 14/40/70/30/isto, Ćurčić Mira 9/20/31/300, Filip 8/20/39/300/isto, Trifko 9/20/18/30/isto, Stanko Gudžić 5/18/14/30/isto, Stanoje Dejanović 3/4/2/20/kuća i dvorište agino, Bojko Marinković 9/20/7/100/kuća idvorište agino/trem svoj, Mihailo Drenić 14/23/19/30/isto, Gvozden Rašić12/15/9/35/isto, Gudžići – Stavra 9/20/25/200/agino dvorište/kuća svoja, Jovan (prvi) 11/20/24/200/isto, Mita 7/20/13/200/kuća i dvorište agino/staje svoje, Stevan 4/20/6/200/dvorište agino/kuća svoja, Avram 7/20/5/200/kuća i dvorište agino/trem svoj, Jovan (drugi) 4/10/2/200/isto, Lazar 8/10/6/200/dvorište agino/kuća svoja, Luka 19/40/68/200/isto, Vasa Marković 6/200/8/100/dvorište i kuća agino/svoje staje, Marko Lalić 4/10/7/3/kuća i dvorište agino/trem svoj, Mihailo Gudžić 10/20/15/100/dvorište agino/kuća svoja, Jefta Kolić 12/40/24/100/isto, Perić Trajko 7/15/14/35/isto, Đorđe 5/10/4/35/isto, Trajko Lazić 6/20/4/100/isto, Rusimović Stanoje 8/15/6/100/isto, Aksa 10/15/12/100/isto, Dimka 8/15/2/100/isto, Cvejić 7/15/9/100/isto, Maksim Gudžić 7/20/17/200/agino dvorište/svoje staje i Josif Popović 10/12/8/60/svoje oborištei kuća.
Za vojsku su upisani:Josif Popović, Trifko Ćurčić, Aleksandar Rašić, Apostol Drenić, Deka Marinković, Rajko Kostić, Filip Ćurčić, Đorđe Ćurčić, Milovan Rašić, Jovan Macić, Petar Jovanović, Gvozden Rašić, Stavra Gudžić, Luka Gudžić, Joksim Gudžić, Gala Nedandžić, Mita Aksić, Mira Jevtić, Trajko Zdravković, Despot Stojanović, Stanko Gudžić, Tanasko Venjić, Rada Gudžić, Kosta Gudžić, Maksim Gudžić, Jorga Trajković, Trajko Lazić, Petko Perenić.
15. decembar 2012. u 13:34
jelena
Interesuje me odakle su Jovanovici iz Dobrotina,krsna slava Sveti Jovan 🙂
15. decembar 2012. u 15:13
Sarko
Jelena koju slavu slavite? Jovana Krstitelja ili Jovana Zlatoustog?
20. april 2016. u 10:57
Jelena
Posle par godina odgovor 🙂 Svetog Jovana krstitelja
Hvala puno
15. februar 2013. u 14:18
Vladimir
Mene interesuje odakle su Jovanovići iz Dobrotina krsna slava Sveti Nikola.
9. septembar 2014. u 09:13
Miroslav
Gudzici su u Dobrotin dosli iz Kamene glave u prvoj polovini XIX veka. Oko 1830 do 1840 god. Od Gudzica u Dobrotin su dosla trojica brace, Milosav, Mihajlo i treci brat koji nije imao potomaka najverovatnije Radoje. Od Milosava Gudzica su i dan danas ostali Gudzici, oko 55 kuca, od toga u Dobrotinu ima 26 domacinstava Gudzica.Drugi Gudzici su uglavnom posle dolaska Unmika, napustili Dobrotin i druga mesta na Kosovu gde su Ziveli i preselili se u uzu Srbiju. Od Mihajla Gudzica, njegovi potomci su promenili prezime i sada u Dobrotin ima 8 domacinstva Mihajlovicca i jos toliko raseljenih u drugim mestima i u uzoj Srbiji.
Gudzici kao i Mihajlovici slave i sada krsnu slavu Sv. Jovana Zlatoustog. u Dobrotinu je ovo najveca krsna slava.U plemenu Gudzica se ubrajaju prezimena: Mihajlovic, Nicic, Gligorijevic, Gacic,Stojanovic, svi slave Sv. Jovana Zlatoustog.
Kako je nastalo prezime Gudzic. Gudza na turskom znaci tvrda glava ili kamena glava, sto dokayuje da su Gudzici ziveli u Kamenoj glavi kod Kacanika u zaseoku “Krstino selo” ili sada Krstici mahala.
Prezime Gudzic je zastupljeno i na Pesterskoj visoravni u okolini Sjenice. Gudzici sa Pesterske visorvani su muslimanske veroispovesti, poturcenjaci. Kao i nekoliko desetina porodica Gudzoli koji su i dalje ostali u Kamenoj glavi, kao siptari.
