Порекло презимена Шљиванчанин Reviewed by Momizat on . Стојан Караџић, Вук Шибалић: „Дробњак и породице у ДРОБЊАКУ и њихово поријекло“, II допунско издање, Београд, 1997, ИШ 'Стручна књига' ШЉИВАНЧАНИ (живе у Шљиван Стојан Караџић, Вук Шибалић: „Дробњак и породице у ДРОБЊАКУ и њихово поријекло“, II допунско издање, Београд, 1997, ИШ 'Стручна књига' ШЉИВАНЧАНИ (живе у Шљиван Rating:
You Are Here: Home » Аутори » Војислав Ананић » Порекло презимена Шљиванчанин

Порекло презимена Шљиванчанин

Стојан Караџић, Вук Шибалић: „Дробњак и породице у ДРОБЊАКУ и њихово поријекло“, II допунско издање, Београд, 1997, ИШ ‘Стручна књига’

ШЉИВАНЧАНИ

(живе у Шљиванску и његовим засеоцима)

Они су од Гргуревића који су се раније презивали Златнопојасевићи и некад су живјели у дробњчаком селу Загуљ, одакле су се једне зле зиме, средином 18. вијека, доселили у кањон ријеке Таре, на његову лијеву страну у Шљиванско, по чему су и добили презиме Шљиванчанин. У Шљиванску су их затекли и Шаранци, који су се одмах за њима доселили у те крајеве из Плане код Колашина. Били су бројни и врло ратоборни и стално су се тукли са пљеваљским Турцима.

Године 1801. Сулејман-паша Скопљак удари на Дробњак и попали га; пљеваљски Ибрахим-паша Селмановић позове осам Шљиванчана на вјеру код њега у Пљевља, гдје их све објеси у селу Оџаку о једну липу. Од њих остану Станко и два Рада, од којих се један звао Калчо.

Калчо и Станко су се одметнули и почели четовати по Затарју и Босни светећи своју браћу и рођаке. Прича се да су, светећи своје рођаке по Босни, на једно дрво објесили двадесет седам Турака. Турцима дозлогрди њихово четовање, те дигоше војску 1806. године, опколе их у мјесту Оградама код Крша у Шаранцима, Станка посијеку, а Калча заробе и одведу у Мостар. У Мостару га осуде на робију и поведу у Видин на издржавање казне. Када су прелазили Неретву, он се отргне, с моста скочи у ријеку и утопи се. Од Калча није остало мушких насљедника, већ само кћерке. Од Рада су сви данашњи Шљиванчани и њихови огранци који су се временом од њих одвајали и узимали засебна презимена: Змајевићи, Булићи, Јегдићи и Вукићевићи.

Због своје бројности ово братство је у оквиру Језерско-шаранског батаљона давало свој вод, којим је у првим ратовима командовао Мињо, син Милана Симова. У Херцеговачком устанку истакао се Грујица који је погинуо на Видрама 1879. године.

У Комитском покрету 1916-1918. године комитовали су Милета, Божо и Милосав. Милосав је погинуо 1918. године у Ускоцима у сукобима са швапском потјерном јединицом.

У овом бројном братству је било увијек истакнутих људи, ратника и домаћина, као што су Тома и Миладин Радованови, затим Ђоко Јованов, врло угледни племеник, и његов брат Мирко, храбри ратник који се истакао као артиљерац. Радосав и Перко, Миладинови синови, били су угледни братственици, а Перко се поред ратничких способности, истакао и као добар приповједач.

Новица Јованов је због великог угледа у племену биран за предсједника шаранске општине у предратном периоду.

Славе Ђурђевдан, а прислужују Малу Госпођу.

ИЗВОР: Стојан Караџић, Вук Шибалић: Дробњак и породице у Дробњаку и њихово поријекло, 1997, приредио сарадник портала ПОРЕКЛО Војислав Ананић

 

 


Коментари (1)

Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top