9. septembar 2014. u 13:48
Šarko
Miroslave, ne verujem da bi A. Urošević omašio jedan do dva pojasa, zašto to mislim? A. Urošević je 1932 godine proučavao selo Dobrotin i mnoga okolna sela i tvoji preci što bliži što dalji rođaci su preneli A. Uroševiću da ste poreklom iz Kamena Glave. To su bili starci od 70 – 80 godina, ako uzmemo u obzir da je Urošević ispitivao selo 1932. godine onda su ti reformatori bili rođeni oko 1850 – 1860 godine, i možda su bili sinovi ood Mihajla ili Milosava, pre će biti da se doselio otac od Milosava, Mihajla ili pa njihov deda. Vi znate za najstarije pretke za ta tri brata i mislite da su se oni doselili.
Što se tiče prezime Gudzić. Moja porodica sa majčine strane ima nadimak Gudza – Gudzini, nadimak je nastao pred kraj turske vladavine, krajem 19. veka, Prema mojim saznanjima, a nisam se toliko raspitivao, nego mi je brat od tetke rekao, njemu su rekli da je nadimak Gudza nastao po tome što su nekada igrali neko kolo u krug.
Prezimena Gudzic, Gudzović, Gudzov, Gudzovska, Gudzova itd itd ima ih u Srbiji, Makedoniji, Bosni, Rusiji itd. Ja mislim da ova pomenuta prezimena imaju isti značaj, a možda znače nešto i na srpskom, ruskom i drugim jezicima, a ne samo na turskom. I Nosioci ovih prezimena u većini slučajeva nemaju zajedničko poreklo.
Kamena Glava je blizu Uroševca, daleko je od Kačanika. Kačanik je na samoj granici sa Makedonijom.
Znaš li nešto više o Krstićima poarbanašenim u Kamena Glavi?
9. septembar 2014. u 21:51
Miroslav
U knjizi ima dosta omaška i pogrešnih informacija, Ja sam se fokusirao na dolazak Gudžića u Dobrotinu iz Kamene Glave. Ako želiš precizne kordinate Kamena Glava je ogromno selo prostire se na nekoliko km 2 ima mnogo zaseoka I, Kamenoj glavi spada selo Sojevo sadašnja USA vojna baza Bondstil. Kamena glava administrativno pripada Opštini Vitina. Kamena glava se nalazi na 14 km Južno od Uroševca,9.km Severno od Kačanika i 7.km Severo-zapadno od Kosovske Vitine. Šarko nije baš tako, Kačanik je na 13 km od Granice sa Makedonijom. Gudža, na srpskom ništa ne znači nema nikakvog značaja, još manje na ruskom ili makedonskomjeziku ili nekom drugom Slovenskom ili staroslovenskom prezimenu. Zašto Guđić umesto Gudžić jednostavan je razlog, kada je A. Urošević boravio na Kosovu,1932 god. u Kosovskom naglasku kosovci ne koriste DŽ već Ć i to meko DŽ i Ć a posebnim izgovorom, kao i Ć. meko Ć jedinstvena slova po izgovaranju samo na Kosovu.Toliko o toj nedoumici. Jedini nezvanični trag da su Gudžići pre sadašnjeg prezimena nosili drugo prezime je Terzići, odnosno od Terzije i da su pre Kamene glave bili nastanjeni u okolini Pećke banje, ovi podaci nisu provereni, niti imaju bilo kakvih dokaza. Gudža nije kolo, već turska igra koju se igrala dok su deca i mladići čuvala svoja stada ovaca i goveda. Gudža je igra, nešto nalik na Bejzbol, o toj igri drugom prilikom moram da se priestim pravila igre, odnosno da pitam starije od mene.
Ovako postoje pisani tragovi u Crkvi Sv. Dimitrija u dobrotinu, da je Milosav Gudžić sa svojim bratancem Dimitrijom koji je bio sveštenik, nadogradio i proširio Crkvu Sv. Dimitrij u Dobrotinu 1868 god. sa vernicima iz Dobrotina, Smoluša i Slovinja. Milosav je imao petoricu sinova dok Je Mihajlo imao trojicu, ako te zaista interesuje mogu da ti napišem njihova imena, jeste malo iskomplikovano, ali je lako razumeti. I od Tih Milosavovih Sinova i Mihajlovih, je nastao ovoliki broj kuća sada njiihovih naslednika. Kao dokaz mogu da ti pošanjem sliku uklesanu u crkvi Sv Dimitrija na staroslovenskom pismu, kao i niz zanimljivih činjenica. Naravno ako si zainteresovan, javi se na moj email.
Ovako, da se vratimo u Kamenu glavu, u toj Krstinoj mahali, živelo je petroice braća Gudžić. Od petorice braća, posle seoba Srba podno Šar-planine, Kamena glava je podno Šar-planine, dvojica braća Milosavovih , Mihajlovih i (Radivojevih?) nnj zznam imena, jer se to čuvala kao tajna su primili islm i poturčili se, isti su ostali na svom imanju u Kamenoj Glavi, dok su ova trojica braća morali da promene mesto stanovanja i nastanili se na levoj obali R.Žegovke. Posle Uastrougarsko turskog rata, 1876 pod najezdom dolaska šiptara iz Topličkog kraja, morao da pobegne od tih muhađera Arbanasa i da se sakrije kod Pećke Banje, a odatle se preselio u Okolini Sjenice, mislim da se selo ili zaseok zove Štavalj. Dok je jedan oddvojice poturčenjaka prihvatio da se poarbanaše.
Kako pravoslavci Gudžići, tako i muslimani poturčeljaci ili šiptari, odlično znaju ko su odakle su i šta su im pravoslavni Gudžići.
11. septembar 2014. u 23:30
Šarko
Miroslave,
Video sam tvoje komentare na fb,. poslao sam ti zahtev za prijateljstvo, a i pustio sam ti poruku, prihvati moj zahtev ako hoćeš da diskutujemo o poreklu kosovskih Srba, ja sam iz okoline Gnjilana.
1. novembar 2022. u 01:01
Vale
Ja vodim poreklo iz kamenaglave, pa mozda imamo isti rod.
1. novembar 2022. u 01:03
Vale
Miroslav, koj je vas imel?
9. septembar 2014. u 09:47
Vojislav Ananić
U knjizi piše GUĐIĆI, a ne GUDŽIĆI.
Pozdrav,
Vojislav Ananić
9. septembar 2014. u 22:11
Miroslav
Vojislave, mislim da sam pokušao da Vam objasnim Atanasije Urošević je pisao iz naroda, tako da je pisao onako kako su mu sagovornici pričali. Pošto većina Kosovaca sa velikog Kosova nije koristila slova DŽ, Č odnosono izgovarali su suglasnike sa mekim i jedinstvenim DŽ, i Č koji se pretapaju u Đ i ŠĆ otuda da se u knjizi nalazi Guđići, umesto Gudžići što je apsolutno ispravno.( Isto je i sa Čurčić, pravilno je Ćurčić). Kao dokaz postoje nadgrobni spomenici pre pisanja knjige Atanasija Uroševića gde se jasno vidi pravilno napisano Gudžić. Za sve moje tvrdnje postoje pisani ili drugi dokazi. Sačuvani od zaborava i vremena. Datumi, spomenici, škola koja je počela sa radom 1885 god, i koji su je neki antihristi prošlog leta porušili. Škola koja je bila druga srpska škola u Prištinskoj nahiji u to vreme. Škola je počela da se gradi 1831 ili 1833 godine, kao parohijski dom, i čekala je da počne sa radom punih 50 godina. Prvi učenici su u ovoj školi krenuli 1884 godine. A posle Balkanskih ratova, odmah se otvorilo i odelenje za devojčice.
Hvala Atanasiju Uroševiću što nam je omogućio da razgovaramo o važnim i bitnim prezimenima koja su i dan danas živa na Kosovu i Metohiji.
10. septembar 2014. u 05:27
Vojislav Ananić
Gospodine Miroslave, ja Vam verujem u potpunosti. Na kraju, i ja sam po struci jezičar. Ali, moram se koristiti izvornim podacima iz knjige. Hvala Vama na korisnoj primedbi, ali ispravke u postavljenom tekstu vrši administrator.
Pozdrav,
Vojislav
10. septembar 2014. u 19:12
Miroslav
Dragi prijatelju Vojislave, lično ne bih voleo da bilo šta menjate iz izvornih podataka u knjizi, mislim da ne bi bilo pošteno prema Atanasiju Uroševiću odnosno njegovom kapitalnom delu za Srbe sa Kosova i Metohije. Ja sam sebi dao za pravo da komentarišem moje prezime Gudžić i moje stablo. Hvala Vama na razumevanju. Nadam se da će Moji i Vaši komentari nekome koristiti za pisanje nove knjige o poreklu srpskih sela i gradova.
Hvala Vam!
4. februar 2015. u 23:48
Ćurčić
Miroslave,treba da vas bude sram što crkveni odbor i sveštenika nazivate antihristima.
25. avgust 2015. u 11:51
Miroslav
Kada bi pojedinci znali šta je stid ili sram, nikada se ne bi oglašavali!
3. jun 2018. u 00:32
Miodrag GRigorijevic, ne GLigorijevic
Odakle potice prezime GRigorijevic, ne GLigorijevic ?